Thursday, July 25, 2013

Обележавање 196 година од смрти Вожда Карађорђа / Commemoration service marking 196th anniversary of the death of Supreme Leader Karadjordje ["Black George"], founder of modern Serbia and Serbia's Karageorgevich Dynasty July 25, 2013


Supreme Leader Karadjordje ["Black George"]
 
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II делегирао је др Чедомира Антића, члана Крунског савета, да присуствује помену Вожду Србије Карађорђу, вођи Првог српског устанка (1804), оснивачу модерне Србије и Династије Карађорђевића у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи и да данас положи венац у његово име.

Помен у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, где су сахрањени чланови Династије, служили су свештеници опленачког намесништва, а након тога је уследила церемонија полагања венаца на Карађорђев гроб уз све државне и војне почасти.

Г-дин Чедомир Антић је у име Карађорђевог потомка, Престолонаследника Александра II, положио венац а уз њега и г-дин Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике испред Владе Србије, представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, Задужбине Краља Петра I на Опленцу и чланови Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова и други поштоваоци Вожда Карађорђа.


*****

His Royal Highness Crown Prince Alexander II delegated Dr. Cedomir Antic, member of the Crown Council, to attend the commemoration service for the Supreme Leader Karadjordje ["Black George"], the commander of the First Serbian Uprising (1804) and founder of modern Serbia and the Karadjordjevic Dynasty and to lay a wreath at Karadjordje’s tomb in St. George Church on Oplenac today.

The Holy Liturgy was served by clergy of the Oplenac vicarage at the St. George church at Oplenac, where the members of the Dynasty are buried, and after that a wreath laying ceremony took place at Karadjordje’s tomb, with full state and military honors.

The wreath was laid by Mr. Cedomir Antic on behalf of Karadjordje's descendant Crown Prince Alexander II, Mr. Negovan Stankovic, state secretary at the Ministry of Labour, Employment and Social Policy on behalf of the Government of Serbia, representatives of the Ministry of Defense and Army of Serbia, the Foundation of King Peter I in Topola and members of the Association for Preserving the Tradition of the Wars of Liberation, and other admirers of Karadjordje.


www.royalfamily.org


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Tuesday, July 23, 2013

Novosti na snimanju filma o Milunki Savić / "Novosti" June 16, 2013

Novosti
Marija DEDIĆ
16. jun 2013. 12:38
June 16, 2013

Na snimanju igrano-dokumentarnog filma o heroini Prvog svetskog rata
     
 Sa snimanja filma o Milunki Savić
Sa snimanja filma o Milunki Savić

KO je zaista bila Milunka Savić - žena sa najviše odlikovanja u Prvom svetskom ratu? Da li je bila ljuta na državu koja joj se na herojstvu zahvalila tako što joj je po završetku rata dala posao čistačice u Hipotekarnoj banci? Šta ju je motivisalo da usvoji troje dece i odgaji još 30 mališana kojima je želela da pruži mogućnost obrazovanja, iako je sama bila nepismena?

Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi igrano-dokumentarni film radnog naziva "Milunka Savić", čija je premijera planirana na RTS 5. oktobra, kada se navršava 40 godina od smrti jedne od nekolicine žena koje su se u Prvom svetskom ratu borile rame uz rame sa muškarcima.

Poligon protivterorističke jedinice u Lipovičkoj šumi ugostio je ekipu filma za snimanje jedne od poslednjih scena u kojoj regent Aleksandar Karađorđević (Branislav Trifunović) odlikuje Milunku (Tanja Tačić) Karađorđevom zvezdom. Poligon se nalazi u "ulozi" Grčke gde je princ 7. januara 1917. godine, na Jovandan po starom kalendaru, posetio srpski kamp i odlikovao Milunku. U ulozi vojnika nalaze se pravi kadeti Vojne akademije koji, preuzimajući puške, bajonete i ostalu opremu karakterističnu za Prvi svetski rat, kroz osmeh primećuju: "Ovo je savremenije od onog što mi sad imamo".

A da je i priča o Milunki i danas aktuelna govore crtice iz njene biografije. U Balkanski rat prijavila se kao Milun Savić, da bi nakon ranjavanja u grudi bilo otkriveno da je žena. Dozvolili su joj, ipak, da nastavi borbu jer je pokazala izuzetne bombaške sposobnosti, što je i potvrdila uhapsivši 23 bugarska vojnika u toku jedne noći.

 

- U jednom periodu o Milunki Savić se ništa nije pisalo, a u sledećem, od nje se pravila superheroina - kaže autorka filma Slađana Zarić. - Moja želja je da napravimo istinitu priču o njoj, a ne mit. A činjenice govore da je Srbija imala desetak žena vojnika u vreme kada žene u Evropi i u svetu nisu imale gotovo nikakva prava. Njihova pojava je bila revolucionarna i veoma bitna za emancipaciju žena.

Uprkos činjenici da je Milunka iz Prvog svetskog rata izašla kao najodlikovanija žena, kad su puške odložene - zaboravljena je. Zaposlila se kao čistačica u Hipotekarnoj banci, gde su joj čak prigovarali da ne čisti dobro. Milunka, ipak, nije poklekla - odgajala je ćerku, ali je usvojila još troje dece, a na desetine školovala.

- Birala je bistru decu iz svog sela, kojima je želela da pruži priliku da se obrazuju. Tako je podigla oko tridesetoro mališana. A veoma je teško živela - jedna unuka nam je ispričala da su jedva čekali da se razbole kako bi dobili pomorandžu. Srbija ju je zaboravila, ali ne i Francuska. Tamo je 1931. doživela sve počasti koje nije u svojoj otadžbini, a i danas, u Muzeju Velikog rata kod Pariza deo izložbe posvećen je njoj. A mi nemamo ništa. To je apsurd - kaže Zarićeva.



Upravo zbog toga značajno je što RTS snima ovaj film, smatra Branislav Trifunović.

- Nismo imali mnogo žena heroja, a Milunka je jedan od njih. Imamo naviku da zaboravljamo ljude koji zaslužuju pažnju. Možda nikad nećemo naučiti da pamtimo, ali možemo bar da pokušamo - kaže Trifunović.

Sliku o Milunki u dokumentarnom delu filma rasvetljava oko 25 sagovornika, među kojima su istoričari i članovi njene porodice. Igrani deo boje ratne scene, među kojima je i scena torpedovanja broda u 3D animaciji. Sve je, kaže rediteljka Ivana Stivens, u službi portretisanja Milunke.

- Krenuli smo od gomile neproverenih podataka, a onda polako otkrivali njenu ličnost. Želeli smo da pokažemo kakva je zaista bila. A bila je hrabra, energična, odlučna. Osetljiva na nepravdu. I nežna i čvrsta. Svojeglava i plemenita. Izuzetna žena.



GLUMA TEŽA OD VOJSKE

LIK Milunke Savić dočaraće nam kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, koja i fizički podseća na ratnu heroinu. Scene u kojima baca bombe, puca iz puške, uskače u rov, Tanji nisu teško pale, ali nešto drugo - jeste.

- Ovo je novo i lepo iskustvo za mene, ali moram priznati, malo naporno zbog čekanja. Posle ovoga, nikad ne bih bila glumica - kroz osmeh kaže kadetkinja. - Ali drago mi je što se snima ovaj film. Na Akademiji ništa nismo učili o Milunki, a njena biografija je zaista impresivna. Ona je žena heroj.



http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:438961-Novosti-na-snimanju-filma-o-Milunki-Savic


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Краљ Александар I Обреновић приликом посете манастиру Хиландар 1896. године, у краљевој пратњи се налазио и мајор Живојин Мишић, као краљев ађутант

Краљ Александар I Обреновић приликом посете манастиру Хиландар 1896. године, у краљевој пратњи се налазио и мајор Живојин Мишић, као краљев ађутант (Мишић је у другом реду трећи с лева)
 
 
 
 
  
na Facebook.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

 

Wednesday, July 17, 2013

"...If, despite everything, there is war, you can rest assured that Russia will never abandon Serbia to her fate." Tsar Nicholas II of Russia to Crown Prince Alexander of Serbia on July 27, 1914, the eve of the First World War.


Aleksandra's Note:

On this day, July 17, in 1918, the Communists murdered Russian Tsar Nicholas II Romanov and his family. Tsar Nicholas II did not live to see the end of the First World War or Serbia's glorious victory in that war.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

Nicholas II Depicted in Serbian Graffiti

Paul Gilbert
www.royalrussia.org
www.angelfire.com
February 12, 2013

Graffiti portrait of Russian Emperor Nicholas II on Ulitsa (Street) Tsara Nikolaja II
in the Vrachar district of Belgrade, Serbia. Artist unknown. (1)


A rare historical figure is the subject of a graffiti drawing in Belgrade, Serbia. An enormous image of Emperor Nicholas II can now be found on Ulitsa Tsara Nikolaja II, in the Vrachapy [Vrachar] district of the capital. I regret that the artist is unknown.

The Serbian people had great respect for the last Russian Tsar, never forgetting his coming to their aid in World War I.

On 24th July, 1914, Crown Prince Alexander of Serbia sent Tsar Nicholas II the following telegram:

"Yesterday the Austro-Hungarian Government presented to the Serbian Government a note about the murders at Serajevo. Ever since this horrible crime was committed Serbia has condemned it. We are willing to investigate the plot and we will severely punish any Serbians who are found to be involved. But, the demands from Austria-Hungary are unnecessarily humiliating for Serbia. However, they say we must agree to all of them in forty-eight hours or Austria-Hungary is threatening us with war. We are prepared to accept some of the conditions but we need more time and the Austro-Hungarian army is already preparing for war.

"We are unable to defend ourselves and we beg your Majesty to help us. The friendship which your Majesty has always shown toward Serbia gives us confidence that our appeal to your noble heart will be answered."

On 27th July, 1914, Tsar Nicholas II sent Crown Prince Alexander of Serbia the following reply:

"Your Highness was quite right to contact me and nor were you mistaken about the friendship I have for the Serbian people.

"My Government is doing its utmost to smooth away the present difficulties. I have no doubt that neither you nor the Serbian Government will neglect any step which might lead to a settlement, and both prevent the horrors of a war and protect the national dignity of Serbia.

"All efforts must be directed at avoiding bloodshed; but if, despite everything, there is war you can rest assured that Russia will never abandon Serbia to her fate."

According to Father Demetrios Serfes, on March 30, 1930, a telegram was published in the Serbian newspapers stating that the Orthodox inhabitants of the city of Leskovats in Serbia had appealed to the Synod of the Serbian Orthodox Church with a request to raise the question of the canonization of the late Russian Emperor Nicholas II, who was not only a most humane and pure-hearted Ruler of the Russian people, but who also died with the glory of a martyr's death.



Graffiti portrait of Russian Emperor Nicholas II on Ulitsa (Street) Tsara Nikolaja II
in the Vrachar district of Belgrade, Serbia. Artist unknown. (2)

© Paul Gilbert @ Royal Russia. 12 February, 2013





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


Tuesday, July 16, 2013

VIDEO - Србија и руски Свети Цар Николај II Романов [Prvi Svetski Rat]


Цар Николај II Романов

Posted on You Tube by "silverbgd"




http://youtu.be/hI31CNYOSW0



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Руски Лазар / Свети Владика Николај Србски о Цару Николају II Романову 18 May 1868 – 17 July 1918


 
Цар Николај II Романов
Tsar Nicholas II Romanov
May 18, 1868 - July 17, 1918
 
 
 
Свети Владика Николај Србски о Цару Николају II Романову
 
Руски Лазар
 
"Савест наша нас приморава да плачемо, када Pуси плачу, и да се радујемо, када се Pуси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.
 
"Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду србског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јевангељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?
 
"Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју.
 
"Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати."
 
 
Свети Владика Николај
Jул 1932. године,
Београд
 
 
 
Zahvaljujući "Немањићи" na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Sunday, July 14, 2013

VIDEO: Крунисање Краља Петра Првог - цео филм / The Crowning of King Peter I Karageorgevich of Serbia - Entire documentary film


King Peter I of Serbia


Posted on You Tube by "Kraljevina Srbija"



Published on Jul 14, 2013

"'Крунисање Краља Петра I Карађорђевића' односно "Крунисање Краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију" је назив за документарно-репортажни филм који су снимили Британци Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Метершо септембра и октобра 1904. године а поводом крунисања новог српског Краља Петра I Карађорђевића у Београду, главном граду Краљевине Србије. Филм је први пут приказан у Уједињеном Краљевству, у оквиру предавања о Србији Арнолда Вилсона, који је уједно био и почасни српски конзул у Шефилду. Београдска премијера филма одржана је у Краљевском Српском народном позоришту априла 1905. године, у присуству Краља Петра I, Краљевске породице, чланова владе, дипломатског кора и других званица. Овај филм је данас најстарији сачувани филмски документ на Балкану. Крунисање Краља Петра I Карађорђевића је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један. Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму."


http://youtu.be/wKFvjS27f0I



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Thursday, July 11, 2013

НА ДАНАШЊИ ДАН НАВРШАВА СЕ 169 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА I / 169 years since the birth of HM King Peter I Karageorgevich of Serbia



King Peter I Karageorgevich of Serbia

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.
 
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
 
Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
 
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
 
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.
 
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
 
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.
 
 
*****
 
 
HM King Peter I
 
King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864.

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 
 
After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.
 
In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in Geneva Switzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.
 
During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.
 
On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.
 
From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.
 
The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.
 
The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.
 
King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Држимо се начела “Срби на окуп” - По Видовдану, 29. јуна 2013.г у седишту СНО у Чикагу одржан је 72. Конгрес Српске Народне Одбране у Америци, најстарије националне организације Срба на америчком континенту

www.snd-us.com
July 2013

72. Конгрес Српске Народне Одбране June 29, 2013
  
По Видовдану, 29. јуна 2013.г у седишту СНО у Чикагу одржан је 72. Конгрес Српске Народне Одбране у Америци, најстарије националне организације Срба на америчком континенту.
 
Када то кажемо мислимо на то да ће следеће године ова организација обележити 100 година постојања и истрајања у раду са америчким Србима, увек водећи рачуна да заштити интерес целокупног Српства, било на америчком, европском или другом континенту. То што је Видовдан значио и за оне Србе када су стварали националну заједницу у Америци, значи и данас, па је тако у време тога празника био и позив СНО на окупљање, видовданско окупљање. Увек су се ту решавали како велики тако и мали проблеми, анализирале прилике, славили успеси и узавирала сећања на видовданску етику и епику.
 
Откако је реновиран Дом СНО, захваљујући иницијативи председника и радом веће групе чланова и помагача, скоро сви конгреси су се одржавали у њему. Као национално седиште организације пружа добре услове да се у њему одрже овакви скупови, како по броју гостију тј. делегата, тако и по техничкој опремљености.
 
Тога дана, сала СНО је била пуна делегата који су дошли из разних крајева Америке, а понајвише их је било из превеликог чикашког округа. Неки су овде били по први пут, неки су чести гости на догађајима које ту организује Одбрана.

По верификацији делегата и њиховој прозивци, председник СНО Славко Пановић отворио је конгрес пожелевши добродошлицу, а потом је, као и увек, конгресно зборовање молитвом отворио прота Урош Оцокољић, помоливши се за успешан заједнички рад.

Председник конгреса била је Мара Милановић која је прилично добро водила ток конгреса. Потпредседница конгреса била је Добрана Комненић, делегат из Кливленда. Ово је до сада други пут у историји СНО да је конгрес водила жена. Први пут се то десило када је председавала др. Јелена Павићевић.

Радни део конгреса је протекао конструктивно и у најбољем могућем реду, а на конгресу су присуствовале различите генерације чланова СНО.

Извештај је најпре поднео председник Централног одбора СНО Славко Пановић. Говорио је о свим значајнијим догађајима које је СНО организовала или заједно са другима учествовала, од прошлог до овог конгреса. Стипендије српским студентима, десете по реду, ове године није могао лично да уручи због изненадне болести, али је у Београду све организовано и додељено. Сусрети у СНО познати под називом „Вечери Слободе“ одржавани су сваке три недеље и представљају облик јавних трибина које недостају међу нашим народом у расејању. Лист „Слобода“ редовно излази и на највишем нивоу представља СНО у националном смислу, али је председник Пановић, који је уједно и главни и одговорни уредник, нагласио да је потребно још више претплатника како би лист могао да се самофинансира. Захваливши се свима на помоћи коју су му пружили у раду, председник је апеловао на више одговорног рада и активности током ове и наредне године јер нас очекује велики јубилеј 100-годишњице постојања СНО. У свом 20-годишњем руковођењу Српском народном одбраном, ово ће бити највећи подухват што се тиче организације сопствених догађаја, рекао је председник СНО Славко Пановић.

Потом су своје извештаје изнели Генерални секретар прота мр Урош Оцокољић и благајник Мића Антонијевић.

Присутни председници и представници Месних одбора су дали своје извештаје и предали донације Централном одбору. Одбори делују у сагласности са Извршним и Централним одбором, али имају и своје активности, па су и многа дешавања широм Америке иницирана или организована баш утицајем и учешћем Одбора у тим местима. Углавном, тамо где има српског народа или српске цркве, ту су и чланови и одбори СНО. Теме су како од националног садржаја тако и културни догађаји, али и спортски. Ипак, за све њих, како се видело у разговорима и излагањима, најбитније питање јесте опстанак српског народа и државе. Многе теме из Отаџбине су и наше теме овде: зашто се још увек добро држе комунисти у Србији, зашто се држава и власт у Отаџбини утркује да уђе у Европску унију а своје двориште још увек није уредила, зашто се држава пустоши од стране умешних крадљиваца народног добра, зашто се одају почасти онима који не заслужују а Српство и национална идеја прогања, ђенералу Дражи још увек се суди не само у суду већ и у медијима... Теме нису нерешиве, али делегатима не може да буде јасно зашто се српско национално питање и све што у њега спада не ставља на сто за решавање. Или, мислимо, да ће то уместо нас, решити европска заједница народа. Ипак, за оне у Отаџбини који желе да знају, српски народ и родољуби у Америци врло су забринути како се олако доносе одлуке о правцима деловања и судбини српског народа и државе.

Ипак, после дискусија у том смислу, уследиле су и оне које су тичу конкретних дешавања у одборима и самом националном седишту Српске народне одбране. Надзорни одбор и Суд Части је установио да је прошле године све прошло у најбољем реду и да није било неправилности у раду, како материјалном тако и финансијском. То је врло битно јер је СНО и непрофитна организација и свој рад заснива на професионалном вођењу књига и издавању признаница за прилоге.

Делегати 72. Конгреса усвојили су Резолуцију која је одраз стремљења и ставова Српске народне одбране, и она представља сажети скуп мисли о најважнијим националним питањима, али и оним који се тичу рада наше организације. Резолуцију је прочитао у име Одбора др Првослав Андрејевић, чланови су били још и Раде Вујовић и Радован Продановић.

Пред крај конгреса разрешена је стара управа, одато јој је признање за савестан рад, а делегати су одмах затим гласали за новог председника Централног одбора. По 21. пут за председника је изабран, и овога пута једногласно, Славко Пановић, који је своје склоности и пожртвовање за ову организацију доказао у најбољем смислу кроз овај дуги период на челу најстарије националне организације Срба у Америци. Члановима, Централном и Извршном одбору (који ће бити изабрани на првој седници Централног одбора), управницима и Председнику желимо успешну и благородну годину која ће бити забележена као врло важна. Срби на окуп – стара је порука Српске народне одбране. Држимо се тога, и нећемо погрешити!

Конгрес је завршен заклетвом новоизабраних чланова Централног одбора и молитвом за успешан и частан рад на добробит српског народа.



http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=299:drzimo-se-nacela-srbi-na-okupu&catid=1:aktivnosti&Itemid=47



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Краљевски пар на пријему „Теслин чаробни свет струје” у Њујорку / Serbian Royal Couple attend New York City Reception “Tesla’s Wonderful World of Electricity” July 10, 2013


www.royalfamily.org
July 11, 2013

Nikola Tesla
 
 
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, присуствовали су у среду увече, 10. јула 2013. године пријему „Теслин чаробни свет струје” који је одржан у Дворани науке у Квинсу у Њујорку.

Поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, који је био један од главних говорника, на пријему су се обратили г-ђа Мирјана Живковић, Генерални конзул Републике Србије у Њујорку, И г-дин Владимир Јеленковић, директор музеја ’Никола Тесла’ у Београду.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II истакао је да је веома срећан и поносан због чињенице да се лик и дело Никола Тесла све чешће помиње не само у Србији већ широм света.

„Данас, седамдесет година после Теслине смрти, име овог великог Србина све чешће се помиње и све више постаје надахнуће онима на којима свет остаје – младим људима окренутим стицању знања, повезивању људи из свих делова света и заједничком решавању проблема. Оно што је Тесла створио велико је, а како време пролази постаје још веће“.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II захвалио се Генералном конзулату Републике Србије у Њујорку, Скупштини Града Београда, музеју Николе Тесле и њујоршкој Дворани науке што су омогућили ово дивно окупљање којим се обележава живот и дело „човека који је изумео двадесети век“.


http://www.royalfamily.org/?235,sr_Краљевски-пар-на-пријему-„Теслин-чаробни-свет-струје”-у-Њујорку


*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended a reception “Tesla’s wonderful world of electricity” in New York City Wednesday evening, 10 July 2013 at the New York Hall of Science in Queens.

Besides HRH Crown Prince Alexander, who was one of the key note speakers, guests were also addressed by Mrs. Mirjana Zivkovic, Consul General of Serbia in New York, and Mr. Vladimir Jelenkovic, director of the “Nikola Tesla” Museum in Belgrade.

His Royal Highness Crown Prince Alexander emphasized that he was very happy and proud about that the work and achievements of Nikola Tesla have been increasingly recognized not just in Serbia but also all around the world.

“The name of this great Serb is being mentioned more and more today, seventy years after his death, and it is becoming more and more an inspiration to those who shall inherit the world – the young people poised at acquiring knowledge, connecting people all over the world and solving problems together. I am very happy and proud because of that. I express my gratitude to the Consulate General of the Republic of Serbia in New York, Assembly of the City of Belgrade, the Nikola Tesla Museum of Belgrade, and the New York Hall of Science for organizing this wonderful gathering, celebrating the life and work of ‘the man who invented the 20th century'" added the Crown Prince.


http://www.royalfamily.org/?233,en_royal-couple-at-new-york-city-reception-“tesla’s-wonderful-world-of-electricity


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****



Wednesday, July 10, 2013

NIKOLA TESLA - THE SERBIAN GENIUS "WHO LIT THE WORLD" / July 10, 1856 - January 7, 1943

 
 

„If I would be fortunate to achieve some of my ideas, it would be on the behalf of the whole of humanity.
If those hopes would become fulfilled, most exciting to me would be the thought that it is the deed of a Serb.“
 
Nikola Tesla

 
„Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина.“
 
Никола Тесла
 
*****
 
 
Tesla Biography


NIKOLA TESLA

THE GENIUS WHO LIT THE WORLD
 
Dr. Ljubo Vujovic
Secretary General, New York
Tesla Memorial Society
 
New York, July 10, 1998
 

Nikola Tesla symbolizes a unifying force and inspiration for all nations in the name of peace and science. He was a true visionary far ahead of his contemporaries in the field of scientific development.  New York State and many other states in the USA proclaimed July 10, Tesla’s birthday - Nikola Tesla Day.
 
Many United States Congressmen gave speeches in the House of Representatives on July 10, 1990 celebrating the 134th anniversary of scientist-inventor Nikola Tesla. Senator Levine from Michigan spoke in the US Senate on the same occasion.
 
The street sign “Nikola Tesla Corner” was recently placed on the corner of the 40th Street and 6th Avenue in Manhattan. There is a large photo of Tesla in the Statue of Liberty Museum. The Liberty Science Center in Jersey City, New Jersey has a daily science demonstration of the Tesla Coil creating a million volts of electricity before the spectators eyes. Many books were written about Tesla: Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla by John J. O’Neill  and Margaret Cheney’s book Tesla: Man out of Time has contributed significantly to his fame. A documentary film Nikola Tesla, The Genius Who Lit the World, produced by the Tesla Memorial Society and the Nikola Tesla Museum in Belgrade, The Secret of Nikola Tesla (Orson Welles), BBC Film Masters of the Ionosphere are other tributes to the great genius.
 
Nikola Tesla was born on July 10, 1856 in Smiljan, Lika, which was then part of the Austo-Hungarian Empire, [in the] region [now known as] Croatia. His father, Milutin Tesla was a Serbian Orthodox Priest and his mother Djuka Mandic was an inventor in her own right of household appliances. Tesla studied at the Realschule, Karlstadt in 1873, the Polytechnic Institute in Graz, Austria and the University of Prague. At first, he intended to specialize in physics and mathematics, but soon he became fascinated with electricity. He began his career as an electrical engineer with a telephone company in Budapest in 1881. It was there, as Tesla was walking with a friend through the city park that the elusive solution to the rotating magnetic field flashed through his mind. With a stick, he drew a diagram in the sand explaining to his friend the principle of the induction motor. Before going to America, Tesla joined Continental Edison Company in Paris where he designed dynamos. While in Strassbourg in 1883, he privately built a prototype of the induction motor and ran it successfully. Unable to interest anyone in Europe in promoting this radical device, Tesla accepted an offer to work for Thomas Edison in New York. His childhood dream was to come to America to harness the power of Niagara Falls.
 
Young Nikola Tesla came to the United States in 1884 with an introduction letter from Charles Batchelor to Thomas Edison: “I know two great men,” wrote Batchelor, “one is you and the other is this young man.” Tesla spent the next 59 years of his productive life living in New York. Tesla set about improving Edison’s line of dynamos while working in Edison’s lab in New Jersey.  It was here that his divergence of opinion with Edison over direct current versus alternating current began. This disagreement climaxed in the war of the currents as Edison fought a losing battle to protect his investment in direct current equipment and facilities.
 
Tesla pointed out the inefficiency of Edison’s direct current electrical powerhouses  that have been build up and down the Atlantic seaboard. The secret, he felt, lay in the use of alternating current ,because to him all energies were cyclic. Why not build generators that would send  electrical energy along distribution lines  first one way, than another, in multiple waves using the polyphase principle?
 
Edison’s lamps were weak and inefficient  when supplied by direct current. This system had a severe disadvantage in that it could not be transported more than two miles due to its inability to step up to high voltage levels necessary for long distance transmission. Consequently, a direct current power station was required at two mile intervals.
 
Direct current flows continuously in one direction; alternating current changes direction 50 or 60 times per second and can be stepped up to vary high voltage levels, minimizing power loss across great distances. The future belongs to alternating current.
 
Nikola Tesla developed polyphase alternating current system of generators, motors and transformers and held 40 basic U.S. patents on the system, which George Westinghouse bought, determined to supply America with the Tesla system. Edison did not want to lose his DC empire, and a bitter war ensued. This was the war of the currents between AC and DC. Tesla-Westinghouse ultimately emerged the victor because AC was a superior technology. It was a war won for the progress  of both America and the world.
 
Tesla introduced his motors and electrical systems in a classic paper, “A New System of Alternating Current Motors and Transformers” which he delivered before the American Institute of Electrical Engineers in 1888. One of the most impressed was the industrialist and inventor George Westinghouse. One day he visited Tesla’s laboratory and was amazed at what he saw. Tesla had constructed a model polyphase system consisting of an alternating current dynamo, step-up and step-down transformers and A.C. motor at the other end. The perfect partnership between Tesla and Westinghouse for the nationwide use of electricity in America had begun.
 
In February 1882, Tesla discovered the rotating magnetic field, a fundamental principle in physics and the basis of nearly all devices that use alternating current.  Tesla brilliantly adapted the principle of rotating magnetic field for the construction of alternating current induction motor and the polyphase system for the generation, transmission, distribution and use of electrical power.
 
Tesla’s A.C. induction motor is widely used throughout the world in industry and household appliances. It started the industrial revolution at the turn of the century. Electricity today is generated transmitted and converted to mechanical power by means of his inventions. Tesla’s greatest achievement is his polyphase alternating current system, which is today lighting the entire globe.
 
Tesla astonished the world by demonstrating. the wonders of alternating current electricity at the World Columbian Exposition in Chicago in 1893. Alternating current became standard power in the 20th Century.  This accomplishment changed the world. He designed the first hydroelectric powerplant in Niagara Falls in 1895, which was the final victory of alternating current.  The achievement was covered widely in the world press, and Tesla was praised as a hero world wide. King Nikola of Montenegro conferred upon him the Order of Danilo.
 
Tesla was a pioneer in many fields.  The Tesla coil, which he invented in 1891, is widely used today in radio and television sets and other electronic equipment.  That year also marked the date of Tesla's United States citizenship.  His alternating current induction motor is considered one of the ten greatest discoveries of all time.  Among his discoveries are the fluorescent light, laser beam, wireless communications, wireless transmission of electrical energy, remote control, robotics, Tesla’s turbines and vertical take off aircraft. Tesla is the father of the radio and the modern electrical transmissions systems. He registered over 700 patents worldwide. His vision included exploration of solar energy and the power of the sea. He foresaw interplanetary communications and satellites.
 
The Century Magazine published Tesla's principles of telegraphy without wires, popularizing scientific lectures given before Franklin Institute in February 1893.
 
The Electrical Review in 1896 published X-rays of a man, made by Tesla, with X-ray tubes of his own design.  They appeared at the same time as when Roentgen announced his discovery of X-rays.  Tesla never attempted to proclaim priority.  Roentgen congratulated Tesla on his sophisticated X-ray pictures, and  Tesla even wrote Roentgen's name on one of his films.  He experimented with shadowgraphs similar to those that later were to be used by Wilhelm Rontgen when he discovered X-rays in 1895.  Tesla's countless experiments included work on a carbon button lamp, on the power of electrical resonance, and on various types of lightning.  Tesla invented the special vacuum tube which emitted light to be used in photography.
 
The breadth of his inventions is demonstrated by his patents for a bladeless steam turbine based on a spiral flow principle.  Tesla also patented a pump design to operate at extremely high temperature.
 
Nikola Tesla patented the basic system of radio in 1896.  His published schematic diagrams describing all the basic elements of the radio transmitter which was later used by Marconi.
 
In 1896 Tesla constructed an instrument to receive radio waves.  He experimented with this device and transmitted radio waves from his laboratory on South 5th Avenue. to the Gerlach Hotel at 27th Street in Manhattan.  The device had a magnet which gave off intense magnetic fields up to 20,000 lines per centimeter.  The radio device clearly establishes his piority in the discovery of radio.
 
The shipboard quench-spark transmitter produced by the Lowenstein Radio Company and licensed under Nikola Tesla Company patents, was installed on the U.S. Naval vessels prior to World War I.
 
In December 1901, Marconi established wireless communication between Britain and the Newfoundland, Canada, earning him the Nobel prize in 1909.  But much of Marconi's work was not original.  In 1864, James Maxwell theorized electromagnetic waves.  In 1887, Heinrich Hertz proved Maxwell's theories.  Later, Sir Oliver Logde extended the Hertz prototype system.  The Brandley coherer increased the distance messages could be transmitted.  The coherer was perfected by Marconi.
 
However, the heart of radio transmission is based upon four tuned circuits for transmitting and receiving.  It is Tesla's original concept demonstrated in his famous lecture at the Franklin Institute in Philadelphia in 1893.  The four circuits, used in two pairs, are still a fundamental part of all radio and television equipment.
 
The United States Supreme Court, in 1943 held Marconi's most important patent invalid, recognizing Tesla's more significant contribution as the inventor of radio technology.
 
Tesla built an experimental station in Colorado Springs, Colorado in 1899, to experiment with high voltage, high frequency electricity and other phenomena.
 
When the Colorado Springs Tesla Coil magnifying transmitter was energized,  it created sparks 30 feet long.  From the outside antenna, these sparks could be seen from a distance of ten miles.  From this laboratory, Tesla generated and sent out wireless waves which mediated energy, without wires for miles.
 
In Colorado Springs, where he stayed from May 1899 until 1900, Tesla made what he regarded as his most important discovery-- terrestrial stationary waves.  By this discovery he proved that the Earth could be used as a conductor and would be as responsive as a tuning fork to electrical vibrations of a certain frequency.  He also lighted 200 lamps without wires from a distance of 25 miles (40 kilometers) and created man-made lightning.  At one time he was certain he had received signals from another planet in his Colorado laboratory, a claim that was met with disbelief in some scientific journals.
 
The old Waldorf Astoria was the residence of Nikola Tesla for many years.  He lived there when he was at the height of financial and intellectual power.  Tesla  organized elaborate dinners, inviting famous people who later witnessed spectacular electrical experiments in his laboratory.
 
Financially supported by J. Pierpont Morgan, Tesla built the Wardenclyffe laboratory and its famous transmitting tower in Shoreham, Long Island between 1901 and 1905. This huge landmark was 187 feet high, capped by a 68-foot copper dome which housed the magnifying transmitter.  It was planned to be the first broadcast system, transmitting both signals and power without wires to any point on the globe.  The huge magnifying transmitter, discharging high frequency electricity, would turn the earth into a gigantic dynamo which would project its electricity in unlimited amounts anywhere in the world.
 
Tesla's concept of wireless electricity was used to power ocean liners, destroy warships, run industry and transportation and send communications instantaneously all over the globe.  To stimulate the public's imagination, Tesla suggested that this wireless power could even be used for interplanetary communication.  If Tesla were confident to reach Mars, how much less difficult to reach Paris.  Many newspapers and periodicals interviewed Tesla and described his new system for supplying wireless power to run all of the earth's industry.
 
Because of a dispute between Morgan and Tesla as to the final use of the tower.  Morgan withdrew his funds.  The financier's classic comment was, "If anyone can draw on the power, where do we put the meter?"
 
The erected, but incomplete tower was demolished in 1917 for wartime security reasons.  The site where the Wardenclyffe tower stood still exists with its 100 feet deep foundation still intact.  Tesla's laboratory designed by Stanford White in 1901 is today still in good condition and is graced with a bicentennial plaque.
 
Tesla lectured to the scientific community on his inventions in New York, Philadelphia and St. Louis and before scientific organizations in both England and France in 1892. Tesla’s lectures and writings of the 1890s aroused wide admiration among contemporaries popularized his inventions and inspired untold numbers of younger men to enter the new field of radio and electrical science.
 
Nikola Tesla was one of the most celebrated personalities in the American press, in this [20th] century. According to Life Magazine's special issue of September, 1997, Tesla is among the 100 most famous people of the last 1,000 years.  He is one of the great men who divert the stream of human history.  Tesla's celebrity was in its height at the turn of the century.  His discoveries, inventions and vision had widespread acceptance by the public, the scientific community and American press.  Tesla's discoveries had extensive coverage in the scientific journals, the daily and weekly press as well as in the foremost literary and intellectual publications of the day.  He was the Super Star.
 
Tesla wrote many autobiographical articles for the prominent journal Electrical Experimenter, collected in the book, My Inventions.  Tesla was gifted with intense powers of visualization and exceptional memory from early youth on.  He was able to fully construct, develop and perfect his inventions completely in his mind before committing them to paper.
 
According to Hugo Gernsback, Tesla was possessed of a striking physical appearance over six feet tall with deep set eyes and a stately manner.  His impressions of Tesla, were of a man endowed with remarkable physical and mental freshness, ready to surprise the world with more and  more inventions as he grew older.  A lifelong bachelor he led a somewhat isolated existence, devoting his full energies to science.
 
In 1894, he was given honorary doctoral degrees by Columbia and Yale University and the Elliot Cresson  medal by the Franklin Institute.  In 1934, the city of Philadelphia awarded him the John Scott medal for his polyphase power system. He was an honorary member of the National Electric Light Association and a fellow of the American Association for the Advancement of Science. On one occasion, he turned down an invitation from Kaiser Wilhelm II to come to Germany to demonstrate his experiments and to receive a high decoration.
 
In 1915, a New York Times article announced that Tesla and Edison were to share the Nobel Prize for physics.  Oddly, neither man received the prize, the reason being unclear.  It was rumored that Tesla refused the prize because he would not share with Edison, and because Marconi had already received his.
 
On his 75th birthday in 1931, the inventor appeared on the cover of Time Magazine. On this occasion, Tesla received congratulatory letters from more than 70 pioneers in science and engineering including Albert Einstein. These letters were mounted and presented to Tesla in the form of a testimonial volume.
 
Nikola Tesla on the cover of Time Magazine 1931
 
 
Tesla died on January 7th, 1943 [Serbian Orthodox Christmas] in the Hotel New Yorker, where he had lived for the last ten years of his life. Room 3327 on the 33rd floor is the two-room suite he occupied.
 
A state funeral was held at  St. John the Divine Cathedral in New York City. Telegrams of condolence were received from many notables, including the first lady Eleanor Roosevelt and Vice President Wallace. Over 2000 people attended, including several Nobel Laureates. He was cremated in Ardsley on the Hudson, New York. His ashes were interned in a golden sphere, Tesla’s favorite shape, on permanent display at the Tesla Museum in Belgrade along with his death mask.
 
In his speech presenting Tesla with the Edison medal, Vice President Behrend of the Institute of Electrical Engineers eloquently expressed the following:
 
"Were we to seize and eliminate from our industrial world the result of Mr. Tesla's work, the wheels of industry would cease to turn, our electric cars and trains would stop, our towns would be dark and our mills would be idle and dead.  His name marks an epoch in the advance of electrical science."
 
Mr. Behrend ended his speech with a paraphrase of Pope's lines on Newton:
 
"Nature and nature's laws lay hid by night.  God said 'Let Tesla be' and all was light."
 
 

    The world will wait a long time for Nikola Tesla’s equal in achievement and imagination.”

 
E. Armstrong
 
 
 
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesoserbia@yahoo.com
 
 
*****