Saturday, October 26, 2013

"CATASTROPHE" by Max Hastings - A magisterial and humane history of the First World War / Review by 'The Telegraph' UK / "The Telegraph UK" October 17, 2013


The Telegraph
By



German soldiers cross into Belgium in August 1914
Photo: RA/Lebrecht Music & Arts


Wednesday, October 23, 2013

[Britanski istoričar] Hejstings pobija tezu da je Srbija kriva za Prvi svetski rat / "Politika" October 22, 2013


Politika
Dragan Vukotić
Objavljeno: 22.10.2013.

Dok se savremena srpska istoriografija još ozbiljno ne uključuje u debatu o uzrocima tog velikog rata, britanski istoričar napada revizionistički pristup koji krivi Srbiju

Maks Hejstings: Potpuno je bespredmetno odnositi se prema događajima iz 1914.
kao prema misteriji iz romana Agate Kristi i tražiti pištolj koji se dimi jer ga niko ne može pronaći
 
U susret stotoj godišnjici početka Prvog svetskog rata zahuktava se i bitka oko interpretacije uzroka za izbijanje katastrofe koja je odnela više od 15 miliona života. Posle obimne studije „Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914”, kojom je njen autor, profesor sa Kembridža, Kristofer Klark postavio temelje za revizionistički stav prema kome se Nemačka pere od odgovornosti za izbijanje rata i odgovornost prebacuje na srpski nacionalizam, stigao je žestok kontranapad iz pera britanskog istoričara Maksa Hastingsa. On u knjizi efektnog naslova „Katastrofa: Evropa odlazi u rat 1914” nema dileme oko toga ko su loši momci koji su gurnuli Evropu u Prvi svetski rat i to su, tvrdi, isključivo Nemci i Austrijanci.
 
Iako je Hastings pre svega vrstan poznavalac Drugog svetskog rata, kritika, pogotovo ostrvska, veliča njegove domete u istraživanju tog velikog rata, a u „Katastrofi” je, kažu, još jednom potvrdio da je najveći britanski vojni istoričar. Sem glasnog ustajanja protiv bilo kakvog amnestiranja od odgovornosti Berlina i Beča, on ukazuje da je odluka Londona da uđe u borbu – i politički i moralno – opravdana.
 
Dokazujući svoju tezu, Hastings se obračunava sa postavkama istoričara, poput Klarka, koji na optuženičku klupu kao glavnog krivca postavljaju malu Srbiju koja je tobož bila i te kako svesna budućih posledica Sarajevskog atentata, a Austriji daju za pravo da traži odgovarajuće obeštećenje. Možda najopasniji pristup protiv kojeg Hastings ustaje jeste relativizacija nemačkog imperijalizma pod izgovorom da su ga imale i druge zemlje. Ili kako to objašnjava Kristofer Klark, „potpuno je bespredmetno odnositi se prema događajima iz 1914. kao prema misteriji iz romana Agate Kristi i tražiti pištolj koji se dimi jer ga niko ne može pronaći”. Stav „svi smo bili krivi” kod Hastingsa nema prođu.
 
Premda je Klark u intervjuu „Politici” izjavio da njegova knjiga nije uperena protiv Srba i čak poručio da će u nemačkom izdanju „Mesečara” promeniti formulaciju „terorista” u „atentator” za Gavrila Principa, previše je elemenata koji pokazuju da je u želji da Nemačku oslobodi bremena krivice bilo najlakše prstom uperiti na Srbiju. Stoga naročito čudi jalov odgovor ovdašnje stručne javnosti koja sem povremenih tekstova po novinama nema osmišljenu strategiju za odgovor nadolazećem revizionizmu.
 
Britanski istoričar, pak, kritikujući beskompromisno tadašnju politiku Berlina uzima Srbiju u zaštitu i nehotice radi posao ovdašnjih istoričara.
 
Hastings preispituje i takozvani pesnički pristup po kojem je rat uzaludna krvava borba u koju Britanija nije trebalo da se uključi već je trebalo da umesto što je ugrozila svoju izolaciju pusti „te čudne strance” da se međusobno ubijaju. Takav stav uz bojazan od uzrujavanja Nemaca postavio je pred britansku vladu izazov kako uopšte dogodine organizovati obeležavanje veka od izbijanja rata.
 
Nudeći odgovor Hastings povlači paralele između Prvog i Drugog svetskog rata tvrdeći da ako već stoji argument da se Britanija opravdano uključila u rat zbog invazije na Poljske 1939. onda je po istom principu bilo opravdano uzeti oružje 1914. u odbranu Belgije.
 
Različiti pristupi uzrocima rata u obzir uzimaju i savremeni kontekst ukazujući na analogije između današnjeg Bliskog istoka i Balkana od pre stotinu godina. O tome da li je zaista moguće na današnji primer Sirije preslikati „efekat leptira” po kojem je Sarajevski atentat izazvao ogromne posledice širokih razmera postoje trvenja kako u stručnoj tako i u laičkoj javnosti.
 
Jedno je međutim sigurno – na stolu su interesi takozvanih velikih igrača i sve su prilike da će se oni umnogome prelamati preko leđa Srbije, pa je krajnje vreme da se ozbiljnije uhvatimo u koštac sa nastupajućim izazovima.
 
 
Dragan Vukotić
Objavljeno: 22.10.2013.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Monday, October 21, 2013

Камена плоча првим жртвама Великог рата / "Политика" October 21, 2013


Политика
Бојан Билбија
Oбјављено: 21.10.2013.
October 21, 2013

Многи грађани Београда и Србије, а камоли из света, не знају да је Први светски рат почео у Београду

Место на коме ће бити постављена спомен-плоча
 
Комисија за споменике и називе тргова и улица у Београду донела је 6. јуна одлуку да се, у близини Железничког моста преко Саве, постави спомен-плоча поводом сто година од почетка Првог светског рата. Камено обележје биће подигнуто управо на месту где је званично почео Велики рат, то јест где су 28. јула 1914. испаљени први хици и пале прве жртве, и са српске и са аустроугарске стране. Према одлуци, плоча ће бити постављена у непосредној близини стуба моста, на постојећем бетонском елементу поред бициклистичке стазе.
 
Прихваћен је и текст који ће се наћи на плочи:
 
„На овом месту код железничког моста Београд–Земун, 28. јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију отпочео је Први светски рат. Прве жртве били су Душан Ђоновић са српске и Иштван Балох са аустроугарске стране”.
 
Иницијатор постављања плоче био је члан комисије и актуелни заменик председника Скупштине града Београда Зоран Алимпић.
 
– Као одборник и члан вишестраначке Комисије за називе улица и спомен-обележја града Београда, на једној од претходних седница комисије, предложио сам да се поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата означи једном плочом место на коме је рат почео. Чак и грађани Београда и Србије, а камоли људи из света, не знају да је Велики рат почео у Београду. Јер, у Београду су опаљени први хици, пале су прве жртве, дошло је до првог контакта између зараћених страна и тако се дефинише почетак рата – објашњава Алимпић за „Политику”.
 
До првог сукоба дошло је на старом железничком мосту, на прузи која је повезивала Београд и Земун, то јест Србију и Аустроугарску, додаје наш саговорник.
 
– Веома брзо, после истека ултиматума Србији, у ноћи 28. јула, започете су војне операције, покушајем аустроугарских трупа да пређу мост и заузму Београд. Те ноћи су пале прве жртве са српске и с мађарске стране, а оба војника су сахрањена у Београду и имају своја спомен-обележја. Прва жртва са српске стране био је Душан Ђоновић, а с мађарске Иштван Балох – подсећа заменик председника градске скупштине.
 
Те ноћи је српска војска порушила мост како би спречила напредовање непријатеља преко Саве и било је много више жртава, али је историја забележила њих двојицу као прве страдале.
 
– Због тога је вишестраначка Комисија једногласно усвојила предлог да се постави спомен-плоча у подножју моста. Постоје покушаји да се као место почетка Првог светског рата означи Сарајево и да се као прва жртва прогласи аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд. Али, потпуно је неспорна чињеница да се Сарајевски атентат догодио месец дана пре званичног почетка рата. Прави и званичан почетак рата јесте аустроугарски напад на Србију, преко Саве у Београду – сматра овај градски функционер.
 
Алимпић је предложио да плоча буде од камена, а не од бронзе као што је уобичајено, да не би представљала искушење за лопове.
 
– Када ће тачно бити откривена не знам, јер долази до промене власти у Београду. Апелујем да привремени орган који ће управљати градом у наредном периоду, спроведе до краја одлуку комисије и доврши овај посао. Сматрам да то место, у годинама које су пред нама, може постати веома значајна туристичка дестинација – додаје наш саговорник.
 
Историчар Драгољуб Живојиновић, члан Српске академије наука и уметности, поводом контроверзи што се и жртва и агресор налазе на истој плочи, за наш лист каже:
 
– Неко може да буде за то и против тога, то је сасвим природно, с обзиром на то да је један нападач, а други бранитељ. То је можда и симбиоза нечега што се у таквом сукобу дешава, где заједнички страдају и гину и нападач и бранилац. Ми ћемо најчешће да стављамо споменике нашим браниоцима, попут мајора Гавриловића, а овде су сада и једна и друга страна симболично преко ова два човека оличени као страдалници, жртве једног сукоба који свакако ни један ни други нису очекивали.
 
Академик Живојиновић додаје да то што су два војника из сукобљених армија овим чином на неки начин стављени у исту раван, пре види као симболику, него као ревизију историје.
 
– Људи су погинули извршавајући своје задатке које су им претпостављени дали. Морали су да слушају шта им се нареди. Могли су и да остану живи, али, као што се види, то се није догодило. Све то може да се сагледа и као најава будућег великог ратног сукоба Првог светског рата, и пожара који ће однети многе жртве, често недужних људи, који су морали да слушају команду – објашњава Драгољуб Живојиновић.
 
 
Бојан Билбија
Oбјављено: 21.10.2013.
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Friday, October 18, 2013

Tomb of Serbian war hero and legend VOYVODA RADOMIR PUTNIK in Belgrade, Serbia - "From a Grateful Homeland"

 
Monument and Tomb honoring Voyvoda Radomir Putnik
"From a Grateful Homeland".
"New Cemetery" (Novo Groblje), Belgrade, Serbia.
Photo by Bosko Ozegovic 2013.
 
 
Aleksandra's Note:
 
One of Serbia's great wartime heroes and legends did not live to see the victorious end of World War One. Voyvoda Radomir Putnik was born in Kragujevac, Serbia on January 24, 1847 and died in Nice, France on May 17, 1917, never to see his homeland alive again. He was Field Marshal and Chief of the Serbian General Staff, and honorably participated in all of the wars that Serbia was engaged in between 1863 and 1917 - the Serbo-Turkish wars, the Serbo-Bulgarian War, the First and Second Balkan War, and the First World War.
In November 1926 Voyvoda Radomir Putnik's remains were transferred back to Serbia and buried in the New Cemetery (Novo Groblje) in Belgrade.
His epitaph reads:
 
"To Voyvoda Radomir Putnik
from a Grateful Homeland"
 
Radomir Putnik remains one of the eternal people
in the grand history of the Serbs.
 
Many thanks to
Serb patriot Bosko Ozegovic in Canada
for sharing these photos.
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
Painting of Radomir Putnik 1915
by Mihailo Milovanovic
Портрет војводе Радомира Путника 1915
Михаило Миловановић
 
Tomb of Voyvoda Radomir Putnik by Bosko Ozegovic, 2013
 
Tomb of Voyvoda Radomir Putnik by Bosko Ozegovic, 2013
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Saturday, October 12, 2013

12. октобра 1914. године, у Сарајеву је почело суђење Гаврилу Принципу и "другим оптуженицима" / Trial of Gavrilo Princip and others begins in Sarajevo on October 12, 1914

 
Aleksandra's Note:
 
The trial of Gavrilo Princip
and others involved
 in the assassination of
Archduke Franz Ferdinand and his wife Sophie
on June 28, 1914
began in Sarajevo, Bosnia on October 12, 1914.
 
It is worthy to note that this trial
didn't begin until over TWO MONTHS after
Austria-Hungary attacked Serbia
and World War One began,
on the premise that the Serbia, via Gavrilo Princip, was "guilty".
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
 
 
"12. октобра 1914. године, у Сарајеву је почело суђење Гаврилу Принципу и "другим оптуженицима" за Сарајевски атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда."
 
 
Photo and description courtesy of
 
 
on Facebook.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
******
 
 

Memorial Monument to the WWI Defenders of Belgrade 1914-1918 / Srpska kosturnica braniocima Beograda 1914-1918.

 
Monument to the WWI Defenders of Belgrade 1914-1918
Belgrade, Serbia
Photo by Bosko Ozegovic 2013
 
 
Aleksandra's Note:
This stunning monument to the brave
WWI Defenders of Belgrade 1914-1918
was designed by
Roman Verhovskoj and Zivojin Lukic
and is found in Belgrade's "New Cemetery" ("Novo Groblje") complex which was established in 1886 as the third Christian cemetery in Belgrade, Serbia. It is located on Ruzveltova street in the Zvezdara municipality. Photos by Bosko Ozegovic.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Friday, October 11, 2013

Konstantin državi važniji od Stefana Nemanje / "Danas.rs" October 9, 2013

Danas.rs
Autor: J. Tasić
09/10/2013 / October 9, 2013
Beograd

Beograd - Povodom 900 godina od rođenja utemeljivača srednjovekovne srpske države i rodonačelnika dinastije Nemanjića, u Narodnom muzeju u Beogradu preksinoć je otvorena izložba „Zaveti i poruke, Stefan Nemanja - devet vekova“. Narodni muzej je, prema rečima njegove direktorke Bojane Borić Brešević, prva i jedina institucija u Srbiji koja je dostojno obeležila ovaj jubilej.


Na izložbi smeštenoj u adaptiranom prostoru na prvom spratu Narodnog muzeja, koji je za posetioce otvoren posle posle 10 godina, koliko se očekuje rekonstrukcija zgrade Muzeja, predstavljen je materijal iz fonda srednjovekovnih zbirki ove ustanove, uključujući i Galeriju fresaka. Ideja je da se publici ukaže na vodeće tokove i remek-dela umetnosti srednjovekovne Srbije i Vizantije, koja su nastajala u periodu od 11. do 14. veka.

Tokom trajanja izložbe, koja se zatvara 23. februara 2014, posetioci će, prema protokolu Ministarstva kulture i informisanja, ponovo moći da vide i Miroslavljevo jevanđelje. Najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske pismenosti, koji se od 2005. nalazi na Uneskovoj listi „Pamćenje sveta“, poslednji put javnosti je bio dostupan 2006. godine.

Vreme Stefana Nemanje i sedam generacija njegovih potomaka predstavljeno je sa 23 kopije većinom fresaka iz Nemanjićkih zadužbina i 85 originalnih srednjovekovnih eksponata, među kojima su i dva Nemanjina olovna pečata, koji se prvi put javno izlažu. Uvod u izložbu posvećen je epohi srpske države pre Nemanje, slede artefakti i tekstovi koji govore o njegovom dobu i koji treba da odgovore na i danas otvorena pitanje o njegovom životu i vladavini. Segmenti izložbe posvećeni srpskoj umetnosti 13. i 14. veka ilustruju vrhunce srpskog i vizantijskog ikonopisa i monumentalnog slikarstva.

Posetioce očekuju i portreti Nemanjića na kopijama fresaka, predmeti koji su pripadali srpskim vladarima, uključujući i repliku prstena kralja Stefana Prvovenčanog, koji je sačuvan sa njegovim moštima, što je retkost u svetskim razmerama, kao tanjir cara Dušana. Među ikonama se, kao remek delo, izdvaja dvojna ikona Bogorodice Odigitrije, sa srebrnim okovom iz crkve Bogorodice Perivlepte u Ohridu. Tu su i upotrebni predmeti - nakit, grnčarija, keramika, kao i ugljenisano parče pogače, preteklo iz nemanjićke Srbije.

Autori izložbe, kustoskinja Narodnog muzeja Emina Zečević i upravnik Galerije fresaka Bojan Popović, kažu da je postavka o Simeonu Nemanji zapravo „eho njegovog državničkog ponašanja koje se lako prati i funkcioniše kroz sedam pokoljenja njegov potomaka zahvaljujući pre svega savršeno jasnoj kulturnoj politici srpske srednjovekovne države“.

Izložbu je ostvarena uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja, Muzeja iz Kraljeva i Rasa, kao i donatora, a pratiće je i katalog, koji je u pripremi. Dejan Ristić, državni sekretar Ministarstava kulture, kaže za Danas da je „na predlog Ministarstva izložba koncipirana tako da bi posle Beograda mogla da gostuje i u drugim gradovima Srbije, a tokom 2014. i u susednim zemljama“.

U senci Milanskog edikta

Državni sekretar Ministarstva kulture Dejan Ristić negira ocene da je država više pažnje posvetila 1700. godišnjici Milanskog edikta, nego obeležavanju devet vekova od rođenja Stefana Nemanje. On je izjavio za Danas da je „čitav niz ustanova kulture u Srbiji i na lokalnom i regionalnom nivou na različite načine obeležavaju Nemanjinu godišnjicu, a da je izložba u Narodnom muzeju kruna tih aktivnosti, ali i prva veća manifestacija na koju su mediji obratili pažnju“.

- Srpska pravoslavna crkva razmatrala je potrebu obeležavanja 900. godišnjice rođenja svetog Simeona Mirotočivog, međutim zbog ogromne potrebe i ugleda našeg naroda, Crkva je u ovom istorijski teškom trenutku dala prednost obeležavanju jubileja MiIanskog edikta - izjavio je za Danas episkop remezijski i vikar patrijarhov Andrej (Čilerđić). Prema njegovim rečima, SPC je tokom godine svečano proslavila praznik Svetog Simeona Mirotočivog kome je posvećena Patrijaršijska kapela, u Podgorici je održana Sveosimonovska litija, a Nemanjin jubilej pominjan je i u Božićnim i Vaskršnjim poslanicama.

Vladar, vojskovođa, podvižnik i svetac

Stefan Nemanja, državnik, vojskovođa i diplomata, zaštitnik Crkve koji je pravoslavlje proglasio za državnu veru, ktitor mnogih crkava i manastira rodio se 1113. u Ribnici, današnjoj Podgorici. Po povlačenju s prestola 1196. zamonašio se i kao monah Simeon povukao u svoju zadužbinu manastir Studenicu. Krajem 1197. odlazi na Svetu Goru, gde se u svojoj poslednjoj zadužbini manastiru Hilandar upokojio 1199. godine. Njegove mošti prenete su Studenicu, gde se i danas nalaze. Crkva ga je kanonizovala i slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog 26/13. februara.



http://www.danas.rs/danasrs/kultura/konstantin_drzavi_vazniji_od_stefana_nemanje.11.html?news_id=269024


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Thursday, October 10, 2013

Major Dragutin Gavrilović: Prkos srpskog vojnika koji je branio Beograd - U spomen na velikog junaka / "Dnevno.rs" October 7, 2013


Dnevno.rs
Autor: Nataša Ilić
07 oktobar 2013

Danas [07 oktobar 2013] je majoru Dragutinu Gavriloviću, braniocu Beograda iz Prvog svetskog rata postavljena spomen ploča, na Dorćolu, na uglu ulica Mike Alasa i Cara Uroša. Na današnji dan pre 98 godina Dragutin Gavrilović i Drugi bataljon desetog kadrovskog puka branili su Beograd.

Major Dragutin Gavrilović
 
Tog 7. oktobra bitke su bile žestoke. Tačnije, bile su žestoke i dan ranije kada su se austrijske jedinice iskrcale su se na delu obale Dunava i utvrdile iza železničkog nasipa na obali. Srpski branioci su pružali otpor i pored jakog napada, a ulice su ličile na velike ruševine. Spisi kažu da rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 metara.
 
Odbrana Beograda 1915
 
Srpska vojska nije smela da dozvoli da neprijateljska vojska utvdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji, uprkos teškim gubicima, nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom delu fronta izvrše opšti kontranapad.
 
U ranim popodnevnim satima 7. oktobra 1915. major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda Trećeg bataljona i Sremski odred i ispred kafane „Jasenica“ izdao naredbu, održavši govor po kome ga svi pamte.
 
 
Govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda, 7. oktobra 1915. godine
 
Posted on You Tube by "cemerski" 
 
 



U tom napadu major je teško ranjen, a njegovi vojnici su izginuli. Na žalost, Beograd je pao i austijska zastava se zavijorila na Starom dvoru.

Pukovnik Gavrilović je prevežen u bolnicu u Čačku odakle je svojevoljno izašao. Povlačio se preko Albanije, učestvovao je u proboju Solunskog fronta i u oslobađanju Srbije.

 
Ali, kako to običn o biva sa najvećim junacima, i on je zaboravljen. Prvo je gurnut u stranu od ondašnjih zvučnih imena srpske vojske.
 
Posle proboja Solunskog fronta bio je predložen od strane vojvode Bojovića za viši čin, ali je vojvoda Stepa Stepanović bio protiv. Naavodno, zbog nejgovih mladih godina. Na polaganju generalskog ispita u Štipu 1927. je oboren. Posle prekomande u Beograd 1930. godine, nije ni hteo da polaže isti ispit jer je osećao netrpeljvost vrha vojske prema njemu.
 
Iako su ga vojnici voleli, težnja vrha vojske je bila da ga ponizi. Generalštab ga je imenovao za predavača vojne administacije na Vojnoj akademiji. Vojnička čast bila mu je ukaljana.

Čin generala mu je ponuđen tek 1941. posle Martovskog puča, kao i ministarska fotelja. Nije prihvatio. Odveden je u zarobljeništvo posle povlačenja Jugoslovenske kraljvske vojske iz Sarajeva. Bio je u logoru kod Nirnberga do kraja rata. Porodici je pisao da ne uzimaju nikakvu pomoć od Nedićeve vlade.

Po okončanju Drugog svetskog rata, trebalo je prvi da napusti logor, pošto je bio najstariji i teško bolestan. Nije hteo. Napustio ga je posledanji. Kad se vratio, okupio je porodicu u svom stanu na Slaviji i, od sreće što vidi svoje najmilije, umro desetak dana kasnije 19. jula 1945. u 63. godini. Sahranjen je u grobnici svoje rođake u pocepanoj uniformi pukovnika srpske vojske.

Dragutin Gavrilović u logoru
 
Nova vlast, novi režim. Iako nije bio živ porodica je ispaštala. Dok je bio u zarobljeništvu, deca mu nisu dobijala posao jer im se „otac nije vratio iz emigracije”. Pošto je umro  porodica nije dobjala njegovu penziju deset godina. Gavrilović je za njih bio pripadnik drugog režima. A to što je branio zemlju, narod i Beograd, nije bilo važno.
 
O komandantu Gavriloviću  počinje da se priča tek šedesetih godina prošlog veka kada je njegova komanda ušla u svetske vojne anale.
 
Danas se često pominje i često ga se sećaju. Na generacijama ostaje da ga zauvek pamte.
 
Neka ti je večna slava, vojniče. I hvala.
 

Heroj jednog vremena

Major Gavrilović je prvi počasni građanin Kruševca. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, ordenima Svetog Save, Belog orla, Jugoslovenske krune, francuskim ratnim krstom, Legijom časti, medaljom Miloš Obilić, Spomenicom na rat 1914. i sa još 12 odličja.



http://www.dnevno.rs/ekalendar/beograd-u-proslosti/97011-major-dragutin-gavrilovic-prkos-srpskog-vojnika-koji-je-branio-beograd.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Wednesday, October 9, 2013

Обележено 79 година од убиства Њ.В. Краља Александра I од Југославије [October 9, 2013] 79th Anniversary of assassination of HM King Alexander I of Yugoslavia


www.royalfamily.org
October 9, 2013



Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II И Принцеза Катарина у пратњи г-дина Владана Живуловића, члана Крунског Савета, присуствовали су данас обележавању 79. године од убиства Њ.В. Краља Александра I од Југославије у краљевском маузолеју  Цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, Његово Високопреосвештенство Митрополит аркадијски Г. Василије и Његово Преосвештенство Епископ сафитски Г. Димитрије из Антиохијске Патријаршије служили су Свету Архијерејску Литургију.

