Friday, September 28, 2018

На Зејтинлику биће обележена стогодишњица пробоја Солунског фронта / Na Zejtinliku biće obeležena stogodišnjica proboja Solunskog fronta / "Politika" Sept. 27, 2018

Politika
četvrtak, 27.09.2018.

На Зејтинлику биће обележена стогодишњица пробоја Солунског фронта

Централни скуп поводом 100 година од пробоја Солунског фронта, после којег је уследило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом светском рату, биће одржан у суботу у Солуну, на српском војничком гробљу Зејтинлик.


Ђорђе Михајловић, чувар српског војничког гробља на Зејтинлику
(Фото Никола Тркља)

Обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта - једног од најславнијих тренутака српске историје који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа - присуствоваће министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић и изасланик председника Србије Никола Селаковић.
Према писању медија, очекује се и долазак грчког председника Прокописа Павлопулоса.
Истим поводом, дан касније, у недељу, на православни празник Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, на војничком гробљу Зејтинлик, литургију ће служити васељенски патријарх Вартоломеј, патријарх српски Иринеј и домаћин, митрополит неапољско-ставропољски Варнава.
Пробој Солунског фронта, чија је дужина била неколико стотина километара, а на коју је српска војска пребачена 1916. године, после опоравка на Крфу, након албанске голготе, означио је и почетак краја Великог рата.
Наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта гласила је:
„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину”.
Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918.
На гробљу Зејтинлик последњих месеци обављани су обимни радови на обнови костурнице и војничке капеле. Пројекат санације Зејтинлика израдио је Републички завод за заштиту споменика културе. За комплетну обнову Војничког спомен-гробља у Солуну Влада Србије издвојила је око 27 милиона динара.
Годишњица пробоја Солунског фронта сваке године се обележава у последњој недељи септембра, преноси Танјуг.

http://www.politika.rs/scc/clanak/411941/Na-Zejtinliku-bice-obelezena-stogodisnjica-proboja-Solunskog-fronta

*****

Politika
četvrtak, 27.09.2018.

Na Zejtinliku biće obeležena stogodišnjica proboja Solunskog fronta

Centralni skup povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta, posle kojeg je usledilo oslobađanje Srbije i poraz Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, biće održan u subotu u Solunu, na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik.

Ђорђе Михајловић, чувар српског војничког гробља на Зејтинлику
(Фото Никола Тркља)

Obeležavanju stogodišnjice proboja Solunskog fronta - jednog od najslavnijih trenutaka srpske istorije koji se u svetu pamti kao simbol velike hrabrosti i požrtvovanosti srpskog naroda - prisustvovaće ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević i izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković.
Prema pisanju medija, očekuje se i dolazak grčkog predsednika Prokopisa Pavlopulosa.
Istim povodom, dan kasnije, u nedelju, na pravoslavni praznik Svetih mučenica Vere, Nade, Ljubavi i mati im Sofije, na vojničkom groblju Zejtinlik, liturgiju će služiti vaseljenski patrijarh Vartolomej, patrijarh srpski Irinej i domaćin, mitropolit neapoljsko-stavropoljski Varnava.
Proboj Solunskog fronta, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara, a na koju je srpska vojska prebačena 1916. godine, posle oporavka na Krfu, nakon albanske golgote, označio je i početak kraja Velikog rata.
Naredba srpske Vrhovne komande izdata uoči početka jedne od najvećih operacija u Prvom svetskom ratu – proboja Solunskog fronta glasila je:
„Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba prodirati – bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebivom voljom i nadom u boga – junaci, napred u otadžbinu”.
Rezultat te operacije, koja je počela u zoru 14. septembra 1918. godine, bili su kapitulacija Bugarske, Austro-Ugarske i Nemačke, oslobođenje Srbije, prelazak srpske vojske u prekodrinske krajeve i stvaranje Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca – zajedničke države južnih Slovena, koja je proglašena u Beogradu 1. decembra 1918.
Na groblju Zejtinlik poslednjih meseci obavljani su obimni radovi na obnovi kosturnice i vojničke kapele. Projekat sanacije Zejtinlika izradio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Za kompletnu obnovu Vojničkog spomen-groblja u Solunu Vlada Srbije izdvojila je oko 27 miliona dinara.
Godišnjica proboja Solunskog fronta svake godine se obeležava u poslednjoj nedelji septembra, prenosi Tanjug.

http://www.politika.rs/sr/clanak/411941/Na-Zejtinliku-bice-obelezena-stogodisnjica-proboja-Solunskog-fronta

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Thursday, September 27, 2018

Ратни дневник Луја Франше д’ Епереа / Ratni dnevnik Luja Franše d’ Eperea / "Politika" Sept. 12, 2018

Politika
Аутор: Александра Куртеш
среда, 12.09.2018.

Ратни дневник Луја Франше д’ Епереа

Kњига „Мемоари. Солунски фронт, Србија, Балкан” маршала Франше д’ Епереа представљена је у француској амбасади. Домаћин промоције био је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони.



Представљање књиге „Мемоари. Солунски фронт, Србија, Балкан” чувеног француског маршала (Фотографије Ненад Неговановић)

Он је подсетио на значај овог дела, а о ратним мемоарима сабраним међу корицама говорили су и Војислав Павловић, директор Балканолошког института, и Клод де Сен-Пјер, унука Франше д’ Епереа, која која је приредила књигу.

Она на овај догађај дошла у пратњи кћерке Флоријан де Сен-Пјер. Ратни дневник објавила је Издавачка кућа „Прометеј” поводом обележавања сто година од завршетка Првог светског рата.


Унука чувеног француског маршала признала је да јој је драго што је допутовала у земљу која цени њеног деду и што је у прилици да сведочи о његовом  херојству.


– Професор Павловић је долазио у Париз и питао ме да ли могу да нађем мемоаре мога деде о Источном фронту, и ја сам желела то да поделим са вама. У ономе што је записао мој деда могу се наћи поштовање и част које је он указивао српском народу – истакла је Клод де Сен-Пјер.



 Klod de Sen-Pjer

Поздрављајући званице, амбасадор Мондолони је подсетио да су савезничке трупе под врховном командом Д’ Епереа 15. септембра 1918. године започеле ослобађање Србије у Великом рату.
– Један век касније, срећни смо што је са нама грофица Клод де Сен-Пјер, чија је породична историја саставни део заједничке историје Француске и Србије – казао је амбасадор.
Он је рекао да ће српски читаоци бити у прилици да открију мисли и промишљања маршала Д’ Епереа које је он записивао у ратном дневнику између 1918. и 1920. године. Пред њима ће се, нагласио је, наћи квалитетно урађен научни рад, део колекције коју приређује „Прометеј” да би новим генерацијама пренео сећања на велике фигуре војне историје Србије, међу којима је Луј Франше д’ Епере који је био и француски маршал и српски војвода.
– Ово је прилика да се сетимо братства по оружју током Првог светског рата. Понекад бисмо заборавили колико смо блиски, и да подвучемо да и данас наши војници стоје раме уз раме у мировним мисијама у Африци и Либану како би чували међународни мир и стабилност – рекао је амбасадор и подсетио да је током сусрета са председником Вучићем у јулу председник Макрон истакао колико је српски народ показао изузетну храброст током Првог светског рата.
– Србија ће заузети посебно место током церемоније која ће бити организована 11. новембра у Паризу на обележавању краја Великог рата, а председник Вучић је позван са другим шефовима држава – додао је амбасадор.
Војислав Павловић рекао је да ће читаоци у књизи наћи сведочанство о припремама за офанзиву савезничких снага.
– А посебно интересантне странице књиге су о регенту Александру Карађорђевићу и српским официрима – оценио је Павловић.
На представљању књиге, међу личностима из политичког, културног, верског и јавног живота земље, био је и министар одбране Александар Вулин.


http://www.politika.rs/scc/clanak/410998/Ratni-dnevnik-Luja-Franse-d-Eperea

*****

Politika
Autor: Aleksandra Kurteš
sreda, 12.09.2018.

Ratni dnevnik Luja Franše d’ Eperea

Knjiga „Memoari. Solunski front, Srbija, Balkan” maršala Franše d’ Eperea predstavljena je u francuskoj ambasadi. Domaćin promocije bio je ambasador Francuske u Srbiji Frederik Mondoloni.

Представљање књиге „Мемоари. Солунски фронт, Србија, Балкан” чувеног француског маршала (Фотографије Ненад Неговановић)

On je podsetio na značaj ovog dela, a o ratnim memoarima sabranim među koricama govorili su i Vojislav Pavlović, direktor Balkanološkog instituta, i Klod de Sen-Pjer, unuka Franše d’ Eperea, koja koja je priredila knjigu.

Ona na ovaj događaj došla u pratnji kćerke Florijan de Sen-Pjer. Ratni dnevnik objavila je Izdavačka kuća „Prometej” povodom obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata.

Unuka čuvenog francuskog maršala priznala je da joj je drago što je doputovala u zemlju koja ceni njenog dedu i što je u prilici da svedoči o njegovom  herojstvu.

– Profesor Pavlović je dolazio u Pariz i pitao me da li mogu da nađem memoare moga dede o Istočnom frontu, i ja sam želela to da podelim sa vama. U onome što je zapisao moj deda mogu se naći poštovanje i čast koje je on ukazivao srpskom narodu – istakla je Klod de Sen-Pjer.

Klod de Sen-Pjer

Pozdravljajući zvanice, ambasador Mondoloni je podsetio da su savezničke trupe pod vrhovnom komandom D’ Eperea 15. septembra 1918. godine započele oslobađanje Srbije u Velikom ratu.

– Jedan vek kasnije, srećni smo što je sa nama grofica Klod de Sen-Pjer, čija je porodična istorija sastavni deo zajedničke istorije Francuske i Srbije – kazao je ambasador.

On je rekao da će srpski čitaoci biti u prilici da otkriju misli i promišljanja maršala D’ Eperea koje je on zapisivao u ratnom dnevniku između 1918. i 1920. godine. Pred njima će se, naglasio je, naći kvalitetno urađen naučni rad, deo kolekcije koju priređuje „Prometej” da bi novim generacijama preneo sećanja na velike figure vojne istorije Srbije, među kojima je Luj Franše d’ Epere koji je bio i francuski maršal i srpski vojvoda.

– Ovo je prilika da se setimo bratstva po oružju tokom Prvog svetskog rata. Ponekad bismo zaboravili koliko smo bliski, i da podvučemo da i danas naši vojnici stoje rame uz rame u mirovnim misijama u Africi i Libanu kako bi čuvali međunarodni mir i stabilnost – rekao je ambasador i podsetio da je tokom susreta sa predsednikom Vučićem u julu predsednik Makron istakao koliko je srpski narod pokazao izuzetnu hrabrost tokom Prvog svetskog rata.

– Srbija će zauzeti posebno mesto tokom ceremonije koja će biti organizovana 11. novembra u Parizu na obeležavanju kraja Velikog rata, a predsednik Vučić je pozvan sa drugim šefovima država – dodao je ambasador.

Vojislav Pavlović rekao je da će čitaoci u knjizi naći svedočanstvo o pripremama za ofanzivu savezničkih snaga.

– A posebno interesantne stranice knjige su o regentu Aleksandru Karađorđeviću i srpskim oficirima – ocenio je Pavlović.

Na predstavljanju knjige, među ličnostima iz političkog, kulturnog, verskog i javnog života zemlje, bio je i ministar odbrane Aleksandar Vulin.


http://www.politika.rs/sr/clanak/410998/Ratni-dnevnik-Luja-Franse-d-Eperea


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Thursday, September 20, 2018

Breakthrough on the Salonika Front by the Serbian First and Second Army September 1918 - A decisive victory against the Central Powers in WWI / 1918. године, после тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт. Тај моменат био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату.



From
"Meet the Serbs" 
on Facebook
September 17, 2018

"On September 17 in 1918, after a three-day offensive, the First and Second Serbian Army broke the Salonika front. That moment was decisive for the collapse of the Central Powers in the First World War. Shortly thereafter, after only a month and a half, the Austro-Hungarian Empire capitulated, and so did Germany. Serbian forces broke the Bulgarian army and forced Bulgaria to lay down arms on September 30, 1918. Serbian armies were advancing so quickly that the French Command had to ask the Serbian Supreme Command to slow down the progression, as the French cavalry was unable to keep pace with the Serbian infantry. After the breakthrough of the Salonika front, the Serbian army liberated Serbia, and all the countries that were later incorporated into the new joint state - the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes."

*****

"На 17. септембар 1918. године, после тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт. Тај моменат био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату. Убрзо затим, после само месец и по дана, капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Немачка. Српске снаге пресекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. Српске армије су толико брзо напредовале да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француска коњица није успевала да држи корак са српском пешадијом. Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца."


Meet the Serbs
on Facebook
September 17, 2018


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Saturday, September 8, 2018

Записи британских болничарки о Србији / Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji / "Politika" Sept. 1, 2018

Politika
Аутор: Димитрије Буквић
Sept. 1, 2018

Записи британских болничарки о Србији

Сведочења три чланице хуманитарне мисије „Стобарт”, које су боравиле у Крагујевцу у јеку Првог светског рата, ускоро ће бити први пут објављене у преводу на српски.


Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

"Mесто је изгледало пусто и сиромашно, с болницама на све стране. Свака велика зграда је болница. Срби су љубазни и захвални – како официри, тако и народ”, записала је Мејбл Дирмер (1872–1915) у првом писму по доласку у Крагујевац 1915. године. Ова Енглескиња, упамћена у својој земљи и као књижевница и драматург, доспела је у Србију у јеку Првог светског рата како би као чланица британске хуманитарне мисије учествовала у раду „Болнице Стобарт”. У истој мисији су биле и њене сународнице Олив Олдриџ (1867–1950) и Моника Стенли (1879–1972). Све три су оставиле писана сведочанства о боравку у окупираној, ратом разореној Србији, која ће ускоро први пут бити објављене у преводу на наш језик.

За то је заслужна Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу, која је покренула пројекат „Болница Стобарт” под руководством Татјане Јанковић, библиотекарке у овој установи културе. У истоименој књизи, под покровитељством Града Крагујевца, биће објављени дневник Монике Стенли, писма Мејбел Дирмер и мемоарска проза Олив Олдриџ, као сведочанства чланица јединствене хуманитарне мисије која је, под руководством Мејбел Стобарт, приспела у Крагујевац крајем априла 1915. и на територији тада приградског насеља Вашариште оформила пољску болницу, каже Јанковићева.

„Првобитна намера је било лечење војника оболелих од тифуса, али је мисија врло брзо усмерила своје снаге на помоћ занемареном цивилном становништву. Један од шест отворених диспанзера налазио се у селу Витановац, у којем је имала задужење медицинска сестра Олив Олдриџ и где започињу њена сећања објављена 1916. по повратку у Енглеску. Моника Стенли, главна куварица болнице Стобарт, водила је дневник од поласка за Србију до повратка у Енглеску, такође објављен 1916. Најпотресније сведочанство представљају писма Мејбел Дирмер, уметнице, ауторке бројних књига и илустрација, и позоришне редитељке”, истиче Јанковићева.

Дирмерова је иначе и преминула у Србији управо од тифуса, а сахрањена је на Варошком гробљу у Крагујевцу, уз Елизабет Рос и Лорну Ферис, такође чланице британске лекарске мисије које су доживеле исту судбину.

У сведочанствима Олив Олдриџ, Монике Стенли и Мејбел Дирмер се наводе бројне потресне епизоде. Пишући о тифусу, Дирмерова бележи да болесници „просто кажу да се осећају болесно и падну на траву”. О атмосфери у болничким шаторима, она наводи да су „половина рањеника Аустријанци, а што је најчудније, главни доктор у српској болници је аустријски затвореник” који „никада није престао да ради на спасавању живота, најпре као официр сопствене војске, а затим као доктор међу Србима”.

Осим најезде тифуса, чланице мисије су биле изложене и ударима непријатеља. Тако је Моника Стенли у свом дневнику речито описала напад немачких и аустријских авиона на Крагујевац у којем је петоро погинуло и 16 рањено.

„Друга бомба је пала на кућу и убила четрнаестогодишњу девојку која је само три дана боравила у Крагујевцу – родитељи су је послали из Београда, јер се тамо толико плашила војног напада”, записала је Моника Стенли.

Истичући да су Олив Олдриџ, Моника Стенли и Мејбел Дирмер истинске хероине и храбре жене, историчар Дејан Ристић наводи да су њих три, са српским цивилима и војском, проживеле и преживеле неке од најдраматичнијих периода Првог светског рата.

„Својим пожртвовањем и хероизмом вечно су нас задужиле. Пуних стотину година од окончања Првог светског рата, захваљујући Татјани Јанковић и члановима њеног истраживачког тима, имена тих трију хероина биће коначно прибројана својеврсном Пантеону великана које је током векова изнедрио наш народ, односно оних који су својим подвизима, саосећањем и бескрајном хуманошћу Србе задужили за вечност”, наводи Ристић.

Упознавање са сведочанствима које су ове болничарке оставиле, према његовим речима, омогућава нови сусрет са судбоносним догађајима и изузетним појединцима који су обележили те ратне године у нашој земљи.

„Дубоко верујем да ће, ишчитавањем бележака ових трију изузетних жена, свако од нас оживети и лично сећање на своје претке – учеснике Првог светског рата. Биће то прилика и за специфичан и дирљив сусрет са њима”, наводи Ристић.

У плану и изложба

Осим објављивања књиге, у склопу подухвата „Болница Стобарт”, према речима Татјане Јанковић, биће приређена и изложба о раду те хуманитарне мисије у Србији. Поставка, уз подршку Министарства културе и информисања, биће отворена 6. новембра у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу. Намера је да се на овај начин, осим обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата, подстакне на подизање спомен-обележја свим хуманитарним мисијама које су боравиле у Крагујевцу 1915. године.

„О таквом споменику, у виду обећања од стране владе, писала је и Моника Стенли у свом дневнику”, каже Татјана Јанковић.


http://www.politika.rs/scc/clanak/410389/Zapisi-britanskih-bolnicarki-o-Srbiji

*****

Politika
Autor: Dimitrije Bukvić
Sept. 1, 2018

Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji

Svedočenja tri članice humanitarne misije „Stobart”, koje su boravile u Kragujevcu u jeku Prvog svetskog rata, uskoro će biti prvi put objavljene u prevodu na srpski.



Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

"Mesto je izgledalo pusto i siromašno, s bolnicama na sve strane. Svaka velika zgrada je bolnica. Srbi su ljubazni i zahvalni – kako oficiri, tako i narod”, zapisala je Mejbl Dirmer (1872–1915) u prvom pismu po dolasku u Kragujevac 1915. godine. Ova Engleskinja, upamćena u svojoj zemlji i kao književnica i dramaturg, dospela je u Srbiju u jeku Prvog svetskog rata kako bi kao članica britanske humanitarne misije učestvovala u radu „Bolnice Stobart”. U istoj misiji su bile i njene sunarodnice Oliv Oldridž (1867–1950) i Monika Stenli (1879–1972). Sve tri su ostavile pisana svedočanstva o boravku u okupiranoj, ratom razorenoj Srbiji, koja će uskoro prvi put biti objavljene u prevodu na naš jezik.
Za to je zaslužna Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, koja je pokrenula projekat „Bolnica Stobart” pod rukovodstvom Tatjane Janković, bibliotekarke u ovoj ustanovi kulture. U istoimenoj knjizi, pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca, biće objavljeni dnevnik Monike Stenli, pisma Mejbel Dirmer i memoarska proza Oliv Oldridž, kao svedočanstva članica jedinstvene humanitarne misije koja je, pod rukovodstvom Mejbel Stobart, prispela u Kragujevac krajem aprila 1915. i na teritoriji tada prigradskog naselja Vašarište oformila poljsku bolnicu, kaže Jankovićeva.
„Prvobitna namera je bilo lečenje vojnika obolelih od tifusa, ali je misija vrlo brzo usmerila svoje snage na pomoć zanemarenom civilnom stanovništvu. Jedan od šest otvorenih dispanzera nalazio se u selu Vitanovac, u kojem je imala zaduženje medicinska sestra Oliv Oldridž i gde započinju njena sećanja objavljena 1916. po povratku u Englesku. Monika Stenli, glavna kuvarica bolnice Stobart, vodila je dnevnik od polaska za Srbiju do povratka u Englesku, takođe objavljen 1916. Najpotresnije svedočanstvo predstavljaju pisma Mejbel Dirmer, umetnice, autorke brojnih knjiga i ilustracija, i pozorišne rediteljke”, ističe Jankovićeva.
Dirmerova je inače i preminula u Srbiji upravo od tifusa, a sahranjena je na Varoškom groblju u Kragujevcu, uz Elizabet Ros i Lornu Feris, takođe članice britanske lekarske misije koje su doživele istu sudbinu.
U svedočanstvima Oliv Oldridž, Monike Stenli i Mejbel Dirmer se navode brojne potresne epizode. Pišući o tifusu, Dirmerova beleži da bolesnici „prosto kažu da se osećaju bolesno i padnu na travu”. O atmosferi u bolničkim šatorima, ona navodi da su „polovina ranjenika Austrijanci, a što je najčudnije, glavni doktor u srpskoj bolnici je austrijski zatvorenik” koji „nikada nije prestao da radi na spasavanju života, najpre kao oficir sopstvene vojske, a zatim kao doktor među Srbima”.
Osim najezde tifusa, članice misije su bile izložene i udarima neprijatelja. Tako je Monika Stenli u svom dnevniku rečito opisala napad nemačkih i austrijskih aviona na Kragujevac u kojem je petoro poginulo i 16 ranjeno.
„Druga bomba je pala na kuću i ubila četrnaestogodišnju devojku koja je samo tri dana boravila u Kragujevcu – roditelji su je poslali iz Beograda, jer se tamo toliko plašila vojnog napada”, zapisala je Monika Stenli.
Ističući da su Oliv Oldridž, Monika Stenli i Mejbel Dirmer istinske heroine i hrabre žene, istoričar Dejan Ristić navodi da su njih tri, sa srpskim civilima i vojskom, proživele i preživele neke od najdramatičnijih perioda Prvog svetskog rata
„Svojim požrtvovanjem i heroizmom večno su nas zadužile. Punih stotinu godina od okončanja Prvog svetskog rata, zahvaljujući Tatjani Janković i članovima njenog istraživačkog tima, imena tih triju heroina biće konačno pribrojana svojevrsnom Panteonu velikana koje je tokom vekova iznedrio naš narod, odnosno onih koji su svojim podvizima, saosećanjem i beskrajnom humanošću Srbe zadužili za večnost”, navodi Ristić.
Upoznavanje sa svedočanstvima koje su ove bolničarke ostavile, prema njegovim rečima, omogućava novi susret sa sudbonosnim događajima i izuzetnim pojedincima koji su obeležili te ratne godine u našoj zemlji.
„Duboko verujem da će, iščitavanjem beležaka ovih triju izuzetnih žena, svako od nas oživeti i lično sećanje na svoje pretke – učesnike Prvog svetskog rata. Biće to prilika i za specifičan i dirljiv susret sa njima”, navodi Ristić.
U planu i izložba
Osim objavljivanja knjige, u sklopu poduhvata „Bolnica Stobart”, prema rečima Tatjane Janković, biće priređena i izložba o radu te humanitarne misije u Srbiji. Postavka, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, biće otvorena 6. novembra u Galeriji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu. Namera je da se na ovaj način, osim obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, podstakne na podizanje spomen-obeležja svim humanitarnim misijama koje su boravile u Kragujevcu 1915. godine.
„O takvom spomeniku, u vidu obećanja od strane vlade, pisala je i Monika Stenli u svom dnevniku”, kaže Tatjana Janković.

http://www.politika.rs/sr/clanak/410389/Zapisi-britanskih-bolnicarki-o-Srbiji

*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****

Tuesday, August 28, 2018

VIDEO / Ацула - српски ратни коњ сахрањен уз највеће војне почасти! / "Acula" - A Serbian War Horse buried with the highest military honors



VIDEO:
Ацула - српски ратни коњ

Posted on You Tube by: "SrpskaNaučnaTV"
Published on August 26, 2017

"Ацула - српски ратни коњ сахрањен уз највеће војне почасти! Да се не заборави!"





https://youtu.be/98GEd52LqSI


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Monday, August 20, 2018

VIDEO / Obeležena 104. godišnjica Cerske bitke / Kod spomen-kompleksa "Cerska bitka" u Tekerišu kod Loznice je obeležena 104. godišnjica bitke na Ceru, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu. / "N1" Aug. 19, 2018

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
Izvor: Ministarstvo rada

N1
August 19, 2018

Obeležena 104. godišnjica Cerske bitke

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević položio je venac kod spomen-kompleksa "Cerska bitka" u Tekerišu kod Loznice, povodom obeležavanja 104. godišnjice od Cerske bitke.

Đorđević je rekao da je slobodoljubivost srpskog naroda dugo bila trn u oku Beča, te da se austrougarska netrpeljivost prema suverenističkoj politici male Srbije vremenom taložila i prerasla u mržnju nezapamćenih razmera.

"U avgustu 1914. godine, u direktnom sudaru sa vojnicima prvog poziva Cerske udarne grupe, Srpska vojska je doslovno razbila brojno i tehnički nadmoćnog protivnika, a nezarobljene ostatke Poćorekove neslavne armije naterala na panični beg preko reke Drine. Taj herojski događaj je u dovoljnoj meri upamćen i zabeležen u srpskim pesmama i kinematografiji, i izučava se kao deo redovnog gradiva na vojnim akademijama širom sveta", rekao je Đorđević.

On je istakao da najsvetliji primer junaštva i herojstva nisu pružili ni oficiri ni generali, već 16-godišnji Stanislav Staško Sondermajer, najmlađi srpski vojnik koji je poginuo u Cerskoj bici.

"Umesto da ide tamo gde bi mu bilo nešto bolje, on se uputio na strašno mesto da bi učinio nešto najbolje za svoj narod i državu. Bez vojvode Putnika bi srpski trijumf na Ceru možda i mogao da se dogodi. Bez Stanislava Sondermajera zasigurno ne bi", rekao je ministar.

Đorđević je naglasio da je potrebno da građani Srbije poseduju svest da će njihov život i rad biti ugrađeni u budućnost Srbije i da kako se danas budu odnosili prema državi, koja ih je izgradila, takav će sutra život imati deca koja će živeti u njoj.

"Kako budemo poštovali sami sebe, tako će nas poštovati i drugi. Ali, pre svega moramo znati da svako od nas pojedinačno čini Srbiju, da je država kolektivitet, a ne apstraktni pojam koji nema veze ili je u sukobu sa individualitetom građana. I zbog toga svako od nas pojedinačno sebi mora dati dobar odgovor na to zbog čega danas živi, barem jednako dobar kao što je razlog koji su sebi davali naši stari kada su dobrovoljno kretali u smrt", poručio je ministar.

Pored ministra Đorđevića, vence su položili predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Grada Loznice, Šapca, Opštine Krupanj kao i predstavnici brojnih udruženja i građana.



http://rs.n1info.com/a412896/Vesti/Obelezena-104.-godisnjica-Cerske-bitke.html


*****

VIDEO:

"Obeležena 104. godišnjica Cerske bitke"

Posted on You Tube by: "Radio Televizija Vojvodine"
Published on Aug 19, 2018

"Kod spomen-kompleksa "Cerska bitka" u Tekerišu kod Loznice danas je obeležena 104. godišnjica bitke na Ceru, prve savezničke pobede u Prvom svetskom ratu."



https://youtu.be/bZlvClY-v4Y


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, August 19, 2018

Serbia marks 104 years since the Battle of Cer, the first Allied Victory in WWI - August 2018 / У селу Текериш код Лознице обележава се 104. годишњица Церске битке и прве победе савезника у Првом светском рату.


Živote dali za otadžbinu: Spomenik junacima u Tekerišu.
They gave their lives for their homeland. Monument to Serbian heroes
in Tekeris, Serbia. Photo: Fonet 2015

From
"Meet the Serbs"
on Facebook
August 2018

"Today [August 19, 2018] the Serbs mark 104 years since the Battle of Cer, the first victory of the Allies in World War I, with a ceremony in the village of Tekeriš near Loznica. Laurel wreaths will be laid at the Memorial ossuary in Tekeriš and state and military honors will be paid to the fallen Serbian heroes. The Battle of Cer, which took place in August 1914, is one of the most important and biggest victories of the Serbian army in the whole course of the First World War, and at the same time it is a shining example of a tactically well designed and performed military operation. Serbian army led by General Stepa Stepanović showed immeasurable courage and patriotism and managed to defeat the superior Austro-Hungarian army in the Battle of Cer."

*****

"У селу Текериш код Лознице обележава се 104. годишњица Церске битке и прве победе савезника у Првом светском рату. Крај Спомен-костурнице у Текеришу биће положени ловорови венци и одате државне и војне почасти. Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције. Остваривши победу у знаменитој Церској бици, припадници српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма."


"Meet the Serbs"
on Facebook
August 2018



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


Wednesday, August 8, 2018

Дан кад се српска застава вијорила над Белом кућом / Dan kad se srpska zastava vijorila nad Belom kućom / Kalj Skot / "Politika" July 27, 2018

Politika
Аутор: Кајл Скот
петак, 27.07.2018.

СЕЋАЊЕ НА 28. ЈУЛ 1918. ГОДИНЕ

Дан кад се српска застава вијорила над Белом кућом


Кајл Скот (Фото Р. Крстинић)

На данашњи дан, пре сто година, 28. јула 1918. године, по одлуци председника Сједињених Америчких Држава Вудроа Вилсона, српска застава се вијорила над Белом кућом. Захваљујући блиском, личном пријатељству са Михајлом Пупином, Вилсон је разумео са чим се српски народ сусрео током тих тешких година и пожелео да ода почаст Србима и њиховој посвећености заједничкој борби за слободу и независност.

Сједињене Државе званично су прославиле 28. јул 1918. године као Дан Србије. Државни секретар САД Роберт Ленсинг је рекао да је српски народ „жртвовао све за слободу и независност”. Американци из свих слојева друштва давали су подршку и исказивали саосећање према српском народу још од самог почетка Великог рата. Током 1914–1916. Сједињене Државе су обезбедиле огромну финансијску помоћ и хиљаде тона хуманитарне помоћи српском народу. Обезбедили су новац за храну, семе за сетву, пољопривредно оруђе, лек против тифуса, као и помоћ у транспорту и храни за избеглице. Американци српског порекла такође су се борили заједно са Србима, а амерички лекари и медицинске сестре долазили су да лече болесне и рањене.

Очигледно је да се наши заједнички напори нису ту завршили. Наше две нације стале су раме уз раме и у борби против фашизма у Другом светском рату, а Сједињене Државе обезбедиле су помоћ у храни и пружиле сваку другу помоћ Југославији када јој је Москва увела санкције.

Тежак период деведесетих година такође је део наше заједничке историје, али само један њен део. Истина је да је наше пријатељство издржало чак и најизазовнија времена, и наставља да расте и данас.

Сједињене Државе настављају да пружају помоћ напорима Србије да спроведе реформе неопходне за придруживање Европској унији. Пословне заједнице наше две земље све више се повезују, а америчке компаније у Србији запошљавају већ 20.000 људи. Наше војске настављају да сарађују организујући десетине заједничких активности и програма обуке сваке године.

Богатство наших садашњих односа додатно је ојачано јаким везама између наших народа. Пупин и Тесла нису само изузетно допринели Србији и Америци, већ и читавом човечанству. И у томе нису сами. Срби су обогатили америчку и друге културе у практично свим областима. Научници, истраживачи, инжењери, академици, разни уметници, спортисти – списак познатих Срба у америчкој и светској историји дугачак је и импресиван.

Српска застава вијорила се над Белом кућом 1918. године у част посвећености српског народа вредностима које наше две земље цене. Док славимо догађаје од пре једног века, не смемо никада заборавити да су наше вредности и заједничка историја оно што нас је тада међусобно повезало, и наставља да нас и данас заједно води унапред. У знак сећања на одлуку председника Вилсона да ода почаст Србији пре сто година, данас ће се српска застава поносно вијорити, заједно са америчком, у мојој резиденцији у Београду. Живела Србија!


(Аутор је амбасадор САД у Београду)


http://www.politika.rs/scc/clanak/408130/Dan-kad-se-srpska-zastava-vijorila-nad-Belom-kucom

*****

Politika
Autor: Kajl Skot
petak, 27.07.2018.

SEĆANJE NA 28. JUL 1918. GODINE

Dan kad se srpska zastava vijorila nad Belom kućom


Кајл Скот (Фото Р. Крстинић)
Na današnji dan, pre sto godina, 28. jula 1918. godine, po odluci predsednika Sjedinjenih Američkih Država Vudroa Vilsona, srpska zastava se vijorila nad Belom kućom. Zahvaljujući bliskom, ličnom prijateljstvu sa Mihajlom Pupinom, Vilson je razumeo sa čim se srpski narod susreo tokom tih teških godina i poželeo da oda počast Srbima i njihovoj posvećenosti zajedničkoj borbi za slobodu i nezavisnost.

Sjedinjene Države zvanično su proslavile 28. jul 1918. godine kao Dan Srbije. Državni sekretar SAD Robert Lensing je rekao da je srpski narod „žrtvovao sve za slobodu i nezavisnost”. Amerikanci iz svih slojeva društva davali su podršku i iskazivali saosećanje prema srpskom narodu još od samog početka Velikog rata. Tokom 1914–1916. Sjedinjene Države su obezbedile ogromnu finansijsku pomoć i hiljade tona humanitarne pomoći srpskom narodu. Obezbedili su novac za hranu, seme za setvu, poljoprivredno oruđe, lek protiv tifusa, kao i pomoć u transportu i hrani za izbeglice. Amerikanci srpskog porekla takođe su se borili zajedno sa Srbima, a američki lekari i medicinske sestre dolazili su da leče bolesne i ranjene.

Očigledno je da se naši zajednički napori nisu tu završili. Naše dve nacije stale su rame uz rame i u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a Sjedinjene Države obezbedile su pomoć u hrani i pružile svaku drugu pomoć Jugoslaviji kada joj je Moskva uvela sankcije.

Težak period devedesetih godina takođe je deo naše zajedničke istorije, ali samo jedan njen deo. Istina je da je naše prijateljstvo izdržalo čak i najizazovnija vremena, i nastavlja da raste i danas.

Sjedinjene Države nastavljaju da pružaju pomoć naporima Srbije da sprovede reforme neophodne za pridruživanje Evropskoj uniji. Poslovne zajednice naše dve zemlje sve više se povezuju, a američke kompanije u Srbiji zapošljavaju već 20.000 ljudi. Naše vojske nastavljaju da sarađuju organizujući desetine zajedničkih aktivnosti i programa obuke svake godine.

Bogatstvo naših sadašnjih odnosa dodatno je ojačano jakim vezama između naših naroda. Pupin i Tesla nisu samo izuzetno doprineli Srbiji i Americi, već i čitavom čovečanstvu. I u tome nisu sami. Srbi su obogatili američku i druge kulture u praktično svim oblastima. Naučnici, istraživači, inženjeri, akademici, razni umetnici, sportisti – spisak poznatih Srba u američkoj i svetskoj istoriji dugačak je i impresivan.

Srpska zastava vijorila se nad Belom kućom 1918. godine u čast posvećenosti srpskog naroda vrednostima koje naše dve zemlje cene. Dok slavimo događaje od pre jednog veka, ne smemo nikada zaboraviti da su naše vrednosti i zajednička istorija ono što nas je tada međusobno povezalo, i nastavlja da nas i danas zajedno vodi unapred. U znak sećanja na odluku predsednika Vilsona da oda počast Srbiji pre sto godina, danas će se srpska zastava ponosno vijoriti, zajedno sa američkom, u mojoj rezidenciji u Beogradu. Živela Srbija!


(Autor je ambasador SAD u Beogradu)


http://www.politika.rs/sr/clanak/408130/Dan-kad-se-srpska-zastava-vijorila-nad-Belom-kucom


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****