Saturday, September 28, 2013

VIDEO - Обележена годишњица смрти кнеза Милоша Обреновића / "PTC - Radio-Televizija Srbije" September 26, 2013


Кнез Милош Обреновић
1780-1860
(Wikipedia)

PTC - Radio-Televizija Srbije
September 26, 2013

Помен кнезу Милошу Обреновићу, поводом 153. годишњице његове смрти, служен у Саборној цркви у Београду. Ловорове венце на гробницу у којој почива кнез Милош положили су представници Владе и Генералштаба Војске Србије.

У организацији Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова, у Београду, у Саборној цркви, обележена је 153. годишњица смрти Милоша Обреновића, вође Другог српског устанка и утемељитеља династије Обреновић.

Помен кнезу Милошу служио је викар патријарха Српске православне цркве Јован Ћулибрк уз саслужење свештеника Саборне цркве.

Ловорове венце на гробницу у којој почива кнез Милош положили су представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије.

Кнез Милош Обреновић владао је од 1815. до 1839. године и од 1858. до 1860. године и био је један од најзначајнијих нововековних српских владара.
За предводника Другог српског устанка изабран је на Цвети, 23. априла 1815. године, у Такову код Горњег Милановца.

Владавину Милоша Обреновића обележили су постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима.

Био је велики противник доношења Устава који би ограничио његову апсолутну власт, ипак 1835. бива донет Сретењски устав, након чега почиње заоштравање унутрашњополитичке кризе која кулминира 1838. године доношењем такозваног Туског устава и абдицирањем кнеза Милоша.

Након свргавања кнеза Александра Карађорђевића, кнез Милош се по други пут нашао на српском престолу, и то од 1858. до своје смрти 26. септембра 1860. године.



http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1402612/%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0+%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B8+%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0+%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B0.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

The Karageorgevich [Karadjordjevic] Dynasty of Serbia / "Прелепа слика која краси просторије Општинског одбора Инђија, дело господина Душана Поповића из Инђије"

 
Photo courtesy of:
 
Урош Парезановић
 
on
 
 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Srbija nije kriva za početak Prvog svetskog rata / "Politika" September 22, 2013

Politika
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 22/09/2013

Ideološka lutanja mladobosanaca kretala su se između suprotnih pogleda dvojice glavnih ideologa – Vladimira Gaćinovića i Dimitrija Mitrinovića, rekao je Draga Mastilović

Gavrilo Princip
 
Od našeg specijalnog izveštača
 
Gacko – I drugog dana, na naučnom skupu u Gacku, s temom: „Sarajevski atentat 1914“, vođena je zanimljiva rasprava.
 
Prof. dr Aleksandar Životić je rekao da se na Zapadu, poslednjih dvadeset godina, pojavio veliki broj antinaučnih radova u kojima se sva krivica za početak Prvog svetskog rata svaljuje na Srbiju, što apsolutno nije tačno.
 
Najviše ovakvih „naučnih“ radova pojavilo se u britanskoj istoriografiji, gde je nekoliko uglednih profesora jasno prozvalo Srbiju kao glavnog krivca za početak Prvog svetskog rata. Po njihovom mišljenju, postoji opasnost od srpskog nacionalizma i hegemonizma, jer Srbi i srpski nacionalizam remete međunarodne odnose na Balkanu.
 
Referat dr Anje Filimonove (Rusija) odnosi se na ulogu Vatikana u otpočinjanju Prvog svetskog rata. Ona je navela nekoliko citata iz originalnih dokumenata, gde se iz izjava velikodostojnika Rimokatoličke crkve vidi da je Vatikan potpirivao agresiju na Srbiju.
 
Tokom Prvog svetskog rata odnosi Vatikana i Srbije ukazuju na težnju Svete stolice da likvidira Srbiju kao „nezavisni faktor međunarodne politike“, sa željom da je uključi u sferu uticaja Austrougarske, radi proširenja rimokatolicizma na Balkanu.
 