По завршетку Литургије венце на Краљев гроб положили су Њихова Краљевска Височанства, представници Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Војске Србије, општине Топола, Задужбине Краља Петра I, многобројних удружења и грађана који су се окупили да одају пошту вољеном Краљу.

Њ.В. Краљ Александар I од Југославије је мучки убијен током државне посете Француској, у Марсељу, 9. октобра 1934. године. Са њим је страдао и француски министар иностраних послова г-дин Луј Барту. Њ.К.В. Престолонаследник Александар II је унук Њ.В. Краља Александра I од Југославије Ујединитеља.

Њ.В. Александар I, југословенски Краљ, други син Краља Петра I и Кнегиње Зорке, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар II. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду. Након смрти Краља Петра I, он ступа на престо Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда. После смрти Краља Петра И 16. августа 1921, Регент Александар је постао Краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Петар, Томислав и Андреј.

Током државне сахране 26. маја 2013. године, у Краљевском маузолеју на Опленцу сахрањени су и Њ.В. Краљ Петар II, Њ.В. Краљица Александра, Њ.В. Краљица Марија и Њ.К.В. Краљевић Андреј поред Њ.В. Краља Александра I и Њ.В. Краља Петра I.


http://www.royalfamily.org/?273,sr_Обележено-79-година-од-убиства-ЊВ-Краља-Александра-i-од-Југославије

*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, accompanied by Mr. Vladan Zivulovic, member of the Crown Council, today [October 9, 2013] attended  the marking of the 79th anniversary of the assassination of HM King Alexander I of Yugoslavia, at the Royal Mausoleum in St. George Church in Oplenac. His Grace Bishop Jovan of Sumadija officiated the Holy Liturgy and the Requiem together with His Eminence Metropolitan Basil of Arcadia and His Grace Bishop Demetrios of Safita of the Patriarchate of Antioch.

After the church service, wreaths were laid on the King’s tomb by Their Royal Highnesses, representatives of the Ministry of Labour, Employment, and Social Policy, the Army of Serbia, the Municipality of Topola, the HM King Peter I Foundation, and numerous associations and citizens who gathered to pay their respects to the beloved King.

HM King Alexander I of Yugoslavia was treacherously assassinated during the official state visit to France on October 9, 1934 in Marseille, along with the French Foreign Minister Monsieur Louis Barthou. HRH Crown Prince Alexander II is a grandson of HM King Alexander I the Unifier.

HM King Alexander I of Yugoslavia was the second son of HM King Peter I and Princess Zorka, who was born in Cetinje, Montenegro on December 16, 1888. His Godfather was the Russian Tsar Alexander II. Young Prince Alexander spent his childhood in Montenegro and was educated in Geneva, Switzerland. He continued his schooling at the Military School in St. Petersburg, Russia and then in Belgrade. After the death of HM King Peter I he ascended the throne of the Kingdom of the Serbs, Croats, and Slovenes.

This act completed the dream of his father and grandfather - to unify the Southern Slavs in one nation. When King Peter I died on August 16, 1921, Regent HRH Crown Prince Alexander became the King of the Kingdom of the Serbs, Croats, and Slovenes. In 1922 he married HRH Princess Maria of Romania. They had three sons - Crown Prince Peter, Prince Tomislav, and Prince Andrej.

After the State funeral held on May 26, 2013, HM King Peter II, HM Queen Alexandra, HM Queen Maria, and HRH Prince Andrej were buried in their final resting place beside HM King Alexander I and HM King Peter I at the Royal Mausoleum in Oplenac.


http://www.royalfamily.org/?267,en_79th-anniversary-of-assassination-of-hm-king-alexander-i-of-Yugoslavia

*****







 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****