Monday, November 28, 2016

Српски Зејтинлик још скривен крај Крагујевца / Srpski Zejtinlik još skriven kraj Kragujevca / "Novosti" November 23, 2016

Novosti
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
23. новембар 2016.

После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума.

    Некад и сад: Кости хиљада војника палих 1914. и 1915. данас су необележене

ПРОШЛО је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник "Погледа", поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови "српски Зејтинлик" - српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака.

Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова.

- Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља, крај ког је, у међувремену, подигнут споменик Шумадијској дивизији, и даље леже необележене кости хиљада палих војника - каже Самарџић.

Гробље крај Крагујевца било је централно гробље српске војске у Првом светском рату. Када су сукоби почели, у Крагујевац су се сместили престолонаследник, Врховна команда и централна војна болница, у коју су доношени тешки рањеници са свих фронтова у земљи, већ од лета 1914. Преминули војници сахрањивани су на тада још непошумљеном брдашцу.

Одмах поред постојало је гробље из српско-турских ратова 1876-1878. У мирнодопским временима ту су сахрањивани и војници преминули током одслужења војног рока у Крагујевцу, а затим и погинули у балканским ратовима.

У октобру 1915. српска војска се повукла, немачке и аустроугарске трупе заузеле су Крагујевац, али непријатељ није оскрнавио српско војно гробље. Окупатори су једино из Тополе пренели белог мермерног лава, једног од два које је наручио краљ Петар Први за своју задужбину на Опленцу. Поставили су га испред свог војничког гробља, у близини српског.

Између два рата окупаторско гробље није ни скрнављено, ни одржавано, а војници су и даље сахрањивани у Шумарицама, десно од каменог лава. Када је почео Други светски рат, Немци су се одужили, па опет нису дирали српско гробље, а своје су уредили и наставили ту да сахрањују војнике.

По ослобођењу, комунисти су, каже Самарџић, одмах порушили немачке и аустроугарске гробове, а затим су уништени и крстови са хумки родољуба, стрељаних 21. октобра 1941. Српско гробље у први мах није дирано, међутим, после неког времена, Радомир Ракоњац, болничар у централној болници српске војске, учесник албанске голготе и солунац, начуо је да се спрема рушење и послао сина Милована да кришом слика. И заиста, једне ноћи, однете су на хиљаде дрвених крстача. Остао је само мермерни лав и два камена споменика. Следећег пролећа на том месту посађена је шума.

- Да би прикрили трагове, комунисти су оставили део старог гробља из српско-турских ратова, да свако ко сазна да је ту некада постојало војничко гробље, помисли да је то то. Ни оно, међутим, није одржавано, а многи споменици су измештени приликом изградње етно-куће - каже Самарџић, и подсећа да је то било у складу са тадашњом идеологијом која је признавала само предкумановску Србију. Зато мисли да је прави тренутак да се неправда исправи.



УМЕСТО ГРОБЉА СПОМЕНИК

ВЕРОЉУБ Стевановић, тадашњи градоначелник Крагујевца, каже за "Новости" да се начелно сећа иницијативе, али не и детаља. Додаје и да не зна зашто гробље није обновљено, али је споменик Шумадијској дивизији, каже, подигнут као сећање на пале Србе у Првом светском рату.


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:636451-Srpski-Zejtinlik-jos-skriven-kraj-Kragujevca


*****

Jadovno 1941.

Srpski Zejtinlik još skriven kraj Kragujevca

Posle dve decenije ponovo inicijativa da se obnovi Centralno groblje naše vojske u Velikom ratu. Posle Drugog svetskog rata na mestu 2.500 krstača posađena šuma.

Nekad i sad: Kosti hiljada vojnika palih 1914. i 1915. danas su neobeležene

Prošlo je punih 18 godina otkako je Miloslav Samardžić, glavni i odgovorni urednik „Pogleda“, podneo kragujevačkoj skupštini inicijativu da se obnovi „srpski Zejtinlik“ – srpsko vojničko groblje iz 1914-1915. godine, na prostoru Šumarica, između kamenog lava i hotela, gde su sahranjivane žrtve sa Cera, Kolubare i drugih bitaka.

Ova inicijativa je svojevremeno prihvaćena, ali do danas nije realizovana. Samardžić je ponovo, skoro dve decenije kasnije, preko medija inicirao obnovu 2.500 starih grobova.

– Sramota je da skoro niko ne zna da pored starog srpskog groblja, kraj kog je, u međuvremenu, podignut spomenik Šumadijskoj diviziji, i dalje leže neobeležene kosti hiljada palih vojnika – kaže Samardžić.

Groblje kraj Kragujevca bilo je centralno groblje srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Kada su sukobi počeli, u Kragujevac su se smestili prestolonaslednik, Vrhovna komanda i centralna vojna bolnica, u koju su donošeni teški ranjenici sa svih frontova u zemlji, već od leta 1914. Preminuli vojnici sahranjivani su na tada još nepošumljenom brdašcu.

Odmah pored postojalo je groblje iz srpsko-turskih ratova 1876-1878. U mirnodopskim vremenima tu su sahranjivani i vojnici preminuli tokom odsluženja vojnog roka u Kragujevcu, a zatim i poginuli u balkanskim ratovima.

U oktobru 1915. srpska vojska se povukla, nemačke i austrougarske trupe zauzele su Kragujevac, ali neprijatelj nije oskrnavio srpsko vojno groblje. Okupatori su jedino iz Topole preneli belog mermernog lava, jednog od dva koje je naručio kralj Petar Prvi za svoju zadužbinu na Oplencu. Postavili su ga ispred svog vojničkog groblja, u blizini srpskog.

Između dva rata okupatorsko groblje nije ni skrnavljeno, ni održavano, a vojnici su i dalje sahranjivani u Šumaricama, desno od kamenog lava. Kada je počeo Drugi svetski rat, Nemci su se odužili, pa opet nisu dirali srpsko groblje, a svoje su uredili i nastavili tu da sahranjuju vojnike.

Po oslobođenju, komunisti su, kaže Samardžić, odmah porušili nemačke i austrougarske grobove, a zatim su uništeni i krstovi sa humki rodoljuba, streljanih 21. oktobra 1941. Srpsko groblje u prvi mah nije dirano, međutim, posle nekog vremena, Radomir Rakonjac, bolničar u centralnoj bolnici srpske vojske, učesnik albanske golgote i solunac, načuo je da se sprema rušenje i poslao sina Milovana da krišom slika. I zaista, jedne noći, odnete su na hiljade drvenih krstača. Ostao je samo mermerni lav i dva kamena spomenika. Sledećeg proleća na tom mestu posađena je šuma.

– Da bi prikrili tragove, komunisti su ostavili deo starog groblja iz srpsko-turskih ratova, da svako ko sazna da je tu nekada postojalo vojničko groblje, pomisli da je to to. Ni ono, međutim, nije održavano, a mnogi spomenici su izmešteni prilikom izgradnje etno-kuće – kaže Samardžić, i podseća da je to bilo u skladu sa tadašnjom ideologijom koja je priznavala samo predkumanovsku Srbiju. Zato misli da je pravi trenutak da se nepravda ispravi.

UMESTO GROBLjA SPOMENIK

Veroljub Stevanović, tadašnji gradonačelnik Kragujevca, kaže za „Novosti“ da se načelno seća inicijative, ali ne i detalja. Dodaje i da ne zna zašto groblje nije obnovljeno, ali je spomenik Šumadijskoj diviziji, kaže, podignut kao sećanje na pale Srbe u Prvom svetskom ratu.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Izvor: NOVOSTI

http://jadovno.com/srpski-zejtinlik-jos-skriven-kraj-kragujevca/#.WDyY1ukzWP8


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, November 20, 2016

11 NOVEMBAR - DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETKOM RATU / SRBIJA JE SVOJU SLOBODU PLATILA VELIKOM CENOM / "Srpska Televizija USA" November 15, 2016

Srpska Televizija USA
By Zoran Jaksić
November 15, 2016


11 NOVEMBAR - DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETKOM RATU

SRBIJA JE SVOJU SLOBODU PLATILA VELIKOM CENOM

U Srbiji, ali i širom sveta,  je na svečan način obeležen 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U Srbiji se “sa zadrškom” ovaj datum  proslavlja od 2012. godine, a u školama se obeležava od 2005. godine.



KRALJEVINA SRBIJA NAJVEĆI STRADALNIK

U oslobodilačkom otadžbinskom  ratu mala Kraljevina Srbija je platila najveću cenu!



– U Velikom ratu, do tada nebeleženom vojnom sukobu, ratu Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, ili 28 posto stanovništva.
 
– Od zadobijenih rana i epidemija tokom rata umrlo je 402.432 vojnika.
 
– Prilikom prelaska Albanije stradalo je 77.455 vojnika.
 
– Na Solunskom frontu  od 1916. do 1918. godine poginulo je 36.477 vojnika.
 
– U zarobljeništvu  ubijeno i imrlo je  81.214 lice.
 
– Od zadobojenih rana i bolesti 1915. godine u Srbiji je umrlo 34.781 lice.
 
– Gubici u stanovništvu u toku Velikog rata su 845.000 ljudi.
 
– Od 200.000 civila, koji su preko Albanije išli sa Srpskom vojskom  život je izgubilo 140.000 ljudi.
 
– Epidemija pegavog tifusa odnela je  1914/15. godine 360.000 života.
 
To su nemetljive brojke i teško nadoknadive i za veće države nego što je u Velikom ratu bila Kraljevina Srbija.
 
(Slava i Vecnaja pamjat srpskim herojima i svim zrtvama Velikog rata)
 
Manifestacije obeležavanja Dana primirja u Velikom ratu


 
Centralna manifestacija obeležavanja Dana primirja u Velikom ratu održana je u Beogradu kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda i nevinim poginulim civilima.
 
 
Tim povodom premijer Srbije Aleksandar Vučić je na beogradskom Novom groblju, posle intoniranja himne i minut ćutanja položio venac kod Spomen kosturnice branilaca Beograda u prisustvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,  Aleksandra Vulina i ministra odbrane Zorana Đorđevića.
 
 
Premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson su položili vence i na groblju Komonvelta.
 
 
Ministar Vulin, obraćajući se prisutnim, ukazao je da se nijedna generacija u istoriji srpskog naroda nije rodila, othranila i umrla, a da nije učestvovala bar u jednom ratu. Srpski narod je svaki svoj mir plaćao ratom, naglasio je Vulin, podsećajući prisutne da Srbi nisu tražili ni želeli ratove, niti odlučivali o njima. Samo želimo jednu stvar, da odhranimo jednu generaciju u istoriji srpskog naroda, koja nije upoznala rat, rekao je Vulin…
 
 
On  je, između ostalog naglasio, da je srpski narod svaki svoj mir plaćao ratom i da dobro zna kolika je cena mira, a da je velika i strašna laž da Srbi rađaju svoje sinove da bi ratovali.
 
 
 
– Srbija hoće sada i ovde da odlučuje o svom miru, kako će rasti, razvijati se, kako će trajati… Naše trajno opredeljenje je vojna neutralnost, da više nikad ne ratujemo – kazao je Vulin.
 
 
Počast stradalima u Prvom svetskom ratu polaganjem cveća odali su i ambasadori i izaslanici odbrane brojnih zemalja, kao i pripadnici mnogih udruženja i građana, koji neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije.
 
Vence na Francuskom vojničkom groblju su položili ambasadori nekoliko zemalja u Srbiji: Nemačke – Aksel Ditman, Francuske – Kristin Moro, Kanade – Filip Pinington, SAD – Kajl Skot, kao i predstavnici Udruženja francusko-srpskog prijateljstva.
 
 
PREDSEDNIK RS TOMISLAV NIKOLIĆ POLOŽIO VENAC NA AVALI
 

Ambasadori, generalni konzuli, konzuli i izaslanici odbrane  Republike Srbije u svim zemljama gde su akreditovani obišli su istog dana srpska i druga vojnička groblja i memorijalna mesta stradanja u Velikom ratu i na taj način odali počast nevinim civilima i poginulim vojnicima.
 
Na Srpskom vojničkom groblju u Bitolju odata je počast poginulim vojnicima u Velikom ratu, a ambasadorka RS, Dušanka Divjak Tomić je rekla da je mala država Kraljevina Srbije ponosna što je bila na pravoj strani boreći se protiv okupatorskih država, koje su želele da vladaju svetom.
 
Istog dana predsednik RS, gospodin Tomislav Nikolić je položio venac na Spomenik neznanom junaku na Avali.
 
– Danas obelažavamo godišnjicu prestanka Prvog svetskog rada, u kome su Srbi bili heroji rata, za koji bi Srbi voleli da se nikad nije vodio, voleli  bismo da više nikad ne ratujemo kako bismo svojoj deci omogućili život u miru i blagostanju – napisao je predsednik Tomislav Nikolić u spomen-knjizi.
 
Na vencu, koji je položio Predsednik RS pisalo je:
 
“Junacima Velikog rata – ponosni potomci”
 
Počast stradalima u Prvom svetskom ratu polaganjem cveća odali su i ambasadori i izaslanici odbrane brojnih zemalja, kao i pripadnici mnogih udruženja i građana, koji neguju tradiciju oslobodilačkih radova Srbije.
 
Dan primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine smatra se i danom kapitulacije Nemačke. Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, kraj Pariza, u Francuskoj, potpisale primirje.
 
Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.
 
Iako su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji, koja je trajala od 18. januara do 28. juna 1919. godine,  dok nije zaključen i mirovni sporazum, Versajskim ugovorom,  kojim je okončan Prvi svetski rat.

Dan primirja 11. novembar se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.
 
Zanimljivo je da su Sjedinjene Američke Države bile na početku Prvog svetskog rata bile nautralna zemlja. U rat su SAD stupile tek u četvrtoj godini trajanja sukoba, 6. aprila 1917. godine!
 
U čast Dana primirja u Prvom svetskom ratu pripadnici Garde Vojske Srbije su dan ranije, 10. novembra, na Beogradskoj tvrđavi u Beogradu ispalili deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
 
 
Za STV Zoran Jakšić
 
 
 
*****
 
If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 

Olive Kelso King, the only Australian woman in active service in the Serbian army in the First World War / Олив Келсо Кинг, јединa Аустралијанка која је била у активној служби српске војске у Првом светском рату.

Olive Kelso King / Олив Келсо Кинг
 
From
"Meet the Serbs"
on Facebook
 

"Do you know who Olive Kelso King is? Olive Kelso King was the only Australian woman in active service in the Serbian army in the First World War. Olive found herself in England when the First World War started. In early 1915, she decided to join the Scottish Women's Hospitals. In mid-May 1916 she grabbed the opportunity to become an ambulance driver in the Serbian army. Olive drove an ambulance car with license plate number 3 in the unit of Col. Roman Sondermajer, Chief of Serbian Medical Corps in the Salonika front. Dedicated and courageous, she has shown great heroism during the great fire of Thessaloniki, caused by accident in August 1917 by the French soldiers. For the shown heroism she was awarded the Serbian Medal for Bravery Miloš Obilić. At the end of 1918, with the generous support of her wealthy father George and the people of Sydney, Olive has opened many mobile canteens, providing food, clothing and medicines for the people of Serbia. Her father created a fund in Sydney for the establishment of Australian-Serbian canteens. More than 10,000 pounds, which is now about 600,000 euros have been collected in just several months. Olive then opened canteens in Niš, Belgrade, Kragujevac, Kraljevo... When the work was done, in March 1920, Olive handed over the remaining money to the University of Belgrade, University Children's Hospital in Sremska Kamenica and the few humanitarian organizations in Sarajevo. For her humanitarian work and love shown towards the Serbs, King Aleksandar awarded her the royal Order of St. Sava in 1920."

 

*****
 
"Да ли знате ко је Олив Келсо Кинг? Олив Келсо Кинг је јединој Аустралијанка која је била у активној служби српске војске у Првом светском рату. Олив се обрела у Енглеској баш када је почео Први светски рат. Почетком 1915. одлучила је да се придружи Савезничкој пољској санитетској служби, а потом је прешла у Шкотску женску болницу. Средином маја 1916, указала јој се могућност да у српској војсци буде возач. У новој служби, Олив је возила амбулантна кола са регистарском таблицом број 3. Била је у јединици пуковника др Романа Сондермајера, начелника Српског санитета на Солунском фронту. Пожртвована и храбра, изузетно јунаштво показала је током великог пожара у Солуну који су француски војници случајно изазвали августа 1917. За показано херојство тада је одликована Орденом Милоша Обилића за храброст. Крајем 1918, Олив је, уз великодушну подршку богатог оца Џорџа и народа Сиднеја, отворила више мобилних кантина, обезбеђујући храну, одећу и лекове за најугроженије становнике Србије - сведочи амбасадорка Фини. - Њен отац је у Сиднеју основао фонд за успостављање аустралијско-српских кантина. Више од 10 000 фунти, што је данас око 600 000 евра, сакупљено је за неколико месеци. Отворене су кантине у Нишу, Београду, Крагујевцу, Краљеву... А када су завршиле рад, у марту 1920, Олив је преостали новац предала Универзитету у Београду, Дечјој болницу у Сремској Каменици и неколицини хуманитарних организација у Сарајеву. За хуманитарни рад и љубав показану према Србима, краљ Александар јој је 1920. године
уручио краљевски Орден Светог Саве."
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

 

Friday, November 18, 2016

PRESENTATION: The Serbs of the Austro-Hungarian Military Frontier and the life of Field Marshall-Lieutenant Mihajlo Freiherr (Baron) Mikasinovich von Schlangenfeld / Serbian Heritage Academy, Canada / Sunday Nov. 20, 2016

 
LECTURE
  You are cordially invited to attend a presentation by:
 
Branko Mikasinovich, Ph.D.
and
Branko Terzic, Sc.D. (Hon.)
 
Branko Mikasinovich, Ph.D.
 
Branko Terzic, Sc.D. (Hon.)
 
on:
 
The Serbs of the Austro-Hungarian Military Frontier
 
and the life of
 
Field Marshall-Lieutenant Mihajlo Freiherr (Baron) Mikasinovich von Schlangenfeld
 
on
 
Sunday, November 20, 2016 at 4:00 p.m.
 
Serbian Heritage Academy
2381 Dundas St. W.
Toronto, Ontario M6P 1X2
 
The lecture will be presented
in the English language.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 

Sunday, November 13, 2016

VIDEO / Дигитализована база података чланова удружења носилаца АЛБАНСКE СПОМЕНИЦE 1915–1916!

 

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ

 

Дигитализована база података чланова удружења носилаца Албанске споменице 1915–1916.

Са великим задовољством, по први пут у јавности, а након 100 година од почетка Великог рата, учинили смо доступним и дигитализовали персоналне картоне носилаца Албанске споменице - Српских јунака Великог рата, чланова удружења носилаца Албанске споменице 1915-1916.

Албум сећања Вам пружа могућност да погледате подаке и евиденционе картоне за оне носиоце Албанске споменице који су постали чланови удружења носилаца Албанске споменице након његовог оснивања 1967. године. У то време велика већина чланова удружења припадали су старосној групи између 70 и 85 година.

Дигитализација базе података реализована у сарадњи са Удружењем Меморијална галерија битке на Дрини 1914.

Пројекат дигитализације подржало Министарство рада,запошљавања и социјалне политике.





АЛБАНСКА СПОМЕНИЦА

 

Указом од 5. априла 1920. године, као сећање на повлачење кроз Албанију у Европском рату 1915. године, установљена је Албанска споменица.

 

По овом Указу, право на Споменицу имали су сви који су били на војној дужности приликом преласка Албаније, као и чланови страних војних мисија који су се заједно са српском војском повлачили преко Албаније. Споменица је у облику двоглавог орла са српским штитом на грудима и краљевском круном на горњем делу. На њеном аверсу, испод орла је медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ. Указ је предвиђао ковање Споменице од бронзе (медаљон) и посребреног платинираног двоглавог орла димензија 32х28 милиметара и ношење у моарираној пантљици зелене боје са две црне ивичне пруге, ширине 36 милиметара и дужине 50 милиметара.

 

Париска фирма АРТИ БЕРТРАН прихватила се израде ових Споменица, али са извесним одступањем у погледу материјала (двоглави орао је израђен од посребреног цинка, а медаљон од месинга), затим димензија одличја (висина је 49 милиметара) и траке (ширина 26 милиметара).

 

Указом од 6. новембра 1921. године Споменицом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника. Наредбом од 6. марта 1940. године одликовани су сви припадници црногорске војске који су остали и даље на војној дужности са српском војском на Солунском фронту. Албанска споменица је додељивана указом краља Александра I Карађорђевића, а на предлог министра војске и морнарице, са декретом који је рађен по нацрту Ђорђа Чарапића, репродукован у Војном географском институту у Београду.

 

Поносни на славне претке позивамо вас да у нашој бази података, путем интернета, потражимо њихова имена и у њиховим делима нађемо подстрек за будући рад на корист и понос сваког од нас и целе Отаџбине.

 

Позивамо вас да се заједно одважимо на изграђивање културе сећања као прворазредног цивилизацијског изазова у времену у којем живимо.

 

Потражите свог претка, Хероја Великог рата!



http://slavnimprecima.rs

http://xn----7sbbgqqcsmdf1anf9f.xn--90a3ac/

http://xn----7sbbgqqcsmdf1anf9f.xn--90a3ac/NosiociSpomenice

*****

VIDEO:

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата
 




https://youtu.be/ozlcXi6aD5c



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Friday, November 11, 2016

SLAVA SRPSKIM JUNACIMA VELIKOG RATA! / "Mondo" November 11, 2016

Mondo
November 11, 2016

Na današnji dan [Nov. 11] 1918. godine potpisivanjem kapitulacije Nemačke okončan je Prvi svetski rat, u kojem je poginulo najmanje 10 miliona vojnika, a još toliko ljudi umrlo je od posledica bolesti i gladi.

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Veliki rat trajao je od 28. jula 1914. do 11. novembra 1918. godine. Bio je to, do tada, najveći oružani sukob.

Srazmerno najveće žrtve podnela je Srbija, izgubivši 28 odsto stanovništva, a procentualni odnos muških žrtava je još neuporedivo nepovoljniji. Srbija je, naime, u tom sukobu izgubila oko 1,3 miliona ljudi što je činilo trećinu ukupne populacije i više od polovine muškog stanovništva.

Rat se vodio na tri kontinenta: u Evropi, Aziji i Africi. Bilo je oko 70 miliona mobilisanih. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Torjne Antante) i Centralnih sila.

Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja.

Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika autstrougraskog prestola Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip.

Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objava rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope se našao ratu.

Sam rat okončan je nizom mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir, potpisan 28. juna 1919. godine. Bugarska je prva potpisala primirje 29. septembra 1918. u Solunu, a Osmansko carstvo kapituliralo je 30. oktobra u Mudrosu. Primirje sa Austrougarskom potpisano je 3. novembra u vili Đusti blizu Padove.

Austrija i Mađarska sklopile su poseban sporazum o primirju nakon zbacivanja Habzburške monarhije. U Nemačkoj je izbila revolucija i 9. novembra je proglašena republika, a nemački car Vilhelm II je pobegao u Holandiju, gde je dobio azil.

Dva dana kasnije, 11. novembra, u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj blizu Pariza, potpisano je primirje sa Nemačkom. Formalno stanje rata između dve strane trajalo je još oko sedam meseci, sve do potpisivanja Versajskog mira sa Nemačkom. Mirovni sporazumi sa Austrijom, Mađarskom, Bugarskom i Osmanskim carstvom su potpisani kasnije.

Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs, koga je pogodio nemački snajperista u mestu Vile Suren u Belgiji, tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata. Preminuo je u 10:58 časova, dok je mir potpisan u 11:00 časova 11.11.1918. godine.

Inače, vagon u kojem je potpisano primirje Adolf Hitler odabrao je 1940. godine, kao mesto gde je Francuska potpisala svoju kapitulaciju. Istorijski vagon uništen je u savezničkom bombardovanju Berlina.

U znak sećanja na potpisivanje sporazuma kojim su prestala ratna dejstva, brojne zemlje potpisnice obeležavaju danas Dan primirja u Prvom svetskom ratu, neke samo svečanostima, a neke, poput Srbije, i kao državni praznik.

To je i dan sećanja na žrtve, vojne i civilne. Dvominutnom tišinom u jedanaest časova u mnogim zemljama odaje se pošta poginulima tokom Velikog rata.

Slava srpskim junacima Velikog rata!


http://mondo.rs/a955438/Info/Srbija/Prvi-svetski-rat-Veliki-rat-Srbija.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Slavimo Dan primirja, Vučić položio vence / "Mondo [Agencije]" / November 11, 2016

Mondo
Agencije
Nov. 11, 2016

U Srbiji je danas državni praznik i neradni dan povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava od 2012. godine.

Foto: Tanjug, Sava Radovanović

Počasti borcima palim u Prvom svetskom ratu odaće u Beogradu predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson, ambasadori Francuske i Nemačke Kristin Moro i Aksel Ditman, članovi Vlade Srbije, gradski čelnici.

Vučić je na Novom groblju vence položio na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu.

Polaganju venaca, kojem je prethodilo intoniranje himne i minut ćutanja, prisustvovali su i ministar za rad zapošljavane boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i ministar odbrane Zoran Đorđević.

Vučić je zajedno sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Borisom Džonsonom vence položio i na groblju Komonvelta, takođe u kompleksu Novog groblja u Beogradu.

Foto: Tanjug, Milutin Marković

Nikolić je na Avali položiti venac na Spomenik Neznanom junaku.

Nikolić je uz intoniranje himne i postrojenu gardu Vojske Srbije venac položio u pratnji ministra Đorđevića i načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića.

"Danas obeležavamo godišnjicu prestanka Prvog svetskog rata. Rata u kome su Srbi bili heroji. Rata za koji bi Srbi voleli da se nikada nije vodio. Da više nikada ne ratujemo kako bismo svojoj deci omogućili život u miru i blagostanju", napisao je Nikolić u spomen knjizi.

Na vencu koji je položio predsednik pisalo je "Junacima Velikog rata - ponosni potomci".

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu na Francuskom vojnom groblju u Beogradu vence su položili ambasadori zemalja učesnica tog rata.

Vence su položili ambasadorka Francuske Kristin Moro i ambasadori SAD Kajl Skat, Nemačke Aksel Ditman, sef Delegacije EU Majkl Devenport, Kanade Filp Penington, Belgije Leo Daes, ambasadorka Australije Džulija Fini...

Himne Srbije i Francuske izveo je hor Francuske škole u Beogradu kao i pesmu "Kreće se lađa Francuska", a učenici te i Nemačke škole u Beogradu pročitali su imena 20 vojnika sahranjenih na francuskom vojnom groblju, kao i imena francuskih vojnika koji su poginuli od prošlog 11. novembra.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine smatra se i danom kapitulacije Nemačke.

Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, potpisale primirje.

Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.

Iako su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat - Versajski ugovor.

Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.

U čast Dana primirja u Prvom svetskom ratu pripadnici Garde Vojske Srbije su juče u Kalemegdanskom parku u Beogradu ispalili deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.


http://mondo.rs/a955430/Info/Srbija/Dan-primirja-u-Prvom-svetskom-ratu-neradan-dan-u-Srbiji.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Thursday, November 10, 2016

"NEMI SVEDOCI / Saveznici i Srbi u Velikom ratu (1914-1915)" / Prof. dr Milan Radovanović / KNJIGA!

 
 
 
"Knjiga "NEMI SVEDOCI / Saveznici i Srbi u Velikom ratu (1914-1915)" se može kupiti samo od (i kod) mene, jer bi sa knjižarskim rabatom i porezom bilo veoma skupa za srpske uslove. Cena knjige je 44 USD,a poštarina je oko 26 USD. Knjigu bih mogao da isporučim tek po uplati."
 
Prof. dr Milan Radovanović
 
 
 


 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****