Friday, February 22, 2013

Strah od Dušana silnog / "Novosti" February 22, 2013

Vecernje Novosti
B. SUBAŠIĆ
22. februar 2013. 20:58
February 22, 2013

Otkrivamo: Prenos moštiju Cara Dušana 1968. izazvao paniku u vlasti SFRJ. Komunisti pokušali da spreče postavljanje sarkofaga u crkvi Sv. Marka


MOŠTI cara Dušana odvajkada se smatraju čudotvornima, naročito kad se Srbi nađu u škripcu, kažu istoričari i teolozi. Zato je pre 45 godina prenos moštiju iz Patrijarišije SPC, gde su čuvane u tajnosti, u Crkvu svetog Marka na Tašmajdanu uz prisustvo 6.000 vernika izazvao veliko uznemirenje vlasti SFRJ, otkrio je prof. dr Veljko Đurić.

- Posle nedavne inicijative grupe istoričara i teologa da se car Dušan proglasi svetiteljem započeo sam istraživanje tajanstvene sudbine njegovih moštiju - kaže prof. Đurić. - U arhivu Jugoslavije sam otkrio strogo poverljive dokumente Saveznog izvršnog veća i Državne komisije za verska pitanja, koji svedoče o panici posle najave Patrijaršije SPC da će mošti cara Dušana 18. maja 1968. biti svečano prenete u Crkvu svetog Marka.

Tadašnje vlasti SFRJ ovu vest su saznale iz lista "Pravoslavlje", samo nekoliko dana pre svečanosti i panično poslale agente verskih komisija da istraže "sumnjivu akciju". Njihovi izveštaji svedoče o neprijatnom iznenađenju partijskih aparatčika koji nisu ni znali za postojanje Dušanovih moštiju.

- Dušan Glumac, nekadašnji profesor Bogoslovskog, a tada Filozofskog fakulteta, otkriva komisiji da je kosti cara Dušana u Patrijaršiju doneo profesor Radoslav Grujić - navodi dr Đurić. - On navodi da ih je Grujić čuvao u kartonskoj kutiji u svojoj biblioteci, a naglašava da je patrijarh German morao znati za njihovo postojanje. Glumac ocenjuje svečano prenošenje Dušanovih kostiju kao demonstraciju i poziv na okupljanje Srba.

U "strogo pov." izveštaju o razgovoru "drugova iz Savezne i srbijanske komisije za verska pitanja" kao glavna tema navodi se ispitivanje motiva SPC da se carske mošti prenesu u Crkvu sv. Marka posle decenijskog skrivanja.

- Došli smo do zajedničkog zaključka da se radi o politici rukovodstva SPC, kao "zaštitnika" srpske istorije i srpstva. Budući da je Crkva sv. Marka najprostranija i na najistaknutijem mestu u Beogradu, smeštaj sarkofaga cara Dušana na takvom mestu treba da podseća vernike SPC na Dušanovo carstvo i time budi velikosrpska osećanja - pisali su rukovodstvu SFRJ članovi verskih komisija.

Oni su rezignirano zaključili da se prenos moštiju ne može sprečiti pošto je hiljade građana najavilo dolazak na opelo koje će nad carskim sarkofagom obaviti patrijarh German i arhijereji SPC.

- Međutim, smatramo da patrijarhu Germanu treba zameriti što se čitava akcija pripremila i sprovodi bez ikakvih konsultacija - stoji u poverljivoj "Informaciji u vezi prenosa kostiju cara Dušana" od 16. maja 1968. godine.


ČUDOTVORNE MOŠTI

MOŠTI cara Dušana otkrio je 1927. veliki naučnik i bogoslov profesor Radoslav Grujić prilikom iskopavanja manastira Sveti Arhanđeli kod Prizrena. - Narod, a naročito potomci stare vlastele u doba teških nevolja otimali su se kao o amajlije o kosti velikog cara. Njegovi uspesi izgledali su nenadmašivi, pa su i moštima njegovim pripisivali magičku moć - zabeležio je prof. Grujić koji je decenijama čuvao mošti od kradljivaca relikvija, nemačkih okupatora i ostrašćenih revolucionara.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Monday, February 18, 2013

Трибина "Уставна парламентарна монархија у 21. веку у Србији" - Градски одбор у Новом Саду, Удружење Краљевина Србија - у среду 20. фебруара 2013. године, у 20 часова у Новом Саду

 
 
Градски одбор у Новом Саду, Удружења Краљевина Србија, организује у среду 20. фебруара 2013. године, у 20 часова, трибину под називом "Уставна парламентарна монархија у 21. веку у Србији".
 
Место одржавања трибине је Правни факултет, Универзитета у Новом Саду у амфитеатру факултета.
 
Трг Доситеја Обрадовића бр.1
 
Тема о којој ће се говорити је веома актуела и до сада веома мало обрађена у Србији. Идеја чланова градског одбора у Новом Саду, Удружења Краљевина Србија, је да се грађанима Новог Сада и Србије јасно објасни шта је то што уставна парламентарна монархија доноси Србији и зашто је она боља од републичког уређења.
 
60 година је вођена пропаганда против монархије и Краљевске породице Карађорђевић. На овом скупу ће се скинути маске и представити истинске ствари о томе шта је уставна парламентарна монархија и које су јој предности.
 
На трибини говоре:
 
др Чедомир Антић, историчар, члан Крунског кабинета
 
др Мирослав Свирчевић, Балканолошки институт САНУ
 
Бојан Старчевић, председник Удружења Краљевина Србија
 
 
Модератор: Јован Вигњевић, потпредседник Удружења Краљевина Србија
 
Председик ГО Нови Сад: Александар Миладиновић
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Sunday, February 17, 2013

Свакодневно умирање на рате - ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЈАГЛИЧИЋ, књижевник / "Политика" February 16, 2013

Политика
Зоран Радисављевић
Oбјављено: 16.02.2013

Бранећи се, ја браним првог и последњег човека на земљи. Ко то не види, тешко да је ишта видео. А ко то види, земаљски вид му и не треба, као Хомеру, Луису Борхесу или Вишњићу

Владимир Јагличић
(Из личне фото архиве)
 
Владимир Јагличић (1961), песник, приповедач, есејиста, антологичар, преводилац, добитник је награде за родољубиву поезију „Одзиви Филипу Вишњићу”, коју додељује Задужбинарско друштво „Први српски устанак” из Орашца. Награђеном песнику објављена је збирка „Стуб”, која има три тематска циклуса: Дубоко, Стврднут ваздух и Беседа са душом. Уводна песма, о древном српском писму, носи наслов „Србица”.
 
Награда ће песнику бити уручена данас, на Сретење, у Марићевића јарузи, у Орашцу, на месту где је подигнут Први српски устанак.
 
Шта је данас родољубива поезија, којим се темама бави?
 
Ја у таквој поезији, данас, видим историчност и мисаоност најскупље запитаности о голоме опстанку човековом на планети Земљи. Мом, и твом. Јер, ако нисам мало човечанство, нико сам, и ништа. Бранећи се, ја браним првог и последњег човека на Земљи. Ко то не види, тешко да је ишта видео. А ко то види, земаљски вид му и не треба, као Хомеру, Луису Борхесу или Вишњићу.
 
Често нам замерају да поразе славимо као победе. Живи ли српски народ у историјским заблудама?
 
Наш народ се бори, колико је то могуће, то је све. А да би човек опстао и остао човеком потребан је свакодневни надљудски напор – од првог плача, до последњег даха. Заблуда је да се може живети лако, лако се може само умрети.
 
Србија је много пропатила у последњој деценији 20. века. Има ли ту и наше кривице?
 
Уз толике погроме? А онда – у дим: највећа библиотека на Балкану, Милошев конак у Крагујевцу, преко сто цркава на Косову... И није више питање да ли си крив, то, изгледа, сви знају унапред – него докле.
 
У којој мери дневна политика утиче на патриотска осећања?
 
На то уопштено питање свак мора одговорити понаособ. Не постоји ниједан текст којег бих се одрекао. Ако сам се мењао, трудио сам се да пишем све боље.
 
Наш однос према историји је немаран: старе културне споменике не одржавамо, нове не правимо, војничка гробља су нам запуштена, страдале у ратовима не пописујемо...
 
Оно што држава не може, или неће, бележе, пописују и чувају најбољи српски песници. Ми морамо предњачити у тој врсти часности, а држава – кад стигне, ако икад. А шта она ту и може? Да потроши неке паре, на којекакву булументу... Није случајно да се и језички, и мисаоно, наша поезија у последње две деценије, како ја гледам на ствари, подигла. Још је лепше да се тај раст, и след, могу лако пратити од Вишњићевих времена до данас. Посао уметника је да збере и сачува оно што су други олако расули, да оваплоти разорено, на видело изнесе непримећено, да воскресне заборављено – све то на дубоко личан, непоновљив начин. Један Малеров пријатељ је хтео да обиђе прелеп језерски крајолик у месташцету у којем је Малер летовао. „Само изволи”, рекао је Малер. „А ја сам све то већ компоновао.” У вези са вашим питањем, изгледа да у том важном послу није чекао никога, па ни државу. Али је зато за државу, радио, шта оно беше: дириговао туђа дела. За шта му је, сигурно с правом, у Бечкој опери дигнут и споменик.
 
Други народи, с мањом историјом, много су педантнији. Своје чувају, историјске чињенице, понекад, преправљају, отимају нам језик и писмо, а ми ћутимо?
 
У потпуности их разумем. Да сам на њиховом месту и ја бих од српског језика, историје и уметности штрпнуо све што могу.
 
У песми „Оливера”, посвећеној најмлађој ћерки светог кнеза Лазара, велите: „Јаки смо – да трпимо”. Да ли је сва наша снага у трпљењу?
 
То је констатација историјске немоћи која се, кад-тад, мора претворити у духовну надисторијску надмоћ. Можда сам ја, данас, удостојен нечега великог и светлог, рецимо сунца, зато што је она, једном давно, понижена, гледала у земљу. И не само ја. И не само она.
 
За Црну Гору кажете: „Некад – тврђ српска сред свемира/ сад – недостојна и презира”. Зашто је дошло до толиког одсрбљавања, зашто више нико неће са Србима?
 
Није то одсрбљавање, колико одљуђивање. Било је и горих дана, није ово најгоре. „Беху мушка прса охладњела/ и у њима умрла свобода...” Али, замислите Његоша који признаје антисрпску државу на окупираној нашој територији, или врши службу у тој њиховој „аутофекалној”... Рашта ће нама граница? Сад знамо: да би се кокаин шверцовао лакше, продавао скупље и неухватљивије прао. Начињено је срамоте за хиљаду година, али све може да падне за једини дан. Тај дан чекамо. Велики део нашег народа, с најбољим црногорским песницима, није пристао на одљуђивање. Они су залога. Уосталом, та се песма завршава следећим стиховима: „Него да се поле споје: и удвоје, и утроје”.
 
Да ли је Даринка Јеврић, песникиња с Косова и Метохије – наша нова хероина?
 
Катрен посвећен Даринки записао сам у Грачаници, на њено тражење, 2000. године, у споменар. Остајањем на Косову она је заслужила братско дивљење, изражено у стиху „ил ти, сестро, више смрт и не признајеш” (а тај стих је споменичан – памти још Хајдук-Вељково „огледање” са смрћу, у једној Сарајлијиној песми). Но, у том катрену, поред признања, има и опорости: „Што ми одлазимо/ зашто ти остајеш”. Ово „ми” односи се на нашу војску, јер сам ја ратну 1999. годину провео као војник, на маћедонској граници, где су биле стациониране америчке трупе, спремајући се за копнену интервенцију (до које, ипак, није дошло). Сваки Србин, остао на окупираној нашој територији, живи свакодневно умирање на рате.
 
У вашој књизи превладавају тамни, критички, елегични тонови. Разлога за оптимизам, очигледно, нема?
 
Што се мање будемо лагали, пре ћемо наћи тачку ослонца. За нас, људе, није савршенство, већ усавршење. Нико од нас не тражи немогуће, али тежити немогућем – мора свако: ако желимо да оправдамо сопствене животе, опстанемо, дочекамо сутрашњи дан, „сваки своје да покаје старе”.
 
 
 
Зоран Радисављевић
Oбјављено: 16.02.2013.
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Храбро срце Шкотлађанке куцало је за Србију / "Политика" February 15, 2013

Политика
Бране Карталовић
Oбјављено: 15.02.2013

Када су је колегинице питале како може да издржи да ради у немогућим условима, докторка Елизабет Мекбин Рос кратко је одговорила: „Па, неко мора.” – Умрла је 14. фебруара 1915. у Крагујевцу, лечећи српске војнике од пегавог тифуса



Крагујевац – Три мала бела споменика стоје на Варошком гробљу у Крагујевцу, поред капеле. Лево је, у мермер уклесано име Мејбл Дирмер, десно Лорна Ферис, у средини, на нешто вишем обелиску, стоји – докторка Елизабет Рос. Доле, испод имена, ћирилицом је исписано: „Народу сте српском даровали срце, ваша дела красе зраци нашег сунца.”

Ту почива срце храбре Шкотланђанке, која је у Србију дошла када нам је било најтеже, у јеку борбе против аустроугарске армаде, када нашу храбру војску нису косили само меци и топовски шрапнели него и пегави тифус, од којег је умрло више од 300.000 хиљада српских војника. Она их је лечила у немогућим условима, стављајући на коцку и свој живот. Издржала је три недеље. Преминула је 14. фебруара 1915. (по старом календару – 2. фебруара), после 13 дана борбе са тифусном грозницом.

Неко је јуче, пре званичне церемоније одавања почасти у организацији града, испред ова три споменика запалио свећу. Српски народ није заборавио своје хероине, чланице британске лекарске мисије у Првом светском рату. Осим Росове, Дирмерове и Ферисове, у Србију ју је дошло још двадесетак британских болничарки. Многе су изгубиле живот у ратним страхотама на брдовитом Балкану, несебично помажући нашим војницима на првим линијама фронта. Росова у Крагујевцу данас има улицу код Великог парка, а њено име носи и теренска јединица овдашњег Црвеног крста.

Те 1915, Крагујевац је био тешко погођен не само ратом већ и епидемијом пегавог тифуса. У граду је била смештена и Врховна команда и Велика ратна болница за лечење оболелих од заразе.

Др Жарко Вуковић, који се за живота бавио темом савезничких медицинских мисија у Србији и о томе објавио књигу, о ситуацији у Крагујевцу у тим данима на једном месту каже: „Крагујевац је у то време био такорећи мртав град – нико из града није излазио нити је ико у град долазио. Само су се улицама протезале, на снегу и леденој киши, бескрајне колоне воловских запрега у којима су лежали на смрт болесни рањеници и болесници, очекујући да буду примљени у болнице у којима више није било места за њих. Земља је изгледала као да је узорана за неку страшну сетву – на све стране видели су се свеже ископани гробови.”

Управо у то време, Росова из Ниша стиже у Крагујевац, са екипом која, по писању британских публициста, није била припремљена за епидемију пегавог тифуса. Луиз Милер, која је истраживала улогу британске мисије у Србији, о тим околностима овако пише: „Није било довољно сестара, ни начина да се изолују инфицирани пацијенти, није било опреме за дезинфекцију одеће, као ни средстава којима би се заштитили од инфицираних ваши. Један по један, почели су да се разбољевају, а прва британска жртва тифусне грознице била је др Елизабет Рос.”

Пожртвована Шкотланђанка је ипак покушавала да лечи заражене српске војнике, често остајући даноноћно поред њихових постеља. Када су је колегинице једном приликом посетиле и питале како може да издржи да ради у немогућим условима, она је кратко одговорила:

„Па, неко мора.”

_____________


Срби су им дали слободу

Елизабет Мекбин Рос је рођена 1876, у месту Тејн, у брдовитим пределима Шкотске. Одрасла је у имућној породици. Њен отац је био директор лондонског одсека Комерцијалне банке Шкотске. Медицину је дипломирала у Глазгову 1901, а недуго после тога, у оквиру колонијалне медицинске службе, одлази у Персију, данашњи Иран. О невољама и болестима људи у тој земљи написала је књигу, а у домовину се враћа 1914. Уместо планиране специјализације из области тропских болести, чувши за невоље српског народа, она се прикључује британској лекарској мисији која путује за нашу земљу.

За разлику од пуританске Британије, Србија јој је изгледала слободно. Елзи Инглис, борац за женска права, овако пише о дочеку и статусу које су британске докторке имале у Србији: „И у Британаји су ове жене биле лишене политичких, социјалних и економских права. У Србији су се према њима односили са великим поштовањем и, што је још важније, имале су једнак статус. Срби су им дали слободу. Дозволили су им, први пут у животу, да раде у областима резервисаним за мушкарце, да живе и путују самостално. Оне су радиле у болницама, чак и као возачи војних санитета, показујући запањујућу храброст, као што је то случај са др Елизабет Рос.”

Сећање на прошлост је нада у будућност

Поводом 98 година од смрти Елизабете Мекбин Рос, за дипломате Велике Британије, Канаде и Аустралије организован је пријем у Скупштини града Крагујевца. Градоначелник Верољуб Стевановић је рекао да је „немерљива жртва британских хуманитарки уткана у добре односе држава и народа”, а амбасадор Канаде Роман Вашчук поручио је да је „сећање на прошлост нада у будућност”.

Вест о смрти у „Политици”

„Добровољни лекар енглеске мисије у Крагујевцу др Елизабет Рос умрла је од болести коју је добила лечећи ратнике тамошње прве резервне болнице. Племенита Енглескиња искрено је ожаљена. На погребу који је био импозантан, посмртни говор држао је др Војислав М. Јовановић, доцент универзитета.”

Ову вест о смрти Елизабете Рос објавила је „Политика” 4. фебруара 1915. године (по старом календару), и то у дану када је Београд био жестоко бомбардован, засипан артиљеријском ватром Аустроугарске војске.

Н. Т.


Бране Карталовић
Oбјављено: 15.02.2013


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Hrabro-srce-Skotladjanke-kucalo-je-za-Srbiju.sr.html



*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Friday, February 15, 2013

Краљевски пар на обележавању Дана државности и 209. годишњице Првог српског устанка / February 15, 2013

www.royalfamily.org
February 15, 2013


Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина у пратњи г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа и г-дина Ђурђа Нинковића, члана Крунског кабинета присуствовали су данас свечаности обележавања Дана државности Србије и 209. годишњице подизања Првог српског устанка у Орашцу. Церемонији су присуствовали и проф. др Оливер Антић, изасланик Председника Србије Њ.Е. г-дина Томислава Николића, Њ.Е. г-дин Велимир Илић, Министар грађевинарства и урбанизма, г-дин Владимир Божовић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова и г-дин Ненад Бановић, начелник Управе граничне полиције.

Прослава је започела Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске.

Потом је одржан помен у Марићевића јарузи, а онда су Њ.К.В. Престолонаследник Александар, проф. др Оливер Антић, г-дин Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац, и г-дин Дарко Павловић, испред Фонда Први српски устанак, положили венце на споменик Карађорђу. У оквиру церемоније, говоре су одржали Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, проф. др Оливер Антић, и г-дин Бојан Радовић.

Престолонаследник Александар је истакао у свом говору:

„Поздрављам вас на овај свети дан, на једном од најсветијих места српске слободе, као домаћин и Карађорђев потомак! Орашац и Опленац су симболи модерне српске државе и слободе. Ових дана исправља се још једна велика историјска и људска неправда. Мој покојни отац, Краљ Петар II, моја мајка Краљица Александра и моја бака Краљица Марија биће сахрањени уз највише државне почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу 26. маја ове године. Биће то прилика да се Србија опрости од свога Краља и својих Краљица, и да им ода заслужену почаст. Сигуран сам да наш народ и држава тако испуњавају завет који су им оставили Краљ Петар Први Ослободилац, Краљ Александар Први Ујединитељ и велики Вожд Карађорђе. Живео српски народ! Живела Србија!“

Проф. др Оливер Антић је у свом обраћању нагласио:

„У име Председника Србије, г-дина Томислава Николића, честитам овај мало је рећи велики празник. Наше мисли су на овом светом месту посвећене праху оца Србије, нашем Црном Ђорђу, који је 1804. овде на овај дан упалио лучу светла слободе коју више никаква сила није могла трајно да угаси. Та његова бакља осветлила је пут спасења прво за Србе, а потом и за друге народе Европе, Азије и Африке. Ланац ропства замењен је часним веригама, сачињеним од часних крстова и слободе златне, на којима је најблиставији беочуг подвиг и жртва нашег Карађорђа Петровића“, истакао је професор Антић, додавши „нека је браћо и сестре срећан овај велики празник, и нека вас и ваше потомке благодат духа честитог Карађорђа вазда води и усмерава кроз живот, баш као и крманошка књига Светог Саве, јер је то сигуран пут у луку мира и слободе“.

Након тога, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина и чланови саветодавних тела Круне присуствовали су служби коју је у цркви Светог Ђорђа на Опленцу одржао Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован. Потом су Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар и проф. др Оливер Антић положили венце на гроб врховног Вожда Првог српског устанка, Карађорђа. Церемонији на Опленцу присуствовао је и г-дин Мирослав Тасић, државни секретар у Министарству културе и информисања.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина ће у поподневним часовима присуствовати свечаној седници Народне Скупштине сазваној поводом обележавања Дана државности Републике Србије.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, Његово Пресовештнество Владика Јован,Профессор Оливер Антиц Специјални саветник председника Србије, државни званичници и представници општине са члановима културно уметничког ансамбла

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар и
Професор др Оливер Антић при уласку у цркву Св. Ђорђа на Опленцу

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован одржао је службу у цркви Светог Ђорђа на Опленцу

Ловорове венце на гроб Врховног вожда Карађорђа положили су Његово Височанство Престолонаследник Александар и Професор др Оливер Антић

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, Његово Пресовештенство Владика Јован Шумадијски са удружењем Краљевина Србија испред цркве Светог Ђорђа на Опленцу

Њеогово Пресовештенство Владика Јован шумадијски, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина, Специјални саветник председника Републике Србије професор Оливер Антиц, државни секретар у Министартву унутрашњих послова г-дин Ненад Бановић начелник управе граничне полиције и г-дин Бојан Радовић председник општине Аранђеловац

Његово Пресовештенство Владика Јован шумадијски, г-дин Бојан Радовиц председник општине Аранђеловац, Специјални саветник председника Републике Србије професор Оливер Антић, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, државни секретар у Министартву унутрашњих послова Владимир Божовић и Њ.Е. г-дин Велимир Илић Министар за грађевину и урбанизам

Помен у Марићевића јарузи у част 209. годишњице Првог српског устанка

Његово Краљевско Височанство положио је венац на споменик
Врховном Вожду Карађорђу

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар одржао је говор у част Дана Државности и 209.годишњице Првог српског устанка који је подигао вожд Ђорђе Петровић







*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

The Serbian Royal Couple attend Ceremony marking Serbia's Statehood Day and 209th Anniversary of the First Serbian Uprising / February 15, 2013


www.royalfamily.org
February 15, 2013


Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by Mr. Dusan Babac, member of the Privy Council, and Mr. Djurdje Ninkovic, member of the Crown Cabinet, today attended the ceremony in Orasac marking "Serbian Statehood Day", which also marks the 209th anniversary of the First Serbian Uprising. The ceremony was attended by Prof. Dr. Oliver Antic, the special envoy of H.E. Mr. Tomislav Nikolic, President of Serbia, H.E. Mr. Velimir Ilic, Minister of Construction and Urbanism, Mr. Vladimir Bozovic, state secretary at the Ministry of the Interior, and Mr. Nenad Banovic, chief of the border police.

The ceremony started with a Holy Liturgy served by His Grace the Bishop of Sumadija Jovan and the clergy of the Sumadija Diocese.

Following the Liturgy, a memorial service was held in Maricevica Gully after which HRH Crown Prince Alexander, Prof. Dr. Oliver Antic, Mr. Bojan Radovic, President of Arandjelovac Municipality, and Mr. Darko Pavlovic from the First Serbian Uprising Fund laid laurel wreaths on the monument of Karadjordje ["Black George"]. As part of the ceremony speeches were delivered by HRH Crown Prince Alexander, Prof. Dr. Oliver Antic, and Mr. Bojan Radovic.

In his speech the Crown Prince emphasized:

“On this holy day, at one of the holiest places of Serbian freedom, I greet you as a host and as Karadjordje’s descendent. Orasac and Oplenac are the symbols of the modern Serbian state and our fight for freedom. These days we are rectifying one huge historical and personal injustice. My late father, King Peter II, my mother Queen Alexandra, and my grandmother Queen Maria will finally find their peace resting in the Royal Mausoleum of St. George Church in Oplenac, and the official state funeral will be held on May 26, 2013. That will be an opportunity for Serbia to pay respect to their King and their Queens and to escort them to their eternal resting place with peace and honour. I am certain that in this way our people and our state are fulfilling the great oath left by King Peter I the Liberator, King Alexander I the Unifier, and our supreme leader Karadjordje. Long live the Serbian people! Long live Serbia!”

In his address, Prof. Dr. Oliver Antic said:

“On behalf of the President of Serbia, Mr Tomislav Nikolic, I congratulate you on this exceptionally important holiday. At this sacred place, our thoughts are devoted to the ashes of the father of Serbia, Karadjordje ["Black George"], who lit a fire of freedom on this date in 1804 that was never to be extinguished again. That torch has illuminated a path of salvation first for Serbs, and then for other peoples of Europe, Asia, and Africa. The chains of slavery were exchanged for chains of honour, made of holy crosses and freedom, with the most glittering ring representing the great achievement and sacrifice of our Karadjordje Petrovic“, emphasized Professor Antic, concluding “I wish you a very happy holiday and hope that you and your children will be led by the spirit of the honourable Karadjordje, as well as Saint Sava, because it is the safest course to the port of peace and freedom.”

Their Royal Highnesses attended a memorial service officiated by His Grace the Bishop of Sumadija, Jovan, in the Church of Saint George at Oplenac. After the ceremony, laurel wreaths were placed on the tomb of the Supreme Leader Karadjordje by HRH Crown Prince Alexander and Prof. Dr. Oliver Antic. The ceremony in Oplenac was also attended by Mr. Miroslav Tasic, state secretary of the Ministry of Culture and Information.

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine will attend a special session of the Parliament of Serbia in the afternoon.


His Grace Bishop of Sumadija Jovan, His Royal Highness Crown Prince Alexander, Her Royal Highness Crown Princess Katherine, Special advisor to President of The Republic of Serbia Professor Oliver Antic, state secretary at the Ministry of the Interior, and Mr. Nenad Banovic, chief of border police, and Mr. Bojan Radovic President of Arandjelovac Municipality

His Grace Bishop of Sumadija Jovan, Mr. Bojan Radovic, President of Arandjelovac Municipality, Special advisor to President of The Republic of Serbia Professor Oliver Antic, His Royal Highness Crown Prince Alexander, State secretary at the Ministry of the Interior, and Mr.Vladimir Bozovic, and H.E. Mr.Velimir Ilic, Minister of construction and urbanism

Ceremony marking Serbia's Statehood Day with the Serbian Royal couple
 
His Royal Highness Crown Prince Alexander lays the laurel wreaths
on the monument of Supreme leader Karadjordje

His Royal Highness Crown Prince Alexander held a speech in honour of the Celebration of Serbian Statehood day and the 209th anniversary of The First Uprising of the Serbs that was lead by Djordje Petrovic Karadjordje

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, Professor Oliver Antic, Special Advisor to the president of Serbia, His Grace Bishop Jovan of Sumadija, and state dignitaries and municipality officials with members of the national dance ensemble

His Grace Bishop of Sumadija Jovan officiated a memorial service in the
Church of St. George at Oplenac.

His Royal Higness Crown Prince Alexander and Professor Oliver Antic Special Advisor to president of Serbia arrive at St.Djordje Church in Oplenac

His Royal Highness Crown Prince Alexander and Professor Oliver Antic in front of Supreme Leader Karadjorje tomb In Oplenac

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, His Grace Bishop Jovan of Sumadija with Kingdom of Serbia organization members in front of St. George church in Oplenac







*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Дан државности Србије 2013 / Владa Републике Србије - Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у региону


На Сретење, пре 209 година – 15. фебруара 1804. године, у малом шумадијском месту Орашцу отпочео је Први српски устанак, за коначно ослобођење од петовековног робовања под Турцима. На Сретење, пре 178 година – 15. фебруара 1835. године, донет је први српски Устав, један од најлибералнијих и најмодернијих у тадашњој Европи. Србија 15. фебруара прославља Дан државности, у знак сећања на ове славне историјске догађаје и на почетак стварања модерне српске државе.



Фото: европскапесма.орг

Сретење је и верски празник поштован код нас Срба. Везан је за личност Симеона Богопримца, Пресвету Богородицу и њен одлазак у Јерусалимски храм, када је на рукама донела малог Исуса, ради очишћења и обрезања. Према српском веровању, на Сретење се сусрећу зима и пролеће, долазе топлији дани, лакше је ратовати и зато је Српски устанак подигнут на тај дан. Под вођством Карађорђа, у Орашцу је почела борба за ослобођење од вишевековног робовања под Турцима.

Касније је Устав 1835. донет да би се подсетили управо на дан када је Србија ступила у рат за остваривање своје државне независности. На ливади крај цркве кнеза Милоша Обреновића, у данашњем центру Крагујевца, окупило се око 2.400 посланика да донесу највиши правни акт.

Рађен по узору на француске уставне повеље из 1814. и 1830. и белгијски устав из 1831. године, Сретењски устав је први модерни српски устав и један од првих демократских устава у Европи. Још тада, Србија је прихватила начело поделе власти на законодатељну, законоизвршитељну и судску. Прокламовала је право на законито суђење, неприкосновесност личности, слободу кретања и настањивања, неповредивност стана, право на избор занимања, а забранила кулук, укинула феудалне установе и аутократску владавину.

Наши преци желели су да Србија буде уређена држава, да у тој држави власт буде контролисана, да та држава почива на правима грађана, равноправности и заштити приватне својине и приватности људи. Данас, наш циљ је да уредимо државу по моделу развијених и стабилних европских земаља.





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

НАЦИОНАЛНИ ДАН СРБИЈЕ 15. фебруара 2013 - Џон Кери, Државни Cекретар Сједињених Америчких Држава




Саопштење за штампу
Џон Кери
Државни Cекретар
Вашингтон
14. фебруар 2013

У име председника Обаме и народа Сједињених Америчких Држава, ја сам одушевљен да честитам народу Србије док славите ваш Национални дан ово 15. фебруара.

Сједињене Државе су поносни на нашег дугогодишњег партнера, као и пријатељима. Ми остајемо посвећени помагању Србија ојача своје мултиетничко друштво, своје демократске институције и владавину закона, као и да оствари свој циљ пуноправног чланства у Европској унији. Поздрављамо напоре Србије да конструктивно раде са својим суседима да изгради више стабилан регион. Ми ћемо подржати Србију у сваком кораку њеном европском путу, и радујемо се растућој улози Србије као сила за мир и просперитет.

На овај посебан дан, Сједињене Државе стоји поред вас. За све људе у Србији, желим вам мирну и просперитетну будућност.


http://www.state.gov/secretary/remarks/2013/02/204773.htm


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****