Povezivati Srbe i Gavrila Principa sa teroristima i Osamom bin Ladenom, smatra Anja Filimonova, nedopustivo je.
 
Akademik Vojislav Maksimović upozorava da će rezultat velike propagande, koja se vodi, biti poremećena prava slika o Sarajevskom atentatu. U sklopu te propagande je i najavljeno podizanje spomenika Francu Ferdinandu u Sarajevu. Spomenik hoće da podignu oni čiji su pradedovi bili protivnici aneksije BiH. Bošnjaci su se, više od Srba, borili protiv vlasti Austrougarske.
 
Profesor Emil Vlajki kaže da se sada, kada jenjava priča o Srebrenici, traži novi put za demonizaciju Srba. Upoređivanje Mlade Bosne sa Al Kaidom je besmislica. Srbiju hoće da optuže za smrt 40 miliona ljudi u Prvom svetskom ratu!
 
Jordan Ristić je govorio o Sarajevskom atentatu u češkoj književnosti. Tri su značajna stvaraoca čije je delo neraskidivo vezano sa Sarajevskim atentatom: Masarik, Petar Bezruč, koji u pesmi „Žudnja“ slavi vidovdanskog heroja Gavrila Principa, i Karel Novi, koji je romanom „Atentat“ uzdrmao Austrougarsku monarhiju i probudio savest sveta.
 
U svojim „Uspomenama“ Ivo Kranjčević svedoči, podseća prof. dr Mihailo Šćepanović, da su mladobosanci, bez sputanosti, oslobođeni verskog fanatizma, nacionalno zaneseni jugoslovenstvom, čin atentata shvatali kao „odušak napaćenog naroda“.
 
Kako je Sarajevski atentat odjeknuo u Crnoj Gori objašnjava dr Zoran Lakić. O Sarajevskom atentatu je istog dana obaveštena Crna Gora. Otkazane su sve javne priredbe u glavnom gradu.
 
Francuski izvori beleže da je Cetinje ovu vest primilo uzdržano, ali sa „tihim odobravanjem“, jer se verovalo da će atentat doneti oslobođenje celom srpstvu. Oni oprezniji su se plašili da se može izgubiti i već dobijeno, moglo bi doći do napada Austrougarske na Srbiju. Navode se i reči gospodara, koji se tih dana nalazio izvan Crne Gore: „Slabo se desilo u Sarajevu. Biće rata“.
 
O mladobosancima između srpstva i jugoslovenstva govorio je Draga Mastilović. Mladobosanska generacija, objašnjava, nije bila jedinstvena, nije imala jasna gledišta o pitanju jugoslovenstva, mada se upravo ova generacija smatra glavnim nosiocem jugoslovenske ideje u Bosni i Hercegovini, pred Prvi svetski rat.
 
U Bosni i Hercegovini, pre Sarajevskog atentata, podseća prof. dr Savo Đeklić, zabranjen je rad svih organizacija koje su imale predznak – srpski: Srpsko učiteljsko društvo, Srpsko diletantsko pozorište, Srpska trgovačka omladina, Srpsko pjevačko društvo, Srpsko sokolsko društvo... Naredba je doneta 1. maja, a objavljena 3. maja 1913. godine.
 
Austrougarska monarhija, kaže prof. dr Milan D. Lazić, i ne pomišlja da sagleda svoju odgovornost i krivicu za izazivanje ratnog sukoba.
 
Nema ni pomena o njihovim ekspanzionističkim ciljevima, prodoru na Istok, preko Balkana, i osvajanju teritorija na Bliskom i Srednjem istoku. Žrtve tih nerealnih ambicija bili su Srbi u Srbiji, ali i Srbi u BiH, kao i Srbi na čitavom Balkanu.
 
Junska kriza 1914. godine, tvrdi Srđa Trifković, započela je u Beču, jasno izraženom namerom načelnika Generalštaba Konrada fon Hecendorfa da Sarajevski atentat iskoristi kao povod za preventivni rat protiv Srbije – rat koji mu je izmakao u zimu 1912/1913, odlučnom intervencijom ubijenog nadvojvode.
 
