Friday, May 20, 2016

Monument to be erected honoring elite Serbian Army unit in WWI - The Iron Regiment / Мештани малог куршумлијског села Игришта, од 25 душа, одлучили су да подигну cпоменик Гвозденом пуку, јер обележје најелитнијој јединици српске војске у Првом светском рату не постоји нигде у Србији.

Idejno rešenje / Proposed Design of Monument to Serbia's Iron Regiment of WWI
Foto: Toplicke Vesti October 19, 2015

on Facebook
May 20, 2016

"Residents of the small village of Igrište near Kuršumlija‬ have decided to build a monument to the famous Iron Regiment, because there isn't a single memorial in Serbia‬ dedicated to the most elite unit of the Serbian army in the First World War‬. They've already set up the base for this monument on the highest point on the slopes of Mount Kopaonik in this municipality. The monument will be inscribed with the names of seventeen men from this village, members of the Iron Regiment, of which only three came back home after WW1‬. One of the initiators of this project, Života Jevremović, said that by raising this monument they'll preserve the memory of their ancestors, who gave their lives for freedom, as well as of the entire Iron Regiment. The monument will be made of marble and it will be 4.3 meters high, with a two-headed white eagle on top."


"Мештани малог куршумлијског села Игришта, од 25 душа, одлучили су да подигну споменик Гвозденом пуку, јер обележје најелитнијој јединици српске војске у Првом светском рату не постоји нигде у Србији. Они су већ поставили постоље за овај споменик на највишем обронку Копаоника у тој општини. На споменику ће бити уклесана имена седамнаесторице Игриштана, припадника ове јединице, од којих су се само тројица вратила кући. Један од иницијатора Живота Јевремовић каже да ће се подизањем споменика сачувати сећање на њихове претке, који су дали живот за слободу, као и на цео Гвоздени пук. Споменик ће бити израђен од мермера и висок 4,3 метра, са двоглавим белим орлом на врху. (Извор: Топличке вести -"


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Wednesday, May 18, 2016

New Book! "The Serbian Army in the Great War, 1914-1918" by Dusan Babac

"The Kingdom of Serbia waged war against Austria-Hungary and the other Central Powers from 28 July 1914 when the Austro-Hungarian government declared war, until the capitulation of Austria-Hungary. In the first two years of the war, Serbia defeated the Austro-Hungarian Balkan Army. The following year, her army was faced with the Axis invasion. Unwilling to surrender, the Serbian Army retreated through Albania and evacuated to Corfu where it rested, rearmed and reorganized. From there the army transferred to the Salonika Front, where it recorded successes by 1916. After a long lull, the struggle to penetrate the Front began in September 1918. Serbian and other Allied forces broke through the Front and Bulgaria was soon forced to surrender. The Serbian Army advanced rapidly and on 1 November 1918 Belgrade was liberated. Thanks to the Serbian military victories and diplomatic efforts, the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (later Yugoslavia) was created.

"Serbia paid for her victory in the Great War in a disproportionately exorbitant manner: it is estimated that she lost close to one million inhabitants, of whom about 400,000 were conscripts and the rest civilians, which accounted for nearly a third of the total population, or close to 60% of the male population. No other country that participated in the Great War paid so dearly for its freedom.

"The Serbian Army in the Great War, 1914–1918 offers readers a very thorough analysis of the Serbian Army of the period, including its organization, participation in military operations, weapons, equipment, uniforms, and system of orders and medals. This book is a synthesis of all available literature and periodicals, appearing for the first time in the English language. The book is well supported by around 500 illustrations, out of which more than 300 are contemporary photographs and other documents, while this is complemented by dozens of color plates of uniform reconstructions and color photographs of the preserved pieces of uniform, equipment and weapons. A special emphasis has been placed on the colors of Serbian uniforms from the period. The book is the result of two decades of research and will enable readers to gain a clearer picture of this subject."

To Purchase:

About the Author

Dusan Babac was born in 1969 in Belgrade, from a family with a military tradition, and has been interested in military history and uniforms since an early age. He is an associate of the Belgrade Military Museum and Serbian History Museum. Since 1995 he has published a large number of articles in Serbia (Vojska, Odbrana), Slovenia (Obramba), France (Militaria Magazine, Gazette des Uniformes, Steel Masters, Ligne de front, Aero-Journal), Russia (Zeughaus), Germany (Deutsche Militarzeitschrift), Italy (Uniformi e Armi) and Japan (Air World). He is also a well-known author or co-author of books about the military history of Serbia, Montenegro and Yugoslavia, including the following: Armies in the Balkans 1914-18 for Osprey Publishing, 2001; Special Units of the Royal Yugoslav Army in the April War, Belgrade, 2006; with Cedomir Vasic and Miladin Markovic: Montenegrin Army 1896-1916, Belgrade, 2007; Elite Branches of the Royal Yugoslav Army in the April War, Belgrade, 2008; with Cedomir Vasic: The Guards in Serbia 1829-1945, Belgrade, 2009; The Serbian Hussar, Belgrade, 2010; with Zoran Vesic: Serbian Armed Forces, Belgrade, 2011, The Serbian Army in Wars for Independence 1876-1878, Belgrade, 2011; with Biljana Crvenkovic, Tijana Boric and Ana Radovanovic: The Royal Compound in Dedinje, Belgrade, 2013; as an editor: King Peter II of Yugoslavia A King's Heritage - The Memoirs, Belgrade, 2013. He is one of four authors of the exhibition and catalogue Official Dress in Serbia in the 19th and 20th Century, organised in 2001 in the Serbian Academy of Sciences and Arts. he has acted as a consultant for uniforms in more than 10 feature films and theatre plays in Serbia. Dusan is also a member of the Privy Council of HRH Crown Prince Alexander II of Serbia and holder of the Grand Cross of the Royal Order of the White Eagle. This is his first book for Helion & Company.


Helion & Company

Dusan Babac: The Magical World of Uniforms

I have published dozens of articles worldwide and 17 books on military history so far; most recently The Serbian Army in the Great War 1914 – 1918 with Helion & Company Ltd. However, my magical journey through the world of uniforms started some 40 years ago in Belgrade…

My grandfather was a retired Major of the Royal Yugoslav Army. He served as an officer in the Royal Guard Infantry Regiment and, later on, in the mountain and line infantries. In April 1941 he was a Commander of the 1st Battalion of the 2nd “Iron” Infantry Regiment. During the war, he was a member of the underground movement of General Mihailovic in occupied Belgrade. He was arrested in early 1943, interrogated and tortured by the Gestapo. In the end – thanks to the lack of evidence – he was sent to the officers’ camp in Germany, Oflag XIIIB.

Thanks to the fact that his brother was also an officer (a doctor in the Royal Yugoslav Navy), our family album was full of photographs with various uniforms from the past. In addition, my grandfather used to take me to the Belgrade Military Museum, located on the scenic Belgrade fortress, almost every weekend – successfully sowing the seeds of my enduring interest in militaria in my early days.

There’s more to the story… My father, who was a university professor of film editing, used to go to Belgrade downtown book shop every now and then in order to check if there were new arrivals on film in the foreign books department. To my great joy, there was also a section dedicated to military history.

At that time, in the early 1970s, there was a fascinating edition called the Blandford Press colour series. My first book was Preben Kannik’s 1968 classic: Military Uniforms of the World in Colour. There were a couple of figures depicting Serbian, Montenegrin and Yugoslav soldiers and officers, which made me very proud. As my visits to the book shop were regular, I started a collection. Before I even started at my elementary school, I had a couple of dozen uniform books in English in my small, specialised library. Unfortunately, there were no books on the subject in Serbian language, and the situation remained that way for years to come.

When I turned 20, after I have completed my army service, my new interest in militaria (and uniforms in particular) increased. I started collecting military insignia and other militaria from the period of the Kingdom of Serbia and Yugoslavia. There was an absolute lack of Serbian or Yugoslav literature on the subject, whilst international titles always treated Serbia and Yugoslavia as marginal, so I started my own research in Belgrade museums and archives.

Over more than 26 years of continuous research so much amazing material appeared that I felt the desire to publish some of it and to share my findings with other collectors and military history enthusiasts. In short, I made a plan to put together all those books I wanted to have as a nipper!Colourful uniforms were always at the centre of my focus, but in all my books I always tried to place them in the accurate historical context and even to add some chapters dedicated to arms and armament, Orders and decorations and military standards as well. Of course, the illustrations were the key feature of all those books (100 or so is the bare minimum per title). This formula was well received by the audience.

The centennial of the Great War is an ideal moment to commemorate it with different books and studies on the subject. The Serbian army won the first victory of all the allied forces in the Battle of Cer in August 1914 and led the breakthrough of the Salonika Front in 1918; a consequence of which was the collapse of the Western Front, and yet is rather neglected in the international bibliography.

Helion & Company Ltd’s invitation to jointly publish a book on the Serbian Army in the Great War was a golden opportunity to bridge this ever-existing gap and to present the Serbian army in its full scale. This book was very well received by the public in Serbia and I hope that this will be the case with an international audience. My cooperation with Helion & Company Ltd was a pure pleasure and I hope that in the future we will reveal together some other stories on the Serbian army history. I can guarantee lots of information and many pictures you have never seen before!


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Tuesday, May 17, 2016

[ПРЕ 100 ГОДИНА] У Агиос Матеосу на Крфу освештан је споменик ратницима Дринске дивизије... / May 2016


"У Агиос Матеосу на Крфу освештан је споменик ратницима Дринске дивизије. На споменику су уклесани стихови, поднаредника Владе Станимировића:

'На хумкама у туђини
Неће српско цвеће нићи.

Поручите нашој деци
Нећемо им никад стићи.
Поздравите Отаџбину,
Пољубите српску груду!
Спомен борбе за слободу
Нека ове хумке буду.'

"Споменик је открио Врховни командант Престолонаследник Александар, командант Дринске дивизије - пуковник Крста Смиљанић, одржао је један леп, родољубив говор. Присутан је био велики број српских официра и војника, као и грађана Крфа."

na Facebook.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Thursday, May 12, 2016

Борови као почасна стража српским споменицима на Виду / Borovi kao počasna straža srpskim spomenicima na Vidu / "Politika" April 26, 2016

Аутор: Никола Белић
April 26, 2016

Пре сто година најтеже оболели српски војници смештени су на острвце крај Крфа, а за готово 10.000 њих ту је био и трагичан крај албанске голготе.

Светионик на Виду (Фото: Н. Белић)

Појас камените обале уређен је само на једном узаном делу са јужне стране, тек да би бродићи могли да пристану. Повише стрмих стена над прозирним морем, издижу се густе борове шуме. Између стабала вијугају стазе, од којих једна води до Маузолеја са спомен-костурницом српских војника преминулих на овом острву 1916. године.

Овако данас изгледа српски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 српских војника који нису преболели последице преласка преко Албаније од тада зову и Острво смрти.

Борови, усправни и високи, држе почасну стражу над њиховим сенима.

У њихов хлад, од врелог медитеранског сунца, склањају се групе ходочасника, када дођу да посете Маузолеј и поклоне се и помоле у спомен-костурници.

На малом уређеном делу уз јужну обалу су ресторан и неколико кућица. Већ двадесетак корака даље, острво урања у тишину, коју наруши тек понека сирена са трајекта или звук бродског мотора.

Изнад југоисточног крака острва боровима је опасан и Маузолеј са спомен-костурницом, од белог камена, изграђен 1938. Када се гледа с мора, само се назире кроз стабла. Изнад улаза у ово здање постављен је тропољни грб Краљевине Југославије са симболима српског, хрватског и словеначког народа. Тек као подсећање на земљу створену након што су за њу положили животе и они који овде почивају.

Мало даље је и камени крст – прво спомен-обележје сахрањенима на овом месту – који је краљ Александар Карађорђевић открио 1923. године.

Са платоа испред Маузолеја, кроз борове се пробија поглед на Плаву гробницу, море у које су полагани преминули војници, када више није било простора да се сахрањују у каменитом тлу Вида. Између Маузолеја и Плаве гробнице је светионик, на самом југоисточном гребену Вида.

Од те стране острвцета до Крфа има тек нешто више од 1.000 метара, па се јасно виде симболи тог града – лука и две тврђаве, а назиру се и венецијанске, француске и британске грађевине подигнуте када су ове силе владале Крфом и оставиле овде свој траг и печат.

Наспрам њих стоји Видо као место где су Срби и њихова тешко страдала војска утемељили свој Јерусалим. Грчке власти никада нису дозволиле да се ово острвце комерцијализује и претвори у посећено туристичко одредиште. Видо је било и остало место ходочашћа.


Autor: Nikola Belić
April 26, 2016

Borovi kao počasna straža srpskim spomenicima na Vidu

Pre sto godina najteže oboleli srpski vojnici smešteni su na ostrvce kraj Krfa, a za gotovo 10.000 njih tu je bio i tragičan kraj albanske golgote.

Svetionik na Vidu (Foto: Nikola Belić)

Pojas kamenite obale uređen je samo na jednom uzanom delu sa južne strane, tek da bi brodići mogli da pristanu. Poviše strmih stena nad prozirnim morem, izdižu se guste borove šume. Između stabala vijugaju staze, od kojih jedna vodi do Mauzoleja sa spomen-kosturnicom srpskih vojnika preminulih na ovom ostrvu 1916. godine.

Ovako danas izgleda srpski Jerusalim, kako je mitropolit Dimitrije Vido nazvao pre jednog veka.

Do tada, Grci su ga zvali Ostrvom zmija. Ovu poslednju stanicu za gotovo 10.000 srpskih vojnika koji nisu preboleli posledice prelaska preko Albanije od tada zovu i Ostrvo smrti.

Borovi, uspravni i visoki, drže počasnu stražu nad njihovim senima.

U njihov hlad, od vrelog mediteranskog sunca, sklanjaju se grupe hodočasnika, kada dođu da posete Mauzolej i poklone se i pomole u spomen-kosturnici.

Na malom uređenom delu uz južnu obalu su restoran i nekoliko kućica. Već dvadesetak koraka dalje, ostrvo uranja u tišinu, koju naruši tek poneka sirena sa trajekta ili zvuk brodskog motora.

Iznad jugoistočnog kraka ostrva borovima je opasan i Mauzolej sa spomen-kosturnicom, od belog kamena, izgrađen 1938. Kada se gleda s mora, samo se nazire kroz stabla. Iznad ulaza u ovo zdanje postavljen je tropoljni grb Kraljevine Jugoslavije sa simbolima srpskog, hrvatskog i slovenačkog naroda. Tek kao podsećanje na zemlju stvorenu nakon što su za nju položili živote i oni koji ovde počivaju.

Malo dalje je i kameni krst – prvo spomen-obeležje sahranjenima na ovom mestu – koji je kralj Aleksandar Karađorđević otkrio 1923. godine.

Sa platoa ispred Mauzoleja, kroz borove se probija pogled na Plavu grobnicu, more u koje su polagani preminuli vojnici, kada više nije bilo prostora da se sahranjuju u kamenitom tlu Vida. Između Mauzoleja i Plave grobnice je svetionik, na samom jugoistočnom grebenu Vida.

Od te strane ostrvceta do Krfa ima tek nešto više od 1.000 metara, pa se jasno vide simboli tog grada – luka i dve tvrđave, a naziru se i venecijanske, francuske i britanske građevine podignute kada su ove sile vladale Krfom i ostavile ovde svoj trag i pečat.

