Wednesday, August 26, 2015

VIDEO / "Serbian Golgotha" featuring Draga Dragasevic and her essay "Canada’s First National Internment Operations, 1914-1920: The Serbian experience." / "Serbian Toronto Television" August 2015 [In the Serbian language]


Bora and Draga Dragasevic of Canada with Milana Bizic
October 2014
Photo courtesy of www.babamim.com

Serbian Toronto Television - Episode 42 - Srpska Televizija Toronto
["Serbian Golgotha" featuring Draga Dragasevic and her essay "Canada’s First National Internment Operations, 1914-1920: The Serbian experience."]

Posted on You Tube by "Serbian Toronto Television"
Published on Aug 14, 2015
Serbian Toronto Television is the voice and vision of the Serbian community in Canada. We are the best source of information about the latest events, people, trends and news that will let our viewers stay connected with our Serbian roots while abroad. We are proud to work in co-operation with the Serbian Heritage Academy of Canada, Consulate General of the Republic of Serbia, Serbian Church and other organizations that promote our Serbian heritage in Toronto and across Canada.

Serbian Toronto Television broadcasts and produces original, high quality Serbian television programming through television and the internet on a weekly basis. Serbian Toronto Television covers various Serbian events as part of its entertainment, cultural and documentary programming, originally broadcast on OMNI Television in High Definition (HD) format with stereo and 5.1 digital audio.

Serbian Toronto Television was launched across Canada on October 11, 2014 at 6:30pm. Serbian Toronto Television has instantly become a popular Serbian television show in Canada. Serbian Toronto Television is produced by Milan Cobanov and Miljana Ristic on a weekly basis and broadcast across Canada by OMNI Television.

Tonight's episode is part two of "Ljudi Govore" (or "People Say") issue 23/24 entitled "Serbian Golgotha" featuring Draga Dragasevic and her essay "Canada’s First National Internment Operations, 1914-1920: The Serbian experience."







https://youtu.be/fbqJM2EP1MQ


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Thursday, August 13, 2015

The Serbians..."one of the noblest races of the human family, evidently formed by nature to play no insignificant part in the great drama of human advancement." / "Turkey." by Edson L. Clark, (c) 1878

Aleksandra's Note: Ironically, the book "Turkey" by Edson L. Clark, in which the following descriptive quote about the Serbians can be found, was published in 1878, the same year as the Berlin Congress (Congress of Berlin (13 June – 13 July 1878), during which the representatives of the Great Powers of that time (Russia, Great Britain, France, Austria-Hungary, Italy and Germany), and the four Balkan states of Greece, Serbia, Romania and Montenegro, and the Ottoman Empire [Turkish] met to determine the territories of the states in the Balkan peninsula following the Russo-Turkish War of 1877–78. The "results" of this meeting, what's commonly known as the "Berlin Congress," virtually guaranteed the inevitability of the two Balkan Wars of 1912 and 1913 and the First World War.

Just as they had throughout the many centuries of their history, during the First and Second Balkan War and the First World War the Serbians would indeed play a very significant and noble part in "the great drama of human advancement."

Sincerely,
Aleksandra Rebic

*****

The historic Battle of Kumanovo of October 23-24, 1912 (First Balkan War) that resulted in a significant Serbian victory over the Ottoman forces, with the Ottoman Empire finally virtually withdrawing from the Balkans after centuries of Turkish Islamic occupation.
Painting by Serbian artist Paya Jovanovich.
 

"The history of the Servians [sic] [Serbians], in both medieval and modern times, is full of interest. Not only is it perhaps the best example known to us of a Slavonic people pursuing quietly the natural course of its own proper development; but it is the history of one of the noblest races of the human family, evidently formed by nature to play no insignificant part in the great drama of human advancement."
 
 
Turkey.
 
by Edson L. Clark
1878
Dodd, Mead & Co.
New York, NY
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, July 28, 2015

Srpska vlada nije znala za odredbe Londonskog ugovora / INTERVJU: MILE BJELAJAC, istoričar / "Politika" July 28, 2015

Politika
INTERVJU: MILE BJELAJAC, istoričar
Jovan Gajić
Objavljeno: 28.07.2015.

Ne postoje dokazi da je Srbija propustila priliku da sa svojim saveznicima postigne dogovor kojim bi izbegla buduća velika stradanja ili dobila teritorijalna proširenja koja bi za nju bila bolja solucija od stvaranja južnoslovenske države.

Srbija u Velikom ratu: osim ogromnih ljudskih žrtava rat je doneo i veliko ekonomsko iscrpljenje.
 
Kraljevina Srbija, u proleće i leto 1915. godine nije sa Centralnim silama pregovarala o sklapanju separatnog mira, niti je bila upoznata sa odredbama Londonskog ugovora ili drugim dokumentima koje su njeni saveznici u tajnosti potpisivali sa neutralnim zemljama, želeći da ih pridobiju na stranu sila Antante. Drugim rečima, ne postoje dokazi da je Srbija tada propustila priliku da sa svojim saveznicima potpiše sporazum, odnosno postigne neki dogovor kojim bi izbegla buduća, velika stradanja ili dobila teritorijalna proširenja koja bi za nju bila bolja solucija od stvaranja južnoslovenske države. Ovo, u razgovoru za „Politiku“ napominje istoričar Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i autor većeg broja knjiga i rasprava o Prvom svetskom ratu, uključujući i one koji se odnose na pokušaje njegove revizije.

Šta je Srbiji, od strane saveznika konkretno nuđeno u leto 1915, odnosno jesu li se od nje očekivali i neki ustupci zarad „opšte stvari“?

Još od početka rata saveznici su na Srbiju vršili pritisak da Bugarskoj ustupi istočni deo vardarske Makedonije, odnosno teritoriju levo od reke Vardara. Ti zahtevi su tokom 1915. godine intenzivirani. Na tome je od početka insistirala Rusija, što je donekle i razumljivo budući da je ulazak Bugarske u rat na strani Centralnih sila mogao vitalno ugroziti njene interese, odnosno dovesti rusku vojsku u nepovoljan položaj. Ona nam je realno i pružala najveću pomoć, još od početka rata. Ali su od Srbije, zbog svojih interesa to isto tražili i ostali saveznici, posebno Francuska i Velika Britanija.

Kako je Srbija reagovala na sve te zahteve?

Srpska vlada je takve zahteve odbijala. Ona je isticala da nije primereno od saveznice tražiti teritorijalne ustupke ističući da bi pristala na manje korekcije granica i to samo ukoliko Bugarska pruži čvrste garancije da će pristupiti silama Antante. Pašić je pravilno procenjivao da postoje male šanse da se tako nešto dogodi, jer je Bugarska tada vojno, finansijski i dinastički bila vezana za Centralne sile. Događaji koji su uskoro usledili dali su za pravo takvom stavu srpske vlade.

Po čemu je ta, 1915. godina, još bila specifična?

Početkom 1915. intenzivirani su pregovori sa Italijom, kako bi se i ona pridobila da u rat uđe na strani sila Antante. Ti pregovori su vođeni mimo Srbije i ona sa njihovim pojedinostima, uključujući i detalje koje je odnose na „Londonski ugovor“, nije bila upoznata. Za odredbe tog ugovora Srbija je saznala tek posle Oktobarske revolucije, tako da ne stoje tvrdnje da smo tada propustili priliku da zaokružimo granice neke, buduće države. Naša diplomatija nije bila upoznata ni sa detaljima pregovora vođenim sa Rumunijom oko njenog ulaska u rat. Takođe nema ni dokaza da su Centralne sile, pre svoje ofanzive iz oktobra 1915. pregovarale sa Srbijom o sklapanju nekakvog separatnog mira, niti je bilo realno od Srbije očekivati da tako nešto tada prihvati.

Umesto toga Srbija je još na početku rata istupila sa tezom o stvaranju zajedničke južnoslovenske države?

Srbija je još na početku rata to istakla kao jedan od svojih glavnih, ratnih ciljeva, a Niška deklaracija iz 1914. bila je samo formalna, parlamentarna potvrda tog cilja. Teza o zajedničkoj državi bila je reakcija Srbije na sve te pritiske, ali i način da se na njenu stranu pridobiju Južni Sloveni koji su živeli unutar Austrougarske. Naša vlada je finansirala „Jugoslovenski odbor“ i podsticala okupljanje političara i javnih radnika slične orijentacije. Ali ideja o stvaranju južnoslovenske države nailazila je na protivljenje saveznika, pa se na pregovore o okvirima njenog budućeg uređenja sačekalo do 1917. godine, tj. do potpisivanja Krfske deklaracije.

Na kakvu je reakciju ta inicijativa naišla kod političara iz Austrougarske kojima je ova ideja, generalno bila prihvatljiva?

Sve zavisi od toga sa kojih su pozicija nastupali i kojoj su opciji pripadali. Među članovima Jugoslovenskog odbora bilo je ljudi različitog ubeđenja, a sam Ante Trumbić bio je pravaš, pa mu je bila bliska ideja da unutar buduće, zajedničke države, Hrvatska vremenom dobije visok stepen samostalnosti. Bilo je i drugačijih stavova. Manje je poznata činjenica da je baš među Hrvatima nastala teza o „troimenom narodu“. To je za neke njihove političare bio način da postanu deo veće (u ovom slučaju južnoslovenske) celine kako bi lakše zastupali svoje interese, odbranili se od pretenzija većih država, ali i kako bi se, na kraju rata našli na strani koja je bila pobednička.

Kakve su tada bile ekonomske i društvene prilike u Srbiji i da li je ona mogla sve te pritiske da izdrži?

Osim što je imala ogromne ljudske žrtve rat je Srbiju i ekonomski veoma iscrpeo. To ne čudi kada se zna da je rat Srbiju mesečno koštao 30 miliona franaka, da je ono malo industrije bilo gotovo zamrlo, da je bilo mnogo ranjenih, oko 200 hiljada izbeglica uglavnom iz Bosne i Hercegovine, mnogo ratnih zarobljenika.. Srbija je, osim toga finansirala i crnogorsku vojsku i hranom pomagala stanovništvo ove države, a izdvajan je i novac za diplomatske inicijative, Jugoslovenski odbor... Ali za sve vreme rata srpska valuta bila je stabilna i nije bilo inflacije, a dinar je prema franku bio u odnosu jedan prema jedan. Tu finansijsku stabilnost dinara priznavale su sve svetske banke toga vremena, a tokom okupacije uvažavale su je i austrougarske vlasti.

Zbog čega ste značajan deo svog naučnog rada posvetili otkrivanju uzroka pokušaja revizije Prvog svetskog rata, posebnog onog dela koji se odnosi na ulogu Srbije?

Plaši me pokušaj utvrđivanja metodologije čiji je krajnji cilj relativizacija uzroka koji su doveli do početka Drugog svetskog rata. Mislim da se zbog toga krenulo od 1914. i da je to krajnja namera teze da je Prvi svetski rat bio „velika ljudska tragedija“. On to svakako jeste, ali ko je tu tragediju i sa kakvim namerama započeo, odnosno šta bi se desilo da se u toj tragediji nisu branili i borili za slobodu oni koji su prvi napadnuti. Bojim se da je to krajnji cilj, a mi smo, kao mali narod samo mali segment čitave te priče.


Jovan Gajić
Objavljeno: 28.07.2015.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srpska-vlada-nije-znala-za-odredbe-Londonskog-ugovora.lt.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****



Saturday, July 25, 2015

Солунци који су остали испод Кајмакчалана / Solunci koji su ostali ispod Kajmakčalana / "Politika" July 25, 2015

Politika
M. Lakić
Objavljeno: 25.07.2015.
 
Српски војници који су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почивају на местима где су пали.
 
Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива)
 
Гуменица, северна Грчка  – Планине северозападно од Солуна и даље крију остатке више хиљада српских војника који су животе изгубили крајем лета и током  јесени 1916. године. Тада се српска војска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби  видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну.

– Тада још није био формиран класичан фронт са рововима и склоништима,  тако да је највећи део војника настрадао од артиљерије. Срби су били у наступању и Бугари су их ухватили на отвореном терену. Сачуван је, рецимо, један британски извештај да су делови тела били разбацани на све стране, докле поглед сеже. Због тога најчешће наилазимо на појединачне делове тела, а ако је у питању цео скелет, онда је настрадали највероватније био затрпан земљом од експлозије – објашњава Јанис Карагеоргију из Гуменице, археолог аматер и колекционар војних предмета који истражује пределе којима се протезао  Солунски фронт. Он планира да отвори музеј  и истиче да дубоко поштује српски народ, посебно његову војну историју коју изучава већ годинама.

Локално становништво свакодневно проналази предмете заостале на попришту борби. То су најчешће артиљеријски гелери, носачи бодљикаве жице, муниција, бомбе и гранате свих калибара па и метални делови оружја јер су кундаци од дрвета одавно иструлели. Природа полако, али сигурно брише трагове рата о чему сведочи једно дрво које је током раста упило француску пушку, какву је користила и српска војска.  Није познато да ли ју је власник сам наслонио на то дрво или је тако остала после експлозије.

– Људских остатака има и на површини земље. То су делови костију, док веће остатке или целе скелете проналазимо под земљом, уз помоћ метал детектора. Ако је војник у тренутку погибије имао шлем, бајонет  или фишеклије с муницијом онда детектор даје јасан сигнал и усмерава нас где да тражимо. Знамо која је војска држала које позиције па тако отприлике  знамо и чији су остаци, али најсигурније је када пронађемо, рецимо,  шлем са српском или француском кокардом. У том случају нема забуне –истиче Јанис.

Места на којима пронађе људске остатке уредно  обележава. Ако је то могуће, пренесе их до најближег пута где оставља траг са поруком да ту  почива непознати војник. Али, за сада још нико није показао интересовање да нешто организовано учини, тј. да сакупи кости и положи их на неко од војничких гробља,  у случају Срба – на  Зејтинлик.  Притом, Јанис упозорава да то није посао за аматере, односно оне које немају искуство са истраживањем попришта борби. Разлог је једноставан – земља крије десетине хиљада неексплодираних бомби и граната. Због тога свака неопрезност приликом копања може да угрози живот. На то га свакодневно упозорава ожиљак на руци јер се упаљач једне бомбе коју је пронашао активирао, али, на његову срећу, није запалио експлозивно пуњење.

Српски шлем (Фото Лична архива)
 
За разлику од српских војника који су носили француску опрему, али су имали шлемове са српским ознакама,  идентификација бугарских војника је готово немогућа. Они су користили немачке и аустроугарске шлемове, без националних ознака  због чега нико са сигурношћу не може да каже којој војсци је припадао настрадали.  Приликом идентификације,  може да помогне дугме, копча за каиш. Или неки лични предмет са натписом или посветом, али такви случајеви су малобројни. Рецимо, саговорник нам је показао прстен неког бугарског војника са угравираним податком да је служио у другој армији и идентификациону плочицу француског војника који је према подацима доступним прекоинтернета, сахрањен у његовој домовини.

– Сваки погинули војник заслужује да буде сахрањен међу својим саборцима. На Македонском фронту, односно Солунском фронту како га зовете ви Срби, има још доста посла због планинског терена. Треба обићи све врхове, истражити пећине, а о копању да и не говорим. Некада су предмети под земљом на дубини од  само неколико сантиметара, а понекад треба копати данима. Али, оно што се воли, не пада тешко – закључује Јанис Карагеоргију.

На питање да ли је његов рад легалан, он каже да је потребна дозвола за рад са метал детектором. На сугестију да неки можда неће имати разумевање за копање по попришту борби јер је рецимо у појединим европским земљама то забрањено због раширене трговине војним ископинама, Јанис готово да се наљутио. Каже да никада не би продао ни једну ствар коју је пронашао и да се нада да ће једног дана свој рад у виду неке поставке моћи да представи и у Србији.


М. Лакић
Oбјављено: 25.07.2015.
 
 
*****
 
Solunci koji su ostali ispod Kajmakčalana
 
Srpski vojnici koji su izgubili živote u prvim bitkama na Solunskom frontu i dalje počivaju na mestima gde su pali.
 
Arheolog amater Janis Karageorgiu (Foto Lična arhiva)
 
Gumenica, severna Grčka  – Planine severozapadno od Soluna i dalje kriju ostatke više hiljada srpskih vojnika koji su živote izgubili krajem leta i tokom  jeseni 1916. godine. Tada se srpska vojska, posle oporavka na Krfu, prvi put sukobila sa Bugarima na Solunskom frontu. Tragovi tih borbi  vidljivi su i danas, na samo desetak kilometara od auto-puta prema Solunu.

– Tada još nije bio formiran klasičan front sa rovovima i skloništima,  tako da je najveći deo vojnika nastradao od artiljerije. Srbi su bili u nastupanju i Bugari su ih uhvatili na otvorenom terenu. Sačuvan je, recimo, jedan britanski izveštaj da su delovi tela bili razbacani na sve strane, dokle pogled seže. Zbog toga najčešće nailazimo na pojedinačne delove tela, a ako je u pitanju ceo skelet, onda je nastradali najverovatnije bio zatrpan zemljom od eksplozije – objašnjava Janis Karageorgiju iz Gumenice, arheolog amater i kolekcionar vojnih predmeta koji istražuje predele kojima se protezao  Solunski front. On planira da otvori muzej  i ističe da duboko poštuje srpski narod, posebno njegovu vojnu istoriju koju izučava već godinama.

Lokalno stanovništvo svakodnevno pronalazi predmete zaostale na poprištu borbi. To su najčešće artiljerijski geleri, nosači bodljikave žice, municija, bombe i granate svih kalibara pa i metalni delovi oružja jer su kundaci od drveta odavno istruleli. Priroda polako, ali sigurno briše tragove rata o čemu svedoči jedno drvo koje je tokom rasta upilo francusku pušku, kakvu je koristila i srpska vojska.  Nije poznato da li ju je vlasnik sam naslonio na to drvo ili je tako ostala posle eksplozije.

– Ljudskih ostataka ima i na površini zemlje. To su delovi kostiju, dok veće ostatke ili cele skelete pronalazimo pod zemljom, uz pomoć metal detektora. Ako je vojnik u trenutku pogibije imao šlem, bajonet  ili fišeklije s municijom onda detektor daje jasan signal i usmerava nas gde da tražimo. Znamo koja je vojska držala koje pozicije pa tako otprilike  znamo i čiji su ostaci, ali najsigurnije je kada pronađemo, recimo,  šlem sa srpskom ili francuskom kokardom. U tom slučaju nema zabune –ističe Janis.

Mesta na kojima pronađe ljudske ostatke uredno  obeležava. Ako je to moguće, prenese ih do najbližeg puta gde ostavlja trag sa porukom da tu  počiva nepoznati vojnik. Ali, za sada još niko nije pokazao interesovanje da nešto organizovano učini, tj. da sakupi kosti i položi ih na neko od vojničkih groblja,  u slučaju Srba – na  Zejtinlik.  Pritom, Janis upozorava da to nije posao za amatere, odnosno one koje nemaju iskustvo sa istraživanjem poprišta borbi. Razlog je jednostavan – zemlja krije desetine hiljada neeksplodiranih bombi i granata. Zbog toga svaka neopreznost prilikom kopanja može da ugrozi život. Na to ga svakodnevno upozorava ožiljak na ruci jer se upaljač jedne bombe koju je pronašao aktivirao, ali, na njegovu sreću, nije zapalio eksplozivno punjenje.

Srpski šlem (Foto Lična arhiva)
 
Za razliku od srpskih vojnika koji su nosili francusku opremu, ali su imali šlemove sa srpskim oznakama,  identifikacija bugarskih vojnika je gotovo nemoguća. Oni su koristili nemačke i austrougarske šlemove, bez nacionalnih oznaka  zbog čega niko sa sigurnošću ne može da kaže kojoj vojsci je pripadao nastradali.  Prilikom identifikacije,  može da pomogne dugme, kopča za kaiš. Ili neki lični predmet sa natpisom ili posvetom, ali takvi slučajevi su malobrojni. Recimo, sagovornik nam je pokazao prsten nekog bugarskog vojnika sa ugraviranim podatkom da je služio u drugoj armiji i identifikacionu pločicu francuskog vojnika koji je prema podacima dostupnim prekointerneta, sahranjen u njegovoj domovini.

– Svaki poginuli vojnik zaslužuje da bude sahranjen među svojim saborcima. Na Makedonskom frontu, odnosno Solunskom frontu kako ga zovete vi Srbi, ima još dosta posla zbog planinskog terena. Treba obići sve vrhove, istražiti pećine, a o kopanju da i ne govorim. Nekada su predmeti pod zemljom na dubini od  samo nekoliko santimetara, a ponekad treba kopati danima. Ali, ono što se voli, ne pada teško – zaključuje Janis Karageorgiju.

Na pitanje da li je njegov rad legalan, on kaže da je potrebna dozvola za rad sa metal detektorom. Na sugestiju da neki možda neće imati razumevanje za kopanje po poprištu borbi jer je recimo u pojedinim evropskim zemljama to zabranjeno zbog raširene trgovine vojnim iskopinama, Janis gotovo da se naljutio. Kaže da nikada ne bi prodao ni jednu stvar koju je pronašao i da se nada da će jednog dana svoj rad u vidu neke postavke moći da predstavi i u Srbiji.


M. Lakić
Objavljeno: 25.07.2015.
 
 
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Solunci-koji-su-ostali-ispod-Kajmakcalana.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

GREETINGS ON THE OCCASION OF THE CEREMONIAL UNVEILING OF THE BAS-RELIEF TO HONOUR THE MEMORY OF GENERAL JOVAN DRAGAŠEVIĆ FROM HIS GREAT-GRANDSON BORIVOJE BORA DRAGAŠEVIĆ / July 2015

"In the Steps of My Forefathers"
Autobiography by Bora Dragasevic
in Serbian.

Bora's great-grandfather General Jovan Dragašević in his later years (upper left), grandfather  Borivoje Dragašević (upper right), father Dragor Dragašević (lower left) and Bora (lower right). The crown above the Serbian coat of arms is the Karadjordjevic crown.
 
*****
 
TRANSLATION FROM SERBIAN
provided by Draga Dragasevic
 
GREETINGS ON THE OCCASION
OF THE CEREMONIAL UNVEILING OF THE BAS-RELIEF
TO HONOUR THE MEMORY OF GENERAL JOVAN DRAGAŠEVIĆ
FROM HIS GREAT-GRANDSON BORIVOJE BORA DRAGAŠEVIĆ
 
Honourable members of the Ministry of Defense of the Republic of Serbia, distinguished officers and participants at this ceremonial gathering, ladies and gentlemen.
 
It is a great honour to have this opportunity to send my sincere regards on the occasion of this great tribute to my esteemed great-grandfather General Jovan Dragašević, founder of the military press in Serbia, a prolific writer, scholar and historian who dedicated his entire life working for Serbia and for Serbdom. It is interesting to note that his son Borivoje, whose name I carry, was also an officer and continued his father’s work as editor of the military journals “Vojin” and “Ratnik” which are still published today.
 
I am very happy that Jovan Dragašević is being given recognition in this way for his work and his contributions and also for the motto “Samo Sloga Srbina Spasava. [Only Unity Saves the Serbs.]” It is known that during his lifetime my great-grandfather complained to his friend, writer Jovan Bošković, rector of the Great School and Minister of Education, that his motto was being regarded as folk wisdom. In one letter he writes: “In truth, I was glad that my proverb entered the national wisdom, but I was saddened that what belongs to me personally was being taken away from me during my lifetime.”
 
Now, precisely one hundred years after his death, you are giving him due recognition and also for this motto with this solemn gesture and memorial bas-relief, and in this way, you are “returning” his words to their author.
 
In 2004, with thanks to Colonel Miloje Pršić, I had the honour to speak at the celebration of the 128th anniversary of the Military Historical Institute and on that occasion I presented a copy of a portrait of Jovan Dragašević from the archives of the Dragašević family.  As far as I know, that portrait now hangs in a prominent place in the Institute which makes us very proud. Thanks to Colonel Mihailo Basara I also had the opportunity two years later to address the gathering on the occasion of the 130th anniversary of the Institute.
 
For today’s ceremony, I have one more piece of good news. The Dragašević family financed the renewal and restoration of the family grave site and the monument erected by great-grandfather Jovan during his lifetime in the Novo Groblje in Belgrade. All that he did for his homeland cannot be written on the monument, but today the following words are inscribed on it:
 
General Jovan Dragašević, writer of Jeka od gusala’, author of the motto Samo Sloga Srbina Spasava’, founder of the Military Historical Institute, Serbian delegate to the Congress of Berlin in 1878.
 
Following his example which was passed from generation to generation, to my grandfather Borivoje, to my father Dragor and to me, I have dedicated my entire life in Serbia and Canada to the defense of Serbia and Serbdom which I wrote in my autobiography Stopama predaka which was, with the great support of Dr. Momčilo Pavlović, published three years ago by the Institute for Contemporary History in Belgrade.
 
I extend my deep gratitude to the Ministry of Defense, the Military Historical Institute and to all of you who have participated in this remembrance and acknowledgement of the work of my great-grandfather Jovan. I bow to his memory and pray that the Lord will grant me enough strength in my 91st year to return for the last time to Serbia to see this memorial bas-relief and the restored grave site and monument.
 
When we think of the entire painful history of the Serbs, great-grandfather Jovan left all of us a straightforward and modest roadmap how to love and defend one’s homeland and people: “Only Unity Saves the Serbs, so it is written on the Serb’s coat of arms. Those are words from the heart of a great Serb and patriot, my great-grandfather General Jovan Dragašević, of whom I am eternally proud.
 
To his memory!
 
Borivoje Bora Dragašević
In Toronto 12 July 2015.
 
 
*****
 
For more information about General Jovan Dragasevic and the ceremony honoring him in July of 2015, please take a look at the following link:
 
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Monday, July 20, 2015

General Jovan Dragasevic, author of the Serbian slogan “Samo Sloga Srbina Spasava” ("Only Unity Saves the Serbs"), receives long deserved tribute in Serbia! / Откривање спомен-обележја у част генералу Јовану Драгашевићу July 14, 2015


Aleksandra's Note: Many thanks to Mim Bizic for sharing this great news! Bora and Draga Dragasevic in Canada are two of the finest and most active Serbian patriots you'll find anywhere in the Serbian Diaspora! Very glad to hear that this long overdue recognition has been bestowed upon Bora's great-grandfather, one of his forefathers, General Jovan Dragasevic.

Congratulations on the honor, and may General Jovan Dragasevic's iconic slogan "Only Unity Saves the Serbs" finally become a reality among the Serbian people.

Below you will find a description of the event honoring General Jovan Dragasevic in both the Serbian and English language.

To learn more about Serbian patriots Bora and Draga Dragasevic, please visit

http://www.babamim.com/bora_and_draga_dragasevich

Sincerely,
Aleksandra Rebic

*****

FROM DRAGA DRAGASEVIC, WIFE OF BORA DRAGASEVIC IN CANADA:

Dear friends:

On Tuesday July 14, 2015 the Ministry of Defense of the Republic of Serbia organized a tribute at the Dom Vojske [Central Military Club of Serbia] to my Bora’s great-grandfather General Jovan Dragasevic on the occasion of the 100th anniversary of his death with the unveiling of a bas relief sculpture of him (now on permanent display in the Dom Vojske) and a 2-hour academic/cultural program in his honour with military historians addressing his prolific life, a choir, a soloist and a guslar who played Jovan’s epic poem “Jeka od gusala” known among Serbs. All the expert speakers confirmed repeatedly that General Jovan Dragasevic is, in fact, the author of the words “Samo Sloga Srbina Spasava” which first appeared in 1859 in his epic poem. Bora had noted that in his own memoirs “Stopama predaka” ("In the Footsteps of my Forefathers") published 3 years ago. We had found a letter in Arhiv Srbije in which Jovan complains to his friend, Jovan Boskovic, another prominent man of the time, that he was glad his motto had been absorbed by the people, but that he is also saddened that what rightfully belongs to him as author was being taken away from him during his lifetime. The honour and tribute to Jovan earlier this week returned his words to him. He is, indeed, the author...

You can’t imagine how proud we are that this is now publicly acknowledged by an official Serbian institution and Serbian scholars. And that is just one tiny segment of everything that Jovan did for Serbia and its people. He founded the Vojnoistorijski institut (Military Historical Museum), military journals still published, he was a poet, writer, historian, military professor, dramatist, and much more. It is clear that Bora’s book is aptly titled “In the footsteps of my forefathers”.

The ceremony concluded with the reading of Bora’s letter addressing the gathering. Those in attendance were moved by the sincerity of his words and the details he presented. When I translate it, I can send it to you, if you like.

Warm regards to all of you. Our buttons are bursting with pride!!!

Draga

*****

Откривање спомен-обележја у част генералу Јовану Драгашевићу

 
У част генералу Јовану Драгашевићу, ратнику, књижевнику и утемељивачу војне штампе у нашој земљи, данас је у холу Дома Војске Србије приређено свечано откривање спомен-обележја с његовим ликом. Барељеф аутора професора Драгољуба Димитријевића открио је ректор Универзитета одбране генерал-мајор проф. др Младен Вуруна.
 
Генерал Јован Драгашевић (1836-1915) један је од зачетника војне штампе у Србији, уредник и издавач првих војних листова „Војин“ и „Ратник“, чију традицију, под окриљем Медија центра „Одбрана“, баштине и настављају магазин „Одбрана“ и часописи „Војно дело“, „Војнотехнички гласник“ и „Нови гласник“.
 
 
Директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин рекао ја да је та установа почетком године покренула пројекат постављања спомен-обележја у холу Дома Војске, с циљем симболичног обележавања значајних јубилеја из историје ослободилачких ратова и очувања сећања на личности из српске културне и уметничке баштине.
 
- Бирајући међу бројним, подједнако значајним именима, одлучили смо се за оне великане који су суштински у вези са делатностима установа које се налазе у овом монументалном здању. Ратнички дом, односно Дом Војске Србије, до сада су украсили барељефи „Око соколово на бранику отаџбине“, „Надежда Петровић – ратна болничарка“ и „Ђорђе Вајферт“. Посебно ме радује што се овом бронзаном, односно „златном“ низу, придружује и генерал Јован Драгашевић и то баш данас, на стоту годишњицу његове смрти, рекао је пуковник Карапанџин.

Драгашевић је оставио више од 20 књига из географије, историје, стилистике, затим збирке песама, путописе, драме, као и крилатицу познату у нашој земљи „Само слога Србина спасава, тако Србу пише и на грбу!“
 
 
У свечаности су учествовали и књижевник Велиша Јоксимовић, потпуковник у пензији Славољуб М. Марковић, пуковник у пензији проф. др Милоје Пршић и пуковник мр Миливоје Пајовић, који су говорили о прозном и поетском стваралаштву генерала Драгашевића, његовој улози у војној архивистици и историји, као и утемељењу војне штампе и његовом стваралаштву.
 
Посебна занимљивост била је та што је присутнима прочитано писмо праунука генерала Драгашевића, Боривоја Боре Драгашевића, пристигло пре неколико дана из Торонта, у коме он изражава захвалност домаћинима на части указаној његовом прадеди.

У културно-уметничком делу програма учествовали су мр Снежана Ђокић, гуслар Славко Јекнић, вокални солиста Алекса Зарев, солиста на хармоници Славиша Савић и Хор „Покров Пресвете Богородице“ при Храму Свете и преподобне мати Параскеве у Сурчину.

http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=760

*****
 
Memorial plaque in honour of General Jovan Dragasevic unveiled at the Central Military Club in Serbia.


In honour of General Jovan Dragasevic, warrior, writer and founder of the military press in our country, today, in the Central Military Club, a ceremonial unveiling of his memorial plaque was held. The low relief by Professor Dragoljub Dimitrijevic was unveiled by rector of the University of Defence Major General Prof. Dr. Mladen Vuruna.

General Jovan Dragasevic (1836-1915) was one of the founders of the military press in Serbia, the editor and publisher of first military magazines “Vojin” and “Warrior”, whose tradition is continued under the auspices of Odbrana Media Centre by magazine Odbrana and journals Military Act, Military Technical Courier and New Courier.



Director of Odbrana Media Centre Colonel Stevica S Karapandzin said that the institution had initiated a project of setting up plaques in the Hall of the Central Military Club early this year to symbolically mark important jubilees from the history of liberation wars and to preserve the memory of figures from Serbian cultural and artistic heritage.

- Choosing from the numerous, equally important names, we have chosen those great names that are substantially connected to the activities of the institutions that are located in this building. The Central Military Club has so far been decorated with low reliefs “Hawk eye on the bastion of defence of the state”, “Nadezda Petrovic – war nurse”, and “Djordje Vajfert”. I am particularly happy that this bronze, or “golden” line is continued by General Jovan Dragasevic, and today, on the centenary of his death – Colonel Karapandzin said.

Dragasevic left behind over 20 books from the fields of geography, history, stylistics, poetry, journals, dramas, and the saying well-known in our country: Only unity saves the Serbs, as is written on their coat of arms!”

The ceremony was also attended by writer Velisa Joksimovic, retired Lieutenant Colonel Slavoljub M Markovic, retired Colonel Prof. Dr. Miloje Prsic and Colonel Milivoje Pajovic, MSc, who spoke about the prose and poetry of General Dragasevic, his role in military archiving and history, and the paved way for military press and its creation.


A special detail was the reading of a letter of great-grandson of General Dragasevic, Borivoje Bora Dragasevic, which had arrived a few days ago from Toronto, in which he conveyed his gratitude to the hosts for the honour paid to his great-grandfather.

The cultural artistic part of the program featured Snezana Djokic, MSc, gusle player Slavko Jeknic, vocal soloist Aleksa Zarev, accordion soloist Slavisa Savic and Choire “Pokrov Presvete Bogorodice” of the Cathedral of Saint Sava’s and Venerable Mother Paraskeva in Surcin.


http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=760

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, July 12, 2015

CONGRATULATIONS TO MR. NEBOJSA ZIVKOVIC, the new President of the Serbian National Defense Council of America


Mr. Nebojsa Zivkovic, the new President of the Serbian National Defense Council
of America, at the wake of the longtime president of SND, Slavko Panovic,
in Chicago July 8, 2015. Photo by Aleksandra Rebic.
 
Aleksandra's Note: I'm so thankful that the torch of the Serbian National Defense Council of America was passed from longtime president Slavko Panovic to Mr. Nebojsa Zivkovic during the June 27-28, 2015 weekend of the SND annual Congress and Vidovdan commemoration, while Slavko was still alive. Slavko Panovic became, and would remain, the honorary president of the SND organization. Though Slavko's tenure as president lasted over two decades, his tenure as honorary president would only last a few days. The following Friday, on the night of July 3, 2015, Slavko Panovic, a great Serb patriot and American, died, leaving behind a legacy that will ensure that he will remain remembered for always.
 
One of the many thoughts that passed through my mind in the days following the news of Slavko's death was how good it was that the presidency of Serbian National Defense had been passed on while Slavko was still alive, that the choice of the man who inherited that position had Slavko's blessing, and that the choice appears to be a good one, indeed.
 
Mr. Nebojsa Zivkovic has some big shoes to fill now. All indications point to a bright future. As a friend said in Serbian "Nebojsa Zivkovic je pravi covek, odlican izbor!" (Nebojsa Zivkovic is a good man, a real gentleman, an excellent choice.") Other impressions include that he is always willing to help and is willing to work with other organizations. That's so important, because what Serbs need more than anything else is a unity of purpose and action, and unity amongst themselves. Nebojsa, as my friend said so succinctly, is the right man for the job.
 
To my knowledge, I've only met him once, and that was at the Sveta Gora Funeral Home in Chicago for the wake of his predecessor Slavko Panovic. Nebojsa left a great first impression - soft spoken, respectful, thoughtful, humble, and a real gentleman. He also strikes me as a man who will carry Serbian National Defense into the future and continue the good work and noble purpose of an organization that celebrated a full century of its existence last year on June 28, 2014. It's my sincere hope that we Serbs will give Mr. Zivkovic our support.
 
From one Serbian to another: SAMO NAPRED! / ONWARD!
 
Sincerely,
Aleksandra Rebic
July 2015
 
*****
 
Slavko Panovic, the honorary president of the Serbian National Defense Council
of America and Nebojsa Zivkovic, the newly elected president of SND at the Vidovdan SND Congress June 27, 2015. Photo courtesy of SND.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****


Friday, July 10, 2015

10. Јул 1856. године, у Личком селу Смиљану роди се свјетлост - Наш Понос, Никола Тесла / On July 10, 1856, in the village of Smiljan in the Lika region of Croatia, a shining Serbian light was born - Our pride, NIKOLA TESLA.

"July 10, 1856 - the day when the shining light was born."
on Facebook.

Aleksandra's Note: Nikola Tesla, a Serbian legend born on July 10, 1856 in the village of Smiljan in the Lika region of modern day Croatia, at that time under the Austrian empire, in recent years has finally been getting the due credit he is owed for contributing so many wonderful inventions to our world and our daily lives. We benefit from the fruits of his genius every day. Thanks to the efforts of people who recognize the debt we owe him, the name of Nikola Tesla has been gaining the prominence it deserves.

The Serbians have made many positive contributions to world history and modern culture and society, and Nikola Tesla is among the most notable. My hope is that the day will come when the history books give the Tesla name the honor and recognition it deserves.

Sincerely,
Aleksandra Rebic
July 10, 2015.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****