Konrad je hteo jedan kratki, ograničeni rat, u kojem bi porazio Srbiju i razbio „zavereničko gnezdo“ u Beogradu, čime bi povratio ugled i autoritet monarhije.
 
O počecima Prvog svetskog rata i posledicama Sarajevskog atentata tek će se pričati u vremenu koje je pred nama. Veliki naučni skup, u junu naredne godine, organizovaće Srpska akademija nauka i umetnosti.
 
Ćorovićevi susreti pisaca i istoričara završeni su u Foči, gostovanjem pisaca i istoričara i književnim časom u Andrićgradu.
 
Terziću uručena nagrada „Vladimir Ćorović“
 
Na svečanosti u Gacku, nagrada „Vladimir Ćorović“ uručena je Slavenku Terziću  za knjigu „Stara Srbija – XIX–XX vek“ (Drama jedne civilizacije, Raška, Kosovo i Metohija, Skopsko-tetovska oblast), u izdanju „Pravoslavne reči“ i Istorijskog instituta u Beogradu, koja je proglašena najboljim istoriografskim delom u ovoj godini.
 
 
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 22/09/2013
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
****

Gavrilo Princip je pucao u okupatora / "Politika" September 21, 2013

Politika
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 21.09.2013.

Posle atentata na Franca Ferdinanda, podseća Miloš Kovačević, nije osuđivan i progonjen samo srpski narod nego i srpski jezik i ćirilica, čulo se na naučnom skupu „Sarajevski atentat 1914“

Gavrilo Princip (Foto Vikipedija)
 
Od našeg specijalnog izveštača
 
Gacko – U susret stogodišnjici Prvog svetskog rata, u Gacku je održan naučni skup s temom: „Sarajevski atentat 1914“. U poslednjih nekoliko meseci, i kod nas i u svetu, vode se velike polemike oko atentata u Sarajevu, na Vidovdan 1914. godine, kada je Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, ubio austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Prvi svetski rat, kao što je poznato, počeo je mesec dana kasnije, objavom rata Austrougarske monarhije Srbiji.
 
U Sarajevu je već najavljeno da će stogodišnjica Velikog rata biti obeležena velikim muzičkim spektaklom i drugim manifestacijama, koje će zajedno organizovati Austrija, Nemačka i Francuska. Oštro je protestovao Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, kazavši da je reč o „menjanju istorije i njenog povezivanja sa skorom prošlošću BiH“.
 
Američki, britanski, a, pre svega, nemački mediji, utrkuju se da izbijanje Prvog svetskog rata prikažu u novom svetlu, tobože zahvaljujući novim istorijskim činjenicama. Za početak Prvog svetskog rata optužuju se Rusija i Srbija. Nemački „Velt“ i američki „Volstrit džornal“ Mladu Bosnu izjednačavaju sa Al Kaidom, a Gavrila Principa proglašavaju teroristom, prapotomkom Bin Ladena.
 
Gavrilo Princip, ističe Čedomir Antić, svakako nije započeo Prvi svetski rat. Podstakla ga je Nemačka pošto je napala Rusiju i Francusku. Srbija bi bila žrtva Austrougarske i da nije bilo sarajevskog atentata. O tome svedoče godine carinskog rata, pretnje ratom 1908, 1912. i 1913. Princip je pucao u okupatora i autokratu. Ubistvo Franca Ferdinanda, smatra Radoslav Gaćinović, tretirano je tada kao i ubistvo bilo kojeg predstavnika okupatora, u atentatu je prepoznat odbrambeni i oslobodilački čin, jer je političko, kulturno i svako drugo nasilje nad narodima BiH prevršilo svaku meru. Pucajući u naslednika austrougarskog prestola, Gavrilo Princip je, u stvari, pucao u to veliko zlo koje je gušilo BiH.
 
Posle ujedinjenja Nemačke i propasti Sovjetskog Saveza, upozorava Miloš Ković, na delu je poništavanje svih ključnih posledica Prvog svetskog rata i konačnog urušavanja versajskog sistema. Nema više Čehoslovačke, nema više Jugoslavije. Nemačka, i države njenih tadašnjih (i sadašnjih) saveznika, preuzimaju glavnu reč u Evropskoj uniji.
 
Veliku polemiku, u književnim krugovima, izazvala je rečenica Vuka Draškovića da su Srbiju skupo koštali Principovi hici u Sarajevu, jer je postavljeno pitanje: „Ako je Princip bio skup, koliko je koštao Obilić“ (Vladimir Kecmanović).
 
Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, upozorio je da će „neki moćni“ pokušati da iskoriste veliki jubilej – stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata za revidiranje, pa i nečasno prekrajanje istorijskih činjenica. A u jednoj anketi, nedavno sprovedenoj, građani Srbije su odgovarali na pitanje da li je Gavrilo Princip heroj ili terorista: „heroj“ (64,7 odsto), „terorista“ (7,1), „ne znam“ (28,3).
 
Neposredno posle Sarajevskog atentata na Franca Ferdinanda, podseća prof. dr Miloš Kovačević, osumnjičen je i stavljen van zakona čitav srpski narod u Bosni i Hercegovini. Bez presedana je, bez sumnje, i činjenica da nije osuđivan i progonjen samo srpski narod nego i srpski jezik i ćirilica. U Austrougarskoj monarhiji posebno su došli na udar Srbi i njihovo pismo – ćirilica. Prve mere koje su preduzete posle izbijanja rata bile su potiskivanje ćirilice iz javne upotrebe. Tako je već 3. oktobra 1914. Zemaljska vlada u Hrvatskoj ukinula učenje ćirilice u javnim osnovnim školama.
 
U Bosni i Hercegovini stav prema Srbima, srpskom jeziku i ćirilici posebno je zaoštren kada je za poglavara došao general Stjepan Sarkotić, a za njegovog zamenika dr Nikola Mandić, koji je kasnije bio predsednik Vlade Nezavisne Države Hrvatske. Beč se, a zar se drukčije i moglo očekivati, saglasio sa ukidanjem ćirilice u Bosni i Hercegovini. Dana 10. novembra 1915, izdata je Naredba Zemaljske vlade u Sarajevu o opštoj zabrani ćirilice. Posle okupacije Srbije, početkom 1916, ćirilica je zabranjena i u Srbiji, u javnoj upotrebi, a u aprilu iste godine, i u Crnoj Gori. Sada, posle sto godina od opšte zabrane ćirilice u srpskom narodu, naglašava Kovačević, nemarom samog srpskog naroda, ćirilica polako, ali sigurno, odumire.
 
Oba naša Vidovdana, onaj kosovski i onaj sarajevski, oba tragična i veličanstvena u isti mah, kaže Miloš Marković, duboko su ukorenjena u naše biće i u našu nacionalnu svest. Time su, između ostalog, postala moćno izvorište i pokretač mnogih i najvećih pesničkih nadahnuća. Delo Gavrila Principa ušlo je, između dva rata, u poeziju ponajvećih, Alekse Šantića i Miloša Crnjanskog. U savremenoj poeziji, kao metafora slobodarstva i žrtve, Gavrilo je najubedljivije prisutan u poeziji pesnika svog šireg zavičajnog, kao što su Rajko Petrov Nogo, Milan Nenadić i Đorđo Sladoje. A što se tiče mesta Gavrila Principa u našoj budućoj umetnosti, bez obzira na političku volju ili zlovolju, on je već odavno na viteška vrata ušao u poeziju i legendu, odakle nikad niko nije proteran.
 
Ratko Marković Riđanin ukazao je na sećanja Matije Popovića, Dobroslava Jevđevića i Jezdimira Dangića, koja govore o teškoj borbi srpskog naroda za slobodu. Zagrljaj Austrije je pretio da potopi sa Bosnom i Hercegovinom i Srbiju. To se obistinilo kretanjem u rat. Rat posle neuspeha Austrije nastavlja Nemačka. Saveznici: Francuska, Italija i Engleska oklevaju, čekaju pad ruske carevine, da bi vojnički porazile Nemačku. Sve dotle teror neviđenih razmera traje u Srbiji. Do slobode – Srbija je stigla izgubivši trećinu stanovništva.
 
 
Sutra: Srbija nije kriva za početak rata
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 21.09.2013.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 


Friday, September 27, 2013

"ОТАЦ" / Имамо част и задовољство да Вас обавестимо о једном значајном српском националном пројекту: “Kтиторски Mозаик” / "FATHER" / Serbian national project: "THE FOUNDER'S MOSAIC"



Имамо част и задовољство да Вас обавестимо о једном значајном српском националном пројекту!

http://film-otac.com/rs/

Уз подршку више српских институција и личности, а пре свих братства Манастира Хиландара, покренут је рад на играном филму о Светом Сави и Немањи, о почецима српске државе!

Филм је покренут као неопходан допринос одсудној борби за очување српског националног идентитета, за обнављање нашег система вредности, за опстанак оног позитивног дела наше посебности у светској породици народа.

Молим Вас да посебно погледате страну презентације филма:

http://film-otac.com/rs/film
 
са “Kтиторским Mозаиком”. Великим “онлајн” мозаиком српске духовне обнове.
 
Прикључите се прилогом осталим пријатељима на ктиторском мозаику. Величина прилога није битна, важно је учлањење у круг национално одговорних Срба на почетку, кад су међусобно препознавање и снага која из тог препознавања долази најпотребнији.
 
УЧЕСТВУЈТЕ У ПОСТАВЉАЊУ ТЕМЕЉА СРПСКЕ ДУХОВНЕ ОБНОВЕ!

С поштовањем
у име екипе филма ОТАЦ
ђакон Ненад Илић
 
*Ако желите, можете да погледате и чујете и први промотивни спот који су за Фондацију као подршку пројекту снимили српски музичари на интернет адреси:
 
 
или да посетите фејсбук страну првог покретача филма ОТАЦ - “Фондација Наслеђе Отаца”.
 
 
*****
 
Dear Miss Aleksandra,
 
We are writing to you to inform you about a great Serbian national project "FATHER".
 
 
(English version http://film-otac.com/en / - partly still in progress)
 
This is the making of a first historical feature film about the lives of  St. Sava and Nemanja and the beginnings of Serbian statehood! This undertaking has received the support of several Serbian institutions and personalities, and most importantly, support of the brotherhood of Hilandar Monastery.
 
The film is part of a larger project - in fact it is a crucial battle for the preservation of Serbian national identity, for restoring our system of values, and the survival of the most positive part of our national being, that part which makes us special in the global family of nations.
 
"THE FOUNDER'S MOSAIC" online mosaic of the Serbian spiritual renewal, can be found on the following page:
 
 
Please  join the others on the founders mosaic at the very beginning, when mutual recognition and the power that comes out of it is most needed.
 
Yours Sincerely,
on behalf of the film FATHER crew
Deacon Nenad Ilic
 
Our first musical promotion spot recorded with special support to the Foundation by Serbian musicians can be heard on the following link:
 

 
Фондација
Наслеђе Отаца 11000 Београд
Љубе Дидића 21/c1
http://www.nasledjeotaca.org/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Wednesday, September 25, 2013

У Дому Војске отворена изложба посвећена Милунки Савић / Фото и Видео / "Министарство одбране Републике Србије" September 25, 2013


Министарство одбране Републике Србије
25.09.2013

 
 
Мултимедијална изложба ордења, фотографија и докумената „Милунка Савић – хероина Великог рата“ отворена је вечерас у Малој галерији Дома Војске Србије.

