Friday, August 22, 2014

Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“ / 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану

Министарство одбране Републике Србије
August 21, 2014

 
Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“
 
У оквиру обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и поводом прославе Дана Војног музеја, 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану, биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Изложбу ће отворити помоћник министра одбране за људске ресурсе Милош Јанковић.
 
Под пуковским и добровољачким заставама, окићеним бројним добијеним одликовањима, извојеване су победе у два балканска и Првом светском рату. Српске победе на Церу и Колубари славе се као прве савезничке победе Великог рата. На том путу верност према војничкој застави била је једна од светих дужности сваког војника, нарочито барјактара који је, чувајући барјак, чувао част војске и отаџбине.
 
Изложба ће бити отворена до
22. септембра 2014. године радним данима и суботом од 11,00 до 19,00 часова.
 
 
*****
 
„Застава је највећа светиња војничка, свето знамење војничке части и дужности, војничке славе и поноса“, говорио је чувени војвода Степа Степановић. Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата у Војном музеју 22. августа биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Посетите једну од највећих ризница српске историје!
 
 
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Wednesday, August 20, 2014

THE INFLUENCE OF THE ORTHODOX FAITH ON OUR SERBIAN HEROES OF THE BALKAN WARS AND THE FIRST WORLD WAR / Presentation Sunday August 24, 2014 - St. Nikola Church in Brookfield, IL

 
 
On Sunday August 24, 2014, at 1:00 p.m., Aleksandra Rebic will be giving a presentation on the role their Christian Orthodox faith played in the lives of the heroes of Serbia during the period between 1912 – 1918 during the Balkan Wars and the First World War
at St. Nikola Church in Brookfield, Illinois U.S.A.
 
"All who love God and love their own people have been great sufferers in this life. The Bible confirms this quite clearly, citing the examples of Jacob, Joseph, Moses, Joshua the son of Nun, Samuel, David, Job, and of all the prophets and righteous ones of the Old Testament."
 
(Bishop Nikolai Velimirovich 1880-1956)
 
 
 
ST. NIKOLA SERBIAN ORTHODOX CHURCH
4301 S Prairie Ave.
Brookfield, IL 60513
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, August 19, 2014

Обележена 100. годишњица Церске битке / Министарство одбране Републике Србије August 19, 2014

Министарство одбране Републике Србије
 
 Министарство одбране и Војска Србије


У оквиру спомен - комплекса "Церска битка" у Текеришу код Лознице данас је организована централна државна церемонија поводом обележавања 100. годишњице те битке. Том приликом, крај споменика Церским јунацима, уз највише државне и војне почасти венце су положили председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, министар обране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, изасланици председника Републике, министри у Влади, представници законодавне, извршне и судске власти, представници дипломатског кора, борачких удружења, Града Лознице, Шапца, Ваљева као и породице и потомци ратника из тог краја.

Подсећајући на значај Церске битке, премијер Вучић је истакао да није лако 100 година касније стајати на месту где су стајали војвода Путник и генерали Степановић, Бојовић и Штурм и где је у првој бици великог рата из строја избачено готово 20 хиљада Срба.

- Србија и сви ми настали смо тада, бранећи себе и своју слободу, бранећи своју земљу – истакао је премијер Вучић додајући да су у Србију тада веровали сви они који су веровали у слободу, коју су извојевали од надмоћнијег непријатеља.

- Спремни смо на жртву у истој мери у којој сте и ви били спремни. Спремни смо да запнемо и да освојимо свој Текериш и Цер, зато што данас поново верујемо у Србију и зато што нам је, као и вама, од свега што немамо, много веће то што коначно имамо, а то је Србија. Наш сан је и ваш сан, сан да од земље за коју је вредело умрети направимо земљу за коју вреди живети – поручио је премијер Вучић.

Према његовим речима, време је да својој земљи поново дамо бар део онога што су јој дали они који су јој дали све, да стојимо усправно за Србију, време је за нашу жртву и наш напор.

- То је дуг према онима који су нас створили и то је дуг према онима које ми стварамо - земља у којој ће сваки становник, као и пре 100 година, моћи да кличе – живела Србија! – поручио је премијер Вучић.

Почетак церемоније огласио је трубач Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије док је верски обред служио патријарх српски Иринеј.

У оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, Генералштаб Војске Србије организовао је студијско путовање и историјски час у селу Драгиње где је, средином августа 1914. године генерал Степа Степановић формирао командно место Друге армије. Историјском часу о почетку Церске битке, прве победе савезника у Великом рату присуствовали су, поред осталих, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума и најближим сарадницима, као и представници Министарства одбране.

У селу Драгиње приказане су реплике командног места Друге армије, положај митраљеза Максим и осматрачнице с којих је будући војвода Степа Степановић осматрао продор аустроугарске Друге армије на Цер. Амбијент је употпуњен аутентичним експонатима и предметима из Првог светског рата у власништву Завичајног музеја Коцељева, Војног музеја и Историјског музеја Београда. Осматрачница је уређена према осматрачницама из времена Великог рата, као и костимографија чланова Команде Друге армије Српске војске. Током историјског часа у селу Драгиње симулирана је организација рада Команде Друге армије а официр у улози и униформи Степе Степановића прочитао је Наредбу Врховне команде и наређење војводе за покрет ка Церу.

Церска битка, који се одиграла током августа 1914. године, једна је од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату. То је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције, али уједно и прва победа сила Антанте над Централним силама. Остваривши победу у знаменитој Церској бици припадници Српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су целој Европи пример безмерне храбрости и родољубља.

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7025


FOTOS:
Министарство одбране Републике Србије
 
na Facebook.
 














 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Церски победник Њ.В. Краљ Александар - На Видовдан, Лета Господњег 1928.

 
Церски победник Њ.В. Краљ Александар

Погледај краљу тамо
Тамо се плави Цер
Данас те тамо зову,

Тамо ти је смер.
Тамо се чини помен
У Церској бици палих
И открива спомен
Херојима славним.
 
На Видовдан, Лета Господњег 1928.
 
 
*****
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Ауторски текст Престолонаследника Александра II o стогодишњици Церске битке / HRH Crown Prince Alexander II [of Serbia] remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer / August 19, 2014

www.royalfamily.org
August 19, 2014


Навршило се стотину година од велике победе српске војске на Церу!

Данас се на Текеришу Србија са захвалношћу сећа и клања сенима јунака. Данас се поносимо својим прецима, молећи се и надајући се да се они немају зашто стидети својих потомака. Данас смо јединствени у свом поносу, заборављајући шта нас је раздвајало до јуче, и не бојећи се шта ће нас све раздвајати од сутра. Данас смо Србија, а када прође данашњи дан надајмо се да се нећемо питати шта нам је то данас било!

Пре сто година, на Церу, народ је имао достојну војску, војска је имала достојну команду, команда је имала достојну владу, влада је имала достојног краља, краљ је имао достојан народ! Била је то земља достојних! И њима данас одајемо пошту и захвалност. Због њих смо дужни да данас размишљамо и о достојности, и о достојанству! Нас, не њих. Они су се доказали, ми смо још на испиту.

Данас нас са постоља гледају бисте Њихових Величанстава Краља Петра и Краља Александра, војводе Степановића и војводе Мишића. Са висина гледа нас њихова војска, а из наших душа уздиже се молитва за покој и мир њихових душа, и за спас и живот њиховог народа. Пре него што су поразили непријатеља, они су поразили зло у себи, победили суревњивост, страх, омразе и себичност. Зато је њихова победа тако светла, и зато и данас обасјава наше постојање.

Зато смо данас на Церу, где год да смо. Зато се осећамо великим и када то нисмо, надајући се да ћемо се кад треба показати онаквим кавим се осећамо.

Молимо се да Господ излије своју милост на браниоце своје земље, пале и преживале, где год да почивају и где год да су нашли дом и мир.

Живела Србија!

www.royalfamily.org

*****


HRH Crown Prince Alexander II remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer

It is one hundred years since the great Serbian Army victory at Cer Mountain!

Today in Tekeris Serbia gratefully remembers and bows to the heroes’ shadows. Today, we are proud of our ancestors, praying and hoping that they are not ashamed of their descendants. Today, we are united in our pride, forgetting what had separated us until yesterday, and not fearing what will separate us as of tomorrow. Today, we are Serbia, and when today passes, hopefully we will not ask ourselves what happened today!

A hundred years ago, at Cer Mountain, the Serbian people had a worthy army, the army had a worthy command, the command had a worthy government, the government had a worthy king, the king had a worthy people! It was a country of the worthy! And we are paying our respects and gratitude to them today. Because of them we are obliged to think about worthiness and dignity today! Ours, not theirs. They proved themselves, we are still at the exam.

Today, Their Majesties King Peter I, King Alexander I, Voivoda Stepanovic and Voivoda Misic are watching us from their pedestals. From above, their army is watching, and from our souls rises prayer for the repose and peace of their souls, and for the salvation of their people. Before they defeated the enemy, they had defeated the evil in themselves, they had overcome jealousy, fear, hatred and selfishness. That is why their victory was so bright, and that is why it still illuminates our existence.

That is why we are all today at Cer, wherever we are. That is why we feel we are great even when we are not, hoping that we will turn out to be the way we feel, when it is needed.

We pray to the Lord to pour out His grace on the defenders of our country, on the fallen and the survivors, wherever they rest and wherever they found a home and peace.

Long live Serbia!

www.royalfamily.org



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Monday, August 18, 2014

Proslava Cerske bitke na Tekerišu - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta 2014., na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

Blic Online
S. Pajić
15. 08. 2014.
August 15, 2014

Loznica - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta, na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

Spomenik cerskim junacima
 
Program će početi u 7.45 osvećenjem Spomen-crkve cerskim junacima na Lipovim vodama, posvećene Svetom Jovanu Šangajskom i Svetom arhijerejskom liturgijom koju će služiti patrijarh Irinej i šabački episkop Lavrentije.
 
U 11 sati biće položeni venci. Na centralnoj svečanosti ispred spomenika u Tekerišu učestvovaće visoki državni, vojni i crkveni zvaničnici Srbije.

Kulturno-umetnički program kod škole „Stepa Stepanović“ u 14 sati organizovaće Društvo srpskih domaćina, a u 18 časova kod Spomen-crkve na Lipovim vodama biće priređen duhovno-kulturno-dramski program i koncert.

Kako je saopšteno iz Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, posetioci će moći da vide obnovljen spomenik poginulim srpskim vojnicima i junacima u Cerskoj bici, kao i dve nove biste - kralja Petra i kralja Aleksandra Karađorđevića, čiju je rekonstrukciju, sanaciju i izradu finansiralo Društvo srpskih domaćina.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/487984/Proslava-Cerske-bitke-na-Tekerisu

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


 

Serbian mountain [CER] sacred site of first Allied World War I victory / "Pittsburgh Post-Gazette" August 17, 2014

Pittsburgh Post-Gazette
By Joan McQueeney Mitric
August 17, 2014

TEKERIS, Serbia – While western World War I history buffs will likely flock to fields in the region of  Flanders in Belgium or retrace the gruesome reality of trench warfare in the French area of Somme this centennial summer, many Serbs will gather on Cer mountain to remember the young men who died over nine brutal and bloody days in August 1914.

Repelling a much stronger and better-outfitted Austrian war machine, the ragtag Serb Army – still exhausted from the 1912-13 Balkan Wars and short on ammo, shoes and rifles — gave the Allies their first victory of WWI.

The author's husband, Slobodan Mitric, with a statue of one of Serbia's
most famous generals [Voyvoda Zivojin Misic] at the 1914 Battle of Cer in Serbia.
Photo: Joan McQueeny Mitric

In doing so, Gens. Petar Bojovic, Stepa Stepanovic, Zivojin Misic and Pavle Jurisic Sturm earned themselves a spot in the annals of strategic military history. Their maneuvers on Cer are still studied today.

In another footnote of military history, the first aerial dogfight of WWI also took place when an Austrian pilot shot his revolver at a Serb plane doing reconnaissance over this ferocious battle in northwestern Serbia. Within weeks, all planes on both sides were armed.

Location of Tekeris in Serbia

Little known and rarely visited by foreigners, the site of the Cer battle with its unpretentious monument and a small museum at Tekeris is, nonetheless, sacred ground today for the great-grandchildren whose ancestors fell in these woods a century ago.

Lying on a mountain ridge between Sabac and Loznica, the Tekeris monument is without pretense or fanfare. And, hence, touchingly moving. As one winds up the road from Sabac through Varna toward Krupanj, the countryside is verdant with fields of corn and orchards of plum, apple and quince. Glorious quilted squares of green and gold, reminiscent of the fecund fields of Umbria or Tuscany yield slowly to forests of oak, pine and linden. In such a serene and bucolic setting it’s hard to imagine armies clashing in the night. But one does, just as one visualizes lines of warriors at Gettysburg.

Thankfully, this visitor found no souvenir shops, no tacky stands with patriotic flags or WWI medals, or old soldiers’ uniforms for sale at the Tekeris Monument. (A rough map depicting troop movements and place names for the Cer battle would help visitors get their bearings as indeed would a brief synopsis of the entire Eastern Balkan front, Cer and the Thesaloniki Front being so pivotal to the war’s final outcome. For this, Westerners must rely on historians and journalists like Misha Glenny and John Reed.)

Nor, sadly, is there a nearby roadside cafe or restaurant where a visitor might sit, look out on the forests sloping across the Macva plain and contemplate what, if anything, the human race has learned about the cost of war in 100 years.

Instead, there is a modest, one-room museum with four or five walls covered in hauntingly stark sepia or black and white photos, telegrams and letters from the August 1914 battle. Fields of misshapen bodies are juxtaposed against rutted country lanes lined with frightened families on foot or in ox carts evacuating under Serbian guard.

Other pictures show columns of dead peasant women in colorful head scarves, embroidered aprons and national dress strung up on crosses — somebody’s barbaric idea of a sadistic, gruesome introduction to local folk culture.

Most wars have their share of atrocities, but historical accounts cite the unspeakable looting and burning of peasant villages, as well as the slaughter of civilians by both advancing and retreating Austro-Hungarian troops in this early Balkan campaign as unprecedented for a 20th-century European theater. As they fled back across the Drina River into Bosnia, the villages of Macva were scarred by their passage.

If a visit to Tekeris Monument, and a walk in the woods nearby, is not enough, military historians and visitors can also visit Macvanski Prjnavor off the main road to Loznica, where they can see the lovely St. Ilija’s (Elias) Church and the Memorial Ossuary nearby. Both commemorate the fallen.

As for the final human toll, Austrians suffered a harsher, more lethal and devastating count. An estimated 10,000 died and another 30,000 were wounded at Cer. Serbs, too, fell en masse. About 4,500 Serbs died; another 15,000 critically bloodied and wounded waited hours for horse-drawn carts to take them to the Valjevo field hospital some 42 miles away. Desperately wounded Austrians and Serbs lay on cots side by side in the Valjevo hospital and were ministered by the same nurses.

Today, in some military graveyards — such as the cemetery in nearby Krivaja Village — it is still possible to see fallen adversaries in their final resting spots, once again side by side. All graves are marked by the same simple stones.


Joan McQueeney Mitric is a freelance journalist/editor who divides her year between the Washington, D.C., area and Serbia.

http://www.post-gazette.com/life/travel/2014/08/17/Serbian-mountain-sacred-site-of-first-Allies-World-War-I-victory/stories/201408170021


*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 


Sunday, August 17, 2014

TURISTIČKA TURA POSVEĆENA CERSKOJ BICI pod nazivom - "Odlučujući dani slave i pobede" / Ponedeljak, 18.08.2014. u 18:00 časova - Utorak, 19.08.2014. u 15:30 časova

 
Ponedeljak, 18.08.2014. u 18:00 časova - Utorak, 19.08.2014. u 15:30 časova
 
 Ispred planinarskog doma "Lipove vode"
 
 
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Evo šta su posle Cerske bitke o Srbima zapisala dva austrougarska vojnika / "Vestinet.rs" August 16, 2014

Vestinet.rs
August 16, 2014

Bitka na Ceru bila je velika pobeda Srbije ali i, možda još važnije, prva pobeda saveznika u Velikom ratu, ona koja je pokazala da se na malu balkansku državu stisnutu između neprijatelja, oslabljenu od Balkanskih ratova i izolovanu od saveznika, i te kako može računati!



O ovoj pobedi u danima koji su usledili pisali su i novinari, i književnici i vojnici… Ipak, možda najveća pohvala junaštva i hrabrosti srpskog naroda došla je upravo sa neprijateljske strane.
 
Ovo su posle Cerske bitke zapisala dva austrougarska vojnika:
 
Egon Ervin Kiš, austrougarski vojnik i pisac:
 
„Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska – ne, razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Vozari su šibali svoje konje, artiljerci su boli svoje mamuzama, oficiri i vojnici gurali su se i probijali čitave kolone komore ili gazili u rovovima pored puta u grupama u kojima su bili zastupljeni svi rodovi vojske.

Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio da neumitna sila-volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje u silu.”
 
Alfred Kraus, austrijski general:
 
„Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani.”
 
 
* Svedočanstva je originalno objavila Politika u sklopu obeležavanja 100 godina od Cerske bitke
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Saturday, August 16, 2014

MARŠ NA DRINU: Vek Cerske bitke, prva pobeda Srbije i saveznika u Prvom svetskom ratu! / "Kurir" August 14, 2014

Kurir
14.08.2014.

Srpska vojska je u noći 15. na 16. avgust 1914. godine. potukla austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba.

 
BEOGRAD - Udarni deo Cerske bitke, okončane kao prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.
 
Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito da porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.
 
Teško iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.
 
 
Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim „malim ratom“ uklonjena s mape.
 
Pošto su 12. avgusta Austrijanci, odnosno njihova Peta armija forsirali Drinu u rejonu Loznice, a pripadnici Austro-Ugarske Druge armije Savu na prostoru Sremska Mitrovica-Šabac, započele su borbe srpskih odreda na Drini i Savi, koji su se tokom četiri dana, od 12. do 15. avgusta, suprotstavljali nadiranju brojnijih i neuporedivo bolje opremljenih austrougarskih trupa.
 
 
General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac. U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.
 
Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, zavrsiti odlučnom srpskom pobedom. Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.

Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija.
 
Atmosferu tih dana, među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".
 
 
Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.
 
Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16.500 srpskih vojnika, od čega 2.107 poginulih. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija. Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****


16. августа 1921. године, упокојио се један од највољенијих српских владара - Њ.В. Краљ Петар Први "Ослободилац"

Удружење Краљевина Србија