Friday, December 19, 2014

Today the Serbian Orthodox Church and many Serbs celebrate St. Nicholas the Miracle Worker, one of Christianity's greatest Saints / Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Николу Чудотворца, једног од највећих хришћанских светитеља. / December 19th.


St. Nicholas / Sveti Nikola
 
on Facebook.
 
"Today the Serbian Orthodox Church and many Serbs celebrate St. Nicholas the Miracle Worker (http://on.fb.me/1A2AKeI), one of the greatest Christian saints, which is the patron of travelers, sailors, fishermen and rafters. Saint Nicholas is the most common slava (http://on.fb.me/1eVfhZL) among the Serbs, and more than 600 churches under the jurisdiction of the Serbian Orthodox Church are dedicated to this saint. Happy slava to all who are celebrating Saint Nicholas today!"
 
*****
 
"Српска православна црква (СПЦ) и верници данас славе Светог Николу Чудотворца (http://on.fb.me/1A2AKeI), једног од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара. Свети Никола је једна од најчешћих крсних слава, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ. Овом светитељу посвећено је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве. СРЕЋНА СЛАВА свима који данас славе Светог Николу!"
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 

Thursday, December 18, 2014

Serbian "SLAVA" included on UNESCO's Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity / "Tanjug" November 28, 2014

Tanjug
November 28, 2014


BELGRADE - The Serbian family "slava" has been included on UNESCO's Representative List of the Intangible Cultural Heritage of Humanity, and is the first Serbian cultural asset to make it to the list, the Serbian Ministry of Culture and Information said in a statement.

The decision to include the "slava" on the list was taken at Thursday's regular session of the Intergovernmental Committee for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage, held at the UNESCO headquarters in Paris.

The inclusion on the UNESCO Representative List is of great significance for the Serbian culture and its intangible heritage, but it also represents a major obligation for our country in terms of ensuring the conditions to preserve this rich heritage, says Asja Draca Muntean, Assistant Minister of Culture and Information for international cooperation, European integration and projects.

In 2010, Serbia ratified the UNESCO Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage, with the Ministry of Culture and Information responsible for its implementation.

The nomination of the "slava" for the list was prepared by the Ethnographic Museum in Belgrade, which sent to the UNESCO commission ample documentation that reflects the significance of the "slava" as a symbol of togetherness among Serbs.

The "slava" rite consists of pre-Christian, Christianised and Christian elements, and has as such been passed on through generations, strengthening the religious and national identity of the Serbs.

"The folk tradition of celebrating the patron of one's home, known as the 'slava', was shaped in the mediaeval Serbian state. Today's traditional and religious form of the 'slava' is also practiced by members of some minority communities;" Marko Stojanovic, a member of the nomination team for the inclusion of the "slava" on the UNESCO Representative List, said at a presentation in Paris.

Serbia has nominated the "kolo" dance for inclusion on the Representative List in 2015 as another of 27 elements of intangible cultural heritage that are currently registered in the country, the Ministry of Culture said in the statement.


Photo Tanjug, J. Pap (illustration)

http://www.tanjug.rs/news/155432/slava-included-on-unesco-intangible-cultural-heritage-list.htm


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

VIDEO: Документарно-играни филм "СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ" / Dokumentarno-igrani film "SRBIJA U VELIKOM RATU" / "RTS-Radio Televizija Srbije" December 15, 2014



Posted on You Tube by "RTS Prikazuje"

Published on December 16, 2014

Dokumentarno-igrani film "Srbija u Velikom ratu" je hronologija stradanja i pobeda srpske vojske, države i naroda u Prvom svetskom ratu. Autor dokumentarno-igranog filma "Srbija u Velikom ratu" je Slađana Zarić. Reditelj filma je Ivana Stivens.




http://youtu.be/Ft9hkMvEgcY



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

ЕВО ШТА ЈЕ КРАЉ ПЕТАР поручио војницима пред Колубарску битку! / "СРБИН.ИНФО" December 5, 2014

СРБИН.ИНФО
(Дневно/РТС)
Објављено:

 











http://srbin.info/2014/12/05/evo-sta-je-kralj-petar-porucio-vojnicima-pred-kolubarsku-bitku/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, December 7, 2014

Нишка декларација - раљевина Србија је прва у Великом рату објавила своје ратне циљеве. То је учињено 7. децембра 1914. године на заседању у Нишу.

 
na Facebook.
 
Краљевина Србија је прва у Великом рату објавила своје ратне циљеве. То је учињено 7. децембра 1914. године на заседању у Нишу, у форми Владине изјаве коју је прихватила Народна скупштина.
 
Изјава за коју се касније одомаћио назив Нишка декларација, гласи овако:
 
"... Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси. У тој борби српски народ нема избора, јер се између живота и смрти не бира. Он је на њу принуђен и водиће је са онаквом истом несаломљивом енергијом и с каквом се пре сто година борио за свој васкрс из Косовске гробнице ".
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 *****
 

Saturday, December 6, 2014

WWI Centennial: SERBIAN VICTORY AT KOLUBARA 1914 / Erik Sass December 2, 2014

mentalfloss.com
Erik Sass
December 2, 2014

 
December 2, 1914: Serbian Victory at Kolubara
 
As Austria-Hungary’s determination to crush Serbia was the immediate cause of the Great War, most observers expected the Dual Monarchy to annihilate the small Slavic kingdom, still exhausted from the Balkan Wars, within a few weeks of the outbreak of hostilities. Instead the scrappy Serbs amazed the world by scoring a string of defensive victories, humiliating the Hapsburg armies and tying down hundreds of thousands of troops sorely needed on the Russian front.
 
After the first Austro-Hungarian invasion was decisively defeated during the Battle of Cer Mountain from August 15-24, 1914, the Austrian commander, Oskar Potiorek, regrouped in preparation for another offensive while the Serbs conducted harassing attacks across the frontier along the Sava and Drina Rivers, including incursions into Austrian Bosnia, with scant success in the Battle of the Drina from September 6-October 4.
 
By mid-October Potiorek’s troops had secured bridgeheads across the Drina River, while chief of the general staff Conrad von Hötzendorf scraped together reinforcements wherever he could find them, laying the groundwork for a renewed Hapsburg offensive in the autumn. In early November the Austro-Hungarian Fifth and Sixth Armies, together numbering around 450,000 troops, launched a pincer movement against northwestern Serbia, defended by around 400,000 Serbian soldiers in three main armies and two smaller army detachments.
 
Rather than simply wait for the blow to fall, however, Serbian chief of the general staff Radomir Putnik staged a fighting retreat, drawing the enemy deeper into central Serbia, where autumn rain turned primitive roads into mud, disrupting the Hapsburg supply lines and forcing the armies to widen the arms of the planned pincer. According to Josef Šrámek, a Czech soldier in the Hapsburg army, food was already scarce and disease rampant as early as October, exacerbated by corruption and indiscipline:
 
"Hunger every day, too little bread available. Dysentery is spreading among us. I am expecting packages from home – in vain – feldwebels [sergeants] stole them. The same happens to rum and wine! Officers are drunk. They push us around and beat us with sticks… Being in the army is getting tougher day by day… We even lack water."
 
Nonetheless, encouraged by the apparent crumbling of Serbian resistance, Potiorek pressed forward, capturing the strategic town of Valjevo on November 15 and forcing the Serbs to abandon their capital, Belgrade, and relocate to the central Serbian town of Niš on November 29. Šrámek noted that this gave a much-needed boost to morale: “With great enthusiasm we think we have now won the war; there are even some prophets saying we will be home by Christmas.”
 
As jubilant crowds in Vienna celebrated each new Hapsburg advance, the situation looked increasingly hopeless for the Serbs – but now Putnik, running out of options, decided to make a last stand along the Kolubara River, where mountainous terrain would afford his troops would a defensive advantage, and the enemy forces would have to approach over relatively open ground from the north. At the same time the lines of supply and communication between the diverging Austro-Hungarian armies were stretching to the breaking point. Šrámek recounted:
 
“We slept in the fields – hungry, freezing exhausted… No bread – there is one portion for ten men. We stay without meals for three days…"
 


After reaching the Kolubara on November 16, the Austro-Hungarians battered Serbian defenses in miserable conditions dominated by freezing rain and snow, finally managing to push the Serbian First Army out of its defensive positions on the southern flank on November 19. Potiorek followed up these gains with another push by Sixth Army against the Serbian First Army on November 21, resulting in heavy casualties on both sides. Now, as the Serbian First Army retreated east, he once again glimpsed the tantalizing prospect of a pincer movement leading to encirclement and total destruction of the Serbian armies.

However Putnik’s skillful management of the Serbian retreat prevented Potiorek from coming to grips with the First Army, aided by the latter’s decision to allow his own troops to rest. Meanwhile crucial supplies of artillery shells from the Allies began arriving from the south, where they were disembarked in the Greek port of Salonika and hurried north to the Serbs by rail. With his ammunition replenished, Putnik decided to stake everything on a surprise counterattack (top, Serbian artillery at Kolubara).

The sudden Serbian assault on December 2, 1914 took the enemy completely by surprise; running low on ammunition and supplies themselves, the over-confident Hapsburg forces were overstretched and had also failed to establish strong defensive positions. The first day’s attack succeeded in pushing the Austro-Hungarian troops back a few miles, and more importantly restored the Serbs’ flagging morale.

On December 3 they resumed the offensive, before the enemy had a chance to reconstitute their defensive line – and now, just as suddenly as they had advanced, the Hapsburg forces simply collapsed. By December 6 they were in headlong retreat, abandoning Valjevo on December 8 and Belgrade on December 14, while the Serbs captured tens of thousands of prisoners. Šrámek wrote in his diary:

"It is all in vain! We’ve been firing for the 4th day now. The Serbs are all around. For 4 days now, we’ve had no food, no officers, and we’ve kept the last hill. Today I was in a real rain of bullets 3 times. The unit is destroyed; each of us has run in a different direction. Grenades crackle in the snow around me. I am dead tired… Suddenly the Serbs were here. “Bacaj puski!” [“Drop your guns!”]

Any hopes Šrámek and his fellow Slavic soldiers they may have held of gentle treatment from their ethnic cousins, the Serbs, were quickly shattered:

"The Serbs robbed us immediately. I didn’t want to give them my bag. A Serb hit me with the butt end of his gun, and I fell down… The first thing our brother Serbs did was take off our coats and put them on themselves. The same with our shoes. All that had any value – underwear, blankets, watches, money – everything comes in handy for them. All we ate in 3 days were 3 halves of a bread loaf. We slept on the snow and saw the first swamps the first two nights."

In strategic terms the defeat at Kolubara was yet another disaster for the hapless Hapsburgs, coming on top of their earlier humiliation in Serbia in September and their repeated defeats in Galicia, and further confirming the opinion of the German general Erich Ludendorff, fairly dripping with disdain: “Ally? Ha! We are shackled to a corpse!” As 1914 drew to a close it had become clear that Austria-Hungary was entirely dependent on Germany for its continued existence – and the Germans weren’t shy about taking control of the situation, stirring Austrian resentment against the high-handed behavior of the “arrogant Prussians.”


http://mentalfloss.com/article/60400/wwi-centennial-serbian-victory-kolubara


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Friday, December 5, 2014

У петак 05. децембра 2014. године биће приказан филм о оснивачу СНО, Михајлу Пупину / Српскa Народнa Одбранa у Чикагу

 
 
У петак 05. децембра 2014. године, у просторијама Српске Народне Одбране у Чикагу биће одржано вече посвећено часопису Слобода. У оквиру вечери биће приказан филм о оснивачу СНО, Михајлу Пупину.
 
5782 N. Elston
Chicago, IL
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Wednesday, December 3, 2014

"Možda sam problem za vladu." - Princ Aleksandar Karađorđević o razlozima za neučestvovanje u obeležavanju 100. godišnjice Velikog rata u Srbiji i odnosima sa vlašću / "Danas" December 1, 2014

Danas.rs
Autor: R. D.
December 1, 2014

Princ Aleksandar Karađorđević o razlozima za neučestvovanje u obeležavanju 100. godišnjice Velikog rata u Srbiji i odnosima sa vlašću.

Možda sam problem za vladu

Razočaran sam nedostatkom poštovanja za moje pretke, ne šalju mi ni pozivnice Postoje strašna kršenja ljudskih prava moje porodice i mene, koja treba rešiti To što smo dobili spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom pre nego što su spomenike dobili vladari naše krvi je vrlo interesantno, ali i tužno.

Samo diktatori čiste istoriju: Princ Aleksandar Karađorđević
 
Ova godina bila je veoma važna zbog naše istorije, ali sam konstatovao da u Srbiji nije bilo mnogo prilika da se vidi šta su moji preci - kraljevi Petar Prvi Oslobodilac i Aleksandar Prvi Ujedinitelj radili pre 100 godina, iako su veoma važni ljudi za našu istoriju.
 
*****
 
Moj deda je bio vrhovni komandant srpske vojske. Ni na izložbi „Srbija 1914“ u Istorijskom muzeju nisam video njegovo ime. Razočaran sam zbog tog nedostatka priznanja. Skoro svaki član Karađorđeve dinastije lično je učestvovao u Velikom ratu i svaki od potomaka vrhovnog vožda je deo ikonostasa našeg nacionalnog bića i naše istorijske svesti - ističe princ Aleksandar Karađorđević. U razgovoru za Danas on govori o obeležavanju 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata u Srbiji, odnosima sa aktuelnom vlašću, položaju i prilikama u Kraljevskom domu, čiji je starešina.
 
Da li je Srbija na pravi i dostojan način obeležila balkanske ratove i početak Prvog svetskog rata, koji je zvanično počeo austrougarskim bombardovanjem Beograda?
 
- Moglo je više da se uradi, ideje su postojale duže vremena, ali su se po pravilu ostvarivale u poslednjem trenutku. Bilo je delova istorije koji su nedostajali, a nedostajalo je i više medijske pokrivenosti i priznanja za ono o čemu govorite. Nažalost, mnogim ljudima nije u interesu da zna naša prava istorija, drže se njene pročišćene verzije.
 
Zbog čega niste bili viđeni na svečanostima kojima je u Srbiji obeležena 100. godišnjica početka Velikog rata i čuvenih bitaka?
 
- Nisam dobio poziv. Čak ni za obeležavanje bitke na Ceru, što je tužno, zato što mnogi naši ljudi poštuju ono što je moj deda uradio. Nisam mogao da položim venac. Žalio sam se vlastima, ali nije bilo efekta. Drugi slučaj bilo je obeležavanje 80 godina od atentata na kralja Aleksandra u Marseju. Francuzi su bili vrlo korektni. Kad su konstatovali da nisam u delegaciji Srbije, organizovali su naš dolazak, na aerodromu nas je dočekao predstavnik francuske vlade. Francuska vlada je socijalistička, ali ima veliko poštovanje prema mojoj porodici.
 
Šta kažete za predloge gradskih zvaničnika da se u Beogradu podignu spomenici kraljevima Petru Prvom i Aleksandru. Da li su Vas konsultovali u vezi sa tim?
 
- Čuo sam to prošle nedelje iz Skupštine grada. Ja u potpunosti podržavam i podstičem podizanje spomenika kralju Petru Prvom i kralju Aleksandru. Krajnje je vreme. U Parizu postoji spektakularan spomenik dvojici kraljeva, bio bih oduševljen i veoma ponosan ako bi takav veličanstven spomenik postojao na nekoj lepoj lokaciji u Beogradu. Mislim da ne treba da budu na kraju sveta. To što smo dobili spomenik ruskom caru Nikolaju Drugom pre nego što su spomenike dobili vladari naše krvi je vrlo interesantno, ali i tužno. Mislim da bi svoje ulice u Beogradu uskoro trebalo da dobiju i moj deda i moj otac.
 
Zbog čega niste bili na osveštanju spomenika caru Nikolaju i kakve su Vaše veze i kontakti sa Rusijom?
 
- Lep spomenik. Ne sećam se da sam bio pozvan, a u svakom slučaju to je bilo u poslednjem trenutku i imao sam znatno ranije prihvaćene obaveze u inostranstvu. Imam dobre veze sa Rusijom i uvek ću se sećati fenomenalnog i nezaboravnog ručka na kom smo moja supruga i ja bili u Kremlju kao gosti predsednika Vladimira Putina, premijera Dmitrija Medvedeva, ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova i ruskog patrijarha.
 
Kako objašnjavate to što ocena ličnosti, državničke, vojne i spoljne politike kralja Aleksandra, ni posle 80 godina od ubistva u Marseju nije izašla iz klišea koji su o njemu, kako tvrde istoričari, stvorili „komunisti i politički protivnici“?
 
- Postoje pojedinci koji se još osećaju neprijatno kada je u pitanju naša necenzurisana istorija, ali sam siguran da će sa više otvorenosti i vremenom stvari postati jasnije i mnogo otvorenije. Želim da napomenem da kad sam došao da živim u Dvorskom kompleksu, zadržao sam sve simbole prošlosti, a postoje mnogi koji se odnose na našu komunističku prošlost. Samo diktatori čiste istoriju.
 
Da li je takav odnos prema kralju Aleksandru, posebno u Srbiji, cena njegovog forsiranja jugoslovenske ideje?
 
- To je bio dogovor sa svima posle Versajskog sporazuma, a bilo je i pritisaka sa Zapada. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, potom Kraljevina Jugoslavija bila je rešenje za to vreme, bez kog bismo imali još jedan rat. Etnička mapa bivše Jugoslavije bila je kao „leopardova koža, koja je pokazivala izuzetnu raznolikost. Sada je ta mapa svuda, osim u Srbiji etnički vrlo čista, posebno u Hrvatskoj i Bosni. To što se dogodilo sa životima ljudi, njihovim domovima i imovinom, bilo je zaista šokantno. To je bilo potpuno ludilo. Kad smo došli pre 13 godina, imali smo više od 500.000 siromašnih izbeglica. Moramo da znamo šta se dogodilo u prošlosti, da ne bi ponavljali takve situacije u budućnosti. Naša obaveza je da poštujemo sve religije i svako etničko poreklo, što podržavaju i patrijarh, velikodostojnici drugih verskih zajednica, političari koji se zalažu za ljudska prava i dijalog. Sada stojimo pred vratima Evropske unije i pokazujemo da poštujemo sve, bez obzira na etničko poreklo ili veroispovest.
 
Profesor Oliver Antić je prilikom prenosa posmrtnih ostataka Vašeg oca rekao da „predsednik Nikolić priprema teren za monarhiju i da je sada neka vrsta „zamene za kralja“. Kako ocenjujete Nikolićev rad kao „kraljevske zamene“ i da li se Srbija i uopšte makla u pravcu obnove monarhije?
 
- Moj stav je da bi našoj zemlji ustavna parlamentarna monarhija dobro poslužila, za šta ima mnogo primera širom sveta. Naši političari bi imali jedan položaj manje oko koga bi se borili, a za koji se pokazalo da stvara političke sukobe. Ali, problem je što mnogi ne razumeju šta znači ustavna parlamentarna monarhija, zato što je bilo mnogo propagande protiv nje. Monarh nije član političke stranke, ne bavi se dnevnom politikom - on je simbol jedinstva, stabilnosti i kontinuiteta. Putujući po Srbiji video sam da ima mnogo interesovanja za monarhiju. Ljudi iz svih političkih stranaka su predusretljivi, topli. U nekim mestima gradonačelnici iz stranaka koje nisu monarhističke bili su nam najbolji domaćini. Ali, trebalo bi pitati predsednika Nikolića kakvi su njegovi stavovi. Ja mislim da je rešenje za dugoročnu vlast da bude premijer, kad njegov potencijalni drugi mandat predsednika istekne. Premijer može biti izabran više puta, ako pobeđuje na izborima. Kad sam Nikoliću, u šali, rekao za ovo rešenje, odgovorio je: „Interesantno.“
 
Da li Vam je na Zapadu ili Istoku bila predlagana obnova monarhije u Srbiji?
 
- Mnogi ljudi, pa i oni koji nisu monarhističkih ubeđenja, ustavnu parlamentarnu monarhiju vide kao dobro rešenje za Srbiju i napominju da će ona omogućiti novi, očajnički potreban pozitivan imidž za Srbiju. Nema zemlje koja je protiv, uključujući i Amerikance. Ali, to je stvar naše unutrašnje politike.
 
Da li političari u Vama i dalje vide konkurenta, mada Vi izbegavate svako izjašnjavanje o politici, čak i kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima? Da li je to ćutanje kontraproduktivno za monarhističku stvar ili je posledica političkih odnosa u Srbiji?
 
- Moguće je da me vide kao konkurenciju, pa čak i da postoji zavist zbog mojih mnogobrojnih međunarodnih veza i prijatelja. Takođe, postoji dilema šta da urade sa mnom i mojom porodicom, jer do sada ništa nije rešeno - naša ljudska prava se krše, mi i dalje živimo u oduzetim nekretninama. To pitanje se beskrajno dugo rešava i za vlast predstavlja tešku situaciju koju mora da reši na pravi način.
 
U čemu je problem kada je reč o statusu Kraljevskog doma?
 
- Za rešavanje ovog pitanja postoje primeri u Bugarskoj, Rumuniji, Crnoj Gori, koja je donela specijalni zakon. Mi smo sa Tadićevom i Dačićevom vladom razgovarali o novom zakonu sličnom crnogorskom. O tome je bilo reči i prošlog juna na sastanku sa ministrom pravosuđa. Plan je bio da se ide preko kancelarije predsednika vlade, ali je tu stalo. Mi ih podsećamo, ali oni kažu da čekamo, jer imaju puno posla - dolaze važni ljudi, dronovi...
 
Sa kojom ste vlašću od prvog dolaska u Srbiju 1991, posebno od definitivnog povratka 2001. godine, najlakše sarađivali?
 
- Sa Miloševićevim režimom nisam imao kontakte, samo sa DOS. Imao sam sreću što sam imao dobre odnose sa svakom vladom posle 2000. godine. Bilo je teških trenutaka i još ima mnogo toga da se reši, ide bolno sporo. Trenutno sam u pregovorima i nadam se da će nešto pozitivno proizaći iz njih. Dvorski kompleks je od istorijskog značaja, ima neprocenjiva umetnička dela, otvoren je za javnost. Pošto je i dalje konfiskovan, kao, uostalom, i sva druga imovina moje porodice, jedino pošteno bilo bi da se za održavanje i popravke brine država, sa odgovarajućim budžetom. Otvoreni smo za sve zahteve iz ministarstava i ambasada za gotovo svakodnevne posete. Ljudi vole da dolaze u obilaske Kraljevskog i Belog dvora, jer zaista uživaju u našem malom srpskom Versaju. Trudimo se da svim sredstvima održavamo kompleks u dobroj formi, ali to nije lako. Sadašnji premijer je ljubazan kad se sretnemo, ali možda vlada ne zna kako da reše našu situaciju. Mislim da nisu protiv porodice Karađorđević, ali da ne znaju kako da reše pitanje budžeta za održavanje Dvora i kako da čuvamo ovaj spomenik.
 
Da li je vlast profitirala od kraljevske sahrane na Oplencu prošle godine?
 
- Svi su profitirali - moja porodica i ljudi na vlast. To što je šef države omogućio da se vrate moj otac, pokojni kralj Petar - bio je znak poštovanja. Značajno je i to što su se „vratili“ i moja majka, baka i stric princ Andrej. To je okupilo celu porodicu, i sada svi oni počivaju mirno na Oplencu, kao što su želeli kralj Petar Prvi i kralj Aleksandar.
 
Da li je država ispunila sve svoje finansijske obaveze u tom pogledu?
 
- Upravo u petak prošle nedelje uplaćen je novac. Prethodno su bili izmireni računi u Londonu, grčka vlada je platila za moju majku, a sada je konačno plaćen prenos za mog oca i strica.
 
Kako ocenjujete odnose unutar Kraljevskog doma i da li ima „nezdravih“ ambicija među nekim njenim članovima?
 
- Imam dobre odnose sa većinom mojih rođaka, ali sam tužan zbog nekih pitanja. Svi članovi porodice su slobodni da dođu i mnogi su više puta boravili u oba dvora. Naravno, važno je da porodica bude ujedinjena i srećna.
 
Zbog čega jedino Vi od potomaka kraljice Marije niste podneli zahtev za njenu rehabilitaciju, koja je, kako se tvrdi, zakonski neophodna za vraćanje imovine Karađorđevićima, iako je samo knez Pavle bio osuđen i to pre rata zbog Trojnog pakta?
 
- Ja sam u punom procesu praćenja i čitanja svih beskrajnih vanrednih zahteva i birokratskih procedura. Postoje strašna kršenja ljudskih prava moje porodice i mene, koja treba rešiti. Ono što se dogodilo 1947. godine bilo je užasno, a još nije rešeno. Nedavno smo dobili pismo iz Komisije za restituciju, u kome kažu da je potrebna rehabilitacija za kraljeviće Tomislava, Andreja i za mene. Mislim da Komisija kupuje vreme.
 
Koliko je tačan utisak da kneginja Jelisaveta ima „povlašćen“ položaj kod aktuelne vlasti - najpre su u Srbiju vraćeni posmrtni ostaci njenog oca kneza Pavla, iako je „prenos“ krunisanih članova prve nasledne linije Kraljevskog doma bio izvestan, on je mimo protokola kralja Petra Prvog sahranjen u velikoj crkvi na Oplencu, a njoj je prvoj od Karađorđevića vraćena nekretnina na Dedinju?
 
- Ne znam za takve povlastice, već samo to da je slučaj princeze i njenog brata princa Aleksandra mnogo lakši i jednostavniji za rešavanje nego ostatka kraljevske porodice. Vrlo sam srećan što su se njen otac, majka i brat „vratili“ i što su sahranjeni na Oplencu. Dobro je i što su joj vila „Crnogorka“ i zemlja vraćeni. Mislim da ona nije problem za vladu, dok ja možda jesam, pa ne spavaju dobro.
 
 
Nisam odustao od svojih prava kralja
 
- Nikada nisam odustao od svojih prava, iako sam davne 1970, kada je moj otac kralj Petar preminuo, odlučio da ne koristim titulu kralja - ističe princ Aleksandar. Na pitanje da li i misli da je bila dobra odluka da se njegovi sinovi školuju i odrastaju van Srbije, odgovara da su prinčevi „Petar, Filip i Aleksandar često ovde i da su pomagali žrtvama strašnih poplava“.
 
Sef za Broza odmah otvorili
 
Da li je paradoks to što je imovinska rasprava koju su pokrenuli potomci Josipa Broza otvorila mogućnost da se uključe i Karađorđevići, potražujući svoju imovinu?
 
- Siguran sam da sva pitanja mogu biti rešena na vreme uz dobru volju. Ovo pitanje treba pažljivo ispitati i proceniti. Kada smo saznali za sef u Narodnoj banci, više puta sam zvanično tražio da se otvori, ali nisam dobio odgovor. Kad je to zatražio Joška Broz, odmah su otvorili sef. To je urađeno pre dve godine. Interesantno je da su unutra stvari članova porodice Karađorđević. Kada su u Švedskoj našli sef Romanovih, odlučeno je se ide na aukciju, kako da bi se izbegli sukobi i rasprave. Moja porodica je, na podsticaj supruga moje rođake princeze Lavinije Ostina Pričard-Levija, predložila Vladi Srbije da bi to i ovde bilo dobro rešenje, ali nisam dobio nikakav odgovor. Takvim rešenjem bi se sigurno izbegao sukob, kao što je izbegnut u slučaju sefa Romanovih.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Monday, December 1, 2014

Изложба "Мозаик изворних сведочанстава" - Александар Боричић и РТС / Одржава се од 1. 12. до 19. 12. 2014. [Decembar 1-19, 2014]

Radio-Televizija Srbije
November 29, 2014
Александар Боричић и доц. др Александар Животић

Изложба "Мозаик изворних сведочанстава" - Србија у Великом рату у Радио-телевизији Србије представља јавности део огромне приватне колекције нашег истакнутог спортског радника Александра Боричића.

 
 
Поставка у Изложбеном холу у Таковској 10 садржи бројна и различита документа настала пре, током и после Првог светског рата које је Боричић сакупио претходних деценија. Овај јединствени културни догађај за посетиоце, али и за све стручњаке и истраживаче овог периода, званично ће бити отворен 1. децембра, подсећајујући на датум када је 1918. године основана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Изложба "Мозаик изворних сведочанстава" биће отворена до 19. децембра 2014.
 
Александар Боричић, угледни српски одбојкаш и дугогодишњи репрезентативац, познати тренер и спортски радник, представник српске одбојке у међународним спортским институцијама, личност огромног и неспорног ауторитета у међународним спортским круговима, заљубљеник у филателију и старине, неуморним вишедеценијским радом је успео да створи једну од најбогатијих приватних колекција фотографија, писама, плаката и дописница насталих у време Великог рата. Највећи део колекције Александра Боричића до сада није био познат стручној и широј јавности.
 
Дете у рату / Dete u ratu
 
Презентовањем колекције Александра Боричића чува се свест о прошлости и негује сећање на Велики рат и место, улогу и значај у њему Србије као мале балканске земље чијим су тлом тих дана газили велики људи.
 
Избеглице / Izbeglice
 
Аутори изложбе „Мозаик изворних сведочанстава" су Александар Боричић и историчар доц. др Александар Животић.
 
 
 
*****
 
Mozaik izvornih svedočanstava - Aleksandar Boričić i RTS
 
Izložba "Mozaik izvornih svedočanstava" - Srbija u Velikom ratu u Radio-televiziji Srbije predstavlja javnosti deo ogromne privatne kolekcije našeg istaknutog sportskog radnika Aleksandra Boričića.
 
Postavka u Izložbenom holu u Takovskoj 10 sadrži brojna i različita dokumenta nastala pre, tokom i posle Prvog svetskog rata koje je Boričić sakupio prethodnih decenija. Ovaj jedinstveni kulturni događaj za posetioce, ali i za sve stručnjake i istraživače ovog perioda, zvanično će biti otvoren 1. decembra, podsećajujući na datum kada je 1918. godine osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Izložba "Mozaik izvornih svedočanstava" biće otvorena do 19. decembra 2014.
 
 
Aleksandar Boričić, ugledni srpski odbojkaš i dugogodišnji reprezentativac, poznati trener i sportski radnik, predstavnik srpske odbojke u međunarodnim sportskim institucijama, ličnost ogromnog i nespornog autoriteta u međunarodnim sportskim krugovima, zaljubljenik u filateliju i starine, neumornim višedecenijskim radom je uspeo da stvori jednu od najbogatijih privatnih kolekcija fotografija, pisama, plakata i dopisnica nastalih u vreme Velikog rata. Najveći deo kolekcije Aleksandra Boričića do sada nije bio poznat stručnoj i široj javnosti.

Prezentovanjem kolekcije Aleksandra Boričića čuva se svest o prošlosti i neguje sećanje na Veliki rat i mesto, ulogu i značaj u njemu Srbije kao male balkanske zemlje čijim su tlom tih dana gazili veliki ljudi.

Autori izložbe „Mozaik izvornih svedočanstava" su Aleksandar Boričić i istoričar doc. dr Aleksandar Životić.

Ovde možete pogledati/preuzeti katalog izložbe.


http://www.rts.rs/page/rts/sr/galerija-rts/story/2070/Izlo%C5%BEbe+u+holu+RTS-a/1765275/Mozaik+izvornih+svedo%C4%8Danstava+-+Aleksandar+Bori%C4%8Di%C4%87+i+RTS+.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****