Изложбу, коју организују Министарство одбране Републике Србије, Радио – телевизија Србије и Историјски музеј Србије отворио је председник Народне скупштине Србије др Небојша Стефановић, а присутнима су се обратили и начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране пуковник Петар Бошковић, вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић и ауторка изложбе и првог документарно-играног филма о српској хероини Слађана Зарић.

Отварању изложбе присуствовали су и министар одбране Небојша Родић, државни секретар Министарства одбране и помоћници министра одбране, представници Војске Србије, породица Милунке Савић, личности из јавног живота и бројни гости.

Председник Народне скупштине рекао је да вечерашњу манифестацију доживљава као почетак исправљања историјске неправде коју је Србије нанела једној од својих највећих хероина.
 

- Надам се да ће обележавање њеног живота учинити да будемо поноснији на нас као нацију и да будемо поносни на оно што је Милунка Савић урадила за нас. Она је била храбра жена. Борац. Наша хероина пред којом су мирно стајали и француски генерали и руски официри и постројавани читави пукови, истакао је Стефановић.

Он је додао и да је та неустрашива жена заборављена са завршетком рата, јер су људи брзо заборавили њене заслуге, херојства и бројна одликовања.

- Уследила је бесконачна тишина и готово потпуни заборав. Вечерас с поносом говоримо о храброј и племенитој жени која је задужила Србију. Данас овом изложбом одајемо пошту хероини која је у то време допринела да наша мала држава буде велика на мапи Европе. Србија никада не сме да заборавља своје јунаке и увек мора да се сећа храбрих и племенитих ствари које су учинили, рекао је Стефановић.

Пуковник Бошковић нагласио је да је изложба отворена у некадашњем Дому ратника за који је Милунка дала свој прилог.


- Враћамо јој се дужним сећањем јер је много више дала Србији него што је Србија дала њој. За њена јунаштва дала јој је четири одликовања, само једно више него савезничка Француска. Дала јој је после рата и посао чистачице, којим је зарадила пензију. А она је и после рата наставила да даје Србији подижући своју ћерку, још троје деце и школујући још тридесеторо. У Другом светском рату основала је малу болницу због које је отишла у логор на Бањици, и остала је жива само захваљујући својој ратничкој слави коју је почела да исписује са својих 20 година. Слава и хвала Милунки Савић и свим борцима за слободу Србије, нагласио је пуковник Бошковић.

Вршилац дужности директора Историјског архива Србије Мирослав Живковић  је описао данашњу изложбу као увид у годину сећања на славне дане, 100 година од избијања Првог светског рата.

- Придружили смо се Министарству одбране и РТС-у да најшира јавност сазна истину о нашој Јованки Орлеанки, хероини Великог рата, Милунки Савић. Имао сам велику част да покренем иницијативу за подизање споменика Милунки испред улаза у Историјски музеј, нагласио је Живковић.

Слађана Зарић захвалила је свима који су помогли да изложба буде на нивоу који Милунка Савић заслужује.

- Србија има најодликованију жену у Великом Рату. То је теза до које смо дошли у разговору како са српским историчарима, тако и с историчарима у Енглеској и Француској. Али постоји један апсурд – да се о тој великој жени у Србији веома мало зна. И зато ће ова, и наредне манифестације, бити покушај да се одужимо Милунки Савић, истакла је ауторка изложбе и филма о српској хероини.

На изложби, која ће трајати до 12. октобра, први пут су изложена одликовања српске хероине, која су власништво њене породице. Поставка “Милунка Савић – хероина Великог рата“ обухвата претежно репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада никада нису презентоване. Посетиоци могу да виде богату архивску грађу – копије докумената, реконструкције заставе Другог Гвозденог пука у коме се Милунка борила и униформе официра и војника српске војске тог периода. Поставку ће употпунити и до сада неизлаган портрет Милунке Савић сликара Синише Лабуса, дар Друштва српских домаћина Историјском музеју Србије.

