Sunday, August 25, 2013

"TO MY DEAR PEOPLE - To all Serbs, Croats and Slovenians" by King Alexander I of Yugoslavia / "МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ - Свима србима, Хрватима и Словенцима" - Александар I / January 6, 1929

 
 
 
 
"TO MY DEAR PEOPLE -
To all Serbs, Croats and Slovenians"
 
King Alexander I of Yugoslavia
 
The ultimate national and state interests and their future command me, as a ruler and son of this country, to directly address our people and to tell them sincerely and openly things that my principles and my love of Homeland dictate.
 
The time has come when there should be no intermediary between the ruler and the nation.
 
During all the efforts and with all the patience that I have practiced in doing my high duties the cry of our people, ever diligent and patriotic, but also tormented, has torn apart my soul. Our people have realized for a long time by their common sense that we could not continue to take the same path any more.
 
My and people’s expectations that evolution of our internal political affairs will bring stabilization and consolidation of state affairs did not materialize.
 
The parliamentary order and our political life in general are getting worse and worse, and that is very bad for our people and our state. All important institutions in our state, their development and progress of the society in general, are put in great peril because of that.
 
That ailing political situation in our country harms not just our internal progress, but also our international credibility and reputation.
 
Parliamentary system, that has been my ideal as it was to my father before me, became so abused by infatuated political parties that it endangered any worthwhile activity in the state.
 
The sad dissensions and events that took place at the National Parliament undermined people’s trust in that institution.
 
Any kind of agreement, and even proper civilized behavior, became completely impossible.
 
Instead of building up and strengthening the spirit of national unity, Parliamentary system started to provoke chaos and national break down.
 
It is my holy duty to protect the state and national unity by all means. And I am willing to fulfill this duty without hesitation.
 
To protect national and state unity is the ultimate goal of my reign, and it should be superior duty for me and anyone else.
 
It is my obligation before our people and before history. Love of the Homeland and respect of countless compatriots who sacrificed their lives for those ideals make me feel that way.
 
To try to cure that evil through standard parliamentary elections and change of government, would mean only additional waste of time like it happened over previous several years.
 
We have to find new ways and new methods.
 
I am positive that in these difficult times all Serbs, Croats and Slovenians will understand these sincere words of their King and that they will be my most genuine supporters in future efforts to build a polity and system of government that will meet the best interests of our people and our country.
 
Therefore I have decided to abolish the Constitution of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians adopted on 28 June 1921.
 
All other laws stay in effect, until they are abolished by my decree.
 
Any future laws would be adopted in the same manner.
 
National Assembly elected on 11 September 1927 is to be dismissed.
 
By announcing this decision to my people I order all state authorities to implement it, and I order all and each one to obey it.
 
 
In Belgrade
6 January 1929
Alexander I [Karageorgevich]


 
 
"МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ -
Свима србима, Хрватима и Словенцима"
 
Александар
 
Највиши народни и државни интереси и њихова будућност заповедају Ми, да се, и као Владалац и као Син ове земље, обратим непосредно Народу и да му отворено и искрено кажем оно, што Ми у
садашњем тренутку налажу Моја савест и Моја љубав према Отаџбини.
 
Наступио је час, када између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника.
 
У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса, радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којим се до сада ишло.
 
Моја очекивања, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање прилика у земљи, нису се остварила.
 
Парламентарни ред и сав наш политички живот добијају све више негативно обележје, од чега Народ и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност.
 
Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству.
 
Парламентаризам , који је као политичко средство по традицијама од Мога незаборављенога Оца и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страсти злоупотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави.
 
Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини поколебали су код Народа веру у корисност те установе.
 
Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи, постали су апсолутно немогући.
 
У место да парламентаризам развија и јача дух народног и државног јединства , он, -овакав, какав је, - почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања.
 
Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно јединство. И ја сам решен, да ову дужност без колебања испуним до краја.
 
Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за Мене и свакога.
 
То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То Ми налаже љубав према Отаџбини и пијетет према безбројним жртвама, које падоше за тај идеал.
 
Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим законодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година.
 
Ми морамо тражити нове методе рада и крћити нове путеве.
 
Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разумети ову искрену реч свога Краља и да ће они бити моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је једини циљ:
да се у што краћем времену постигне остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општим народним потребама и државним интересима.
 
Ради тога решио сам и решавам, да Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921. године престане важити.
 
Сви земаљски закони остају у важности, док се према потреби Мојим Указом не укину.
На исти начин доносиће се у будуће нови закони.
Народна Скупштина изабрана 11. септембра 1927. године распушта се.
 
Саопштавајући ову Моју одлуку Моме Народу, наређујем свима властима у Држави, да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам, да је поштују и да јој се покоравају.
 
 
6. јануара 1929.
У Београду
Александар
 
 
 
 
 
*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

No comments: