Friday, August 30, 2013

Why are no Allies paying attention to the Serbian WWI Battle of Tser victory?

Monument to the Battle of Tser victory of 1914 in Serbia.
Author of photo unknown at this time.

Aleksandra's Note: The following comments were posted on Free Republic by “Blogger DTA on the Free Republic forum”. The points DTA makes are well worth noting as we near the Centennial of the Great War.


Aleksandra Rebic


"Austro-Hungarian POWs brought typhus fever to Serbia. By the end of 1914, 200,000 Serbs were dead. The typhus fever tragedy continued into 1915. It was Austro-Hungarian WMD [Weapons of Mass Destruction] of the time.

"The Battle of Tser was the first Allied victory in WW1. It is interesting to note that no Allies are paying any attention to it.

"Perhaps it's because all the allies EXCEPT Serbia declared armistice with Germany and KUK.

"The WW1 victory was a pyrrhic victory for Serbia - 56% of the male population perished, and the industry and land were ravaged by Germany and Austria. Serbia never recovered.

"I could only imagine what kind of garbage and historical revisionism we will have to endure next year. The history of WW1 and its aftermath are reshuffled beyond recognition. It all started around 1976. By then, French books stopped mentioning the role of Serbia among the allies and gradually, the German/Austrian/Nazi view got a foothold. IMHO [In my humble opinion], it is not only an insult to the memory of the Serbs who perished, it is an insult to the memory of all Allied soldiers and seamen who fought in the Great War. The Germans and Austrians, precursors of the Nazis, won WW1 in the historical revisionism rematch."

Blogger DTA on the Free Republic forum


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Недопустива ревизија историје - Обележена [99] годишњица Церске битке / "Политика" August 19, 2013

Oбјављено: 19.08.2013.

Недопустива ревизија историје

Обележена годишњица Церске биткe

(Фото Танјуг)
Свечаним полагањем венаца, уз државне и војне почасти у Текеришу код Лознице обележена је 99. годишњица Церске битке, у присуству премијера Србије Ивице Дачића који је поручио да Србија 100 година од избијања Првог светског рата мора да се бори за истину о том сукобу и против ревизије историје. Дачићевом обраћању претходило је, уз државне и војне почасти.

Он је изразио бојазан да ће наредне године у Сарајеву, на обележавању стогодишњице Првог светског рата, српски народ поново бити оптужен за изазивање до тада највећег оружаног сукоба у историји човечанства:

„Не уважава се чињеница да је тај атентат само искоришћен као повод за империјалистичке и освајачке тежње Аустроугарске и Немачке, а њима се тада придружила и Бугарска. Уосталом да је Први светски рат изазван због лудости српског народа, не бисмо имали савезнике, него би сви били на страни наших нападача.”

Поводом најаве подизања споменика аустроугарском престолонаследнику Францу Фердинанду у Сарајеву, оценио ја да би то представљало ревизију историје која не сме да се дозволи.

„Идући у сусрет обележавању великог јубилеја стогодишњице од почетка Првог светског рата, апелујем за мир, разумевање и толеранцију међу народима, религијама и државама. На тај начин најправичније ћемо се одужити нашим заједничким прецима који су дали свој живот за слободу. Њихова жртва је безмерна, као што је и наша одговорност да наставимо у правилном смеру велика. Будимо довољно мудри и истрајни у остваривању идеала које смо заједнички поставили,” нагласио је Дачић.



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Wednesday, August 28, 2013

Monument to the Serbian Heroes of the Ibar fallen in the Wars of Liberation 1912-1918 / Spomenik Palim Srpskim (Ibarskim) Junacima u Oslobodilackim Ratovima 1912-1918

Monument to the Serbian Heroes of the Ibar
fallen in the Wars of Liberation 1912-1918.
Author of Photo unknown at this time. 

Aleksandra's Note: There are many beautiful areas in Serbia. The landscapes found there can be breathtaking. One such area is home to the monument dedicated to the fallen Serbian heroes of the Ibar, a river 171 miles long (276 km) that flows through Serbia, Kosovo, and eastern Montenegro. The Ibar river begins in Rožaje, eastern Montenegro, passes through Kosovo and flows into Central Serbia, near Kraljevo, into the West Morava river.

This monument, that was carved out of stone, can be seen on the road between Kraljevo (a city in Serbia built beside the Ibar River) and Raska (in south-central Serbia). The soldier faces Kosovo and Metohija.

This beautiful place is a fitting home to such a monument, dedicated to the Serbian heroes that fought for all the right things.


Aleksandra Rebic

Spomenik Ibarskim junacima palim za Kralja i otadzbinu 1912-1918
Photo by "Stancha" on Panoramio
Spomenik Srpskim (Ibarskim) Junacima 1912-1918 (1)
Monument to the Serbian heroes of the Ibar 1912-1918
Spomenik Srpskim (Ibarskim) Junacima 1912-1918 (2)
Monument to the Serbian heroes of the Ibar 1912-1918
"Ovaj spomenik govori o tome da su Srbi svuda i na svakom koraku hteli da odbrane i sacuvaju svoju domovinu."
By Anastasija
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at

Sunday, August 25, 2013

"TO MY DEAR PEOPLE - To all Serbs, Croats and Slovenians" by King Alexander I of Yugoslavia / "МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ - Свима србима, Хрватима и Словенцима" - Александар I / January 6, 1929

To all Serbs, Croats and Slovenians"
King Alexander I of Yugoslavia
The ultimate national and state interests and their future command me, as a ruler and son of this country, to directly address our people and to tell them sincerely and openly things that my principles and my love of Homeland dictate.
The time has come when there should be no intermediary between the ruler and the nation.
During all the efforts and with all the patience that I have practiced in doing my high duties the cry of our people, ever diligent and patriotic, but also tormented, has torn apart my soul. Our people have realized for a long time by their common sense that we could not continue to take the same path any more.
My and people’s expectations that evolution of our internal political affairs will bring stabilization and consolidation of state affairs did not materialize.
The parliamentary order and our political life in general are getting worse and worse, and that is very bad for our people and our state. All important institutions in our state, their development and progress of the society in general, are put in great peril because of that.
That ailing political situation in our country harms not just our internal progress, but also our international credibility and reputation.
Parliamentary system, that has been my ideal as it was to my father before me, became so abused by infatuated political parties that it endangered any worthwhile activity in the state.
The sad dissensions and events that took place at the National Parliament undermined people’s trust in that institution.
Any kind of agreement, and even proper civilized behavior, became completely impossible.
Instead of building up and strengthening the spirit of national unity, Parliamentary system started to provoke chaos and national break down.
It is my holy duty to protect the state and national unity by all means. And I am willing to fulfill this duty without hesitation.
To protect national and state unity is the ultimate goal of my reign, and it should be superior duty for me and anyone else.
It is my obligation before our people and before history. Love of the Homeland and respect of countless compatriots who sacrificed their lives for those ideals make me feel that way.
To try to cure that evil through standard parliamentary elections and change of government, would mean only additional waste of time like it happened over previous several years.
We have to find new ways and new methods.
I am positive that in these difficult times all Serbs, Croats and Slovenians will understand these sincere words of their King and that they will be my most genuine supporters in future efforts to build a polity and system of government that will meet the best interests of our people and our country.
Therefore I have decided to abolish the Constitution of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians adopted on 28 June 1921.
All other laws stay in effect, until they are abolished by my decree.
Any future laws would be adopted in the same manner.
National Assembly elected on 11 September 1927 is to be dismissed.
By announcing this decision to my people I order all state authorities to implement it, and I order all and each one to obey it.
In Belgrade
6 January 1929
Alexander I [Karageorgevich]

Свима србима, Хрватима и Словенцима"
Највиши народни и државни интереси и њихова будућност заповедају Ми, да се, и као Владалац и као Син ове земље, обратим непосредно Народу и да му отворено и искрено кажем оно, што Ми у
садашњем тренутку налажу Моја савест и Моја љубав према Отаџбини.
Наступио је час, када између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника.
У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса, радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којим се до сада ишло.
Моја очекивања, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање прилика у земљи, нису се остварила.
Парламентарни ред и сав наш политички живот добијају све више негативно обележје, од чега Народ и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност.
Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству.
Парламентаризам , који је као политичко средство по традицијама од Мога незаборављенога Оца и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страсти злоупотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави.
Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини поколебали су код Народа веру у корисност те установе.
Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи, постали су апсолутно немогући.
У место да парламентаризам развија и јача дух народног и државног јединства , он, -овакав, какав је, - почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања.
Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно јединство. И ја сам решен, да ову дужност без колебања испуним до краја.
Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за Мене и свакога.
То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То Ми налаже љубав према Отаџбини и пијетет према безбројним жртвама, које падоше за тај идеал.
Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим законодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година.
Ми морамо тражити нове методе рада и крћити нове путеве.
Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разумети ову искрену реч свога Краља и да ће они бити моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је једини циљ:
да се у што краћем времену постигне остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општим народним потребама и државним интересима.
Ради тога решио сам и решавам, да Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921. године престане важити.
Сви земаљски закони остају у важности, док се према потреби Мојим Указом не укину.
На исти начин доносиће се у будуће нови закони.
Народна Скупштина изабрана 11. септембра 1927. године распушта се.
Саопштавајући ову Моју одлуку Моме Народу, наређујем свима властима у Држави, да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам, да је поштују и да јој се покоравају.
6. јануара 1929.
У Београду

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Краљевски пар на изложби „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије" / Serbian Royal Couple visit exhibition “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties at Historic Museum of Serbia Archives” / August 21, 2013
August 21, 2013

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by H.E. Francis M. O'Donnell, Ambassador (ret.), Director of the Clans of Ireland and Delegate of the Clan O'Donnell of Tyrconnell, visited today an exhibition at  the Historic Museum of Serbia about the Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties.

TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine enjoyed an exhibition devoted to the two Dynasties that take most of the credit for the liberation of the Serbian people from the Ottoman Empire and building of the modern Serbian State.

At the “Karadjordjevic and Obrenovic Dynasties in Historic Museum of Serbia Archives” Exhibition very valuable items are displayed, among them more than 400 personal belongings of Karadjordje ["Black George"] and Milos Obrenovich, founders of the modern era of Serbian Royal Dynasties and their descendants.

The ones which distinguish themselves among other exhibits, by their artistic quality and historical significance, are the Royal insignia of HM King Peter I: orb, scepter, coronation gown of Venetian velvet and silk, and his crown made out of cannon handle from the First Serbian uprising that he wore only once during his coronation in 1904; the Supreme leader Karadjordje's lavishly ornamented yataghan; the saber of Aleksandar Obrenovic, and jewelry of the Obrenovic family, paintings by famous Serbian painters Uros Knezevic, Paja Jovanovic and Uros Predic, and furniture from the Serbian Royal Palaces.

HRH Crown Prince Alexander II believes that it is the obligation of us all to preserve the historic memory of our nation, our tradition and to keep our national and cultural heritage. The Historic Museum of Serbia has a very important role in this regard.

Краљевски пар на изложби „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије"

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, у пратњи Њ.Е. г-дина Френциса О’Донела, амбасадора у пензији, посетили су данас изложбу у Историјском музеју Србије посвећену династијама Карађорђевић и Обреновић.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, уживали су у изложби посвећаној двема династијама које су заслужне за ослобађање српског народа од вишевековне османлијске власти и стварање модерне српске државе.

У оквиру изложбе „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије", изложени су врло вредни експонати - више од 400 предмета који су припадали родоначелницима нововековних српских династија Карађорђу и Милошу, и њиховим наследницима.

Међу експонатима се својим уметничким квалитетима и историјским значајем издвајају краљевске инсигније: шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт од венецијанског плиша и свиле опасан хермелином први пут изложен након рестаурације и једина сачувана српска круна - круна Краља Петра I Карађорђевића, изливена по нацрту Михаила Валтровића од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа у чувеној радионици браће Фализ у Паризу, коју је краљ Петар I носио само једном - на свом крунисању 1904. године на стогодишњицу Првог српског устанка. У поставци је и вождов јатаган белосапац са раскошним орнаментима, сабља Александра, накит породице Обреновић поручен за време прве владавине кнеза Милоша, оригинална платна познатих сликара Уроша Кнежевића, Паје Јовановића и Уроша Предића, намештај који је некада красио ентеријере српских дворова.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II сматра да је обавеза и одговорност на сваком од нас да чувамо сећање свог народа на своју прошлост и традицију како би спречили брисање наше народне баштине и обичаја, и у том задатку Историјски музеј Србије има велику улогу.,sr_Краљевски-пар-на-изложби-„Карађорђевићи-и-Обреновићи-у-збиркама-Историјског-музеја-Србије-


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Wednesday, August 21, 2013

Serbia marks anniversary of first Allied victory of WWI [BATTLE OF CER] / "B92-Tanjug" August 19, 2013

August 19, 2013

BELGRADE -- Monday [August 19, 2013] marks the 99th anniversary of the Battle of Cer, in which the Serbian Kingdom soldiers defended the country against the invading Austro-Hungarian forces.

The Tekeriš memorial (BetaMUP)
 The Serbian army won the battle - the first Allied victory over the Central Powers in the First World War.
The Austro-Hungarian army launched its attack on Serbia from Bosnia-Herzegovina on August 12, 1914 and went on to take the town of Šabac, but the Serbian forces made a strong stand at Mt. Cer, 35 kilometers from the city.
The first big confrontation occurred in the night between August 15 and 16 near the village of Tekeriš, and the two armies continued to fight through August 20 along a 50-kilometer-wide front.
The Austro-Hungarian forces, commanded by Oskar Potiorek, numbered 200,000 men and modern artillery.
They went up against the army of the Kingdom of Serbia, whose supreme commander was Prince Regent Aleksandar Karađorđević and which counted on a force of 180,000 soldiers - and "unparalleled morale," Tanjug is reporting.
On their way to victory, the Serbians were helped by a good strategy devised by the supreme command, along with their experience in the modern warfare of the time gained during the Balkan Wars.
During the night between August 19 and 20, the Austro-Hungarians were forced to retreat back into Austria-Hungary, and the so-called Cer Operations ended on August 28, when the Serbian army re-entered Šabac and forced the enemy to flee across the Drina River back to Bosnia-Herzegovina, at that time the annexed territory of Austria-Hungary.
About 25,000 Austro-Hungarian soldiers were killed or wounded, and over 4,500 were taken as prisoners of war. Serbian casualties comprised a total of 16,045 non-commissioned officers and soldiers and 259 officers, with 2,107 of them killed and 250 taken as prisoners of war.
In his report on the Austro-Hungarians defeat, journalist Egon Erwin Kisch wrote: "Our army has been crushed and it is running away in utter disarray, in a wild and panic-stricken flight: a beaten army - no! an uncontrolled mob running towards the border in senseless panic."
"These Serbs are remarkable... they know how to defend their land," Kisch said.
The way the Battle of Cer was fought and won is viewed as a masterpiece of the art of war, a remarkable example of transition from a strategic defense to a counter-offensive. Today, it is studied at major military academies across the world, including the United States Military Academy (USMA) at West Point.
As the most important operative group, the Serbian Second Army and its commander General Stepa Stepanović played the key role in the battle. Stepanović prepared a plan of action and sent a regiment to take control of the Cer ridge at the crucial moment, for which the prince regent awarded him the title of a duke.
Defending the homeland and the people from the Austro-Hungarian aggression, the Serbian army showed exceptional courage and patriotism which will remain engraved in the collective memory of the nation forever, Tanjug said in its report.
The news that the Serbian army defeated the Austro-Hungarian troops came as a surprise for the world public which did not expect a small country, exhausted by the Balkan Wars in the previous two years, to hold up against the major military force.
The Serb victory also helped the morale of the Allied forces which were losing battles on all battlefields at the beginning of the war.
Because of the Serbian victory in the Battle of Cer, Austria-Hungary was late in refocusing its troops toward the Eastern Front which later facilitated the operations of the Allies.
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at

Tuesday, August 20, 2013

PTC VIDEO: Сећање на јунаке са Цера / "PTC - Radio-Televizija Srbije" August 19, 2013

"PTC - Radio-Televizija Srbije"
Понедељак, 19. авг 2013
August 19, 2013
Припремила Тања Димитрић Мијаиловић

На Церу одата почаст учесницима једне од најзначајнијих битака српске војске у Првом светском рату, која је окончана на данашњи дан, пре 99 година. Сећањем на храбре претке славимо живот и мир, поручио у Текеришу премијер Ивица Дачић.

Крај Спомен-костурнице у Текеришу обележена је 99. годишњица Церске битке, једне од најзначајнијих и највећих победа српске војске у Првом светском рату. У име Владе Србије ловоров венац на споменик церским јунацима положио је премијер Ивица Дачић.

Венце су положили и представници амбасаде Словачке, друштва за неговање традиције ослободилачких ратова и удружења за поштовање традиције.

Обраћајући се грађанима, премијер Дачић је рекао да се Република Србија сећа и поклања велику пажњу на догађаје и жртве из прошлости, нарочито из Првог светског ртата.

Одајући почаст церским јунацима, премијер је нагласио да не смемо заборавити храбре претке и војводу Степу Степановића. Сећањем на њих, рекао је Дачић, славимо живот и мир.

"Окренувши се будућности, не заборављамо наше претке који су изгубили живот у Првом светском рату, а посебно у Церској бици. Сећајући се њих, као и њиховог заповедника - славног генерала и војводе Степе Степановића - ми славимо живот, а не смрт", поручио је Дачић.

Према његовим речима, дужност и одговорност Србије је да негује сећање на своје претке, али и да истраје у грађењу друштва заснованог на вредностима и идеалима хуманизма и ненасиља.

Посебно не смемо пред следећу годину и обележавање годишњице сарајевског атентата дозволити ревизију историје коју ће неке европске земље покушати да ураде, рекао је Дачић.

"Ми данас, 100 година после Првог светског рата морамо да се боримо против ревизије која покушава да каже да су Срби криви због Сарајевског атентата, не уважавајући чињеницу да је тај атентат само искоришћен као повод за империјалистичке и освајачке тежње Аустроугарске и Немачке, а њима се тада придружила и Бугарска", рекао је Дачић.

Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа српске војске у читавом току Првог светског рата и то је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Остваривши победу у знаменитој Церској битки, припадници српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.

Церска битка је и прва победа неке војске Сила Антанте у Првом светском рату.



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


PTC VIDEO: Церски марш од Шапца до Текериша / "Radio-Televizija Srbije" August 18, 2013

Spomenik palim junacima Cerske Bitke
(Wikipedia - I.Stevanovic)

Radio-Televizija Srbije
Hедеља, 18. авг 2013
Припремила Тања Димитрић Мијаиловић

Више стотина грађана из десетак градова из Србије и РС у колони ка Церу да би на тај начин обележили 99. годишњицу чувене битке, прве победе савезника у Првом светском рату. Марш се организује од 2010. године.

Више од 450 грађана из десетак градова из Србије и Републике Српске, данас је кренуло у марш ка планини Цер да би на тај начин обележили 99. годишњицу Церске битке, прве победе савезника у Првом светском рату, 19. августа 1914.

Марш се организује од 2010. године, а први пут је организатор невладина организација "Церски марш".

Један од оснивача манифестације, Божидар Катић наводи да је организација настала због промовисања значајних историјских датума везаних за регион Шапца.

"Марширати од Шапца до Текериша је начин да се цивилизовано и пристојно обележи прва победа савезника у Првом светском рату. На сличан начин покушаћемо да обележимо све значајне датуме везане за регион, јер сматрамо да је наш крај запостављен по том питању", рекао је Катић.

Покровитељи манифестације су Град Шабац, Министарство одбране, Министарство грађевине и урбанизма и велики број локалних предузетника.

Свим учесницима су обезбеђени храна и превоз у повратку са Цера, као и превоз до планине за оне који одустану од пешачења.

Пут од Шапца до Текериша дугачак је 32 километра.



If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Saturday, August 17, 2013

VIDEO: Церска битка (Цео филм) August 1914

Monument honoring the historic Serbian Victory in the Battle of Cer August 1914.
Cer was the first Allied victory in the First World War.
Photo courtesy of

Posted on You Tube by "NoviBeograd45"


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at


Friday, August 16, 2013

Због својих заслуга у Балканским и Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац

Краљ Петар Први Карађорђевић
 Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Почетком 1868, са свега 24 године, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
После убиства Кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код Цара Николаја II. Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је извела државни удар и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је велики траг на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским и Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.
Кoвчег са телом Краља Петра I био је прекривен заставом Гвозденог пука.
Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило", била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.
on Facebook.
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at