Naspram njih stoji Vido kao mesto gde su Srbi i njihova teško stradala vojska utemeljili svoj Jerusalim. Grčke vlasti nikada nisu dozvolile da se ovo ostrvce komercijalizuje i pretvori u posećeno turističko odredište. Vido je bilo i ostalo mesto hodočašća.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Thursday, April 21, 2016

Крф и Видо. Част српског војника се памти. / Corfu and Vido. The Honor of the Serbian Warrior is remembered. 1916-2016

"Крф и Видо. Част српског војника се памти. Венци положени јуче [18. Април 2016.] у
"Плаву гробницу" и детаљ из Српске куће и са обележавања стогодишњице искрцавања српске војске."

Министарство одбране и Војска Србије
na Facebook.


Corfu and Vido. The Honor of the Serbian warrior is remembered. Wreaths were laid in the Blue Graveyard waters, Serbian WWI uniforms were on display at the "Serbian House" on Corfu, and the centennial of the arrival of the Serbian Army on the Island of Corfu in 1916 was commemorated on April 18, 2016. AR

All photos courtesy of

on Facebook.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at


Wednesday, April 20, 2016

Век Плаве гробнице / Vek Plave grobnice / "Politika" April 18, 2016

Аутор: Никола Белић
понедељак, 18.04.2016.

На острву Виду и на мору покрај његових обала је обележена стогодишњица откако се завршило искрцавање српских војника, после албанске голготе. Церемонији присуствовао и председник Томислав Николић, али и амбасадори савезничких земаља из Великог рата.

Полагање венца код Морнаричког крста на острву Видо (Фото Фонет)

Крф, Видо – Над морем крај острвцета Видо разлеже се рецитација „Плаве гробнице”. Са једног од бродова који су ту застали падају венци и цвеће, на месту где су полагана тела српских ратника, преминулих 1916. после албанске голготе. Сви посетиоци ћутке спуштају поглед према воденој хумци. На стихове Милутина Бојића наставља се песма „Тамо далеко”, а са хором почиње да пева и део државника, војника, ратних ветерана, потомака старих ратника и свих других који су  дошли да одају пошту српским борцима, у дану када је навршено тачно сто година од завршетка њиховог искрцавања на Крф. Заставе Србије и савезничких војних јединица које се вијоре са палуба неколико бродова употпуњују слику.

То је можда најупечатљивији детаљ са свечаности поводом једног века од страдања српских војника на овом острву. Над Плавом гробницом поклонили су се и председник Томислав Николић и градоначелник Крфа Костас Николузис. У српској делегацији била су и супруга председника Драгица Николић, министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, а венце у костурници на Виду положили су и амбасадори у Србији савезничких земаља у Првом светску рату – Грчке, Француске, Италије, Русије и Велике Британије.

Осим изнад самог мора, почаст је одата и на острву Виду где почивају они који су умрли док је на том острву још било места за сахрањивање. Уобичајену тишину и мирноћу овог предела су заменили звуци гардијских труба, војничких композиција, говори и сценски комад посвећен српским ратницима и њиховој борби 1914–1918, да би сећање на једно од највећих страдања у историји српског народа било потпуније. Све се одигравало испред костурнице, где су накнадно пренети посмртни остаци војника. Њима је јуче служено и опело које је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Томислав Николић је на почетку свог говора позвао све да се замисле како је изгледало острво Видо пре сто година када су овде стигли први тешко оболели војници и док се „одигравала једна од највећих драма српског народа“.

– Грци су га вековима звали „Острво змија”, а навршен је први век откако га зовемо острвом смрти. Душе ових наших јунака и мученика отишле су у Србију, заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце… Непун километар даље сместила се 1916. и цела српска држава – навео је Николић, цитирајући и речи краља Петра Првог који је рекао да жали што није био међу онима који су помрли.

Председник Србије обратио се и савезницима:

– Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама осовине. Никада нећемо заборавити да су на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад-паше, Италије, Канаде – нагласио је Николић.

А градоначелник Крфа Николузис, за којег се међу српским војницима у делегацији пронела вест да је пустио сузу када му је претходно саопштено како ће изгледати програм, почео је свој говор речима да „жртве рата увек и свуда изгледају исто, гладне и измучене.

– Крф се тада колико је могао организовао да им помогне. Упркос томе десет хиљада људи остало је заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа. То нас опомиње да не смемо никад да заборавимо наше везе. На две године Крф је постао престоница Србије. У нашем  граду су били Скупштина Србије, влада, културне установе... Српске избеглице су задобиле симпатије успостављајући односе са мештанима. Они су остали након века и постају још јачи – поручио је Николузис.

Он је подсетио да су и у рату 1992. и 1999. када је српски народ „са много крви платио распад Југославије, али и у време америчког бомбардовања – Крфљани су понудили помоћ и изразили солидарност певајући „Тамо далеко”. После ових речи уследио је аплауз окупљених испред костурнице на Виду.

– Братимљење градова потврђује то пријатељство. Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период, суочена с кризом. Боримо се за наше достојанство, суочени са непомирљивим ставом поверилаца. Ваше присуство нам даје снагу јер сте се и ви надметали са историјом и излазили као победници. Исто тако Европа данас не може да диже зидове због избегличког питања. Морамо да подижемо азил жртвама рата. Са овог места шаљем целом свету поруку да ће солидарност с народима победити сваки облик смрти – закључио је Николузис.

А везе Срба и Крфљана потврдила је и светковина испред тек обновљене Српске куће коју је Николић са делегацијом наше земље јуче такође посетио. Ту је отворена нова поставка посвећена боравку Срба у овом граду пре једног века. После тога приказан је и најновији филм „Тамо далеко”.

О томе колико Грци са овог острва у Јонском мору и даље негују пријатељске везе са Србијом и да велики број њих добро зна да се у њиховом граду управо навршава стогодишњица од доласка српских војника, уверили смо се и у шетњи кроз овај град, дан пред одржавање свечаности.

– Ви сте из Србије, дошли сте због церемоније сећања на ваше војнике? – питао нас је један од Крфљана којег смо затекли баш у близини Српске куће.

Мало даље, у Старој палати, где је данас смештен и Музеј азијске уметности, могли смо да видимо велики број свечано обучене деце која су увежбавала уметнички програм свечаности. Припремали су тачку посвећену Србији, окружени старим грађевинама, у срцу града у којем су трагове своје културе и историје оставили и Венеција и Француска и Британија. Све је изгледало као да ни утицај и значај Србије и њеног народа овде није ништа мањи од утицаја ових држава. Видело се то и по гостољубивости и предусретљивости домаћина који су дочекали српску делегацију.

На Крфу и ветерани 63. падобранске бригаде

Први пут на позив државне делегације на Виду су били и ветерани 63. падобранске бригаде Војске Југославије, познате по борбама на Кошарама и Косову, које смо срели на трајекту од града Игуменица према Крфу, када смо пристизали из континенталног дела Грчке.– Долазили смо и раније, али никад у овом статусу, са државним званичницима, и то је оно што би требало нагласити. О томе колико поштујемо српске борце који су овде сахрањени никад није могуће довољно рећи, али је ипак битно на који начин о томе говорите и обележавате успомене на њих – каже нам Милан Лазин, један од ветерана 63. падобранске бригаде док на палуби трајекта, над морем, испија домаћу ракију и прича како су то пиће понели из Србије, како би га овде попили за душе српских војника сахрањених на Крфу.


Autor: Nikola Belić
Ponedeljak, 18.04.2016.

Vek Plave grobnice

Na ostrvu Vidu i na moru pokraj njegovih obala je obeležena stogodišnjica otkako se završilo iskrcavanje srpskih vojnika, posle albanske golgote. Ceremoniji prisustvovao I predsednik Tomislav Nikolić, ali i ambasadori savezničkih zemalja iz Velikog rata.

Krf, Vido – Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su  došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku.

To je možda najupečatljiviji detalj sa svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na ovom ostrvu. Nad Plavom grobnicom poklonili su se i predsednik Tomislav Nikolić i gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzis. U srpskoj delegaciji bila su i supruga predsednika Dragica Nikolić, ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, a vence u kosturnici na Vidu položili su i ambasadori u Srbiji savezničkih zemalja u Prvom svetsku ratu – Grčke, Francuske, Italije, Rusije i Velike Britanije.

Osim iznad samog mora, počast je odata i na ostrvu Vidu gde počivaju oni koji su umrli dok je na tom ostrvu još bilo mesta za sahranjivanje. Uobičajenu tišinu i mirnoću ovog predela su zamenili zvuci gardijskih truba, vojničkih kompozicija, govori i scenski komad posvećen srpskim ratnicima i njihovoj borbi 1914–1918, da bi sećanje na jedno od najvećih stradanja u istoriji srpskog naroda bilo potpunije. Sve se odigravalo ispred kosturnice, gde su naknadno preneti posmrtni ostaci vojnika. Njima je juče služeno i opelo koje je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Tomislav Nikolić je na početku svog govora pozvao sve da se zamisle kako je izgledalo ostrvo Vido pre sto godina kada su ovde stigli prvi teško oboleli vojnici i dok se „odigravala jedna od najvećih drama srpskog naroda“.

– Grci su ga vekovima zvali „Ostrvo zmija”, a navršen je prvi vek otkako ga zovemo ostrvom smrti. Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u Srbiju, zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece… Nepun kilometar dalje smestila se 1916. i cela srpska država – naveo je Nikolić, citirajući i reči kralja Petra Prvog koji je rekao da žali što nije bio među onima koji su pomrli.

Predsednik Srbije obratio se i saveznicima:

–Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918, čime je slomljena kičma silama osovine. Nikada nećemo zaboraviti da su na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad-paše, Italije, Kanade – naglasio je Nikolić.

A gradonačelnik Krfa Nikoluzis, za kojeg se među srpskim vojnicima u delegaciji pronela vest da je pustio suzu kada mu je prethodno saopšteno kako će izgledati program, počeo je svoj govor rečima da „žrtve rata uvek i svuda izgledaju isto, gladne i izmučene.

– Krf se tada koliko je mogao organizovao da im pomogne. Uprkos tome deset hiljada ljudi ostalo je zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa. To nas opominje da ne smemo nikad da zaboravimo naše veze. Na dve godine Krf je postao prestonica Srbije. U našem  gradu su bili Skupština Srbije, vlada, kulturne ustanove... Srpske izbeglice su zadobile simpatije uspostavljajući odnose sa meštanima. Oni su ostali nakon veka i postaju još jači – poručio je Nikoluzis.

On je podsetio da su i u ratu 1992. i 1999. kada je srpski narod „sa mnogo krvi platio raspad Jugoslavije, ali i u vreme američkog bombardovanja – Krfljani su ponudili pomoć i izrazili solidarnost pevajući „Tamo daleko”. Posle ovih reči usledio je aplauz okupljenih ispred kosturnice na Vidu.

– Bratimljenje gradova potvrđuje to prijateljstvo. Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period, suočena s krizom. Borimo se za naše dostojanstvo, suočeni sa nepomirljivim stavom poverilaca. Vaše prisustvo nam daje snagu jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izlazili kao pobednici. Isto tako Evropa danas ne može da diže zidove zbog izbegličkog pitanja. Moramo da podižemo azil žrtvama rata. Sa ovog mesta šaljem celom svetu poruku da će solidarnost s narodima pobediti svaki oblik smrti – zaključio je Nikoluzis.

A veze Srba i Krfljana potvrdila je i svetkovina ispred tek obnovljene Srpske kuće koju je Nikolić sa delegacijom naše zemlje juče takođe posetio. Tu je otvorena nova postavka posvećena boravku Srba u ovom gradu pre jednog veka. Posle toga prikazan je i najnoviji film „Tamo daleko”.

O tome koliko Grci sa ovog ostrva u Jonskom moru i dalje neguju prijateljske veze sa Srbijom i da veliki broj njih dobro zna da se u njihovom gradu upravo navršava stogodišnjica od dolaska srpskih vojnika, uverili smo se i u šetnji kroz ovaj grad, dan pred održavanje svečanosti.

– Vi ste iz Srbije, došli ste zbog ceremonije sećanja na vaše vojnike? – pitao nas je jedan od Krfljana kojeg smo zatekli baš u blizini Srpske kuće.

Malo dalje, u Staroj palati, gde je danas smešten i Muzej azijske umetnosti, mogli smo da vidimo veliki broj svečano obučene dece koja su uvežbavala umetnički program svečanosti. Pripremali su tačku posvećenu Srbiji, okruženi starim građevinama, u srcu grada u kojem su tragove svoje kulture i istorije ostavili i Venecija i Francuska i Britanija. Sve je izgledalo kao da ni uticaj i značaj Srbije i njenog naroda ovde nije ništa manji od uticaja ovih država. Videlo se to i po gostoljubivosti i predusretljivosti domaćina koji su dočekali srpsku delegaciju.

Na Krfu i veterani 63. padobranske brigade

Prvi put na poziv državne delegacije na Vidu su bili i veterani 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije, poznate po borbama na Košarama i Kosovu, koje smo sreli na trajektu od grada Igumenica prema Krfu, kada smo pristizali iz kontinentalnog dela Grčke.– Dolazili smo i ranije, ali nikad u ovom statusu, sa državnim zvaničnicima, i to je ono što bi trebalo naglasiti. O tome koliko poštujemo srpske borce koji su ovde sahranjeni nikad nije moguće dovoljno reći, ali je ipak bitno na koji način o tome govorite i obeležavate uspomene na njih – kaže nam Milan Lazin, jedan od veterana 63. padobranske brigade dok na palubi trajekta, nad morem, ispija domaću rakiju i priča kako su to piće poneli iz Srbije, kako bi ga ovde popili za duše srpskih vojnika sahranjenih na Krfu.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Wednesday, April 13, 2016

Пре 100 година, прве јединице Васкрсле српске војске, спремале су се за транспорт са Крфа на Халкидики... / "Српска војска-Оружје наших победа 1914-1918"

Пре 100 година, прве јединице Васкрсле српске војске, спремале су се за транспорт са Крфа на Халкидики...

Преузето из књиге:
"Српска војска-Оружје наших победа 1914-1918."

"...До почетка априла српска војска већ се поприлично опоравила на Крфу. Умирање од исцрпљености и разних болести сасвим је престало. Војници обучени у нове француске и енглеске униформе вратили су се обављању редовних дужности у логору.

Од преосталог људства извршена је реорганизација војске, која је, услед великих губитака, била неопходна. Формирано је шест пешадијских и једна коњичка дивизија, распоређених у три армије. У I армији – Моравска и Вардарска; II армија – Шумадијска и Тимочка; III армија – Дринска и Дунавска дивизија. Укупно 6.025 официра и 124.190 војника.

Прве јединице кренуле су за Халкидики 13. априла, британским и француским транспортним и ратним бродовима, у јакој пратњи торпиљера, пошто је постојала реална опасност за напад непријатељских подморница.

Васкрсла српска војска кренула је у нову неизвесност. После још неколико месеци обуке са новопримљеним материјалом, у камповима око Солуна, чекале су је још многе крваве борбе за ослобођење отаџбине.

На запрепашћење непријатеља, који су се понадали да је са српским војницима свршено у Албанији, они ће полетети као орлови преко високих планина и ускоро прећи праг Србије!..."

na Facebook.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at