Tuesday, May 25, 2010

Vidovdan March 2010 / Видовдански Марш / From Belgrade to Gazimestan in Serbian Kosovo! / Join Us!

Aleksandra's Note:  My sincere thanks go to the "Srpski Narodni Pokret 1389" group for organizing this fantastic and meaningful event and to Professor J. Peter Maher for making me aware of it. May the "1389" organization enjoy their most successful event ever this year, and please know that if I were anywhere in the vicinity of Serbia, I would be marching with you to Kosovo! Looking forward to hearing about Vidovdan March 2010 once you have completed your journey and made it safely back home.


Aleksandra Rebic



 Vidovdan March 

The Vidovdan march is a traditional pilgrimage and humanitarian action of the Serbian Peoples Movement 1389 which has been organised every year with the blessing of the Serbian Orthodox Church. The Vidovdan march has a prayer, remorseful, pilgrimage and humanitarian character. This is a march of faith and will, for God and serbian pride. It is for these reasons that all participants of the march are required to behave worthy Saint Knez Lazar and glorious serbian knights, and to every minute of every day be aware of the huge act they have taken upon themselves. The meaning of the Vidovdan march is not about the kilometres travelled and definitely not about people getting exhausted. Everyone walks as much as they can and in accordance with their health and physical abilities. Some people may walk all fourteen days, some one day, some one hundred metres, but everyone comes together at the meeting place in Kosovska Mitrovica on 27th June at approximately 12pm. The march starts on the 14th June from the Temple of Saint Sava in Belgrade and participants walk 14 days to Kosovska Mitrovica and Gazimestan where on the 28th June on Vidovdan marks the anniversary of the Kosovo Battle from the year 1389 in which the Serbian Knez Lazar Hrebeljanovic stood up against the Osman-Islam army.

Participants during the Vidovdan march will pass through Ralja, Mladenovac, Topola, Kragujevac, Knic, Kraljevo, Usce, Studenica, Raska, Leposavic, Banjska, Kosovska Mitrovica and Gracanica all in which overnight accommodation has been organised. During the march, visits are made to the most important orthodox places of religious significance such as monestaries Zica, Studenica, Banjska and Gracanica, and every morning prior to continuing the march, participants attend church for the morning prayer.

The march is held during a period of hot weather which presents a high physical risk for all participants. The march is monitored and protectedby the Ministry of Internal Affair of Serbia (the police) and in all cities in which the march participants pass through, medical attention is onstandby for assistance. Participants during the march sleep in sleeping bags. Participants walking the road to Kosovska Mitrovica is followed by a vehicle carrying food, water, clothing and sleeping bags and in the event of an emergency is used as a mobile ambulance considering that due to the high temperatures and physical exhaustion participants may collapse, injure themselves or develop blisters.

Vidovdan March 2007

In the organisation of the first Vidovdan march, there were 117 march participants. The realisation of the march was helped by the watermanufacturer “Moja Voda” from Vrsac, newspaper Pravda and local councils in municipals in which participants of the march had overnightaccommodation, whilst the Serbian Army assisted by purchasing sleeping bags. At the head of the march there was always a Serbian flag, flags of Milos Obilic, Kosancic Ivan and Toplica Milan (the knights that lost their lives in the Kosovo Battle in 1389). There was great interest for the march by national and international media, whilst the daily paper Pravda, Kurir and Fokus radio as media sponsors, provided dailyinformation on the progress during the march. Almost all national media provided information regarding the Vidovdan march as well as local medias in all cities through which the march participants walked through. The march was successfully concluded at Gazimestan on the 28th June and transport by bus was organised from Kosovska Mitrovica to Belgrade for all participants.

Vidovdan March 2008

The second Vidovdan march had a serbian-russian character as the SNP 1389 was assisted in the organisation of the march by the organisation Nasi from Russia. In the 2008 march, 82 people participated of which four were of Russian nationality. At the head of the march Serbian and Russian flags were carried as well the icon of the Virgin Mary. There was also great interest for this march by the media and apart from Pravda, TV Palma and Radio Fokus, media sponsorship was provided by the weekly paper Svedok, radio Suton and TV Apolo from Novi Sad.

Vidovdan March 2009

The third Vidovdan march had once again a slavic character as the invitation to attend was accepted by the activists of the organisation Young Russia and Russian Obraz. Apart from SNP 1389 the organisation of the held march was assisted by the Independent Association of Students as well as the Peoples Movement of Serbia. Activists of the organisation “Polish people for Serbian Kosovo” also participated in the march and wholeheartedly supported this action. The march route was the same as the prior two years and passed through Ralja, Mladenovac, Topola, Kragujevac, Knic, Kraljevo, Maglic, Usce, Studenica, Raska, Leposavic, Banjska, Kosovska Mitrovica and Gracanica. In line with the promotional campaign of the 2009 Vidovdan march, SNP 1389 activists hung posters and stickers and distributed leaflets.

People interested in participation in the march can register by contacting the following numbers:

064-121-39-31 and 064-279-3563


Видовдански марш

Видовдански марш је традиционална ходочасна и хуманитарна акција Српског народног покрета 1389 који се oдржава сваке године уз благослов Српске православне цркве. Видовдански марш има молитвени, покајнички, ходочасни и хуманитарни карактер. Ово је марш вере и воље, за Бога и србство. Зато су сви учесници марша дужни да се понашају достојно Светог кнеза Лазара и славних србских витезова, и да свакога дана и минута воде рачуна о величини дела које су преузели на себе. Смисао Видовданског марша није у пређеним километрима, а поготово не да се ико изнурује и исцрпљује. Свако пешачи колико може, у складу са својим здрављем и физичким могућностима. Неко ће пешачити свих четрнаест дана, неко један дан, неко сто метара, а свима је зборно место 27.6. око 12 часова у Косовској Митровици. Марш почиње 14. јуна од Храма св. Саве у Београду а учесници пешаче 14. дана до Косовске Митровице и Газиместана где се на Видовдан 28. јуна обележава годишњица Косовске битке из 1389. године у којој се српски кнез Лазар Хребељановић супротставио Османској-исламској армији.

Учесници током Видовданског марша пролазе кроз Раљу, Младоновац, Тополу, Крагујевац, Кнић, Краљево, Ушће, Студеницу, Рашку, Лепосавић, Бањску, Косовску Митровицу и Грачаницу у којима је обезбеђено преноћиште. Током Марша обилазе се најважније православне светиње попут манастира Жича, Студеница, Бањска, Грачаница, а сваког јутра пред полазак учесници одлазе у цркву на јутарњу молитву.

Марш се одржава у периоду највећих врућина тако да представља велико физичко искушење за све учеснике, током пешачења колону обезбеђује МУП Србије а у свим градовима кроз које се пролази обезбеђује се лекарска помоћ. Учесници током Марша спавају у врећама за спавање. Учеснике на путу до Косовске Митровице прати возило које превози храну, воду, гардеробу и вреће за спавање и у случају потребе служи као покретна амбулантна имајући у виду да се због високих температура и физичких напора дешава да учесници колабирају, да се повреде или да добију жуљеве.

Видовдански Mарш 2007

У организацији првог Видовданског марша учествовало је 117 учесника. Одржавање марша помогла је фабрика воде „Моја вода“ из Вршца, лист Правда и локалне самоуправе у општинама у којима су учесници Марша имали ноћења а Војска Србије је помогла куповину врећа за спавање. На челу марша је увек била српска застава, затим барјаци Милоша Обилића, Косанчић Ивана и Топлица Милана (витезова који су погинули у Косовској битци 1389).За Марш је владало велико интересовање домаћих али и страних медија а дневни лист Правда, лист Курир, Фокус радијо као медијски спонзори, извештавали су свакодневно о току Марша. Готови сви национални медији пренели су информације о Видовданском маршу као и локални медији у свим градовима кроз које је Марш прошао. Марш је успешно завршен на Газиместану 28. јуна а за учеснике је обезбеђен аутобуски превоз од Косовске Митровице до Београда.

Видовдански Mарш 2008

Други Видовдански марш имао је српско-руски карактер јер је поред СНП 1389 у његовој организацији учествовало и удружење Наши из Русије. У Маршу 2008 учествовало је 82 човека од којих четворо руских држављана. На челу колоне ношене су заставе Србије и Русији и икона Богородице. И за овај Марш владало је велико интересовање медија а поред Правде, ТВ Палме плус, Радијо Фокуса медијско спонзорство дао је и недељник Сведок, радијо Сутон и ТВ Аполо из Новог Сада. Учесници Марша су поред свих градова које су обишли 2007, на позив локалне самоуправе, обишли и град Зубин Поток на Косову и Метохији. Организацију Марша помогao je велики број грађана који су давали личне прилоге.

Видовдански Mарш 2009

Трећи Видовдански марш имао је славенски карактер јер су позив да узму учешће прихватили активисти организације Млада Русија и Руског Образа. Осим СНП 1389 у организацији одржаног Марша учествoвала је и Независна асоцијација студената, као и Народни покрет Србије. У маршу су учествовали и активисти организације „Пољаци за Српско Косово“ свесрдно подржавајући ову акцију. Рута Марша била је иста као предходне две године и пролазила је кроз Раљу, Младеновац, Тополу, Крагујевац, Кнић, Краљево, Маглич, Ушће, Студеницу, Рашку, Лепосавић, Бањску, Косовску Митровицу и Грачаницу. У склопу кампање за промоцију Видовданског марша 2009 активисти СНП 1389 су у више градова Србије лепили плакате и налепнице и делили летке.

Заинтересовани за учешће у маршу се могу пријавити на следеће телефоне:

064-121-39-31 и 064-279-3563


La marche du Vidovdan

La traditionnelle et vénérable Marche du Vidovdan – caractérisée par la prière et les remords – est une action, à caractère humanitaire, initiée par le Mouvement populaire serbe 1389 (SNP 1389). Cette action a lieu annuellement avec la bénédiction de l’Eglise orthodoxe serbe. La marche consiste en la croyance pour Dieu et pour sa volonté, et la Serbie. Pour cela, il est demandé aux participants à la marche d’adopter un comportement digne par rapport au Saint Prince Lazar et aux glorieux chevaliers serbes. De même, il leur est demandé de tenir compte chaque jour et instant de l’importance que contient cette action. La signification de la Marche du Vidovdan ne réside pas dans la distance à marcher, ni dans l’épuisement, ni dans la perte d’efforts physiques des participants. Il est donc demandé aux participants de marcher ceux qu’ils peuvent et ce selon leur condition physique afin de ne pas nuire leur santé. Certains ne marcheront que quatorze jours, un jour ou encore cent mètres. Le lieu d’arrivé sera Kosovska Mitrovica le 27 juin vers 12h00. La marche débute le 14 juin en partance devant la Cathédrale Saint-Sava située à Belgrade. Les participants marcheront pendant 14 jours jusqu’à Kosovska Mitrovica et Gazimestan où sera marqué l’anniversaire de la bataille du Kosovo de 1389, dans laquelle le Prince serbe Lazar Hrebeljanovic s’est opposé à l’armée ottomane.

Les participants à la Marche du Vidovdan traverseront les villes de Ralja, Mladenovac, Topola, Kragujevac, Knic, Kraljevo, Usce, Studenica, Raska, Leposavic, Banjska, Kosovska Mitrovica et Gracanica dans lesquelles un hébergement leur sera assuré. Lors de la Marche, les participants visiteront les lieus les plus saints de l’Orthodoxie serbe tels que les monastères de Zica, Studenica, Banjska et Gracanica. Avant de reprendre la marche au matin, les participants se rendront dans l’église pour une prière.

La Marche aura lieu au moment où les chaleurs seront fortes. Ainsi, les participants sentiront leurs efforts physiques. La marche sera sous la surveillance du ministère de l’intérieur serbe. Une aide médicale sera prévue dans les villes traversées par la marche. Les participants dormiront dans des sacs de couchages. Un véhicule transportant de la nourriture, de l’eau, des vêtements et des sacs de couchage, accompagnera les participants qui marcheront jusqu’à Kosovska Mitrovica. De même, le véhicule pourra être utilisé en tant qu’ambulance en cas d’urgence. Vu les efforts physiques et la forte chaleur, il se peut que des participants collapsent, se blessent ou aient des cloques.

Marche du Vidovdan 2007

Pour la première marche du Vidovdan, 117 participants avaient organisé la marche. Le déroulement de la marche a été soutenu par « Moja voda » («Mon eau »), fabrique d’eau située à Vrsac, par le journal Pravda et des communes dans lesquelles les participants ont pu être hébergés. L’armée serbe a aidé dans l’acquisition des sacs de couchage. A la tête du cortège, les participants ont toujours porté le drapeau serbe, ainsi que des bannières de Milos Obilic, Kosancic Ivan et Toplica Milan (chevaliers morts lors de la Bataille de Kosovo en 1389). Il y a eu un grand intérêt de la part des médias serbes et étrangers à la marche. En tant que sponsors médiatiques, les journaux quotidiens Pravda et Kurir, Fokus Radio ont rapporté quotidiennement des nouvelles sur la marche. Presque touts les médias nationaux avaient rapportés sur la marche du Vidovdan ainsi que les médias locaux des villes traversées par la marche. Couronnée de succès, la marche s’est terminée le 28 juin à Gazimestan. Pour les participants, le transport de Kosovska Mitrovica à Belgrade a été également assuré.

Marche du Vidovdan 2008

La deuxième Marche du Vidovdan a eu un caractère serbo-russe puisque, en plus de SNP 1389, l’association russe « Nashi » (« les Notres ») a également participé à la marche ainsi qu’à son organisation. En 2008, 82 personnes – dont 4 ressortissants russes – ont participé à la marche. A la tête du cortège, les participants portaient les drapeaux de Serbie et de Russie, et une icône de la Vierge Marie. Il y a eu un grand intérêt de la part des médias à la marche tel que Pravda, TV Palma plus et Radio Fokus. En plus de ces sponsors médiatiques, l’hebdomadaire Svedok, Radio Suton et TV Apolo de Novi Sad ont également montré leur intérêt. Suite à l’appel des communes, les participants de la marche ont traversé la ville de Zubin Potok (située au Kosovo), en plus des villes traversées en 2007. Un grand nombre de citoyen ont soutenu l’organisation de la Marche en y apportant des aides personnelles.

Marche du Vidovdan 2009

La troisième Marche du Vidovdan a de nouveau eu un caractère serbo-russe puisque les activistes d’organisations telles que « Jeune Russie » et « Face russe » avaient accepté l’invitation de participer à la marche. En ce qui concerne la marche, en plus du SNP 1389, le mouvement populaire de Serbie (Narodni Pokret Srbije) a également participé à son organisation, ainsi que l’Association indépendante des étudiants. Le chemin de la marche sera le même que celui des marches des années précédentes. La marche traversera les villes de Ralja, Mladenovac, Topola, Kragujevac, Knic, Kraljevo, Maglic, Usce, Studenica, Raska, Leposavic, Banjska, Kosovska Mitrovica et Gracanica. En accord avec la campagne de promotion pour la Marche du Vidovdan 2009, les activistes du SNP 1389 ont collé des affiches et des stickers, et distribué des tracts dans plusieurs villes de Serbie.Les personnes intéressées à la marche peuvent obtenir des renseignements complémentaires en téléphonant au:

00381 64 121 39 31 et au 00381 64 279 35 63




June 14 to June 28, 2010


За сва питања, пријаве за учешће у маршу итд, можете се обратити Организационом одбору "Видовданског марша 2010" на: 064 902-1312 и vidovdanskimars@mail.ru

План кретања Видовданског марша 2010:

14. јун: полазак - Раља; (Ralja, Belgrade)

15. јун: Младеновац (Међулужје); (Medjuluzje)

16. јун: Топола; (Topola)

17. јун: Крагујевац; (Kragujevac)

18. јун: Кнић; (Knic)

19. јун: Краљево; (Kraljevo)

20. јун: Маглич; (Maglic)

21. јун: манастир Студеница; (Studenica Monastery)

22. јун: Ушће; (Usche)

23. јун: Рашка; (Rashka)

24. јун: улазак на Косово и Метохију, Лепосавић; (Entry into Kosovo and Metohija, Leposavic)

25. јун: манастир Бањска; (Banjska Monastery)

26. јун: Звечан; (Zvecan)

27. јун: Косовска Митровица; (Kosovska Mitrovica)

28. јун: Грачаница и Газиместан. (Gracanica and Gazimestan)

Gazimestan Monument / Kosovo
Photo by "Genie 34" May 2000


The following instructions on how to prepare for the Vidovdan March is found at  http://1389.org.rs/priprememarsa2010.html

Како се припремити за Видовдански марш?

Видовдански марш је пре свега марш вере и воље, стога је најважнија духовна и молитвена припрема. Такође, пожељно је и додатно се информисати о животу Срба на Косову и Метохији којима пружамо подршку.

Корисно је неколико дана пре Видовданског марша појачати спортске и физичке активности. Са собом треба понети лична документа. Потребно је понети и прибор за хигијену, кабаницу или кишобран, 2 пар патика (не нових због жуљева), неколико мајица, шорцева и једне панталоне дугих ногавица (ради одласка у Цркву), више пари чарапа.

Свако јутро се након заједничког буђења, колективно иде у храм на молитву и по благослов за срећан пут. Затим се доручкује и креће у савладавање етапе за тај дан уз поштовање плана кретања. Током марша подразумева се поштовање црквених старешина и државних закона. Увек смо дужни личним примером чувати достојанство Видовданског марша, сваки марш је уједно и припрема марша за следећу годину. Треба водити рачуна о својој и безбедности других учесника марша у саобраћају.

Очекује се повећан степен самодисциплине и мања издвајања од главне групе приликом уласка марша на Косово и Метохију где пратњу од Полиције Србије преузимају КФОР и ЕУлекс.

Теже повреде правила повлаче искључење из марша о чему одлучују повереници 1389. На Видовданском маршу се не носе заставе организација (НВО или странака) већ само национална и верска обележја (изузетак су обележја гостију из иностранства). Осим целокупног двонедељног марша, могуће је учествовати у маршу један дан или неколико дана.

The following text is found at: http://www.vidovdanskimars.com/

Видовдански марш се као традиционална, ходочасна манифестација уз Благослов Патријаршије Српске православне цркве одржава сваке године на Видовдан. Основни циљ марша је подршка Србима на Косову и Метохији и јачање вере и духа кроз подвиг дугог и мукотрпног пешачења, а посебно кроз обилазак и поклоњење светињама православних цркава и манастира. Марш креће 14. јуна молебаном у Храму светог Саве на Врачару у 11 сати, а затим се полази на двонедељни пут дуг 317 километара и прелази око 30 километара дневно. Овај покајнички марш је наш вапај Богу за спасење српског рода. Марш је отворен за све људе добре воље и намера, као и народности који се саосећају са страдањем нашег народа. У протеклим маршевима, придруживали су се и људи из Француске, Пољске и наравно браћа из Русије, који су ту сваке године. Иницијатори, покретачи и организатори Видовданског марша су млади људи одани Отаџбини, не равнодушни према страдању свог народа на Косову и Метохији. Организатори видовданског марша су родољубива удружења: Студенички круг, Свесловенско књижевно друштво и Покрет 1389.



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


Friday, May 21, 2010

"SERBIA THE DEFIANT" available at "Decision Games" War Gaming Website

From the "Home" page:


"Welcome to Decision Games, the home of strategy gaming on the web. As publisher of two of the industry's most prestigious gaming magazines, and a line of quality board and computer games from Ancient to Modern Battles, Decision Games is firmly positioned at the heart of the war gaming community!"


From the "About Us" page:


 "Decision Games, in business since 1988, is the publisher of Strategy & Tactics magazine, the military history magazine with a game in every issue. In addition, Decision Games publishes a line of board games, books, and computer games on military history. Decision Games also provides production support and distribution of two other lines of military history games: SPW Games and Excalibre Games.

"Strategy & Tactics has been the conflict simulation hobby's flagship magazine since 1967. It has two editions: a regular newsstand edition (magazine only), and a premium hobby edition that includes a complete game in each issue. The games are based on the topics featured in the magazine, are educational and entertaining, and cover topics from well known historic battles to more obscure subjects. Issues are published bi-monthly (six times/year).

"Decision Games board games cover all of military history from ancient times to the 21st century. Some of the upcoming releases include the WW2 Pacific Theater, World War One, WW2 European Theater, Operation Market-Garden, Hurtgen Forest, and D-Day to Cobra. Decision Games also produces a new line of quick-play card games on historical subjects. The series is titled "Lightning" and the games are playable in 30-40 minutes. The first three cover Midway, D-Day, and the War on Terror – the next will cover WW2 North Africa."



"Now in Stock - August 1914: Austria Hungary is determined to punish Serbia for the assassination of the ArchDuke Ferdinand in Sarajevo. Conrad von Hotzendorf, the Austro-Hungarian commander vows to attack and put the defiant Serbs in their place.

"With the mobilization of Russia, Serbia's great protector, the Austro - Hungarian army does not have adequate forces both to defend against the Russians and to conduct operations against Serbia. Forces that Conrad wishes to use against the Serbians have to be moved north to the Russian frontier due to political pressures from a government that sees the all too real possibility of cossacks entering Budapest. Conrad will not be dissuaded, and he orders the local commander, Potiorek, to go ahead with the invasion of Serbia with the two weak armies left in the theater.

"The initial Austro-Hungarian offensive goes poorly as the battle experienced, and well led, Serb army, together with their tough Montenegrin allies, throw the collection of invading Hungarian, Czech, Croatian, and Bosnian troops back across the frontiers. Soon Serbia is in a position to counter invade Austria-Hungary. Sarajevo itself comes close to being captured. The Serbs even have the gall to conduct a crossing of the mighty Danube into the lowlands of southern Hungary.

"The Austro-Hungarians regroup and try again later in the year. Massing to the northwest of Serbia, the re-enter the country and are successful in driving the Serbs to the south, even capturing the Serb capitol of Belgrade. But the success is bought at a high price. Depleted Austro-Hungarian units with tenuous supply lines are now the only ones in contact with the Serb forces. The Serbs now counter attack, Belgrade is retaken and the Austro-Hungarians are again driven from Serbian soil.

"October 1915: Germany had left Serbia to be dealt with by the Austro-Hungarians, but now the pressures of the British campaign in Gallipoli mandated the opening of supply lines through Serbia to the hard pressed Turks. A German army is sent to assist the Austro-Hungarians with ending the Serbian problem once and for all. Promises are also made to the Bulgarian government for Serb territory in return for their participation.

"The combined weight of the additional enemies overwhelms the Serbs who have received little help from their allies. But the Serb army refuses to collapse. Taking their prisoners with them the retreat through the snow covered mountain passes into Albania, where they are moved by allied navies to the refuge of Corfu, where they can reorganize to fight again, even if not from their own territory."



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


Thursday, May 20, 2010

Why Women Love the Serbian Soldier

Photo of Serbs on Corfu 1916-1918
taken at the Serbian Museum on Corfu
by Ognjen Odobasic October 2008

The Island of Corfu, a Greek island
in the Ionian Sea



From a Greek woman, whose identity remains unknown.
This letter was written during World War One,
after the Serbs departed
from the Island of Corfu where
the Serbian Army had miraculously resurrected itself
to fight on to victory.

"I am sorry that my response to Your beautiful and cheerful letter will be a serious and sorrowful one. But I cannot help it. Ever since Your departure, I have been in this mood. I do not mean only You personally, but all of the Serbs. This is the truth, believe me, and I am not the only one to think and feel that way. All the women who live on this small island say so.

"Ever since the Serbs came to Corfu, I no longer like my race. Our fathers have forced us to renounce any desire of the world, the need for fun and spiritual pleasure, even the need to eat well. It would have been much better for us if you had not come to Corfu, for we are much worse off now. We have come to know you in the worst misery, in your greatest distress, in rags, exhausted, hungry, without your families, without a country, and still you seemed to us so much nicer than our men. Over the past three years, I have grown so accustomed to the mild faces of your soldiers, their benevolent and honest eyes, to these men who allow - deliberately and with resignation - to be cheated only to find a roof over their head and a peace of bread. You are a peculiar race! Just the other day I have talked to a Russian colonel about it. He said that it is a trait common to all Slavs. If this is true, then Slavic wives and daughters are really fortunate.

"Us women can best feel this difference. Imagine our men that fear tomorrow and are terrified by the thought that some day they might not have anything to eat. They fast today so that they might have food tomorrow; tomorrow they fast to leave something for the day after - and so they fast all the time. Denying themselves any pleasure that might cost, they are happy when today they have more money than yesterday. And You and your men! You have heroically gone through such an ordeal, you came hungry, frozen to the bone, but still you are not selfish nor closefisted.

"We lived happily in the past three years you have spent here. We were not looking for affairs, since we did not even know what this meant; we had no one to have it with, because, you know, an affair or a simple love might prove costly. But every day I used to run to the window to see some Serbian officer, just to hear him say hello - whoever he might be - and to smile at me gently. That would fill my day 'till bed time.

"Corfu is now as it was before 1915. I now think that it is even worse. Mute and empty, it no longer sings. Your people always sing, and I had grown accustomed to the songs and the chatter. You can think of me as a great enemy of your people because I have always wanted you to stay as long as possible before returning to your mother country. You came, showed us what life is and then left, leaving us desolate. We will be alone once again, surrounded by frowning faces, submerged by talk about money, and besieged by this terrible sea till our death, because we cannot go away - it costs! What is beauty worth and all the other nice qualities Serbs have discovered in us, when no one here enjoys them. Fortunate are the girls that the Serbs have taken along, saving them from a life on this love island full of sun and cypress trees - but lacking people and love."


Found in Golgotha and Resurrection of Serbia 1916-1918, BIGZ, Belgrade 1971


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


Monday, May 17, 2010

Serbian Patriots proudly participate in ANZAC Day 2010 Commemoration in Australia


Aleksandra's Note: ANZAC Day, marked every year in Australia and New Zealand on April 25th, is a special day indeed. Below you will find descriptions and explanations in both Serbian and English of the meaning and significance of this commemoration that honors war veterans. Each year Serbs are included, and they participate proudly, honoring their war veterans and their heritage of military service. My thanks to Mr. Dragoljub Brkljac in Australia, who last year first enlightened me about this special event.

Congratulations to the Serbs of Australia for a very successful event this year and thank you for keeping the legacy alive!


Aleksandra Rebic



By Alex Glumac and Dragoljub Brkljac

The 2010 ANZAC Day March epitomised the fervent patriotism and loyalty that is entrenched within our young and thriving Sydney Serbian community. The 160-plus strong contingent – comprised of Serbian intelligentsia – demonstrated a highly anticipated level of reverence, remembering the fallen Australian and Serbian soldiers that have made the ultimate and definitive sacrifice in both World War One and World War Two. These sacrifices were costly, as lives were lost in virtue of preserving democracy, civil stability and most importantly, saving innocent lives from imminent threat. ANZAC Day evokes mixed emotions in all of us. It would be unfathomable if an iota of sadness or sorrow was not felt, as these marchers are enriched with modest qualities, absorbing and understanding the ineluctable onus placed on the fallen, as well as those who have survived the wars. Conversely, a proud esteem was also displayed among the marchers, marching shoulder-to-shoulder with pride. These proud marchers are all descendants of the Serbian soldiers and Chetniks that participated in the First and Second Balkan Wars, along with both World Wars. Prior to the march, Dr Milan Brkljac the Vice President of the New South Wales (N.S.W) Serbian ANZAC Committee, who focused his energies in organising the march, addressed his fellow Serbian brothers with the following:

“My dear brothers, firstly I would like to thank everyone one for attending today’s ANZAC day march and for joining the Serbian ranks. My young chetniks, today you are the pride and best representatives of the Serbian nation. When you march, during every step you make, keep thinking about our glorious forefathers, our great generals and vojvode, our brave soldiers and chetniks. Think deeply how they sacrificed their lives for the honourable cross, and golden liberty, for king and country. Happy marching.”

Following Dr Brkljac’s motivational and inspirational words, the march commenced at around 12:30 pm. This year’s marching contingent surpassed the previous year’s record, with 30 more Australian-Serbs added to the tally. Starting at Pitt Street, the duration of the march lasted for approximately 40 minutes, ending at Hyde Park. Distinctively attired in black suits, our men, who mostly donned a Shubara or a Shajkaca, were by far the most conspicuous and populous participants within the parade itself. Marching down George Street, the Serbian contingent was greeted with sheer ovation and enthusiasm from the joyous crowd. Added to the excitement of the march, was the induction of several trumpeters (Trubaci) for the first time in the parade’s history. Throughout the march, the band played various patriotic and royalist songs, such as Mars Na Drinu (March on the Drina), Spremte se Spremte Cetnici (Prepare yourselves Chetniks) and Marsirala Kralja Petra Garda (King Peter’s guard). These songs, powerful in rhetoric, reflect the bravery and valour of all the Serbian soldiers that fought and died for Serbia against tyranny and oppression.

Upon the successful completion of the march, the men rallied together to pose for numerous photographs. Due to the large volume of Serbs, the photographers had to stand from afar to capture the expansive composition! According to several of the veteran marchers, this year’s march “is by the far the biggest since its inception.” They were overwhelmed by the impressive standout, particularly with the large number of young debutant marchers, with the youngest being 17. After the march, the members gathered together en route to the Serbian Centre Bonnyrigg for lunch. Upon arrival, Dr Brkljac expressed his delight and optimism and expounded on his beliefs on why it is important for Serbs across to Australia to participate in every ANZAC parade.

Our forefathers and ancestors from heavenly Serbia are all smiling on us with great pride today,” said Dr Brkljac.

“They know that we haven’t forgotten about them and that we sincerely acknowledge their struggles and sacrifice. That is why I stress the importance of marching on ANZAC day. Through their ancestry, every Serb is related to the heroism shown by our soldiers and chetniks in World War One and World War Two, not to mention past battles and victories.

“We have to thank our forefathers for our existence, as they fought to pave a better future for us and we need to honour that. Respect and pride is what matters most”.

Before the official proceedings began an honour guard was formed by the young Serbian Chetniks for the WW2 Chetnik Veterans. The Chetnik Veterans were, Cika Simo Vukmirica, Cika Djuro Kesic, Cika Mitar Rebic and Cika Vojko Vukojcic. All four veterans were proud walking through the honour guard and all four had tears in their eyes as this had been the first time in 60 years of marching, that an honour guard had been in place for them.

After lunch, the contingent were greeted by renowned Serbian author and historian Dr Srdja Trifkovic – who also attended the march – and were given a lecture about Chetnik leader General Dragoljub Draza Mihailovic, who organised the first European uprising against Nazi Germany on May 8, 1941. Throughout his talk, Dr Trifkovic praised General Mihailovic on his sagacity and defiance in surrendering to the enemy. Dr Trifkovic also elucidated on General Mihailovic as being a modest, humble, respectful and down-to-earth human being, who wanted nothing more but the best for the Serbian people and to put an end to the imposing evil that threatened Serbia. Dr Trifkovic emphasised that the General Mihailovic, along with the rest of the Loyalist Chetniks, were deceived, saying “Mihailovic was betrayed and the knife was stabbed in his back”. His explanation alludes to the iniquitous power accrued by Josip Broz Tito, who callously ordered the execution of General Mihailovic on July 17, 1946.

Dr Trifkovic concluded his seminar by arguing that the Serbian Government should rename the Serbian Military Academy to General Dragoljub Draza Mihailovic Academy. Dr Trifkovic’s encouraging words got the entire contingent on their feet and engaged in a prolonged round of applause. The seminar concluded with most of the Serbian cohort engaging in one of Anzac Day’s traditional gambling games, “Two-up”. Win or lose, the boys shared endless laughs and jokes. Their demeanour reflected the way the Serbian Chetniks were: charismatic, jovial, merry and jubilant. The night ended with the young and old congregating in a rejoiceful manner by singing to a plethora of Serbian Chetnik songs.


Alex Glumac and Dragoljub Brkljac


Анзак дан 2010

Марш за АНЗАК дан је огледало ватреног патриотизма и привржености која је укорењена у нашој напредној омладини.Више од 160 учесника марша,представника српске елите су показали велико страхопоштовање, према палим Аустралиским и Србским борцима који су принели највећу могућу жртву у току оба светска рата да би сачували демократију, друштвени поредак и што је најважније животе немоћних и недужних. АНЗАК дан изазива разне емоције код свих нас. Наравно овај дан је незамислив без туге која се осећа у току марша, сећајући се на наше пале хероје, али и оне који су преживели ратове. Такође присутан је и понос учесника марша, понос што су потомци србских војника и четника из Балканских и оба светска рата. Пре марша, Др. Милан Бркљач, Подпредседник Српског комитета за АНЗАК марш, који је највише енергије утрошио у организовању марша се обратио учесницима марша следећим речима;

“Драга браћо,пре свега, хтео бих да се захвалим свима који су дошли на данашњи марш и стали у Српске редове.Моји млади четници, ви сте данас понос и дика Србске нације.Y току марша, при сваком кораку, непрекидно мислите на наше славне предке, наше славне Генерале и Војводе, наше храбре војнике и четнике.

"Добро промислите како су они жртвовали своје животе за крст часни и слободу златну, за Краља и Отаџбину!Нека вам је сретан марш!”

После патриотски инспирисаног говора Др. Бркљача, марш је почео око 12:30.Број учесника овогодишњег марша превазишао је прошлогодишњи за 30-так нових учесника.Марш је трајао око 40-так минута. Почео је у Pitt Street, а завршио се у Хајд Парку.Уједначено обучени у црна одела, која су красила шубара или шајкача наши људи су били најупадљивији и најбројнији учесници параде.Марширајући низ главну улицу, наш контигент је поздрављен са звонким овацијама и ентузијазмом усхићене публике.

Уcпеху марша, значајно су додали и наши трубачи којима је ово прво појављивање у историји марша.У току марша они су свирали неколико патриотских песама, као: ''Марш на Дрину”, “Спрем`те се четници” и “Марширала Краља Петра Гарда”. Ове снажне песме, осликавају храброст и пожртвовање свих Србских војника кроз векове.

После успешног завршетка марша сви учесници су се сликали. Због великог броја учесника, фотографи су морали да се доста удаље да би све обухватили!

По речима наших ветерана марша, овај марш је био далеко највећи одкако се маршира.Наши ветерани били су пресрећни са бројем и младошћу учесника. Најмлађи учесник је 17-стогодишњак! После марша,сви присутни отишли су у наш клуб у Бониригу на ручак. По доласку Др.Бркљач је изразио своју радост, усхићење и оптимизам објашњавајући зашто је важно да Срби широм Аустралије учествују на свакој АНЗАК паради.

„Наши преци се данас поносно и сретно смеше на нас из Небеске Србије.Знају да нисмо заборавили на њих и да и даље веома поштујемо њихове жртве.Зато и наглашавам важност нањег учествовања у маршу.Кроз своје часне претке сваки је Србин повезан са хероизмом који су наши војници испољили у оба светска рата и многим другим биткама и победама.

"Својим прецима треба да захвалимо за наш данашњи живот, јер су они изборили бољу будућност за нас и ми треба да поштујемо то, зато им и дугујемо поносно сећање и поштовање.”

Пре заједничког ручка почасни стој састављен од младих четника је одао пошту преживелим Чичиним четничким ветеранима који су марширали у првом ешалону данашњег марша. Те наше часне старине били су: Симо Вукмирица,Ђуро Кесић, Митар Ребић и Војко Вукоичић. У задњих 60-так година марша, ово је први пут да је на овакав начин одата пошта нашим ветеранима, па зато и не изненађује што су овакву почаст примили са сузама у очима.

После ручка Др.Срђа Трифковић, који је такође учествовао на маршу, је присутнима одржао кратко предавање о Вожду Трећег Србског Устанка-Ђенералу Мученику Драгољубу-Дражи Михаиловићу, који је подигао први устанак у поробљеној Европи против Нацистичке Немачке 8-смог Маја 1941.

У току предавња Др.Трифковић је нагласио мудрост и храброст Ђенерала Михаиловића који није хтео да се преда неупоредиво моћнијем непријатељу.Такође је поменуо личну скромност и ненаметљивост Ђенерала који је желео само најбоље своме народу кроз уништавање нацистичке и других аждаја које су тада хтеле да сатру Србе.

Такође је речено да је Ђенарал, заједно са својим четницима био изигран, по речима Др. Трифковића Михаиловић је био издан и забоден му је нож у леђа.

Др. Трифковић се такође осврнуо на зловласт Јосипа Броза, који је наредио немилосрдну егзекуцију Ђенерала Михаиловића 17-тог Јула 1946.

Др Трифковић је завршио своје предавање тврдњом да се Србска Војна Академија треба преименовати у “Војна Академија Денерала Драгољуба-Драже Михаиловића.” Ове охрабрујуће речи подигле су присутне на ноге и изазвале громогласан аплауз.

По свршетку предавања учесници марша су певали традиоционалне четничке песме, играли чувену Аустралиску војну разбобригу “Two-up”.Њихово расположење одсликавало је расположење наших јуначких четничких предака, чојство, витештво, весеље и братство у Христу.


Александар Глумац
Драгољуб Бркљач





"ANZAC was the name given to the Australian and New Zealand Army Corps soldiers who landed on the Gallipoli Peninsula in Turkey early on the morning of 25 April 1915 during the First World War (1914-1918).

"As a result, one day in the year has involved the whole of Australia in solemn ceremonies of remembrance, gratitude and national pride for all our men and women who have fought and died in all wars. That day is ANZAC Day -- 25 April.

"Every nation must, sooner or later, come for the first time to a supreme test of quality; and the result of that test will hearten or dishearten those who come afterwards. For the fledgling nation of Australia that first supreme test was at Gallipoli..."



By Arthur Burke OAM

"The Spirit of ANZAC was suggested by official war historian C.E.W. Bean to have 'stood, and still stands, for reckless valour in a good cause, for enterprise, resourcefulness, fidelity, comradeship and endurance that will never own defeat.' The Spirit was epitomised in the deeds of Simpson with his donkey at Gallipoli - comradeship, courage and sacrifice: others before self. It also encompasses the laughter, the pride and the love of life that is in every Australian. To really understand this Spirit one must delve back into our country's past.

"Australia is a huge land. In the early days, settlements were scarce and far apart yet pioneers built our society's foundations in these fragmented tiny communities. The sun and the open land, the independence and the freedom of living under these conditions was a flame in the blood of our pioneers, a flame that burns whenever men are free, wherever there is a spirit which is willing to help those in need. If there were rumours of trouble, immediately someone would saddle a horse and ride off to see if they could help. Though on a comparatively smaller scale, our New Zealand neighbours in this antipodean part of the British Empire also emerged with a very similar culture.

"Conflicts were not unknown to this part of the world. The Eureka Stockade troubles of 1854 in Victoria, the shearers' strike of 1890 in Queensland and the subsequent eastern seaboard maritime strikes were but a few home grown examples. New Zealand's Maori wars in the early 1860s saw volunteers from the separate colonies of Australia assisting their Kiwi mates to establish independence in another developing country. Again in 1885 the colonies displayed passionate outrage and a willingness to avenge the brutal death of Britain's General Gordon at Khartoum, despite only a New South Wales contingent being accepted for service. And when the Boer War erupted in South Africa, volunteer units from the colonies competed for a place beside the Mother Country's warriors.

"Thus, although the disparate colonies of our great land did not federate till 1901, Australians and New Zealanders had been united since the beginnings of their countries and this unity, this love of life had formed the basis of the Spirit of ANZAC. 'The Mother Country's in a spot of bother again,' was a typical observation when the Great War began in 1914. 'Might as well help her get this sorted out,' was the accustomed response to someone in need. For a century the antipodean survivors had been helping overcome Nature's curses and supporting each other's causes. Now they were equally ready again to assist Britain, this time to overcome German militarism. This was the Spirit which imbued the volunteers as they dashed off with seemingly gay abandon to the First World War and what was to become the Australian and New Zealand Army Corps.

"These bold, laughing soldiers were a new, unknown factor of a very old Empire. 'They seemed to be of one race, for all of them had something the same bearing, and something the same look of humorous, swift decision' described Poet Laureate John Masefield. But if the British thought they 'took a bit of getting used to', the enemy never got used to them. These 'colonials' fought as they lived - bravely, openly, independently, and without fear. They proved that their young countries could produce men equal to any in the world, perhaps the greatest fighting force this world has known - the ANZACs.

"On 25 April 1915 a new world was born. A new side of man's character was revealed. The Spirit of ANZAC was kindled. It flared with a previously unknown, almost superhuman strength. There was a determination, a zest, a drive which swept up from the beaches on Gallipoli Peninsula as the ANZACs thrust forward with their torch of freedom. As they fell, they threw those following the torch so their quest would maintain its momentum. That Torch of Freedom has continually been thrown from falling hands, has kindled in the catchers' souls a zeal and desire for both our individual liberty and our countries' liberty. That desire has been handed down with the memory and burns as brightly as the flame which first kindled it.

"But the Spirit of ANZAC is not confined to the battlefield. It lives in the schools, on the sports fields, in fact all over these great countries of Australia and New Zealand. The sun invades our bodies and makes us 'mad'; mad for freedom - freedom of speech, freedom of worship, freedom to live and think as you will. The Spirit of ANZAC is not something we can see but a powerful driving sensation that can only be felt. It is a feeling that burns in the heart of every Australian and New Zealand countryman. A warm, tender, fiery, even melancholy ideal that nurtures intense patriotism in the innermost soul of every body. Many foundation ANZACs died, but their glorious challenge to catch the thrown torch shouts loud and strong to all. Their goal was freedom for the land they loved.

"The Spirit of ANZAC is invincible. It is the flame that burns forevermore in the heart of every true Australian and New Zealander. Today we stand safe and free, clothed with all the privileges and rights of citizens in these great free countries. And all these things - liberty, security, opportunity, the privileges of citizenship - we owe to those men who fought, endured, suffered, and died for us and for their country. Their deeds and their sacrifices gave us the invincible, the intangible, the Spirit of ANZAC."

Retired Colonel Arthur Burke OAM is a member of the Executive Committee of the ANZAC Day Commemoration Committee of Queensland. He was inspired to write this article after reading a collection of essays written in 1961 by the students of St Margaret’s Anglican Girls’ School, Ascot, Brisbane following their attendance at the school's annual ANZAC Day service which included an an address on 'ANZAC and its significance, emphasising the "spirit" of ANZAC.' The article is an amalgam of ideas from several essays and the author's own thoughts.



"Marš na Drinu" u centru Sidneja

Vesti Online
S. Princip
April 27, 2010

Australijanci su obeležili 95. po redu praznik nacionalnog ponosa - Anzak dan - prvi put bez generacije iz Prvog svetskog rata od koje je ovaj dan i potekao.

Poslednja stranica poglavlja o slavnoj australijskoj generaciji iz Velikog rata zatvorena je prošlog juna, smrću 110-godišnjeg Džeka Rosa iz Viktorije, poslednjeg od 416.000 vojnika iz tog vremena. Odsustvo najstarijih ratnih veterana obeleženo je konjem bez jahača u povorci u Sidneju.

Do sada, oko 1,8 miliona Australijanaca služilo je svojoj zemlji u vojnim kampanjama, a 102.000 njih stradalo je u sukobima. U nedelju, prvi ministar Kevin Rad objavio je da se Australija već priprema za 2015. godinu, kada će biti obeležena 100. godišnjica iskrcavanja na Galipolju.

Tradicionalno odavanje vojne počasti u zoru u Sidneju proteklo je u znaku obilne kiše. Padavine su popustile tokom prepodneva, taman na vreme za paradu oko 18.000 australijskih veterana i njihovih saveznika. Na čelu posebno dobro organizovane srpske kolone, marširao je predsednika Odbora za Anzak NSW dr Marko Marinković.

Interesovanje Kineza: Zanimljivo je da je jednu kinesku TV-ekipu
zanimalo da od jednog od potomaka srpskih boraca,
Dragoljuba Brkljača, čuju o Srbima i njihovom učešću u ratu.

Među učesnicima bila su i dvojica veterana, Simo Vukmirica i Đuro Kesić koje je rat i pripadništvo u četničkim jedinicama dovelo preko logora u Nemačkoj i Italiji sve do Australije.

Kesić je počeo da maršira pre tačno 60 godina i propustio je svega tri marša. Odbio je da se vozi u vojnom džipu i zajedno s Vukimiricom prešao s ostalima pešice ceo put. U srpskoj koloni bili su i prof dr Srđa Trifković koji je gost "Odbora za Anzak", kao i generalni konzul Srbije Aleksandar Besarabić i drugi.

 Posebno obeležje u srpskoj povorci ovog puta dalo je prisustvo orkestra Stoleta Petrovskog. Zahvaljujući njima, kroz centar Sidneja odjekivali su zvuci "Marša na Drinu", "Marširala kralja Petra garda"...


Live: Serbs on Anzac Day 2010 in Australia April 25
Posted on YouTube by "silverbullet1300"


Anzac Day 2008 in Sydney Australia
Posted by MISTelevizija


Photos are from different independent sources and Vesti Online.


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com