Friday, September 28, 2012

The Beginning of the Final Collapse of the Central Powers began on the Salonika Front September 1918 - Sir Winston Churchill


Sir Winston Churchill


"The controversies which raged on both sides of the Channel upon the Salonika expedition were silenced by the remarkable fact that it was upon this much-abused front that the final collapse of the Central Empires first began. The falling away of Bulgaria, the weakest Ally, produced reactions in Germany as demoralizing as the heaviest blows they had sustained
upon the Western Front."



Sir Winston Churchill

The World Crisis, 1911-1918

Regarding the pivotal victory of the Serbs
and other Entente forces
against the Central Powers
on the Macedonian (Salonika) Front
 in September of 1918



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Thursday, September 27, 2012

Пажња! Прилика да ce помогнe пројекат ХЕРОЈИ СРБИЈЕ 2013 продуженa за једну седмицу само: 27. Cептембра до краја Cредe 3. Oктобра 2012.

Пажња!

Молимо удео са својим пријатељима, познаницима и контактима.



За оне који су пропустили или нису били упознати са приликом да помогну пројекат ХЕРОЈИ СРБИЈЕ, овде се још једном пружа та прилика у периоду од седам дана, од данас, Четвртак 27. Cептембра до краја Cредe 3. Oктобра 2012. Српска верзија Хероји Србије ће бити штампана у 2013. и имена ових ће бити унета у књигу као дародавци овом специајлном признању оличеном у књизи која ће бити издата  у почаст: 100-годишњица ратова које су Срби водили, у почаст њихових жртви и победа, између 1912. и 1918. године.

Сваки ће прилог бити добродошао и много цењен.

Најлакши начин да приложите је преко „Pay Pal“ пратећи овај линк:

Не морате да будете члан „Pay Pal“ да би употребили овај линк. Кредит карта или дебит је довољна.

Или, ви можете послати чек на адресу:

Aleksandra Rebic
P.O. Box 95551
Hoffman Estates, IL U.S.A.
60195

Да би Ваше име као дародавца било укључено у књигу која је признање Херојима Србије, сви прилози морају бити примљени до краја Cредe 3. Oктобра 2012. године. Ако желите да помогнете овај пројекат на рачун некога другог, члана фамилије или пријатеља, живог или умрлог, осећајте се слободним да то урадите – и нагласите у чије име прилажете.

Хвала много на пажњи.

Cрдацно,

Алексанра Ребић
Cептембap 2012


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Attention! Opportunity to donate to special "Heroes of Serbia" Tribute 2013 extended for one week only: September 27 thru October 3, 2012

Attention!

Please share with your friends, acquaintances and contacts.


For those who missed or were not aware of the opportunity to donate to the Heroes of Serbia project, the opportunity is being offered once again for a 7 day period beginning today, Thursday September 27, 2012, ending Wednesday, October 3, 2012. The Serbian version of Heroes of Serbia will be published in 2013 and all donators will be listed in the book as contributors to this very special tribute being issued in honor of the 100th anniversary of the wars fought by the Serbs, and their sacrifices and victories, between 1912 and 1918.

Any and all donations will be most welcome and much appreciated.

The easiest and most convenient way to make your donation is via "Pay Pal" by following this link:

You do not need to be a member of Pay Pal to use the link. A credit or debit card is sufficient. Or you can send a check to my attention at:

Aleksandra Rebic
P.O. Box 95551
Hoffman Estates, IL U.S.A.
60195


In order for your name to be included in this Heroes of Serbia tribute as a donator, all donations need to be received by the end of Wednesday October 3, 2012. If you wish to donate on behalf of someone else, such as a family member or friend, either living or deceased, please feel free to do so - and be sure to indicate in whose name you are making the donation.

Thank you so much for your attention!

