Monday, August 14, 2017

DIRLJIVA PRIČA IZA OBJEKTIVA: Neverovatna sudbina čoveka koji je USLIKAO najpoznatiju fotografiju iz PRVOG SVETSKOG RATA / "Dnevno" July 4, 2017

Dnevno
Autor: A. B.
July 4, 2017

DIRLJIVA PRIČA IZA OBJEKTIVA: Neverovatna sudbina čoveka koji je USLIKAO najpoznatiju fotografiju iz PRVOG SVETSKOG RATA

Malo je stranaca koji su i u najtežim trenucima u istoriji srpskog naroda ostali uz njega. Samson Černov, ratni fotograf i snimatelj ruskog porekla, jedan je od njih. Ovo je priča o njemu i njegovoj najpoznatijoj ratnoj fotografiji.


Samson Černov je imao samo 25 godina kada je kao dopisnik ruskih novina stigao u Srbiju da "pokriva" Prvi balkanski rat. Adrenalin, rad na terenu i stalna opasnost, ali i hrabrost i duh naroda mora da su se mnogo dopali mladom fotografu jer je i posle rata rešio da ostane u Srbiji.

Tu je i dočekao 1914. i početak do tada nezapamćenog stradanja – Veliki rat.


Samson Černov
 
Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, Černov je sa Francuzom Anrijem Barbisom dobio automobil i vozača, kako bi što lakše obavljao svoja zaduženja. Tako je i snimao zločine austrougarskih jedinica u Mačvi i Posavini.

Ipak, u septembru 1914. vrhovna komanda srpske vojske priključila ga je filmskoj ekipi Đoke M. Bogdanovića koja je bila zadužena da ovekoveči dešavanja na frontu na Savi.

Tako su i nastale čuvene fotografije razorenog Šapca, prelaska srpske vojske preko Save, okupatorskog uništavanja Beograda... kao i slavna fotografija Dragutina Matića "Izviđača" koji negde na Drini, pre povlačenja srpske vojske preko Albanije, pomno prati neprijateljska kretanja.

A najgore je tek dolazilo...

Černov nije napustio Srbiju ni kada je krah postao izvesan. Sa vojskom, državnim vrhom i dobrim delom stanovništva, deleći nesreću i opštu nemaštinu, prešao je preko Albanije svojim objektivom večno ovekovečivši stradanje i patnju izbeglica iz Srbije.

Sa kolekcijom svojih fotografija, Černov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapamćenom nesrećnom Srbije, a po povratku traži da bude kršten i primi pravoslavnu veru (izvorno je bio Jevrejin).

"U izgnanstvu", fotografija Samsona Černova iz 1915. godine, Foto: Wikipedia

Samson Černov je kršten na Krfu 1916. godine kada je dobio ime srpskog regenta Aleksandra Karađorđevića.

Nakon revolucije u Rusiji 1917. godine više nije mogao da se vrati u domovinu, pa je odlučio da uzme francusko državljanstvo.

Černov je neumorno radio kako bi svet priznao stradanja Srbije i poslao pomoć. U martu 1918. otputovao je u Njujork i organizovao izložbu fotografija. Akcija je privukla veliku pažnju medija, pa je Njujork Tajms zatražio i intervju sa "čuvenim fotografom sa Balkana". Međutim, u njemu, Černov je jako malo govorio o sebi, a mnogo više o Srbiji, Albanskoj golgoti i ostarelom kralju Petru koji deli sudbinu svog naroda. Tokom čitavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.

Još jedna legendarna fotografija Samsona Černova, "Kralj Petar na bojištu", fotografisana kod Darosave 1914. godine, Foto: Wikipedia
 
 
A onda je došao i taj dugo sanjani trenutak slobode... Srbija je pobedila, a vojska se pobedonosno vratila u domovinu. Ironično, Samsona Černova tada je zadesila slična sudbina kao i Arčibalda Rajsa... zaborav.


http://www.dnevno.rs/istorijski-zabavnik/zanimljivosti-iz-istorije/102792/dirljiva-prica-iza-objektiva-neverovatna-sudbina-coveka-koji-je-uslikao-najpoznatiju-fotografiju-iz-prvog-svetskog-rata


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Wednesday, June 28, 2017

VIDOVDAN / St. Vitus Day / JUNE 28 - The Epic Battle between Christianity and Islam / The Legacy of Serbia's Kosovo and its Lessons for Today

Battle of Kosovo Icon

VIDOVDAN / St. Vitus Day / JUNE 28 - The Epic Battle between Christianity and Islam / The Legacy of Serbia's Kosovo and its Lessons for Today

Aleksandra's Note:  June 28th is one of those days that history never forgets. Although most of the world will know that date as being the anniversary of the assassination in Sarajevo, Bosnia that lit the fuse of World War I in 1914,  for the Christian Serbians this date will always mark the anniversary of a monumental battle between Christianity and Islam on a field in Kosovo in 1389. Today is a day to honor the incredible sacrifice the Serbs made that one single day, so long ago, in the name of Christianity and the heavenly Kingdom. They were truly the true believers.

Serbia had indeed reached her pinnacle. Under the leadership of strong and able rulers, she had progressed and flourished during the Middle Ages, and her lands in the Balkans had advanced culturally, spiritually, and politically to make her a powerful and established empire in the Balkans. She would not, however, be allowed to enjoy her status for too long, as competing empires had their sights on her lands, her people, her resources and her very soul. It was the legacy of this glorious period in Serbia’s history that became so imprinted on her national consciousness that no matter how powerful or ruthless an oppressor came along in the future, and there would be many, she would endure and prevail...

Sincerely,

Aleksandra Rebic
June 28, 2017



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Tuesday, June 20, 2017

100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА / Ђорђе Лешњак није поклекнуо пред бугарским бајонетима / 100 GODINA OD VELIKOG RATA - Đorđe Lešnjak nije pokleknuo pred bugarskim bajonetima / "Politika" June 16, 2017

Politika
Аутор: Милан Момчиловићпетак
16.06.2017

Ђорђе Цекић Лешњак (Архивска фотографија)

Jедна уличица у центру Лесковца носи име Ђорђа Цекића Лешњака и повезује улице које су назване по именима познатијих историјских личности – Светозара Марковића и Радета Кончара.

На Лешњаковој родној кући у Улици Радета Кончара, у којој данас живе његови потомци, налази се спомен-табла са његовим именом, а кости му почивају у мермерном саркофагу у крипти Саборног храма Свете Тројице, где се такође налази спомен-табла коју су подигли захвални Лесковчани.

Ко је он и чиме је заслужио да му се посмртни остаци, после три сахране, похране на овом светом месту? Осим имена скрајнуте уличице у самом центру града, многи Лесковчани нису знали каква значајна личност се крије иза тог имена, све док није почело обележавање стогодишњице Топличко-јабланичког устанка, јединог народног устанка који је букнуо у поробљеној Европи за време Првог светског рата. Захваљујући ангажовању у тој краткотрајној буни, у којој су бугарски злотвори убили око 20.000 недужних грађана, лесковачки трговац и кмет Ђорђе Цекић Лешњак постао је симбол непокора и отпора туђину, због чега су га Бугари убили на свиреп начин.

Живојин Тасић из Народног музеја у Лесковцу подсећа за „Политику” да је Топлички устанак избио на југу Србије фебруара 1917. године због покушаја Бугара да мобилишу српске младиће и пошаљу их на Солунски фронт, где би се борили против својих очева, рођака и пријатеља у српској војсци. Многи Лесковчани су почели да прикупљају све што је потребно борцима, а највише се ангажовао Ђорђе Цекић Лешњак, трговац, који је на устаничку територију слао људе спремне да узму оружје у руке, али и неопходну опрему и храну. То је чинио преко Синадина Јанковића, устаника, изасланика Косте Пећанца задуженог за контакт са Лесковчанима и допремање помоћи.

Бугари су у Лесковац довели појачане снаге, а пристигла је и помоћ Немаца и Аустроугара. Почела је хапшење и прогањање, па је тако, као првак народни, ухапшен и Ђорђе Цекић Лешњак. Бугарски злотвори су га одмах ставили на страховите муке и на сваки начин настојали да га приволе да ода оне који ту помоћ шаљу, али пошто он то није учинио, решили су да га погубе.

– Уз злослутно бубњање добоша који су позивали народ на улицу, спорим клецавим ходом, пред бугарским стрељачким спроводницима, прошао је Ђорђе својим градом последњи пут. Није пустио глас ни када му је бугарски официр сабљом нанео грозну посекотину на глави, тражећи да проговори, призна и ода. Окупљени дуж улице, самртну поворку мукло и са страхом пратили су Лесковчани, одгледавши је до Рударских ливада на којима су Цигани преконоћ, по наређењу Бугара, већ ископали раку.

Бугари поново, претећи, приђоше Ђорђу са бајонетима у рукама, тражећи да проговори, но овај оћута. Посечен крвничким ножем, јер Бугари нису хтели да троше муницију ни да се пуцњи чују до града – пао је у раку коју убрзо затрпаше – описује Тасић Лешњакову погибију која се десила 1. марта 1917. године.

Чланови породице су за његову судбину сазнали тек након месец дана, када су обукли црнину и од новодошлог бугарског заповедника измолили да му се тело пренесе у нови гроб поред цркве Свете Преподобномученице Параскеве у порти Рударског конака. Септембра 1919. године Ђорђеве кости су пресељене у породичну гробницу на лесковачком Светолијском гробљу.


http://www.politika.rs/sr/clanak/383042/Dorde-Lesnjak-nije-pokleknuo-pred-bugarskim-bajonetima


*****

Politika
Autor: Milan Momčilovićpetak
16.06.2017.

Ђорђе Цекић Лешњак (Архивска фотографија)
 
Jedna uličica u centru Leskovca nosi ime Đorđa Cekića Lešnjaka i povezuje ulice koje su nazvane po imenima poznatijih istorijskih ličnosti – Svetozara Markovića i Radeta Končara.
 
Na Lešnjakovoj rodnoj kući u Ulici Radeta Končara, u kojoj danas žive njegovi potomci, nalazi se spomen-tabla sa njegovim imenom, a kosti mu počivaju u mermernom sarkofagu u kripti Sabornog hrama Svete Trojice, gde se takođe nalazi spomen-tabla koju su podigli zahvalni Leskovčani.
 
Ko je on i čime je zaslužio da mu se posmrtni ostaci, posle tri sahrane, pohrane na ovom svetom mestu? Osim imena skrajnute uličice u samom centru grada, mnogi Leskovčani nisu znali kakva značajna ličnost se krije iza tog imena, sve dok nije počelo obeležavanje stogodišnjice Topličko-jablaničkog ustanka, jedinog narodnog ustanka koji je buknuo u porobljenoj Evropi za vreme Prvog svetskog rata. Zahvaljujući angažovanju u toj kratkotrajnoj buni, u kojoj su bugarski zlotvori ubili oko 20.000 nedužnih građana, leskovački trgovac i kmet Đorđe Cekić Lešnjak postao je simbol nepokora i otpora tuđinu, zbog čega su ga Bugari ubili na svirep način.
 
Živojin Tasić iz Narodnog muzeja u Leskovcu podseća za „Politiku” da je Toplički ustanak izbio na jugu Srbije februara 1917. godine zbog pokušaja Bugara da mobilišu srpske mladiće i pošalju ih na Solunski front, gde bi se borili protiv svojih očeva, rođaka i prijatelja u srpskoj vojsci. Mnogi Leskovčani su počeli da prikupljaju sve što je potrebno borcima, a najviše se angažovao Đorđe Cekić Lešnjak, trgovac, koji je na ustaničku teritoriju slao ljude spremne da uzmu oružje u ruke, ali i neophodnu opremu i hranu. To je činio preko Sinadina Jankovića, ustanika, izaslanika Koste Pećanca zaduženog za kontakt sa Leskovčanima i dopremanje pomoći.
 
Bugari su u Leskovac doveli pojačane snage, a pristigla je i pomoć Nemaca i Austrougara. Počela je hapšenje i proganjanje, pa je tako, kao prvak narodni, uhapšen i Đorđe Cekić Lešnjak. Bugarski zlotvori su ga odmah stavili na strahovite muke i na svaki način nastojali da ga privole da oda one koji tu pomoć šalju, ali pošto on to nije učinio, rešili su da ga pogube.
 
– Uz zloslutno bubnjanje doboša koji su pozivali narod na ulicu, sporim klecavim hodom, pred bugarskim streljačkim sprovodnicima, prošao je Đorđe svojim gradom poslednji put. Nije pustio glas ni kada mu je bugarski oficir sabljom naneo groznu posekotinu na glavi, tražeći da progovori, prizna i oda. Okupljeni duž ulice, samrtnu povorku muklo i sa strahom pratili su Leskovčani, odgledavši je do Rudarskih livada na kojima su Cigani prekonoć, po naređenju Bugara, već iskopali raku.
 
Bugari ponovo, preteći, priđoše Đorđu sa bajonetima u rukama, tražeći da progovori, no ovaj oćuta. Posečen krvničkim nožem, jer Bugari nisu hteli da troše municiju ni da se pucnji čuju do grada – pao je u raku koju ubrzo zatrpaše – opisuje Tasić Lešnjakovu pogibiju koja se desila 1. marta 1917. godine.
 
Članovi porodice su za njegovu sudbinu saznali tek nakon mesec dana, kada su obukli crninu i od novodošlog bugarskog zapovednika izmolili da mu se telo prenese u novi grob pored crkve Svete Prepodobnomučenice Paraskeve u porti Rudarskog konaka. Septembra 1919. godine Đorđeve kosti su preseljene u porodičnu grobnicu na leskovačkom Svetolijskom groblju.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, June 13, 2017

ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА СРБА ЧИКАГА И ОКОЛИНЕ - СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ - Субота, 24. јун 2017 18:00ч / VIDOVDAN ACADEMY - Serbian National Defense - June 24, 2017 Chicago / New Gracanica




ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА СРБА ЧИКАГА И ОКОЛИНЕ

Субота, 24. јун 2017 18:00ч

У САЛИ МАНАСТИРА НОВЕ ГРАЧАНИЦЕ, ТРЕЋЕ ЈЕЗЕРО, ИЛИНОИС

ОРГАНИЗАТОР: СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У АМЕРИЦИ

​- Њ.П. Епископ Г. ЛОНГИН
Српска православна црква​


​- Г. Обрад КЕСИЋ
Република Српска


- Г. Дејан Радуловић
Генерални конзул Република Србија​


​УЗ ЦЕЛОВЕЧЕРЊИ СЛАВСКИ ПРОГРАМ СА ОЧЕКИВАНИМ СПЕЦИЈАЛНИМ ГОСТОМ ИЗ СРБИЈЕ, ПОЗДРАВИМА, ФОЛКЛОРОМ АНСАМБЛА "СЛОБОДА", МУЗИКОМ И ВЕЧЕРОМ​.

Програм, Вечера и Улазница $25


*****

Vidovdan 2017

All Serbs and Serbian Friends are invited and welcome to the

VIDOVDAN ACADEMY

Saturday, June 24, 2017 6:00 P.M.

@ Serbian Monastery New Gracanica Hall

Organized by Serbian National Defense Council of America

​Featured Guests on the Patron Saint Day of Serbian National Defense:

- His Grace Bishop LONGIN​
of New Gracanica and MidWestern America


- Mr. Obrad Kesic
Representative of Republic of Srpska in Washington, D.C.


- H.E. Mr. Dejan Radulovic
Consul General of Serbia in the U.S.A.


Along with evening program including expected special guest from Serbia, greetings, folklore dances by "Sloboda" ensemble, music and dinner.

Entry & Dinner $25.00



http://snd-us.com/aktivnosti/vesti/1865-vidovdan-2017.html



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Friday, June 2, 2017

VIDEO / Legendary Serb military leader Putnik honored in Belgrade / "B92" [Tanjug] May 17, 2017

B92
[Tanjug]
May 17, 2017

Legendary Serb military leader Putnik honored in Belgrade

Wednesday [May 17, 2017] marked 100 years since the death of Serbia's legendary late 19th and early 20th century military leader, Vojvoda (voivode) Radomir Putnik.

[Photo: Tanjug]
 
The anniversary was marked with a ceremony at the monument dedicated to Vojvoda Putnik located in the New Belgrade Cemetery.
 
Wreaths were laid today by members of Putnik's family, representatives of the Ministry of Defense, Minister of Labor, Social, and Veteran Affairs Aleksandar Vulin, Belgrade City Manager Goran Vesic, and others.
 
"Vojvoda Radomir Putnik was the most prominent part of a victorious and immensely brave generation. He modernized the Serbian Army, introduced rules from the modern world of the time, but most importantly, preserved its freedom-loving spirit, and the unwavering desire to fight for freedom," Vulin told reporters after the ceremony.
 
[Photo: Tanjug]
 
"Unfortunately, he ended his life (in 1917) ill, far away from Serbia. He did not live to see the Serbian Army return to Serbia victoriously, but without him, without his work, his command, his life dedicated to that army and to that country, neither the victorious return nor that great generation would have happened," Vulin said.
 
The minister described Putnik as "a top professional and one of the greatest military strategists of his time."
 
"Radomir Putnik's generation could not choose when to fight, but they chose what to fight for - for freedom, above all, just like our own generation. We could not choose the wars we would take part in, we could not choose when to lead them, but we did because we wanted our freedom," Vulin stressed.
 
Goran Vesic also spoke to say that Vojvoda Putnik is one of the greatest figures in our history - and that it is "nice" that anniversaries linked to him are being marked.
 
[Photo: Tanjug]

Vesic thanked Vulin for his ministry's good cooperation with the city when it comes to marking important events from the Serbian people's history.

"By remembering great people like Vojvoda Putnik - who, while seriously ill, organized the withdrawal of the Serbian Army through Albania (to Greece), and who didn't live to see a free Serbia, we show our respect toward our past, and nations who don't remember their past have no right to their future," said Vesic.

Radomir Putnik was born on January 24, 1847 in Kragujevac, a town in central Serbia. He became the first Serbian field marshal and the chief of the Serbian Kingdom Army's general staff in the Balkan Wars, and during the First World War.

After the Army evacuated to Corfu, Greece in 1916, he was taken to Nice, France, where he passed away on May 17, 1917.



LINK FOR VIDEO:

http://www.b92.net/eng/news/society.php?yyyy=2017&mm=05&dd=17&nav_id=101300



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Tuesday, May 23, 2017

100 YEARS AGO / PRE 100 GODINA / RADOMIR PUTNIK, Legendary Serbian Field Marshal (Vojvoda) and Chief of the General Staff of the Serbian Army in the Balkan Wars and World War I, died on May 17, 1917 / РАДОМИР ПУТНИК, српски војсковођа, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима и Првом светском рату, умро је 17. мај 1917. године.


Painting of Serbian Field Marshal Radomir Putnik
Artist unknown at this time.

Портрет војводе Радомира Путника, уље на платну 1915.
Михаило Миловановић
 
From
"Meet the Serbs"
on Facebook.

"RADOMIR PUTNIK, a Serbian Field Marshal (Vojvoda) and Chief of the General Staff [of the Serbian Army] in the Balkan Wars and World War I, died on May 17 in 1917. He took part in all wars that Serbia waged from 1876 to 1917. His family got the surname Putnik (traveler) at the time when his grandfather Arsenije moved from Kosovo and Metohija to Bela Crkva. When his seven-year-old grandfather was asked for his name, he answered that he was a traveler to the unknown. That's how Arsenije was named Putnik. As a Serbian commander, Radomir Putnik made many decisions of crucial importance for the Serbian people and state, and proved to be an unparalleled strategist and major historical figure who knew how to deal with the challenges of his time."
 
*****
 
"РАДОМИР ПУТНИК, српски војсковођа, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима и Првом светском рату, умро је на 17. мај 1917. године. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила у периоду од 1876. до 1917. године. Презиме Путник његова породица је добила у време када су преци, тачније деда Арсеније, досело са Косова у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник. Радомир Путник је доносио одлуке од судбоносног значаја за српски народ и државу и показао се као ненадмашан стратег и крупна историјска личност дорасла времену у којем је живео."
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

HEROJ KOJI JE SRBIMA VRATIO VERU - POGINUO JE MARKO KRALJEVIĆ, a ovo niste znali o njemu / "Blic" May 17, 2017

Blic Online
V. Filipović
17. 05. 2017

HEROJ KOJI JE SRBIMA VRATIO VERU - POGINUO JE MARKO KRALJEVIĆ, a ovo niste znali o njemu

"More Marko ne ori drumove! More Turci ne gaz'te oranje!" je rečenica koju svih dobro znamo. Za mnoge je to, nažalost, i jedina poveznica sa Markom Kraljevićem. Međutim, priča o čuvenom srpskom vitezu, koji je poginuo na današnji dan [17. 05.], nešto je čime bi svako od nas mogao da se ponosi.

Marko Mrnjavčević - kraljevski portret / Foto: Wikipedia

Marko Kraljević, čovek o kome su ispričane legende i čuvene priče o nadljudskoj snazi koju je posedovao, zapravo je bio Marko Mrnjavčević, sposoban, obrazovan čovek koji je još u mladosti obavljao važne državničke poslove koji su mu dodeljivani.

- Marka Kraljevića svi doživljavamo kao epskog lika. On nije samo srpski nacionalni junak, već svih južnih Slovena. Pesme o njemu zabeležene su u Bugarskoj, Sloveniji, pa čak i kod Albanaca. Međutim, Marko Kraljević je i važna istorijska ličnost. Marko je rođen u vreme carstva cara Dušana, u vreme kada je država Nemanjića bila na vrhuncu, ekonomskog, kulturnog, političkog i svih ostalih - kaže za "Blic" Marko Aleksić, pisac prve biografije o čuvenom srpskom vitezu: "Marko Kraljević - čovek koji je postao legenda".

Međutim, Marko kasnije postaje svedok propasti čitavog srpskog carstva, tačnije čitave jedne epohe. Čak i u tim najtežim trenucima, Marko je ostao dostojanstveni vitez, što pokazuje i njegova biografija.

Mladost

- Marko Kraljević je u mladosti živeo u senci svog oca Vukašina Mrnjavčevića, jednog ambicioznog, i pomalo agresivnog čoveka. Marku je bio namenjen presto, kao najstarijem sinu. Prezime Kraljević poneo je zato što je kraljev sin i naslednik prestola srpske države. On bi bio sledeći naslednik - kaže Aleksić.

Srpska država je posle Maričke bitke izgubila dva najvažnija čoveka - Markovog oca i strica, a onda umire i poslednji srpski car Uroš Nejaki. Posle dva veka država ostaje bez svoje glave. I u tom trenutku pojavio se novi junak, mladić koji je imao veliku podršku naroda i porodice - Marko Mrnjavčević.

- Marko je nakon toga, kada je postao samostalni vladar, bio potpuno drugačiji od svog oca. Bio je dobar sused, imao tolerantne odnose sa gotovo svim komšijskim zemljama, uprkos teškoćama u početku. Bio je osoba visokog moralnog integriteta, zbog čega je uživao poštovanje svojim savremenika - kaže pisac biografije srpskog junaka.

"Junak i na ljubavnom polju"

Marko Kraljević je imao tri braka, a zanimljivo je da se dva puta ženio istom ženom, što je u tom periodu bilo potpuno neverovatno.

- Dva puta se ženio Jelenom Preljubović, srpskom plemkinjom. To je jedan gotovo nezabeležen primer u čitavoj srednjevekovnoj istoriji Evrope. I na tom polju je bio junak - ističe Aleksić.

Marko Kraljević je u fizičkom pogledu bio onakav kakvim ga mnogi zamišljamo.

Marko Kraljević i Musa Kesedžija
Foto: Vladislav Titelbah, 1900. godina / Wikipedia

- Sačuvana su tri portreta Marka Kraljevića koji pokazuju da je bio visok, naočit, pravilnih crta lica. Govorio je više jezika, bio pismen, ali je bio i fizički spreman za borbu i za rat. Ceo život je ostao veran viteškim načelima jer je, pre svega, bio vitez - rekao je Aleksić.

Razbijanje zabluda o "turskom vazalu"

Marko Kraljević jeste poginuo kao turski vazal, ali je vrlo važno reći da je on veći deo svog života proveo ratujući sa Turcima, sve do 1385. godine. Svi oni koji ga olako etiketiraju kao turskog podanika debelo greše.

- Međunarodni istraživači su na osnovu turskih izvora otkrili da je Marko postao vazal tek pred kraj života, a da je do tada ratovao protiv Turaka. Veliki deo života je bio samostalan vladar. Vazal postaje 1385. kada su već svi hrišćanski vladari oko njega to postali. On je to uradio jer je to bio jedini potez koji je mogao da preduzme i spasi svoj narod - kaže Aleksić.

Da li je Marko učestvovao u Kosovskoj bici

Ništa se pouzdano ne zna o učešću kralja Marka u Kosovskoj bici. Kao turski vazal morao je da se bori protiv Srba.

Turski istoričari citiraju hroničara Nesrija, koji je zapisao da je sultanova vojska, idući na Kosovo, prošla pokraj Prilepa, a da su joj celim putem do Gazimestana mesni vazali izlazili u susret i pokazivali put.

Foto: RAS Srbija

Turski hroničari pominju da su na turskoj strani u borbi učestvovali i hrićanski vladari vazali, ali ih ne spominje poimenice.

Istoričari veruju da je Marko nekako uspeo da izbegne svoju vazalnu obavezu, a sa njima se slaže i naš sagovornik.

- Po svemu sudeći Marko Kraljević nije učestvovao u Kosovskom boju na turskoj strani, iako je tada bio turski vazal, i uprkos tome što je njegov sused Konstantnin Dragaš, takođe srpski plemić, učestvovao na strani Turaka u čuvenom boju. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da turska vojska do Kosova nije došla preko njegovog Prilepa, što je bio najlogičniji i najkraći put, već preko teritorije Konstantina Dragaša. Druga stvar koja ukazuje na to je pianje Konstantina Mihajlovića, srpskog hroničara iz 14. veka, koji je zabeležio da je Bajazit posle Kosovske bitke napao Marka Kraljevića, što verovatno pokazuje da se Marko niije ponašao u skladu s onim što se od njega očekivalo u tom trenutku - napominje Marko Aleksić.

Smrt u Rovinama

- Markova smrt je mitska. Otišao je kao turski vazal u proleće 1395. godine, u bici na Rovinama. Velika turska vojska krenula je na Ugarsku i Vlašku, a uz Marka su na bojnom polju bili pomenuti Konstantnin Dragaš, ali i tada 17-godišnji Stefan Lazarević, budući despot Srbije. Upravo je Lazarević bio taj koji je zapamtio poslednje reči Marka Kraljevića, 17. maja 1395:

- Molim Gospoda da pomogne hrišćanima u ovom ratu, a ja nek' budem prvi koji će u njemu poginuti!

Te Markove reči govore nam da je on zapravo i u najkritičnijem trenutku, trenutku smrti, imao viteške ideale, koje je pratio čitavog života - kaže Aleksić.
 Ima naznaka da su se pesme i legende o njemu pojavile još za njegovog života, ali u trenucima kada je narodu pod Turcima bilo najteže te priče su srspkog vladara pretvorile u besmrtnog junaka.

Čovek koji je Srbima vratio veru u slobodu

- Mislim da je ono što je Marka izdvojilo od svih ostalih činjenica da je ostao u Prilepu, i to u trenutku raspada: izgubljena je Kosovska bitka, kad su mu braća otišla u Ugarsku da nastave borbu protiv Turaka 1394, a on je ipak ostao sa svojim narodom. On je narodu priredio čudo, a poslednji srpski kralj ostaje sa narodom u mitskoj tvrđavi u Prilepu. Ponosno, sve do svoje časne smrti, kojom je završena čitava jedna epoha srpskog slavnog carstva. Jedna generacija srpskih kosovskih vitezova sa Markovom smrću otišla je u istoriju. Njegov život nije mogao materijalno da pomogne Srbima, ali i te kako jeste u duhovnom smislu: on je bio vitez koji je davao samopouzdanje i veru ljudima da će doći doba oslobođenja. To se i desilo, 500 godina kasnije, zahvaljujući tome što naš narod nikada nije prestao da veruje da će jednom biti ponovo slobodan, a veru je sačuvao i kroz pesme o svom junaku - zaključuje naš sagovornik.


http://www.blic.rs/riznica/heroj-koji-je-srbima-vratio-veru-na-danasnji-dan-poginuo-je-marko-kraljevic-a-ovo/313r5me


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Wednesday, May 10, 2017

Marking the day the Turks burned the remains of Serbian Orthodox St. Sava on Vracar in Belgrade April 27 (May 10) in 1594 / Српска православна црква и српски народ данас се сећају спаљивања моштију Светог Саве 1594. године - 27. априла (10. маја)

 
From
"Meet the Serbs"
on Facebook.
 
"Today [May 10 - new calendar/April 27 - old calendar], the Serbian Orthodox Church and the Serbian people remember the event from 1594 when the Turks burned the relics of St. Sava at the Vračar Hill in Belgrade. The Serbs in Banat (Serbian province of Vojvodina) had previously rebelled against the Turks, and the image of the Serbian saint was on some of the flags. As punishment for this rebellion, Sinan Pasha ordered the relics of the saint to be brought from the monastery Mileševa, where they were kept for more than 350 years, and to be burned. That way he wanted to destroy the cult of Saint Sava among the Serbs and to kill all the hope of liberation from the Ottomans. Burning of the relics was followed by a terrible storm, as the contemporaries recorded, so the ashes of the Serbian saint were blown by the wind to all sides of the world. However, the burning of the relics of Saint Sava had the opposite effect of the one intended, and the cult of Saint Sava became even more rooted among the people. Today, the largest Orthodox temple in the world is dedicated to Saint Sava. (http://bit.ly/2njoxzS)."
 
*****
 
"Српска православна црква и српски народ данас се сећају спаљивања моштију Светог Саве 1594. године (27. априла /10. маја) на београдском брду Врачар (по неким изворима локација спаљивања је Ташмајдан). Срби у Банату претходно су подигли устанак против турске власти, а лик српског свеца ношен је на заставама. Као казну за ову буну, Синан-паша наредио је да се мошти светитеља донесу из манастира Милешеве (http://bit.ly/1o2iStZ), где су се налазиле преко 350 година, и спале. То је требало да уништи његов велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од Османлија. Овај чин био је пропраћен непогодом, градом и олујом, бележе савременици. Пепео просветитеља српског био је разнет на све стране света. Међутим са спаљивањем моштију светитељевих паша не само да није угасио свест о светом Сави у народу, него ју је још више укоренио. Јован Јовановић Змај завршава своју песму о спаљивању моштију Светог Саве, стиховима: 'И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав к роду засијала!'."
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Thursday, May 4, 2017

DJURDJEVDANSKI URANAK - Sunday May 7, 2017 at Sveti Nikola Serbian Orthodox Church in Brookfield, IL! Hosted by Serbian National Defense

 
 
Please join us on Sunday, May 7th for a tradition since 1914! This year we will be a St Nikola in Brookfield. There will be plenty of food, drinks and fun for kids!

 Pridruzite nam se u Nedelju 7. Maja kod Crkve Sv Nikole u Brookfield-u i budite deo tradicije pocete davne 1914 godine! Bice pecenje, rostilj I zanimacije za decu!

Придружите нам се у Недељу, 7 Маја код Цркве Светог Николе у Брукфилду, и будите део традиције почете давне 1914 године! Биће почење, роштиљ и занимације за децу!
 
 
SVETI NIKOLA
SERBIAN ORTHODOX CHURCH
 
4301 Prairie Ave.
Brookfield, Illinois 60513
 
 
Sunday May 7, 2017
8:00 a.m. to 5 p.m.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****