Zoran Radisavljević
Objavljeno: 21.09.2013.
Posle atentata na Franca Ferdinanda, podseća Miloš Kovačević, nije osuđivan i progonjen samo srpski narod nego i srpski jezik i ćirilica, čulo se na naučnom skupu „Sarajevski atentat 1914“
Gavrilo Princip (Foto Vikipedija)
Od našeg specijalnog izveštača
Gacko – U susret stogodišnjici Prvog svetskog rata, u Gacku je održan naučni
skup s temom: „Sarajevski atentat 1914“. U poslednjih nekoliko meseci, i kod nas
i u svetu, vode se velike polemike oko atentata u Sarajevu, na Vidovdan 1914.
godine, kada je Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, ubio austrijskog
prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Prvi svetski rat, kao što je poznato,
počeo je mesec dana kasnije, objavom rata Austrougarske monarhije Srbiji.
U Sarajevu je već najavljeno da će stogodišnjica Velikog rata biti obeležena
velikim muzičkim spektaklom i drugim manifestacijama, koje će zajedno
organizovati Austrija, Nemačka i Francuska. Oštro je protestovao Milorad Dodik,
predsednik Republike Srpske, kazavši da je reč o „menjanju istorije i njenog
povezivanja sa skorom prošlošću BiH“.
Američki, britanski, a, pre svega, nemački mediji, utrkuju se da izbijanje
Prvog svetskog rata prikažu u novom svetlu, tobože zahvaljujući novim
istorijskim činjenicama. Za početak Prvog svetskog rata optužuju se Rusija i
Srbija. Nemački „Velt“ i američki „Volstrit džornal“ Mladu Bosnu izjednačavaju
sa Al Kaidom, a Gavrila Principa proglašavaju teroristom, prapotomkom Bin
Ladena.
Gavrilo Princip, ističe Čedomir Antić, svakako nije započeo Prvi svetski rat.
Podstakla ga je Nemačka pošto je napala Rusiju i Francusku. Srbija bi bila žrtva
Austrougarske i da nije bilo sarajevskog atentata. O tome svedoče godine
carinskog rata, pretnje ratom 1908, 1912. i 1913. Princip je pucao u okupatora i
autokratu. Ubistvo Franca Ferdinanda, smatra Radoslav Gaćinović, tretirano je
tada kao i ubistvo bilo kojeg predstavnika okupatora, u atentatu je prepoznat
odbrambeni i oslobodilački čin, jer je političko, kulturno i svako drugo nasilje
nad narodima BiH prevršilo svaku meru. Pucajući u naslednika austrougarskog
prestola, Gavrilo Princip je, u stvari, pucao u to veliko zlo koje je gušilo
BiH.
Posle ujedinjenja Nemačke i propasti Sovjetskog Saveza, upozorava Miloš
Ković, na delu je poništavanje svih ključnih posledica Prvog svetskog rata i
konačnog urušavanja versajskog sistema. Nema više Čehoslovačke, nema više
Jugoslavije. Nemačka, i države njenih tadašnjih (i sadašnjih) saveznika,
preuzimaju glavnu reč u Evropskoj uniji.
Veliku polemiku, u književnim krugovima, izazvala je rečenica Vuka Draškovića
da su Srbiju skupo koštali Principovi hici u Sarajevu, jer je postavljeno
pitanje: „Ako je Princip bio skup, koliko je koštao Obilić“ (Vladimir
Kecmanović).
Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije, upozorio je da će „neki moćni“
pokušati da iskoriste veliki jubilej – stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata
za revidiranje, pa i nečasno prekrajanje istorijskih činjenica. A u jednoj
anketi, nedavno sprovedenoj, građani Srbije su odgovarali na pitanje da li je
Gavrilo Princip heroj ili terorista: „heroj“ (64,7 odsto), „terorista“ (7,1),
„ne znam“ (28,3).
Neposredno posle Sarajevskog atentata na Franca Ferdinanda, podseća prof. dr
Miloš Kovačević, osumnjičen je i stavljen van zakona čitav srpski narod u Bosni
i Hercegovini. Bez presedana je, bez sumnje, i činjenica da nije osuđivan i
progonjen samo srpski narod nego i srpski jezik i ćirilica. U Austrougarskoj
monarhiji posebno su došli na udar Srbi i njihovo pismo – ćirilica. Prve mere
koje su preduzete posle izbijanja rata bile su potiskivanje ćirilice iz javne
upotrebe. Tako je već 3. oktobra 1914. Zemaljska vlada u Hrvatskoj ukinula
učenje ćirilice u javnim osnovnim školama.
U Bosni i Hercegovini stav prema Srbima, srpskom jeziku i ćirilici posebno je
zaoštren kada je za poglavara došao general Stjepan Sarkotić, a za njegovog
zamenika dr Nikola Mandić, koji je kasnije bio predsednik Vlade Nezavisne Države
Hrvatske. Beč se, a zar se drukčije i moglo očekivati, saglasio sa ukidanjem
ćirilice u Bosni i Hercegovini. Dana 10. novembra 1915, izdata je Naredba
Zemaljske vlade u Sarajevu o opštoj zabrani ćirilice. Posle okupacije Srbije,
početkom 1916, ćirilica je zabranjena i u Srbiji, u javnoj upotrebi, a u aprilu
iste godine, i u Crnoj Gori. Sada, posle sto godina od opšte zabrane ćirilice u
srpskom narodu, naglašava Kovačević, nemarom samog srpskog naroda, ćirilica
polako, ali sigurno, odumire.
Oba naša Vidovdana, onaj kosovski i onaj sarajevski, oba tragična i
veličanstvena u isti mah, kaže Miloš Marković, duboko su ukorenjena u naše biće
i u našu nacionalnu svest. Time su, između ostalog, postala moćno izvorište i
pokretač mnogih i najvećih pesničkih nadahnuća. Delo Gavrila Principa ušlo je,
između dva rata, u poeziju ponajvećih, Alekse Šantića i Miloša Crnjanskog. U
savremenoj poeziji, kao metafora slobodarstva i žrtve, Gavrilo je najubedljivije
prisutan u poeziji pesnika svog šireg zavičajnog, kao što su Rajko Petrov Nogo,
Milan Nenadić i Đorđo Sladoje. A što se tiče mesta Gavrila Principa u našoj
budućoj umetnosti, bez obzira na političku volju ili zlovolju, on je već odavno
na viteška vrata ušao u poeziju i legendu, odakle nikad niko nije proteran.
Ratko Marković Riđanin ukazao je na sećanja Matije Popovića, Dobroslava
Jevđevića i Jezdimira Dangića, koja govore o teškoj borbi srpskog naroda za
slobodu. Zagrljaj Austrije je pretio da potopi sa Bosnom i Hercegovinom i
Srbiju. To se obistinilo kretanjem u rat. Rat posle neuspeha Austrije nastavlja
Nemačka. Saveznici: Francuska, Italija i Engleska oklevaju, čekaju pad ruske
carevine, da bi vojnički porazile Nemačku. Sve dotle teror neviđenih razmera
traje u Srbiji. Do slobode – Srbija je stigla izgubivši trećinu
stanovništva.
Sutra: Srbija nije kriva za početak rata
Zoran Radisavljević
No comments:
Post a Comment