Wednesday, December 23, 2009

A Privilege to serve the Serbs






"But—if you know any of them—ask them about the Serbs they worked for, in mud and snow, rain and sun. A bunch of grapes on a dusty day, a glass of milkless tea on a cold winter’s dawn, a smile in the wet—these are only little things. But they are little things that count; the little things that reveal a people’s soul. It is what the pauper gives away that touches every heart. "

"It has been a privilege to serve them."


Douglas Walshe


A Briton, who served with Serbians in WWI





"With the Serbs in Macedonia" 1920


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Monday, December 14, 2009

Winston Churchill excited about the prospect of catastrophe as Austria declares war on Serbia




A young Winston Churchill


"Everything tends towards catastrophe and collapse. I am interested, geared up and happy. Is it not horrible to be built like that? The preparations have a hideous fascination for me. I pray to God to forgive me for such fearful moods of levity. Yet I would do my best for peace, and nothing would induce me wrongfully to strike the blow."



Winston Churchill

July 28, 1914

The day that Austria declared war on Serbia and WWI began.


*****

From "Voices from the Great War"  by Peter Vansittart 1984

Saturday, December 12, 2009

The nature of the War that began in 1914 reveals itself: 'Death to all Serbs!'

"The war that began in 1914 and has been going on ever since revealed its nature to me through two experiences. Awkward young soldiers were being pelted with flowers by women and girls. The streets of Graz were full of excited people marching towards the Sudbahnhof. Their patriotism reeked of alcohol. Over and over came the roar: 'Death to all Serbs! Long live the Emperor! Down with the traitors!' Outside the station, in the middle of a knot of howling, screaming, insane people, a man was dragged to the ground, trampled upon, torn limb from limb. 'A Serbian spy!' someone called out. 'A Serbian spy!' went the cry from one mouth to another as the remains of a human being were retrieved from the murderous mob."


Ernst Fischer


*****

From "Voices from the Great War" by Peter Vansittart 1984


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Friday, December 11, 2009

Белгија памти, а ми?





Павле Крстић, Белгија

December 6, 2009



Живим у Белгији - малој успешној лепо уређеној земљи. Земљи која поштује све нас који живимо и радимо али која на првом месту поштује своју историју и традицију. И то је тема о којој би хтео да напишем пар речи. Данас када ово пишем је је 11. новембар - дан када је пре 91 годину завршен Први Светски рат или Велики рат како га овде зову. Велики је празник и сви се са пијететом сећају жртава и њихових заслуга за будућа покољења.



Сваког 11. новембра ја са породицом одлазим да упалим свећу свим ратним друговима мојих дедова, Павла Крстића редова Моравске и Богосава Рачића поднаредника Дринске дивизије. И док се спремам да заједно са сином још једном погледам предиван филм „Где цвета лимун жут“ размишљам шта се то десило са Србима и Србијом да се одричемо себе и своје историје?


Рат у коме је Србија изгубила 25% становништва (много више него Белгија), рат у коме је Србија дала немерљиви допринос савезничкој победи полако пада у заборав. И ако смо за време Титове диктатуре морали да сакривамо своја осећања да се стидимо што смо једини народ у бившој Југославији били на страни победника, што смо на сахранама горе поменутих дедова морали да подмићујемо музику да би смели да свирају Марш на Дрину и Тамо далеко (верујте ми лично искуство), шта се то дешава сада?


Зашто нам деца не знају ко су Живојин Мишић, Радомир Путник, Степа Степановић, Павле Штурм. Зашто уместо матурских екскурзија по европским метрополама не оду на Зејтинлик, Крф, у Солун, Кајмакчалан, Цер, Дрину, Колубару (европске метрополе ће упознати сами).

Ко убија сваки покушај да се развија љубав и поштовање према својој отаџбини и њеној традицији историји и вери. Ми као народ полако али сигурно изумиремо а бела куга није једини разлог. Да ли је касно да нешто сви заједно променимо?









Павле Крстић, Белгија

[објављено: 06/12/2009]

http://www.politika.rs/rubrike/Moj-zivot-u-inostranstvu/Belgija-pamti-a-mi.sr.html


*****

To get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****