Sincerely,

Aleksandra Rebic

September 2012


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Wednesday, September 26, 2012

Association of [Serbian] Volunteer Fighters 1912-1918 honors Chetniks who defended Belgrade 1914-1915 / Удружење ратних добровољаца 1912-1918. почаст дају браниоцима Београда 1914-1915 - Четничко-Добровољачким Одредима



Четничко-Добровољачким Одредима

Chetnik-Volunteer Squads

Браниоцима Београда
1914-1915

Defenders of Belgrade
1914-1915

Четничке Војводе

Chetnik Commanders

Војислав Танкосић
Vojislav Tankosić

Војвода Јован Стојковић
Jovan Stojković

Војин Поповић (познат као војвода Вук)
Vojin "Vuk" Popović


Потомци у знак захвалности

Descendants in a gesture of gratitude

Удружење
 ратних добровољаца 1912-1918. -
њихових потомака и поштовалаца

Association
of [Serbian] volunteer fighters 1912-1918 -
their descendants and admirers

ОКТОБАР 2005

OCTOBER 2005


Aleksandra's Note:
 If anyone knows where this tribute is located,
please let me know. Thank you!

Ако неко зна где се ово признање налази,
молимо вас јавите ми. Хвала!






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Thursday, September 20, 2012

German Emperor: Serbian soldiers have decided the outcome of this War! For Shame!!


German Emperor
Kaiser Wilhelm (William) II

Serbian soldiers on Corfu WWI

"Sixty two thousand Serbian soldiers
have determined the outcome of this war.
For shame!"

German Emperor Kaiser Wilhelm II in a telegram to the Bulgarian Supreme Command at the end of September 1918 after the successful Allied breakthrough on the Salonika (Macedonian) Front and the subsequent surrender of Bulgaria.

"Шесдесет и две хиљаде
српских војника одлучило је о
исходу рата. Срамота!"

телеграм
Кајзер Виљем II бугарској Врховној команди крај Септембра 1918
После пробојa на Солунском фронту и  предаја Бугарске






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Monday, September 17, 2012

"Please help my country of Serbia" - Young boy / By Sampson Tchernoff (WWI)


"Please help my country of Serbia"
by Sampson Tchernoff WWI

As glorious and heroic as Serbian history has been,
it has also had more than its fair share of tragedy and despair. That's what makes Serbian history so
compelling. Once you become familiar with
 true Serbian history, it will never leave your heart.

Sincerely,

Aleksandra Rebic




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Sunday, September 16, 2012

Stogodišnjica oslobođenja Balkana - Dr. Miroslav Svirčević / "Balkan Magazin" Sept. 15, 2012


Balkan Magazin
Miloš Obradović
Subota 15 Septembar 2012
September 15, 2012

Predavanje Miroslava Svirčevića povodom stogodišnjice Balkanskih ratova i oslobođenja Balkanskog poluostrva od Osmanskog carstva u Institutu evropskih studija

U vreme kada je veliki deo stanovništva Srbije prikovan za televizore zbog popularnih turskih serija neprimetno se približava stogodišnjica jednog od najvažnijih datuma u modernoj srpskoj istoriji, Prvog balkanskog rata. Pre ravno jednog veka, 8. oktobra 1912. godine balkanske zemlje su krenule u oslobađanje svojih teritorija od viševekovne okupacije Osmanskog carstva, već načetog unutrašnjim previranjima, Mladoturskom revolucijom, ratom sa Italijom i aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austrougarske. Ovaj rat, okončan u maju 1913. godine velikom pobedom Srbije, Bugarske, Grčke i Crne Gore, pratile su interesne igre velikih evropskih sila, koje su rezultovale Drugim balkanskim ratom započetim od strane bugarske vojske napadom na Srbiju na Bregalnici 29. juna 1913. godine. Novonastali savez Srbije, Grčke, Crne Gore, Rumunije i Turske porazio je Bugare što je dovelo do crtanja novih granica na Balkanskom poluostrvu.

Odnosi Srbije i Bugarske

Najznačajniji korak u savezu hrišćanskih pravoslavnih zemalja protiv Osmanskog carstva početkom 20. veka predstavljao je Srpsko-bugarski sporazum zaključen 13. marta 1912. godine ocenio je dr Miroslav Svirčević iz Balkanološkog instituta na predavanju povodom stogodišnjice balkanskih ratova u Institutu evropskih studija održanom u četvrtak.

“Srpsko bugarski odnosi obeleženi su brojnim usponima i padovima i taj sporazum sublimisao je sve te istorijske odnose dve zemlje. Srpsko bugarski sporazum bio je okosnica Balkanskog sporazuma, serije bilateralnih sporazuma koji su doveli do istorijskih dostignuća. Srpsko bugarski sporazum zaključen je zahvaljujući velikom naporu Milovana Milovanovića predsednika vlade Kraljevine Srbije i Ivana Evstratijeva Geršova, predsednika bugarske vlade. Oni su bili državnici ispred svog vremena koji su pravili kompromise i čak ponekad žrtvovali interese svoje zemlje zarad postizanja ovog sporazuma. U to vreme i u Bugarskoj ej vladala opčinjenost idejom panslavizma i balkanske federacije. Srbija je pružila utočište mnogim tadašnjim bugarskim revolucionarima poput Ljubena Karamelova, Vasila Levskog, Hrista Boteva ili Georgija Vrakovskog. Potčinjeni Bugari su u Srbiji videli lidera koji bi ovu ideju mogao da sprovede. Nakon smrti knjaza Mihaila centar ovih ideja se preselio iz Beograda u Bukurešt, a postepeno se bugarska elita okrenula ideji sopstvene državnosti i pozivala da se odustane od ovih utopističkih ideja”, rekao je Svirčević najavljujući svoju knjigu koja će izaći na engleskom jeziku, za sada jedinu koja će ove godine biti objavljena na ovu temu.

Rusko turski rat i Berlinski kongres tačka su posle koje se razilaze interesi Srbije i Bugarske, a pvi otvoreni sukob bio je srpsko bugarski rat 1885. godine.

“Na Berlinskom kongresu Srbija je dobila nezavisnost, a Bugarska je podeljena na nezavisnu kneževinu Bugarsku i Istočnu Rumeliju pod turskom upravom što je bio veliki udarac za Bugare. Istočna Rumelija pripojena je Bugarskoj 1885. godine i Milan Obrenović objavio je rat Bugarskoj smatrajući da je tim ujedinjenjem poremećena ravnoteža na Balkanu, ali i da bi povratio autoritet nakon Timočke bune. Od tada traju sukobi između Srbije i Bugarske zbog interesa u Makedoniji”, otkriva pozadinu sukoba Svirčević.

Događaj poput zbližavanja Srbije i Bugarske u turbulentnom periodu kakav je bio početak 20. veka nije mogao proći bez mešanja ili bar uticaja svetskih sila. Rusija i Francuska gledale su blagonaklono na ovaj savez, dok su Velika Britanija i Centralne sile, Austrougarska i Nemačka drugačije gledali na ova događanja.

“Pregovori između Srbije i Bugarske bili su teški. Bugari su tražili Makedoniju, ali Srbija nije na to pristajala i čak je dolazilo i do prekida pregovora. Ipak Milovanović i Gešov su se dogovorili, a čak su morali da sastanak održe u vagonu na pruzi između Beograda i Lapova u najvećoj tajnosti kako Austrougarska ne bi sabotirala sporazum. Sporazum je potpisan 13. marta 1912. godine i sastojao se iz dva dela, opšteg i tajnog aneksa. Opšti deo bio je deklarativnog karaktera ali sa značajnom političkom težinom. U ovom delu države su garantovale jedna drugoj nezavisnost i teritorijalni integritet, ali i pomoć u slučaju sukoba sa trećom stranom. Ipak, mnogo je važniji tajni aneks u kome su se nalazile odredbe o ofanzivnom nastupanju prema Osmanskom carstvu. Takođe, rešena je i podela interesnih sfera u Makedoniji. Srbija je dobila nesporni deo severno i zapadno od Šar planine, a Bugarska deo istočno i južno od Strume. Oblast između je trebalo ili da bude podeljena ili da dobije autonomiju, a u slučaju da se ne mogu dogovoriti konačnu presudu trebalo je da donese ruski car”, otkriva istrorijske detalje sporazuma Svirčević.

Već u maju na vojnoj konvenciji otvoreno se govori o ratu, a ostale balkanske zemlje su sve zainteresovanije za Balkanski savez. Grčka je posebno rada da što pre uđe u savez sa drugim balkanskim zemljama protiv Turske zbog napada Italije na Severnu Afriku i osvajanje Rodosa i Dodekaneza, a grčki predsednik vlade Venizelos bio je veliki pristalica Balkanskog sporazuma. Tako je sporazum između Srbije i Grčke potpisan 29. maja 1912. godine i bio je veoma kratak, a pitanje Makedonije nije ni tretirano. Inače po pitanju Makedonije, balkanski saveznici bili su veoma podeljeni. Srbija i Grčka bile su protiv makedonske autonomije, dok je Bugarska bila za to nadajući se da će je postepeno pripojiti kao što se desilo sa Istočnom Rumelijom. Poslednji sporazum potpisale su Srbija i Crna Gora.

“Pregovori između Srbije i Crne Gore su prekinuti, ali su uz posredovanje Bugarske nastavljeni i u Lucernu je sporazum potpisan u septembru. Neki bi rekli srpska posla”, kaže Svirčević.

Arbanaško pitanje

“Postavlja se pitanje da li je Srbija imala plan za dugotrajno rešenje odnosa sa Arbanasima. Gledano sa istorijske distance reklo bi se da takav plan nije ni postojao. Posle aneksije BiH naglo su zahladneli odnosi Austrougarske sa balkanskim muslimanima i dolazi do približavanja Arbanasa i Srba. Srbi su učestvovali u ustancima Arbanasa 1910. godine, a Musa Efendija iz Mitrovice zalagao se da Srbi imaju ista prava kao i muslimani. Međutim, pravi vođa Arbanasa bio je Hasan Priština, veliki austrofil. Svi ustanci Arbanasa bili su upereni protiv mladoturske vlade u Carigradu i glavni cilj im je bio da se svi vilajeti u kom su živeli Arbanasi ujedine u jedan. Podigli su veliki ustanak 1912. godine u kome su zauzeli varoši od Skoplja do Pljevalja, nakon čega su dali ultimatum Carigradu. Turska vlada je pala zbog toga i formirana je druga, a Arbanasi su tražili jedan vilajet i autonomiju i da Carigrad finansira njihov razvoj. Pošto Turska na to ne pristaje, Arbanasi kreću dalje i stižu čak do Soluna, nakon čega turska vlada pristaje na njihove zahteve. Taj ustanak i uspeh Arbanasa podstakao je i balkanske saveznike da krenu u oslobađanje”, ističe ovaj istoričar.

Odnos balkanskih zemalja prema ovim ustancima bio je različit. Bugarska je blagonaklono gledala na ustanak Arbanasa, kao i Srbija u početku dok su međusobni odnosi bili korektni. Prema rečima Svirčevića politika Srbije bila je da ide na iznurivanje Arbanasa i otupljivanje oštrice turske administracije. Međutim, Crna Gora je bila mnogo skeptičnija prema Arbanasima. Crnogorci su smatrali da bi odobravanje njihovih ustanaka moglo dovesti do buđenja nacionalne svesti što bi posle moglo da napravi probleme za planove Srbije i Crne Gore na Jadranskom moru.

“Većinski stav na srpskoj političkoj sceni bio je da Arbanasi treba da podele sudbinu Osmanlija, jer su ih podržavali 400 godina na Balkanu. Bilo je i drugačijih stavova, kao na primer Dimitrija Tucovića koji je ustao protiv balkanskog saveza i tražio da se Srbija ne meša u teritorijalna pitanja Arbanasa iako se to odnosilo i na deo Kosova, ali su ta mišljenja marginalizovana. Srbija je potcenila integrisanost Arbanasa i nije ih tretirala kao homogeni nacionalni korpus, već kao niz zavađenih plemena. Nije jasno kako Srbija nije uzela u obzir teškoće koje je Turska imala sa Arbanasima poslednje dve decenije, a tu državu su mogli pre da smatraju svojom nego Srbiju. Nikola Pašić im je ponudio autonomiju u okviru Srbiju, sopstveni parlament, jezik, pismo, slobodu veroispovesti, ali oni na to nisu pristali i ušli su u rat na strani OSmanlija sa preko 60.000 boraca i time je ovo pitanje privremeno rešeno”, napominje Svirčević.

U samom ratu protiv Turaka srpska vojska beležila je sjajne pobede. Prva armija nanela je težak poraz Turcima kod Kumanova, druga armija na čelu sa Stepom Stepanovićem napredovala je ka Ćustendilu, treća armija je išla na Kosovo, a Ibarska armija srela se crnogorskom i izašla na Jadran. U tom trenutku nastupaju velike sile sa svojim interesima preteći da ponište sve vojne uspehe malih balkanskih zemalja u ratu protiv imperije kakva je bila Osmanska.

“Kada su se Srbija i Crna Gora našle na Jadranu Austrougarska je zapretila ratom Srbiji kao ne povuče vojsku, a Velika Britanija je to podržala. U Londonu na konferenciji velikih sila donet je niz odluka, a pre svega da se prizna nova albanska država iako se nisu ni znale granice ove države, a to je bio znak srpskoj vojsci da se povuče sa Jadrana i tako nije ostvaren prvi srpski cilj. Iako je oslobođen veći deo Makedonije, Srbija iako je pobedila u ratu nije promenila geopolitički status. Lišena je teritorija na Jadranu, a s druge strane Bugari su tražili da ispuni obaveze iz sporazuma. Na konferenciji nisu rešena ni grčka ostrva ni albanska granica i na kraju niko nije bio zadovoljan. Pretio je raspad balkanskog saveza, a jedino se Rusija svim silama upinjala da ga zadrži. Rusija je nameravala da održi sastanak predsednika vlada na kome bi se rešila ova pitanja, ali Pašić i Gešov se sastaju u Caribrodu i sklapaju dogovor u korist Srbije. Ipak, Gešova ubrzo posle toga smenjuju da bi u noći između 29. i 30. juna Bugarska napala srpsku vojsku, a Srbija odgovorila. Onda su Bugarsku napale i Crna Gora, Rumunija, Grčka, pa čak i Turska želeći da povrate deo teritorije. Drugi balkanski rat završen je 10. avgusta 1913. godine Bukureštanskim sporazumom kojim su Srbija, Grčka i Crna Gora dobile velika teritorijalna povećanja”, priča Svirčević.

Pre Balkanskih ratova, u srpskoj javnosti postojala su dva mišljenja o strateškim ciljevima. Milovan Milovanović je smatrao da je sporazum sa Bugarima od životne važnosti, kao i to da Srbija izađe na Jadran i da se suprotstavi Austrougarskoj, a da se dobici u Makedoniji iskoriste za ispunjavanje ovih ciljeva, što bi značilo popuštanje prema Bugarskoj.

Drugu stranu predvodio je Pašić idejom da Srbija treba da se usmeri ka jugu, da ovlada Moravsko-vardarskom dolinom, što bi značilo oštriju politiku prema Bugarskoj.

Antisrpska kampanja u zapadnim medijima

Neprijateljski stav zapadnih medija prema Srbiji nije novina iz poslednjih dvadesetak godina, već recept koji su zapadne sile koristile pre jednog veka. Svirčević ističe da je Austrougarska pokušavala da osujeti srpske uspehe, vojne i diplomatske, čak i fabrikovanjem afera.

“Poznata je afera Prohaska, u kojoj je austrijski konzul u Prizrenu Prohaska podbunjivao Arbanase protiv Srbije. Srpska vojska mu je uskratila šifrovanu komunikaciju sa svojom vladom, a Austrougarska je optužila srpsku vojsku da ga maltretira i da mu ne da da radi svoj posao. Neke Austrougarske novine su čak objavile da su ga Srbi ubili. Prohaska je sve to demantovao kada se vratio u Beč, ali kampanja je već počela.Nema sumnje da je ovo bio uvod u kasnija, mnogo veća događanja. Balkanski ratovi privukli su pažnju svetske javnosti, pa je tako Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir formirala komisiju da utvrdi razloge za ove ratove i da preporuke kako se tako nešto ne bi ponovilo. Ovu komisiju činili su ugledni profesori, pravnici, čak i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1909. godine Pol Anri Esturnel, ali su najuticajniji bili Henri Brensford i Pavel Mirjukov. Brensford je bio antigrčki, a Mirjukov antisrpski nastrojen, pa je tako sastavljen izveštaj kojim se osuđuju varvarski pokolji nad nevinim stanovništvom u kome se apostrofiraju srpski i grčki zločini, a bugarski jedva i pominju. Srbija i Grčka su optuženi za brojna kršenja običaja ratovanja, što prema mnogim drugim stranim izvorima nije bilo tačno. Cilj ovog izveštaja bio je da se svetsko javno mnjenje pripremi za velike događaje. Srbija je uspehom u Balkanskim ratovima poremetila planove Austrougarske i Nemačke za “Prodor na istok” (Drang nach Osten). Nakon 100 godina vođena je ista kampanja u kojoj su Srbi opet glavni krivci. Nije to ništa novo, samo je problem što mi toga nismo svesni”, zaključuje Svirčević.


http://www.balkanmagazin.net/istorija/cid170-46912/stogodisnjica-osloboenja-balkana


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Breakthrough on the Macedonian Front! - Serbian troops lauded for morale, endurance, courage and self-sacrifice

Photo from "The War Album 1914-1918", Belgrade, 1999.
 
"The offensive continues. The Serbian troops fought with splendid morale, endurance, courage and self-sacrifice, and also in repulsing Bulgarian counter-attacks."
 
 
The Macedonian Front
"Colonist" newspaper
September 20, 1918


Article image
Article image
Article image
Article image
Article image
Article image
Article image
Article image
Article image



 
 
 
Colonist, Volume LX, Issue 14871, 20 September 1918, Page 5
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Friday, September 14, 2012

The great Salonika Front Breakthrough begins September 14, 1918 - The beginning of the end of World War One



Commemorative postage stamps honoring the Serbs, issued in 1998
for the 80th anniversary
of the great breakthrough on the Salonika Front in 1918
which ultimately led to the Allied Victory in World War One.



"Dawn broke soon after five o’clock, the peaks on his right pink with the rising sun; a strong east wind dispersed lingering mist; no clouds, no scent of rain in the air. Živojin Mišić was satisfied: H-Hour had come.  From his eyrie on the Floka [mountain] the Voyvoda sent a signal to battery commanders west of the Vardar: ‘Get going with 14 officers and 8 privates’; decoded, the message was for the guns to open up in two hours time,
at 8 A.M. on 14 September [1918]."


Alan Palmer
Victory 1918




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Austria's Declaration of War Telegram to Serbia July 28, 1914 - World War One begins.



From: Count Leopold Berchtold,
Austro-Hungarian Minister for Foreign Affairs.


To: M. N. Pashitch, Serbia's Prime Minister and Minister for Foreign Affairs

Vienna, July 15/28, 1914.


(Telegraphic.)

"THE Royal Serbian Government not having answered in a satisfactory manner the note of July 10/23, 1914, presented by the Austro-Hungarian Minister at Belgrade, the Imperial and Royal Government are themselves compelled to see to the safeguarding of their rights and interests, and, with this object, to have recourse to force of arms. Austria-Hungary consequently considers herself henceforward in state of war with Serbia."




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Friday, September 7, 2012

The crime that Serbia was guilty of in 1914.

A commemorative plaque and footprints in Sarajevo, Bosnia
 marking the place where Gavrilo Princip fired the historic shot
"on behalf of the Serbian people's
protest against tyranny and their centuries long desire to be free".

After the war in Bosnia began in 1992, the "footprints" were removed
 and this original tribute (because it represented "Serbian nationalism")
 was destroyed
and replaced with the following inscription
which changed the meaning of the original considerably:

Both photos courtesy of "Wikipedia Commons"


"The Austrian government was not much concerned to punish the crime of Sarajevo.

They wanted to punish a different crime - the crime
that Serbia committed
by existing as a free national state."


AJP Taylor

Europe - Grandeur and Decline (1967)


Aleksandra's Note:

Austria-Hungary was the "Polyglot Empire" (Empire of "many languages").
Nothing was a bigger threat to this Empire of 50 million people than the aspiration of "Nationalism" which burned in the hearts and souls of those "small" peoples who yearned to assert their own, free, nation-state and unify their peoples scattered throughout the Empire under one flag.  One of those peoples were the Serbs, and Austria-Hungary was deathly afraid of the Serbs and their aspirations. This fear manifested itself into hatred. The "national" yearning of the peoples of the Empire such as the Serbs did not have as its goal a phony, manufactured, falsely independent entity assuming the title of "country", nor the goal of subjugating others, but the very real goal of being independent according to rightful historical legacy and free according to rightful destiny and establishing a justified, legitimate nation-state at the expense of no one else.

The Sarajevo assassination of June 28, 1914 did not cause WWI.


Sincerely,

Aleksandra Rebic




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Tuesday, September 4, 2012

ЈАВНИ ПОЗИВ: ПРОСЛАВА СТО ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА СТАРЕ СРБИЈЕ И РАШКЕ ОБАСТИ ОД ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ / 23. Oктобра 2012. године


ЈАВНИ ПОЗИВ

Председнику Републике Србије,

Влади Републике Србије,

Синоду Српске православне цркве,

Српској акдемији наука и уметности,

Скупштинама Општина Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Грачаница, Лепосавић, Зубин Поток, Звечан и

Косовска Митровица

Удружењу књижевника Србије

Удружењу новинара Србије

Поновљен захтев, ТРЕЋИ

ПРОСЛАВА

СТО ГОДИНА ОСЛОБОЂЕЊА СТАРЕ СРБИЈЕ И

РАШКЕ ОБАСТИ ОД ТУРСКЕ ОКУПАЦИЈЕ

Ове године, 2012., 23. октобра навршиће се 100 година ослобођења Старе Србије и Рашке области од турске окупације, када је и цела Србија коначно ослобођена од Турака окупатора. Централна Србија се ослободила од Турака 1830. године, а Стара Србија и Рашка област 1912. , 82 година касније.Рашку област, Немањину Рашку, Турци су коначно окупрали 1455. године, када је освојена и тврђава у Бихору.

Турски војсковођа Исабег Исаковић је окупирао Рашку, спалио Рас и променио му име у Јени Базар, дaнашањи Нови Пазар. Рас је био на ушћу река Јошанице, Пноуке (Дежевске Реке), Трнавице и Бањске Реке у Реку Рашку, ту где се и данас налази под именом Нови Пазар. Рас је био престоница Рашке све до почетка 14. века, када је краљ Милутин преселио престоницу Рашке на Косово у Пауне код Приштине.

Турци су завели страховит окупаторски режим над Србима да би присилили Србе на општу исламизацију како би безбедно трајно остали на Балкану. Турци су Србима укинули сва људска и национална права: слободу кретања, слободу одевања – ношење нове, свечане одеће, накита и украса, чак одређених боја, право на изградњу и поправку кућа и цркава од тврдог материјала, забранили су српске обичаје, гласно певање, звоњаву црквених звона, јахање оседланих коња, укинули су право на непокретну имовину, увели су главарину, порез на мртве, на димњак, на стоку, пчеле, при сусрету са Турцима Срби су морали да сјашу да се склоне с пута и погнуте главе стану у понизној пози, нису смели да гледају Турке у лице, обавезали их на кулук без надоканаде са својом храном, својом стоком и својим алатом… Што је дуже трајала турска окупација то су биле све бројнији и нови турски намети, Турци су настојали да што више понизе Србе, да им убију душу и присиле на ислaм. Потурчавањем Србима су престајале све дажбине и намети, добијали су некретнине, читлуке, на којима су радили православни Срби уз надокнаду само колико да се прехране и не помру од глади, да одрже голи живот, а често нису имали ни толико. Најстрташнији је био порез на потомство, данак у крви, којим су Турци сваке четврте године одводили у Турску најбоље српске дечаке и девојчице, потурчавали их, од дечака стварали јаничаре, а девојчице делили турским харемима. Срби су се турчили или бежали са породицама у планине. Исламизиране Србе Турци су назвали бошњаци, према турској речи ,,бош”, да би се разликовали од Турака азиjата.

(Караџић и Иво Андрић).

Страховит окупаторски режим је разлог масовних сеоба Срба у прекодунавске хришћанске земље, Угарску, Русију, где су оснивали српске градове. Сентандреја, Темишвар и неки други градови су били чисто српски градови. Ови Срби временом су се претопили у домицилно становништво и нестали као народ.

Турска окупација је српском народу нанела огромну ненадокнадиву штету, зауставила цивилизацијски напредак Србије за неколико векова, поделила српски народ на православне и ислмизиране Србе и тиме их супроставилa до физичких сукоба. Физичким истребљењем и данком у крви направљена је генетска пустош српског народа.

Невероватна је чињеница да је под таквим вишевековним геноцидним условима део српскога народа ипак сачувао свој национални идентите – језик, српску културу и обичаје, православну веру. То је успео само захваљујући снажној српској националној свести која је створена за време Немањића. Доба Немањићке државе Србије је златно доба српске историје јер је очувало српски народ од тоталне исламизације и нестајања српске нације.

Немерљива је величина и значај дана ослобођења Србије од турске окупације и 23. октобар је најзначајнији дан Рашке области. Злобно подсећање антисрпских националиста на турску окупацију је злонамерно, срамно и бестидно, а слављење чињеница и времена турске окупавције је кривично дело велеиздаје.

Зато:

1. Захтевамо од Председника Србије, Владе Републике Србије,председника Владе Ивице Дачића, СИНОДА СПЦ, САНУ, УКС и локалних самоуправа општина Рашке области и Старе Србије да организују свечану прославу овог великог датума српске историје и на републичком нивоу и у свим градовима Рашке области и Старе Србије.

2. Захтевамо да се на дан прославе стоте годишњице ослобођења Рашке области од турске окупације, 23. октобра 2012. године, открије Споменик Стефану Немањи у Новом Пазару, чија биста у трезору банке преко 9 година чека дозволу локалне самоуправе.

3. Захтевамо од Градске скупштине Новог Пазара да донесе одлуку да се градски трг у Новом Пазaру зове Трг Стефана Немање.

4. Захтевамо од Градске скупштине Новог Пазара да се 23. октобар прогласи даном Новог Пазара.

5. Захтевано од Републике Србије да забрани јавну употребу турске окупаторске речи ,,санџак” која има поруку ратне пароле, сецесије, подривања и рушења Републике Србије.

6. Захтевамо од свих медија и јавних личности да не употребљавају окупаторску реч ,,Cанаџак” у било ком контексту.


28.08. 2012.

др Добросав Никодиновић

председник Удружења Рас




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****