Милункин унук, Ђорђе Минков, рекао је да је све веома добро и професионално организовано.


- Похвалио бих Слађин труд и рад и истакао бих да је то друга ствар која је урађена о баки. Пре ње то је урадио Братислав Петковић, бивши министар културе, када је уприличио дивну представу о њој, и то су две најлепше ствари које су урађене о Милунки Савић, рекао је њен унук.

Историчар Бојан Димитријевић, из Института за савремену историју, рекао је да је ово исправљање велике неправде која је учињена према једном познатом војнику, Милунки Савић, нетипичној за српску историју.

- Она представља светао пример жртвовања људи тог времена за своју државу и народ. И филм и изложба урађени су на високом нивоу, и представљају основ за даље проучавање и живота и дела историјске улоге Милунке Савић, с обзиром да о томе до сад нисмо имали адекватан број научних дела, документарних филмова и изложби, рекао је Димитријевић.

У оквиру изложбе приказани су инсерти из документарно-играног филма „Хероина Великог рата“ ауторке Слађане Зарић, у режији Иване Стивенс.

 
Милунка Савић је најодликованија жена Великог рата. Носилац је златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне Медаље за храброст „Милош Обилић“, Легије части ИВ степена (официр), Легије части В степена (витез), француског Ратног крста, Албанске споменице и јубиларне спомен-медаље Солунског фронта. Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Крајем 1912. године добровољно се прикључила Дринској дивизији српске војске и у балканским ратовима учествовала као мушкарац Милун Савић. Њен идентитет откривен је тек после рањавања у груди у Брегалничкој бици 1913. године. Када је избио Други светски рат у војску се пријавила као жена и била распоређена у Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, чувени „Гвоздени пук“. Умрла је октобра 1973. године и сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу.

Ово је само један од догађаја којима ће у наредном периоду бити обележено 40 година од смрти Милунке Савић. После отварања изложбе очекују нас и премијерно приказивање РТС-овог документарно-играног филма, најављено за почетак наредног месеца, затим, ускоро ће бити презентован и сајт, својеврсни дигитални музеј посвећен нашој хероини, а у међувремену је предвиђен и пренос посмртних остатака Милунке Савић с Новог гробља у Алеју великана.


















 
 
Видео
 
 
 
*****
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Отварање изложбе „Милунка Савић – хероина Великог рата“ - Изложба ће трајати до 12. октобра 2013. године.

 
"Отварање изложбе „Милунка Савић – хероина Великог рата“
 
"Мултимедијална изложба ордења, фотографија и докумената под називом „Милунка Савић – хероина Великог рата“ биће отворена у Малој галерији Дома Војске Србије, Браће Југовића 19, у среду, 25. септембра у 19 часова.
 
"Изложба коју организују Министарство одбране Републике Србије, Радио – телевизија Србије и Историјски музеј Србије отвориће председник Народне скупштине др Небојша Стефановић.
 
"На изложби ће први пут бити изложена одликовања српске хероине, која су власништво њене породице. Поставка “Милунка Савић – хероина Великог рата“ обухвата претежно репродукције Милункиних породичних, личних и ратних фотографија, насталих углавном у Тунису, Солуну и Паризу, од којих многе до сада никада нису презентоване. Богата архивска грађа – копије докумената, реконструкције заставе Другог Гвозденог пука, у коме се Милунка борила и униформе официра и војника српске војске тог периода, илустроваће посетиоцима лик и херојска дела Милунке Савић.
 
"У склопу изложбе посетиоци ће имати прилику да виде и инсерте из документарно-играног филма „Хероина Великог рата“ ауторке Слађане Зарић. Филм, снимљен у продукцији РТС, режирала је Ивана Стивенс, а премијерно ће бити приказан током октобра на РТС.
 
"Изложба ће трајати до 12. октобра 2013. године."
 
 
on Facebook
September 25, 2013
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****