Thursday, October 10, 2013

Major Dragutin Gavrilović: Prkos srpskog vojnika koji je branio Beograd - U spomen na velikog junaka / "Dnevno.rs" October 7, 2013


Dnevno.rs
Autor: Nataša Ilić
07 oktobar 2013

Danas [07 oktobar 2013] je majoru Dragutinu Gavriloviću, braniocu Beograda iz Prvog svetskog rata postavljena spomen ploča, na Dorćolu, na uglu ulica Mike Alasa i Cara Uroša. Na današnji dan pre 98 godina Dragutin Gavrilović i Drugi bataljon desetog kadrovskog puka branili su Beograd.

Major Dragutin Gavrilović
 
Tog 7. oktobra bitke su bile žestoke. Tačnije, bile su žestoke i dan ranije kada su se austrijske jedinice iskrcale su se na delu obale Dunava i utvrdile iza železničkog nasipa na obali. Srpski branioci su pružali otpor i pored jakog napada, a ulice su ličile na velike ruševine. Spisi kažu da rastojanje između srpskih i austrijskih položaja na nekim mestima nije bilo veće od 30 metara.
 
Odbrana Beograda 1915
 
Srpska vojska nije smela da dozvoli da neprijateljska vojska utvdi mostobran. Prvo je u napad krenuo žandarmerijski odred koji, uprkos teškim gubicima, nije uspeo da potisne neprijatelja. Jedino rešenje bilo je da sve raspoložive srpske jedinice na ovom delu fronta izvrše opšti kontranapad.
 
U ranim popodnevnim satima 7. oktobra 1915. major Gavrilović je prikupio svoja tri voda, dva voda Trećeg bataljona i Sremski odred i ispred kafane „Jasenica“ izdao naredbu, održavši govor po kome ga svi pamte.
 
 
Govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda, 7. oktobra 1915. godine
 
Posted on You Tube by "cemerski" 
 
 



U tom napadu major je teško ranjen, a njegovi vojnici su izginuli. Na žalost, Beograd je pao i austijska zastava se zavijorila na Starom dvoru.

Pukovnik Gavrilović je prevežen u bolnicu u Čačku odakle je svojevoljno izašao. Povlačio se preko Albanije, učestvovao je u proboju Solunskog fronta i u oslobađanju Srbije.

 
Ali, kako to običn o biva sa najvećim junacima, i on je zaboravljen. Prvo je gurnut u stranu od ondašnjih zvučnih imena srpske vojske.
 
Posle proboja Solunskog fronta bio je predložen od strane vojvode Bojovića za viši čin, ali je vojvoda Stepa Stepanović bio protiv. Naavodno, zbog nejgovih mladih godina. Na polaganju generalskog ispita u Štipu 1927. je oboren. Posle prekomande u Beograd 1930. godine, nije ni hteo da polaže isti ispit jer je osećao netrpeljvost vrha vojske prema njemu.
 
Iako su ga vojnici voleli, težnja vrha vojske je bila da ga ponizi. Generalštab ga je imenovao za predavača vojne administacije na Vojnoj akademiji. Vojnička čast bila mu je ukaljana.

Čin generala mu je ponuđen tek 1941. posle Martovskog puča, kao i ministarska fotelja. Nije prihvatio. Odveden je u zarobljeništvo posle povlačenja Jugoslovenske kraljvske vojske iz Sarajeva. Bio je u logoru kod Nirnberga do kraja rata. Porodici je pisao da ne uzimaju nikakvu pomoć od Nedićeve vlade.

Po okončanju Drugog svetskog rata, trebalo je prvi da napusti logor, pošto je bio najstariji i teško bolestan. Nije hteo. Napustio ga je posledanji. Kad se vratio, okupio je porodicu u svom stanu na Slaviji i, od sreće što vidi svoje najmilije, umro desetak dana kasnije 19. jula 1945. u 63. godini. Sahranjen je u grobnici svoje rođake u pocepanoj uniformi pukovnika srpske vojske.

Dragutin Gavrilović u logoru
 
Nova vlast, novi režim. Iako nije bio živ porodica je ispaštala. Dok je bio u zarobljeništvu, deca mu nisu dobijala posao jer im se „otac nije vratio iz emigracije”. Pošto je umro  porodica nije dobjala njegovu penziju deset godina. Gavrilović je za njih bio pripadnik drugog režima. A to što je branio zemlju, narod i Beograd, nije bilo važno.
 
O komandantu Gavriloviću  počinje da se priča tek šedesetih godina prošlog veka kada je njegova komanda ušla u svetske vojne anale.
 
Danas se često pominje i često ga se sećaju. Na generacijama ostaje da ga zauvek pamte.
 
Neka ti je večna slava, vojniče. I hvala.
 

Heroj jednog vremena

Major Gavrilović je prvi počasni građanin Kruševca. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, ordenima Svetog Save, Belog orla, Jugoslovenske krune, francuskim ratnim krstom, Legijom časti, medaljom Miloš Obilić, Spomenicom na rat 1914. i sa još 12 odličja.



http://www.dnevno.rs/ekalendar/beograd-u-proslosti/97011-major-dragutin-gavrilovic-prkos-srpskog-vojnika-koji-je-branio-beograd.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

No comments: