Monday, December 30, 2013

Дијаспора може да промени Србију / "Политика" December 29, 2013 / Dijaspora može da promeni Srbiju / "Politika"

Политика
Бојан Билбија
Oбјављено: 29.12.2013

Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз зајмове за препород, преваре, мито и корупција – све то стало је као зид између матице и дијаспоре.

Фото Д. Јевремовић
 
Више од двадесет земаља у свету, укључујући САД, Русију и Француску, званично је признало да је Турска почетком 20. века извршила геноцид над Јерменима. Рекло би се да је била немогућа мисија да Јерменија, земља са око три милиона становника, однесе тако важну дипломатску победу над 25 пута већом Турском, која је деценијама све чинила да то спречи. Међутим, десило се. Ствари постају много јасније ако се погледа мапа света – видеће се да су парламентарне резолуције о признавању геноцида над Јерменима донете управо у оним земљама где живи бројна дијаспора овог народа.
 
Са Србима, изгледа, ситуација стоји управо обрнуто. Рецимо, независно Косово признале су све оне државе у којима је наша дијаспора најбројнија, а и друге дипломатске несугласице приметне се управо на релацији са овим престоницама. То је уочио и премијер Ивица Дачић, када је, на пословној конференцији с нашим људима у расејању, пре неколико дана приметио да „Срби данас у свету не представљају никакав фактор, ни Србија као земља, нити Србија као дијаспора”.
 
Уместо да се развијају заједно, на обострану корист, бројна, релативно успешна и дарежљива, српска дијаспора доспела је у позицију неразумевања с матицом. Србија би желела да су „они тамо” сви редом богати и свој новац улажу у отаџбину. Дијаспора тражи да „ми овде” будемо уређена, јака и моћна држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима. Све то, међутим, тешко се остварује јер је поверење изгубљено, а расколи и поделе су и даље дубоки. Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз зајмове за препород, преваре, мито и корупција – све то стало је као зид између матице и дијаспоре.

 
 
Зато Дачић признаје да су Срби у свету нејединствени и поручује да грешке могу да се исправе само ако будемо реални и свесни онога што јесмо јер чланови дијаспоре могу да се боре за српске националне интересе само учешћем у власти у земљама у којима живе. „До сада нисам срео ниједног Србина у политичким структурама где сам био, али зато Бошњаке, Албанце и Турке јесам, а нас има много више”, објаснио је председник Владе.

Коментаришући ову ситуацију, Славка Драшковић, директорка владине Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, истиче за „Политику” да српска дијаспора јесте значајан фактор у иностранству, поготово у науци, култури, бизнису, медицини. Како каже, у Немачкој имамо изузетно велики број лекара, много више него неки други народи. Срби су више него други отишли у бизнис, успешни су у пословању, науци, али се нису толико бавили политиком.

Славка Драшковић објашњење тражи у чињеници да смо били на неки начин жигосани, за разлику од Бошњака или Хрвата, који су свуда радо примани, лако су улазили у парламенте и политику уопште. Они су били уједињени око формирање своје државе, тај циљ их је повезивао, а Срби су били највише уједињени онда када су се супротстављали бомбардовању.

– Најорганизованије институције српске дијаспоре јесу оне које су и најстарије. Тако су најорганизованији Срби у Америци, а у региону је добар пример Румунија. У САД имамо представнике и у Конгресу и у Сенату, као што су Џорџ Војновић или Мелиса Бин, а Србе у политичким структурама можемо срести у многим земљама, на свим нивоима. Својим утицајем, Срби из Америке довели су и до оснивања српског кокуса у Конгресу, јер су они заинтересовани за своје гласаче. Тако су за сваке изборе у Америци српски представници организовано радили – каже директорка Драшковић.

С друге стране, и она се слаже да је недопустиво што немамо лоби у Америци. Како објашњава, у овом тренутку с Конгресом и Сенатом интензивно раде појединци, али је немогуће је да Срби у дијаспори буду јаки без сарадње с матицом.

– Они треба да знају шта држава хоће, исто као што су то знали Бошњаци и Хрвати. Тек ова влада започела је конкретне кораке и објашњава шта жели у сарадњи с дијаспором. Треба да сарађујемо у заједничким областима, пре свега у привреди и култури јер је данас најважнији ресурс за сваку државу знање, а не само капитал. Дијаспора може да промени Србију. Али, она очекује једнак третман, отворен, искрен однос, да се заједничким радом Србија претвори у добро место за живот. У ранијем периоду имали смо неиспуњена очекивања и непостојање поверења са обе стране. Сада је дошло време да се то промени. И ми то већ радимо – поручује Славка Драшковић.

Познавалац прилика у дијаспори, некадашњи амбасадор у Канбери Миливоје Глишић, објашњава да српска дијаспора нема утицаја јер је међусобно посвађана.

– Тај раскол, пре свега црквени, још тиња и веома је видљив у свакодневном животом. Тако долази и до раскола по политичкој линији, на разлици четници–партизани или Срби–Југословени. Многи међу њима се не трпе међусобно, спремни су да помогну само ако је реч о некој тешкој невољи – каже амбасадор Глишић и указује да и дијаспоре других народа имају различите фракције.

– Међутим, када је у питању национални интерес, интерес матице, хрватство, хеленство, онда су сви јединствени око националних циљева. Сви Грци знају грчки језик, а код нас исељеници већ у другој генерацији не знају српски. Грци пензионери враћају се у домовину. Добијају олакшице као повратници, нема двоструког опорезивања, док је код нас, рецимо, трансфер пензија готово немогућ. Наши стари исељеници би дошли, али се плаше, а морају да плаћају разне дажбине и царине.

Глишић подсећа да се код нас царина наплаћује чак и за поклоне за болнице које купују наши људи у иностранству.

– Имамо формалан однос према дијаспори. Од Џемала Биједића нико озбиљан није био у посети Аустралији. Срби из дијаспоре би улагали у Србију, многи међу њима су искрене патриоте, али држава овде није правна. Прво им траже паре да дају некоме на руке. А они то не желе јер посао могу да праве и у иностранству, а у Србију би улагали због патриотизма. Друго, локални тајкуни их увек надјачају јер играју мимо правила – истиче Миливоје Глишић.

Божидар Митровић, председник Савета за статусна питања дијаспоре Скупштине дијаспоре и Срба у региону, живи у Москви већ 26 година, где има своју адвокатску канцеларију. Председник је регионалне друштвене организације „Обједињење Срба”, акредитоване у московском Дому националности, и истиче да је српска дијаспора увек имала добар пријем у свим државним органима Русије.

Међутим, Срби у Русији нису признати као национална мањина и немају представника у парламенту. Али, успевају да приближе руску научну и културну јавност заједничким коренима, па су тако добили сопствени храм, подворје Српске православне цркве и имају свог владику Антонија, при руском патријарху, напомиње Митровић.

– У Москви постоји неколико српских удружења и клубова, који се баве фолклором, организовањем концерата. То је углавном радна емиграција, људи претежно заузети својим послом. Зато се не може рећи да смо као целина превише утицајни, немамо чак сопствене новине. Русија је цивилизација где је очувано 180 народа, тако да су Азербејџанци, Грузинци, Јермени знатно боље организовани и имају много развијенији бизнис. Имају своје продавнице, ресторане, културне центре у Москви. Самим тим, и већи утицај на политичка и друштвена збивања – објашњава Митровић.


Бојан Билбија
Oбјављено: 29.12.2013


http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/izmedju-matice-i-rasejanja/Dijaspora-moze-da-promeni-Srbiju.sr.html

*****

Dijaspora može da promeni Srbiju / "Politika"

Politika
Bojan Bilbija
Objavljeno: 29.12.2013

Partizani, četnici, Srbi, Jugosloveni, otimačine kroz zajmove za preporod, prevare, mito i korupcija – sve to stalo je kao zid između matice i dijaspore.

Foto D. Jevremović
 
Više od dvadeset zemalja u svetu, uključujući SAD, Rusiju i Francusku, zvanično je priznalo da je Turska početkom 20. veka izvršila genocid nad Jermenima. Reklo bi se da je bila nemoguća misija da Jermenija, zemlja sa oko tri miliona stanovnika, odnese tako važnu diplomatsku pobedu nad 25 puta većom Turskom, koja je decenijama sve činila da to spreči. Međutim, desilo se. Stvari postaju mnogo jasnije ako se pogleda mapa sveta – videće se da su parlamentarne rezolucije o priznavanju genocida nad Jermenima donete upravo u onim zemljama gde živi brojna dijaspora ovog naroda.
 
Sa Srbima, izgleda, situacija stoji upravo obrnuto. Recimo, nezavisno Kosovo priznale su sve one države u kojima je naša dijaspora najbrojnija, a i druge diplomatske nesuglasice primetne se upravo na relaciji sa ovim prestonicama. To je uočio i premijer Ivica Dačić, kada je, na poslovnoj konferenciji s našim ljudima u rasejanju, pre nekoliko dana primetio da „Srbi danas u svetu ne predstavljaju nikakav faktor, ni Srbija kao zemlja, niti Srbija kao dijaspora”.
 
Umesto da se razvijaju zajedno, na obostranu korist, brojna, relativno uspešna i darežljiva, srpska dijaspora dospela je u poziciju nerazumevanja s maticom. Srbija bi želela da su „oni tamo” svi redom bogati i svoj novac ulažu u otadžbinu. Dijaspora traži da „mi ovde” budemo uređena, jaka i moćna država, da se s njima radi transparentno i po pravilima. Sve to, međutim, teško se ostvaruje jer je poverenje izgubljeno, a raskoli i podele su i dalje duboki. Partizani, četnici, Srbi, Jugosloveni, otimačine kroz zajmove za preporod, prevare, mito i korupcija – sve to stalo je kao zid između matice i dijaspore.
 
 

Zato Dačić priznaje da su Srbi u svetu nejedinstveni i poručuje da greške mogu da se isprave samo ako budemo realni i svesni onoga što jesmo jer članovi dijaspore mogu da se bore za srpske nacionalne interese samo učešćem u vlasti u zemljama u kojima žive. „Do sada nisam sreo nijednog Srbina u političkim strukturama gde sam bio, ali zato Bošnjake, Albance i Turke jesam, a nas ima mnogo više”, objasnio je predsednik Vlade.

Komentarišući ovu situaciju, Slavka Drašković, direktorka vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, ističe za „Politiku” da srpska dijaspora jeste značajan faktor u inostranstvu, pogotovo u nauci, kulturi, biznisu, medicini. Kako kaže, u Nemačkoj imamo izuzetno veliki broj lekara, mnogo više nego neki drugi narodi. Srbi su više nego drugi otišli u biznis, uspešni su u poslovanju, nauci, ali se nisu toliko bavili politikom.

Slavka Drašković objašnjenje traži u činjenici da smo bili na neki način žigosani, za razliku od Bošnjaka ili Hrvata, koji su svuda rado primani, lako su ulazili u parlamente i politiku uopšte. Oni su bili ujedinjeni oko formiranje svoje države, taj cilj ih je povezivao, a Srbi su bili najviše ujedinjeni onda kada su se suprotstavljali bombardovanju.

– Najorganizovanije institucije srpske dijaspore jesu one koje su i najstarije. Tako su najorganizovaniji Srbi u Americi, a u regionu je dobar primer Rumunija. U SAD imamo predstavnike i u Kongresu i u Senatu, kao što su Džordž Vojnović ili Melisa Bin, a Srbe u političkim strukturama možemo sresti u mnogim zemljama, na svim nivoima. Svojim uticajem, Srbi iz Amerike doveli su i do osnivanja srpskog kokusa u Kongresu, jer su oni zainteresovani za svoje glasače. Tako su za svake izbore u Americi srpski predstavnici organizovano radili – kaže direktorka Drašković.

S druge strane, i ona se slaže da je nedopustivo što nemamo lobi u Americi. Kako objašnjava, u ovom trenutku s Kongresom i Senatom intenzivno rade pojedinci, ali je nemoguće je da Srbi u dijaspori budu jaki bez saradnje s maticom.

– Oni treba da znaju šta država hoće, isto kao što su to znali Bošnjaci i Hrvati. Tek ova vlada započela je konkretne korake i objašnjava šta želi u saradnji s dijasporom. Treba da sarađujemo u zajedničkim oblastima, pre svega u privredi i kulturi jer je danas najvažniji resurs za svaku državu znanje, a ne samo kapital. Dijaspora može da promeni Srbiju. Ali, ona očekuje jednak tretman, otvoren, iskren odnos, da se zajedničkim radom Srbija pretvori u dobro mesto za život. U ranijem periodu imali smo neispunjena očekivanja i nepostojanje poverenja sa obe strane. Sada je došlo vreme da se to promeni. I mi to već radimo – poručuje Slavka Drašković.

Poznavalac prilika u dijaspori, nekadašnji ambasador u Kanberi Milivoje Glišić, objašnjava da srpska dijaspora nema uticaja jer je međusobno posvađana.

– Taj raskol, pre svega crkveni, još tinja i veoma je vidljiv u svakodnevnom životom. Tako dolazi i do raskola po političkoj liniji, na razlici četnici–partizani ili Srbi–Jugosloveni. Mnogi među njima se ne trpe međusobno, spremni su da pomognu samo ako je reč o nekoj teškoj nevolji – kaže ambasador Glišić i ukazuje da i dijaspore drugih naroda imaju različite frakcije.

– Međutim, kada je u pitanju nacionalni interes, interes matice, hrvatstvo, helenstvo, onda su svi jedinstveni oko nacionalnih ciljeva. Svi Grci znaju grčki jezik, a kod nas iseljenici već u drugoj generaciji ne znaju srpski. Grci penzioneri vraćaju se u domovinu. Dobijaju olakšice kao povratnici, nema dvostrukog oporezivanja, dok je kod nas, recimo, transfer penzija gotovo nemoguć. Naši stari iseljenici bi došli, ali se plaše, a moraju da plaćaju razne dažbine i carine.

Glišić podseća da se kod nas carina naplaćuje čak i za poklone za bolnice koje kupuju naši ljudi u inostranstvu.

– Imamo formalan odnos prema dijaspori. Od Džemala Bijedića niko ozbiljan nije bio u poseti Australiji. Srbi iz dijaspore bi ulagali u Srbiju, mnogi među njima su iskrene patriote, ali država ovde nije pravna. Prvo im traže pare da daju nekome na ruke. A oni to ne žele jer posao mogu da prave i u inostranstvu, a u Srbiju bi ulagali zbog patriotizma. Drugo, lokalni tajkuni ih uvek nadjačaju jer igraju mimo pravila – ističe Milivoje Glišić.

Božidar Mitrović, predsednik Saveta za statusna pitanja dijaspore Skupštine dijaspore i Srba u regionu, živi u Moskvi već 26 godina, gde ima svoju advokatsku kancelariju. Predsednik je regionalne društvene organizacije „Objedinjenje Srba”, akreditovane u moskovskom Domu nacionalnosti, i ističe da je srpska dijaspora uvek imala dobar prijem u svim državnim organima Rusije.

Međutim, Srbi u Rusiji nisu priznati kao nacionalna manjina i nemaju predstavnika u parlamentu. Ali, uspevaju da približe rusku naučnu i kulturnu javnost zajedničkim korenima, pa su tako dobili sopstveni hram, podvorje Srpske pravoslavne crkve i imaju svog vladiku Antonija, pri ruskom patrijarhu, napominje Mitrović.

– U Moskvi postoji nekoliko srpskih udruženja i klubova, koji se bave folklorom, organizovanjem koncerata. To je uglavnom radna emigracija, ljudi pretežno zauzeti svojim poslom. Zato se ne može reći da smo kao celina previše uticajni, nemamo čak sopstvene novine. Rusija je civilizacija gde je očuvano 180 naroda, tako da su Azerbejdžanci, Gruzinci, Jermeni znatno bolje organizovani i imaju mnogo razvijeniji biznis. Imaju svoje prodavnice, restorane, kulturne centre u Moskvi. Samim tim, i veći uticaj na politička i društvena zbivanja – objašnjava Mitrović.


Bojan Bilbija
Objavljeno: 29.12.2013

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/izmedju-matice-i-rasejanja/Dijaspora-moze-da-promeni-Srbiju.lt.html


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

***** 

No comments: