Thursday, August 28, 2014

Izložba "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata - Vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji" / Narodni muzej u Beogradu - Kraj: 10. septembar 2014


Narodni muzej u Beogradu
 
Nadežda Petrović, Gračanica-Kosovski božuri, 1913
 
Svetlost u mraku Prvog svetskog rata
 
 
Izložbu Svetlost u mraku Prvog svetskog rata - Vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji Narodni muzej u Beogradu realizuje u čast 170 godina osnivanja, ali i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka naša publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma, nezaobilazne u pregledima umetnosti u našim i svetskim galerijama i muzejima.
 
Na izložbi realizovanoj u okviru državnog programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata predstavljena su vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma koja se čuvaju u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović, kao i radovi koji se nalaze u privatnim kolekcijama.
 
Posetioci Narodnog muzeja imaju priliku da vide remek-dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata. Upravo su oni učinili iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlja početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time, kao što autor izložbe, muzejski savetnik Ljubica Miljković u izložbenom katalogu zaključuje: Ozarili su doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije.
 
Predstavljajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba Svetlost u mraku Prvog svetskog rata oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put.
 
Susrećući se sa delima Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, najdoslednijih srpskih impresionista i zastupnika moderne, koji su stvarali početkom prošlog veka i koji su delili sudbinu naroda i otadžbine u prilici smo da vidimo i osetimo na koje načine umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okrepljuje ili prkosi.
 
Nadežda Petrović, Valjevska bolnica, 1918


Kosta Miličević, Ostrvca kraj Krfa, 1918
 
 
*****
 
Slikari u ratu
 
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
 
 
 
*****
 

Svetlost u mraku Prvog svetskog rata

Početak:
10. maj 2014.
Kraj:
10. septembar 2014.
 
 
Autor:
 
 
Prostor:
Galerija na prvom spratu
Adresa:
Trg Republike 1a, Beograd, Srbija
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Wednesday, August 27, 2014

Ура Срби, напред у отаџбину! Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина Ломовићa би остало заувек неиспричано / "Политика" Приче из Великог рата August 23, 2014

Политика
Бошко Ломовић
Oбјављено: 23.08.2014.

Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано.

Милутин Ломовић
 
Таман Брезна, село под Сувобором, после балканских ратова, огодини у миру, а већ је ваљало опет притезати опанке. Све чешће су се чуле пушке – Брезнанци су их вадили из буџака, извлачили испод кућних рогова, саносили са тавана, чистили, испробавали. У порти брезнанске цркве поп је читао опело живим другопозивцима и трећепозивцима, молио се за покој њихових душа, ако би им кости остале на далеким бојиштима. Потом су очеви и старија браћа пртили торбе са сиром, сланином, погачом и плоскама шљивовице, са по два-три пара гаћа, кошуља и чарапа, заповедали шта да се уради у кући и на имању док се не врате.

И Милутин Ломовић, деда нас десеторо унучади, и двоструко више праунучади и чукунунучади, уз све остало, ћушнуо је у упртачу овећу кесу дувана за орахову лулу, узјахао коња Пашу и добацио супрузи, тада још младој мајци петоро деце:

– Дафина, чувај ми децу! Збогом!

Потерао је коња од куће узбрдо, Дафина и деца су гледали за њим све док у брдо Дуварине нису потонули коњ и јахач.

Милутин је, касније, причао својој деци, а његова деца својој деци, како је било. Један од унука је запамтио и, ево, записује.

– Вучемо се као стрвине, гладни, са испалим палчевима из опанака. Давно сам појео све што сам од куће понео, не јашем јер Паша једва носи седло и пушку о ункашу. Пењем се, ногу пред ногу, једва заобилазим оне који су пали на пртину и нечујно издишу, без ропца, а пред очима ми авлија и вас шесторо пред капијом онога дана када сам отишао. Наједном, изнад мене угледам да се нешто ваља, иде право на мене. Застанем, стукнем се да ме не збрише и – добро сам урадио. Беше се то, на серпентини изнад мене, спотакао коњ, све са јахачем, котрљао се низ литицу са које је ветар обрисао снег. Прођоше испред мене, повукоше са пртине још двојицу и сви завршише доле у дубокој јарузи. На пртини, пред мојим ногама, оста врећица са пет-шест кила кукурузног брашна. Подигнем је и окачим Паши о ункаш. Да се и она скотрљала у јаругу, не бисте сад имали од кога да чујете како је било.

А кад је превалио последњи превој и почео да се спушта ка Драчу, Милутин је клецнуо, пао а да није знао зашто га је лева нога издала, зашто сад кад се већ на хоризонту назирало море и себе већ видео на некој од француских лађа. Зрно испаљено из једног албанског шумарка погодило га је у потколеницу, а да није чуо пуцња нити осетио бол у промрзлој нози. На крају се обрео у француској болници у Бизерти, окружен белим мантилима и чаршафима, неразумљивим говором и прекрасним даном који је вирио кроз отворене прозоре.

– У пролеће, 1917. године, из Туниса су све нас који смо могли да ходамо одвели на Крф. Нога ми је остала мало краћа, ћопао сам, али стигао у Солун, потом на Кајмакчалан. Слушао сам дан-ноћ грмљавину на стотине француских топова по бугарским шанчевима. Онда је, наједном, грмљавина престала, а заорило се „Ура, Срби, напред у отаџбину!” Потекла је река шајкача уз македонске врлети и низ њих. Онако ћопав, сустигнем једног Бугарина: полудео од топовске канонаде, не зна човек ни ко је, ни куда ће. Прођем га и наставим даље.

Ни ово Милутин не би успео да исприча да му усуд није одредио да се жив у Брезну врати. Швапско зрно му је, док је газио Вардар, нагњечило леву сису. Пробило гајтан на џепу копорана, пробило поклопац месингане табакере са дуваном за лулу и зауставило се у њој.

Да забележимо и једну занимљивост у вези са нашим дедом. У прво лето по доласку из рата, истерао Милутин овце да их напасе у тек покошеној ливади изнад куће. Ослонио се о штап и загледао преко речице Ђуроваче у Ђурово брдо. Овну се нешто није допала његова поза, залети се и груне га слеђа у задњицу. Милутин испусти штап, али успе да овна ухвати за рогове и почне дозивати своју жену: „Дафина! Ој, Дафина!” Дозивање разбуди нашу бабу која је дремала у липовом хладу у авлији. „Шта ти је, Милутине? Што вичеш?”, одазва се најзад. „Донеси ми брзо нож!”, заповеди солунац. Она донесе нож, а Милутин зачас закла овна насред ливаде, говорећи: „Седам година сам ратовао, а нико ме овако мучки не удари.”

Име деде Милутина, на срећу, нема ни на једној спомен-плочи палих и несталих у Великом рату. Земни остаци му, већ 64 године, леже на брезнанском гробљу. Чудним породичним околностима, над вечном кућом му још нема мермерног белега. Овај запис о његовом ратовању је његов једини споменик. Засада.


Бошко Ломовић
Oбјављено: 23.08.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Ura-Srbi-napred-u-otadzbinu.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Serbia's Allied contributions during World War I provide a lesson / Dr. Michael Pravica August 25, 2014

Pittsburgh Post-Gazette
Opinion/Letters
Dr. Michael Pravica
August 25, 2014

Dr. Michael Pravica
Associate Professor of Physics
University of Nevada
 
Thank you for publishing the Travel feature “Serbian Mountain Sacred Site of First Allies World War I Victory” (Aug. 17, 2014). Serbia lost more than half of her male population fighting and successfully repelling the Austro-Hungarian invasion in 1914 and then fighting alongside the Allied forces during World War I after Germany intervened on behalf of Austria. Many techniques such as burying and hiding military hardware (e.g., artillery pieces) and ammunition during retreat, only to be recovered in later counteroffensives, are still used to this day.

No nation suffered more than Serbia during this horrible “war to end all wars,” yet despite this, Serbia showed the world how to resist empires and ultimately destroy them.

Today, we find ourselves sadly in a similar situation as history is more or less repeating itself in a polarized world of unfair economic “haves” and “have nots” and in a bizarre and undemocratic condition where corporations have more power than entire nations via globalism.

It would behoove many of our leaders to revisit the amazing history of Serbia’s contributions to the World War I Allied victory not only to remember that Serbia was one of our staunchest allies (something our politicians have all but forgotten) but also to learn the lessons garnered from this then-unprecedented conflict so that we can prevent our leaders from sleepwalking into the third world war.


MICHAEL PRAVICA
Henderson, Nevada


http://www.post-gazette.com/opinion/letters/2014/08/25/Serbia-s-Allied-contributions-during-World-War-I-provide-a-lesson/stories/201408250047

Original article Dr. Pravica is responding to:

http://www.post-gazette.com/life/travel/2014/08/17/Serbian-mountain-sacred-site-of-first-Allies-World-War-I-victory/stories/201408170021


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Friday, August 22, 2014

PAVLE JURIŠIĆ ŠTURM - One of the most important commanders in the Serbian army in the First World War / ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ - Jедан од најистакнутијих заповедника у српској војсци у току Првог светског рата

 
From
on Facebook:
 
PAVLE JURIŠIĆ ŠTURM, a Serbian and later a Yugoslav general, was born on this day, August 22 (10 August according to Julian calendar), in 1848. Šturm was one of the most important commanders in the Serbian army in the First World War, especially during its first two years, the time when his 3rd army was main support either for the 2nd army during the battle of Cer, or for the 1st army during the battle of Kolubara. He finished the royal Prussian military academy in Breslau (Wrocław) and went to Serbia before the Balkan wars to fight the Ottoman Turks, teach at the Serbian military academy and volunteer in the Serbian Army. He fell in love with Serbia instantly, marrying a Serbian woman, and changed his name from Paulus to Serbian Pavle, and his last name Sturm to the typical Serbian last name that was modulated translation of his German last name - Sturm, meaning "Storm" in German was translated into Jurišić, with the root of the word "charge" ("juriš" in Serbian).
 
Read more about Pavle Jurišić Šturm at:
 
*****
 
ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ – ШТУРМ, српски, a касније и југословенски генерал, рођен је на данашњи дан 22. август (10. август по јулијанском календару), 1848. године. Штурм је био један од најистакнутијих заповедника у српској војсци у току Првог светског рата, нарочито у току прве две године рата, када је његова Трећа армија била главна подршка Другој армији у бици на Церу и Првој армији у Колубарској бици. Пруску краљевску војну академију похађао је у Вроцлаву и Нансију, а у Србију је дошао пре Балканских ратова да предаје на српској војној академији и бори се у српској војсци. Заљубио се у Србију, оженио се Савком, кћерком Стевана Пироћанца, среског начелника и променио име Паул у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи Јуриш). Презиме Штурм је задржао као надимак.
 
Прочитајте више о Павлу Јуришићу Штурму - http://bit.ly/1sZzc3c.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroeofserbia@yahoo.com

*****

Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“ / 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану

Министарство одбране Републике Србије
August 21, 2014

 
Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“
 
У оквиру обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и поводом прославе Дана Војног музеја, 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану, биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Изложбу ће отворити помоћник министра одбране за људске ресурсе Милош Јанковић.
 
Под пуковским и добровољачким заставама, окићеним бројним добијеним одликовањима, извојеване су победе у два балканска и Првом светском рату. Српске победе на Церу и Колубари славе се као прве савезничке победе Великог рата. На том путу верност према војничкој застави била је једна од светих дужности сваког војника, нарочито барјактара који је, чувајући барјак, чувао част војске и отаџбине.
 
Изложба ће бити отворена до
22. септембра 2014. године радним данима и суботом од 11,00 до 19,00 часова.
 
 
*****
 
„Застава је највећа светиња војничка, свето знамење војничке части и дужности, војничке славе и поноса“, говорио је чувени војвода Степа Степановић. Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата у Војном музеју 22. августа биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Посетите једну од највећих ризница српске историје!
 
 
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Wednesday, August 20, 2014

THE INFLUENCE OF THE ORTHODOX FAITH ON OUR SERBIAN HEROES OF THE BALKAN WARS AND THE FIRST WORLD WAR / Presentation Sunday August 24, 2014 - St. Nikola Church in Brookfield, IL

 
 
On Sunday August 24, 2014, at 1:00 p.m., Aleksandra Rebic will be giving a presentation on the role their Christian Orthodox faith played in the lives of the heroes of Serbia during the period between 1912 – 1918 during the Balkan Wars and the First World War
at St. Nikola Church in Brookfield, Illinois U.S.A.
 
"All who love God and love their own people have been great sufferers in this life. The Bible confirms this quite clearly, citing the examples of Jacob, Joseph, Moses, Joshua the son of Nun, Samuel, David, Job, and of all the prophets and righteous ones of the Old Testament."
 
(Bishop Nikolai Velimirovich 1880-1956)
 
 
 
ST. NIKOLA SERBIAN ORTHODOX CHURCH
4301 S Prairie Ave.
Brookfield, IL 60513
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, August 19, 2014

Обележена 100. годишњица Церске битке / Министарство одбране Републике Србије August 19, 2014

Министарство одбране Републике Србије
 
 Министарство одбране и Војска Србије


У оквиру спомен - комплекса "Церска битка" у Текеришу код Лознице данас је организована централна државна церемонија поводом обележавања 100. годишњице те битке. Том приликом, крај споменика Церским јунацима, уз највише државне и војне почасти венце су положили председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, министар обране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, изасланици председника Републике, министри у Влади, представници законодавне, извршне и судске власти, представници дипломатског кора, борачких удружења, Града Лознице, Шапца, Ваљева као и породице и потомци ратника из тог краја.

Подсећајући на значај Церске битке, премијер Вучић је истакао да није лако 100 година касније стајати на месту где су стајали војвода Путник и генерали Степановић, Бојовић и Штурм и где је у првој бици великог рата из строја избачено готово 20 хиљада Срба.

- Србија и сви ми настали смо тада, бранећи себе и своју слободу, бранећи своју земљу – истакао је премијер Вучић додајући да су у Србију тада веровали сви они који су веровали у слободу, коју су извојевали од надмоћнијег непријатеља.

- Спремни смо на жртву у истој мери у којој сте и ви били спремни. Спремни смо да запнемо и да освојимо свој Текериш и Цер, зато што данас поново верујемо у Србију и зато што нам је, као и вама, од свега што немамо, много веће то што коначно имамо, а то је Србија. Наш сан је и ваш сан, сан да од земље за коју је вредело умрети направимо земљу за коју вреди живети – поручио је премијер Вучић.

Према његовим речима, време је да својој земљи поново дамо бар део онога што су јој дали они који су јој дали све, да стојимо усправно за Србију, време је за нашу жртву и наш напор.

- То је дуг према онима који су нас створили и то је дуг према онима које ми стварамо - земља у којој ће сваки становник, као и пре 100 година, моћи да кличе – живела Србија! – поручио је премијер Вучић.

Почетак церемоније огласио је трубач Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије док је верски обред служио патријарх српски Иринеј.

У оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, Генералштаб Војске Србије организовао је студијско путовање и историјски час у селу Драгиње где је, средином августа 1914. године генерал Степа Степановић формирао командно место Друге армије. Историјском часу о почетку Церске битке, прве победе савезника у Великом рату присуствовали су, поред осталих, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума и најближим сарадницима, као и представници Министарства одбране.

У селу Драгиње приказане су реплике командног места Друге армије, положај митраљеза Максим и осматрачнице с којих је будући војвода Степа Степановић осматрао продор аустроугарске Друге армије на Цер. Амбијент је употпуњен аутентичним експонатима и предметима из Првог светског рата у власништву Завичајног музеја Коцељева, Војног музеја и Историјског музеја Београда. Осматрачница је уређена према осматрачницама из времена Великог рата, као и костимографија чланова Команде Друге армије Српске војске. Током историјског часа у селу Драгиње симулирана је организација рада Команде Друге армије а официр у улози и униформи Степе Степановића прочитао је Наредбу Врховне команде и наређење војводе за покрет ка Церу.

Церска битка, који се одиграла током августа 1914. године, једна је од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату. То је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције, али уједно и прва победа сила Антанте над Централним силама. Остваривши победу у знаменитој Церској бици припадници Српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су целој Европи пример безмерне храбрости и родољубља.

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7025


FOTOS:
Министарство одбране Републике Србије
 
na Facebook.
 














 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Церски победник Њ.В. Краљ Александар - На Видовдан, Лета Господњег 1928.

 
Церски победник Њ.В. Краљ Александар

Погледај краљу тамо
Тамо се плави Цер
Данас те тамо зову,

Тамо ти је смер.
Тамо се чини помен
У Церској бици палих
И открива спомен
Херојима славним.
 
На Видовдан, Лета Господњег 1928.
 
 
*****
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Ауторски текст Престолонаследника Александра II o стогодишњици Церске битке / HRH Crown Prince Alexander II [of Serbia] remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer / August 19, 2014

www.royalfamily.org
August 19, 2014


Навршило се стотину година од велике победе српске војске на Церу!

Данас се на Текеришу Србија са захвалношћу сећа и клања сенима јунака. Данас се поносимо својим прецима, молећи се и надајући се да се они немају зашто стидети својих потомака. Данас смо јединствени у свом поносу, заборављајући шта нас је раздвајало до јуче, и не бојећи се шта ће нас све раздвајати од сутра. Данас смо Србија, а када прође данашњи дан надајмо се да се нећемо питати шта нам је то данас било!

Пре сто година, на Церу, народ је имао достојну војску, војска је имала достојну команду, команда је имала достојну владу, влада је имала достојног краља, краљ је имао достојан народ! Била је то земља достојних! И њима данас одајемо пошту и захвалност. Због њих смо дужни да данас размишљамо и о достојности, и о достојанству! Нас, не њих. Они су се доказали, ми смо још на испиту.

Данас нас са постоља гледају бисте Њихових Величанстава Краља Петра и Краља Александра, војводе Степановића и војводе Мишића. Са висина гледа нас њихова војска, а из наших душа уздиже се молитва за покој и мир њихових душа, и за спас и живот њиховог народа. Пре него што су поразили непријатеља, они су поразили зло у себи, победили суревњивост, страх, омразе и себичност. Зато је њихова победа тако светла, и зато и данас обасјава наше постојање.

Зато смо данас на Церу, где год да смо. Зато се осећамо великим и када то нисмо, надајући се да ћемо се кад треба показати онаквим кавим се осећамо.

Молимо се да Господ излије своју милост на браниоце своје земље, пале и преживале, где год да почивају и где год да су нашли дом и мир.

Живела Србија!

www.royalfamily.org

*****


HRH Crown Prince Alexander II remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer

It is one hundred years since the great Serbian Army victory at Cer Mountain!

Today in Tekeris Serbia gratefully remembers and bows to the heroes’ shadows. Today, we are proud of our ancestors, praying and hoping that they are not ashamed of their descendants. Today, we are united in our pride, forgetting what had separated us until yesterday, and not fearing what will separate us as of tomorrow. Today, we are Serbia, and when today passes, hopefully we will not ask ourselves what happened today!

A hundred years ago, at Cer Mountain, the Serbian people had a worthy army, the army had a worthy command, the command had a worthy government, the government had a worthy king, the king had a worthy people! It was a country of the worthy! And we are paying our respects and gratitude to them today. Because of them we are obliged to think about worthiness and dignity today! Ours, not theirs. They proved themselves, we are still at the exam.

Today, Their Majesties King Peter I, King Alexander I, Voivoda Stepanovic and Voivoda Misic are watching us from their pedestals. From above, their army is watching, and from our souls rises prayer for the repose and peace of their souls, and for the salvation of their people. Before they defeated the enemy, they had defeated the evil in themselves, they had overcome jealousy, fear, hatred and selfishness. That is why their victory was so bright, and that is why it still illuminates our existence.

That is why we are all today at Cer, wherever we are. That is why we feel we are great even when we are not, hoping that we will turn out to be the way we feel, when it is needed.

We pray to the Lord to pour out His grace on the defenders of our country, on the fallen and the survivors, wherever they rest and wherever they found a home and peace.

Long live Serbia!

www.royalfamily.org



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Monday, August 18, 2014

Proslava Cerske bitke na Tekerišu - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta 2014., na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

Blic Online
S. Pajić
15. 08. 2014.
August 15, 2014

Loznica - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta, na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

Spomenik cerskim junacima
 
Program će početi u 7.45 osvećenjem Spomen-crkve cerskim junacima na Lipovim vodama, posvećene Svetom Jovanu Šangajskom i Svetom arhijerejskom liturgijom koju će služiti patrijarh Irinej i šabački episkop Lavrentije.
 
U 11 sati biće položeni venci. Na centralnoj svečanosti ispred spomenika u Tekerišu učestvovaće visoki državni, vojni i crkveni zvaničnici Srbije.

Kulturno-umetnički program kod škole „Stepa Stepanović“ u 14 sati organizovaće Društvo srpskih domaćina, a u 18 časova kod Spomen-crkve na Lipovim vodama biće priređen duhovno-kulturno-dramski program i koncert.

Kako je saopšteno iz Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, posetioci će moći da vide obnovljen spomenik poginulim srpskim vojnicima i junacima u Cerskoj bici, kao i dve nove biste - kralja Petra i kralja Aleksandra Karađorđevića, čiju je rekonstrukciju, sanaciju i izradu finansiralo Društvo srpskih domaćina.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/487984/Proslava-Cerske-bitke-na-Tekerisu

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****