Zoran Radisavljević
Objavljeno: 22/09/2013
Ideološka lutanja mladobosanaca kretala su se između suprotnih pogleda dvojice glavnih ideologa – Vladimira Gaćinovića i Dimitrija Mitrinovića, rekao je Draga Mastilović
Gavrilo Princip
Od našeg specijalnog izveštača
Gacko – I drugog dana, na naučnom skupu u Gacku, s temom: „Sarajevski
atentat 1914“, vođena je zanimljiva rasprava.
Prof. dr Aleksandar Životić je rekao da se na Zapadu, poslednjih dvadeset
godina, pojavio veliki broj antinaučnih radova u kojima se sva krivica za
početak Prvog svetskog rata svaljuje na Srbiju, što apsolutno nije tačno.
Najviše ovakvih „naučnih“ radova pojavilo se u britanskoj istoriografiji, gde
je nekoliko uglednih profesora jasno prozvalo Srbiju kao glavnog krivca za
početak Prvog svetskog rata. Po njihovom mišljenju, postoji opasnost od srpskog
nacionalizma i hegemonizma, jer Srbi i srpski nacionalizam remete međunarodne
odnose na Balkanu.
Referat dr Anje Filimonove (Rusija) odnosi se na ulogu Vatikana u
otpočinjanju Prvog svetskog rata. Ona je navela nekoliko citata iz originalnih
dokumenata, gde se iz izjava velikodostojnika Rimokatoličke crkve vidi da je
Vatikan potpirivao agresiju na Srbiju.
Tokom Prvog svetskog rata odnosi Vatikana i Srbije ukazuju na težnju Svete
stolice da likvidira Srbiju kao „nezavisni faktor međunarodne politike“, sa
željom da je uključi u sferu uticaja Austrougarske, radi proširenja
rimokatolicizma na Balkanu.
Povezivati Srbe i Gavrila Principa sa teroristima i Osamom bin Ladenom,
smatra Anja Filimonova, nedopustivo je.
Akademik Vojislav Maksimović upozorava da će rezultat velike propagande, koja
se vodi, biti poremećena prava slika o Sarajevskom atentatu. U sklopu te
propagande je i najavljeno podizanje spomenika Francu Ferdinandu u Sarajevu. Spomenik hoće da podignu oni čiji su pradedovi bili protivnici aneksije BiH.
Bošnjaci su se, više od Srba, borili protiv vlasti Austrougarske.
Profesor Emil Vlajki kaže da se sada, kada jenjava priča o Srebrenici, traži
novi put za demonizaciju Srba. Upoređivanje Mlade Bosne sa Al Kaidom je
besmislica. Srbiju hoće da optuže za smrt 40 miliona ljudi u Prvom svetskom
ratu!
Jordan Ristić je govorio o Sarajevskom atentatu u češkoj književnosti. Tri su
značajna stvaraoca čije je delo neraskidivo vezano sa Sarajevskim atentatom:
Masarik, Petar Bezruč, koji u pesmi „Žudnja“ slavi vidovdanskog heroja Gavrila
Principa, i Karel Novi, koji je romanom „Atentat“ uzdrmao Austrougarsku
monarhiju i probudio savest sveta.
U svojim „Uspomenama“ Ivo Kranjčević svedoči, podseća prof. dr Mihailo
Šćepanović, da su mladobosanci, bez sputanosti, oslobođeni verskog fanatizma,
nacionalno zaneseni jugoslovenstvom, čin atentata shvatali kao „odušak napaćenog
naroda“.
Kako je Sarajevski atentat odjeknuo u Crnoj Gori objašnjava dr Zoran Lakić. O
Sarajevskom atentatu je istog dana obaveštena Crna Gora. Otkazane su sve javne
priredbe u glavnom gradu.
Francuski izvori beleže da je Cetinje ovu vest primilo uzdržano, ali sa
„tihim odobravanjem“, jer se verovalo da će atentat doneti oslobođenje celom
srpstvu. Oni oprezniji su se plašili da se može izgubiti i već dobijeno, moglo
bi doći do napada Austrougarske na Srbiju. Navode se i reči gospodara, koji se
tih dana nalazio izvan Crne Gore: „Slabo se desilo u Sarajevu. Biće rata“.
O mladobosancima između srpstva i jugoslovenstva govorio je Draga Mastilović.
Mladobosanska generacija, objašnjava, nije bila jedinstvena, nije imala jasna
gledišta o pitanju jugoslovenstva, mada se upravo ova generacija smatra glavnim
nosiocem jugoslovenske ideje u Bosni i Hercegovini, pred Prvi svetski rat.
U Bosni i Hercegovini, pre Sarajevskog atentata, podseća prof. dr Savo
Đeklić, zabranjen je rad svih organizacija koje su imale predznak – srpski:
Srpsko učiteljsko društvo, Srpsko diletantsko pozorište, Srpska trgovačka
omladina, Srpsko pjevačko društvo, Srpsko sokolsko društvo... Naredba je doneta
1. maja, a objavljena 3. maja 1913. godine.
Austrougarska monarhija, kaže prof. dr Milan D. Lazić, i ne pomišlja da
sagleda svoju odgovornost i krivicu za izazivanje ratnog sukoba.
Nema ni pomena o njihovim ekspanzionističkim ciljevima, prodoru na Istok,
preko Balkana, i osvajanju teritorija na Bliskom i Srednjem istoku. Žrtve tih
nerealnih ambicija bili su Srbi u Srbiji, ali i Srbi u BiH, kao i Srbi na
čitavom Balkanu.
Junska kriza 1914. godine, tvrdi Srđa Trifković, započela je u Beču, jasno
izraženom namerom načelnika Generalštaba Konrada fon Hecendorfa da Sarajevski
atentat iskoristi kao povod za preventivni rat protiv Srbije – rat koji mu je
izmakao u zimu 1912/1913, odlučnom intervencijom ubijenog nadvojvode.
Konrad je hteo jedan kratki, ograničeni rat, u kojem bi porazio Srbiju i
razbio „zavereničko gnezdo“ u Beogradu, čime bi povratio ugled i autoritet
monarhije.
O počecima Prvog svetskog rata i posledicama Sarajevskog atentata tek će se
pričati u vremenu koje je pred nama. Veliki naučni skup, u junu naredne godine,
organizovaće Srpska akademija nauka i umetnosti.
Ćorovićevi susreti pisaca i istoričara završeni su u Foči, gostovanjem pisaca
i istoričara i književnim časom u Andrićgradu.
Terziću uručena nagrada „Vladimir Ćorović“
Na svečanosti u Gacku, nagrada „Vladimir Ćorović“ uručena je Slavenku
Terziću za knjigu „Stara Srbija – XIX–XX vek“ (Drama jedne civilizacije, Raška,
Kosovo i Metohija, Skopsko-tetovska oblast), u izdanju „Pravoslavne reči“ i
Istorijskog instituta u Beogradu, koja je proglašena najboljim istoriografskim
delom u ovoj godini.
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 22/09/2013
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
****
No comments:
Post a Comment