Wednesday, January 29, 2014

Заборављени хероји Првог светског рата / "Дан Ветерана" - Видовдан [Novosti] January 19, 2014

"Дан Ветерана" Видовдан
January 19, 2014
Вечерње новости
Boris Subašić
January 18, 2014

Мало данашњих становника Београда зна да је 1924. године маршал Франше Депере одликовао француском Легијом части српску престоницу због хероизма њених бранилаца и становништва у Првом светском рату. Само пет градова у свету носи ово одликовање.

    Franše Depere je odlikovao francuskom Legijom časti srpsku prestonicu

Београд је, иначе, био поприште прве битке у Великом рату и највише је рушен и најжешће брањен град у Европи. Кости 5.000 бранилаца Београда ископане су с попришта битака тек деценију после рата и сахрањене у спомен-костурницу на Новом гробљу. Она је, као и монументални споменик, подигнута добровољним прилозима преживелих ратника и тадашње београдске општине.

Костурница је, као и оне на Зејтинлику и на Крфу, направљена да потомство може да дође и поклони се сенима јунака. Преживели браниоци су је предали 1931. године на старање београдској општини. Данас су, као и деценијама раније, врата крипте закључана и ниједна свећа не осветљава мрак у коме почивају хероји одбране Београда, првог бомбардованог и срачунато рушеног европског града у 20. веку.

„Новости“ су многим данашњим Београђанима откриле да спомен-костурница постоји. Сада подсећамо зашто њена врата треба да буду отворена поклоницима.

БЕОГРАЂАНИ СЕ САМООРГАНИЗОВАЛИ

НА дан објаве рата 28. јула 1914. у Београду није било војске. Дунавска дивизија је повучена из касарни у Доњем граду Београдске тврђаве, наредбом Пашићеве владе која се склонила у Ниш, а није одлучила да ли треба бранити престоницу.

Београђани су се самоорганизовали. У кафанама „Златни топ“ и „Златна моруна“ пријављивали су се као добровољци старим четничким војводама из балканских ратова. Са финансијском стражом Савског пристаништа увече, 28. јула, заузели су положаје на београдским обалама од Аде Циганлије до дунавског кеја.

НЕМЦИ, ПОСЛЕ АУСТРОУГАРА, ТУКЛИ СА СВИХ СТРАНА

ПОСЛЕ три пропале аустроугарске офанзиве на Србију, команду је преузела Немачка. Маршал Макензен, 5. октобра 1915, наређује интензивно даноноћно бомбардовање Београда. Српску престоницу даноноћно је тукло 400 оруђа свих калибара, укључујући „мортаре“ (усмртитеље) од 420 мм. На Београд је за два дана пало више од 100.000 граната.

- Велики број кућа које горе нико и не гаси. Непријатељ намерно туче баш запаљене куће, верујући да им становници прилазе ради гашења. Цела је варош мртвачница. Све су улице препуне лешева. Нико их не може склонити, јер је варош стално под ватром топова – забележио је Богослав Војновић Пеликан, сликар, који је 1915. био ђак-наредник у одбрани Београда.

ЗАСТАВЕ

ПОСЛЕ подвига Београђана, војска се вратила у престоницу и на фронту од Остружнице до Гроцке формирана је одбрана Београда, под командом старог генерала Михаила Живковића Гвозденог. Срце одбране био је Градски одсек под командом генерала Јоксима П. Гајића. У штаб на Београдској тврђави, 9. новембра 1914, аустроугарски генерал Гоглија шаље ултиматум – захтева да Гајић преда тврђаву и уместо српске истакне белу заставу.

- Ађутанту сам наредио да уместо једне српске заставе, истакне три велике српске заставе – био је Гајићев одговор. Затим је наредио паљбу из свих топова која је аустроугарске мониторе натерала на повлачење.

СРЕМСКИ ОДРЕД ПРВИ ОДБРАНИО ГРАД

УОЧИ поноћи, 28. јула 1914. године, Аустроугари су покушали да заузму Београд. Сремски добровољачки одред спречио је упад на Аду Циганлију. Дизањем у ваздух београдске стране железничког моста онемогућен је улазак аустроугарског војног воза. Осујећен је десант на Савско пристаниште на које су кренула три аустријска пароброда са шлеповима пуним војника. Меци бранилаца погодили су капетана и крмара „Алкотмања“ и брод се насукао на леву обалу Саве. Остали су побегли.

Аустроугарски монитори засули су Београд артиљеријском и митраљеском ватром. Почело је рушење града дуго 15 месеци.

ИЗ РОВА ПРАВО У СМРТ

УПРКОС бесомучном бомбардовању браниоци Београда не одступају. Макензен тражи појачања јер офанзива застаје на обалама. Српска престоница, као да умире, али се не предаје.

- Дуж средине Аде, ври као у котлу пушчана и митраљеска ватра. Артиљерија туче непрестано, делови људског меса падају свуда по пољу. Око подне чули су се јаки крици са Мале аде, после чега је наступила тишина. Када је испуцала последњи метак, посада је завршила борбу ножем у прса – забележио је пуковник Милан Ј. Радојевић, командант Аде Циганлије.

ДУНАВСКИ КЕЈ

КАДРОВЦИ, ђаци-војници мајора Гавриловића, младићи из остатка Сремског добровољачког одреда, жандарми и грађани приковали су немачку офанзиву на дунавском кеју и Дорћолу.

- Улица пуна мртвих јунака: једни седе, други леже са раширеним рукама, лица бледа као да су од воска, на њима крвави реденици – забележио је капетан Живко Кезић. – У узаним рововима су били измешани живи и мртви браниоци.


Вечерње новости

http://dan-veterana.blogspot.com/2014/01/blog-post_19.html#.UujztunnbIV


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Tuesday, January 28, 2014

WWI Centenary Countdown: Five months until the 100 year anniversary of Archduke's assassination / "Centenary News" January 28, 2014

Centenary News
January 28, 2014

Archduke Franz Ferdinand with his wife Sophie and three children
Photo courtesy of the Imperial War Museum, © IWM, Q 81810


Today marks five months until the Centenary of the assassination of the heir to the thone of Austria-Hungary, Archduke Franz Ferdinand, and six months until Centenary of the outbreak of the First World War.

The assassination in Sarajevo took place on the 28th June 1914.

Commemorations

On the 21st June 2014, the University of Sarajevo will host a major international conference entitled: 'The Position of the First World War in the History of Europe'.

Scholars from 26 European countries and the US and Canada have already confirmed their attendance to the conference, which will "discuss all aspects that led to the outbreak of World War I".

The Vienna Philharmonic Orchestra has announced that it will perform at Sarajevo Vijecnica (city hall) on the 28th June 2014 to mark the Centenary of the assassination.

France and Germany also announced in April 2013 that they would provide funding to the City of Sarajevo to mark the outbreak of the conflict.

A programme of events in the city will include cultural events, commemorations, academic reflection upon the conflict, as well as athletic events for the month of June 2014.

A foundation - Sarajevo heart of Europe – was established by France and the city of Sarajevo. The foundation will also be involved in the commemorations.

Blame

In mainstream histories of the origins of the First World War, Ferdinand's assassination by Bosnian-Serb nationalist Gavrilo Princip has been considered an important cause in the outbreak of the conflict.

However, this idea has been challenged, and is increasingly being done so in light of the Centenary.

Since the start of 2014, there have been several political arguments about left vs. right readings of the conflict and who is to "blame" for its outbreak.

Serbia

At the beginning of 2014, the National Archive of Serbia presented a copy of a letter from 1913, which the Director of the National Archive, Dr. Miroslav Perisic, claimed absolved his country from any blame for causing the First World War.

The letter was written by the Austrian Governor of Bosnia and Herzegovina, Oskar Potiorek, to the Austro-Hungarian Minister of Finance and is dated the 28th May 1913.

The document is a 1930 typewriter copy of the handwritten letter.

Governor Potiorek highlights the importance of preventing a "union of all Southern Slavs" in the letter and that the Austro-Hungarian Empire should prepare for "an inevitable large-scale war in a few years".

He also warns that "one can never make Serbia a trusted friend", as it "will fight in any future war openly and bitterly on the side of our enemies".

Dr. Perisic stated that the letter - of which the original cannot be located - is "a primary source and one of the most important historical sources for the study of questions of guilt and responsibility for the First World War".

The announcement was welcomed in the Serbian press.

On the 5th January 2014, Blic ran the headline 'Vienna panned war in 1913'; Novosti went with the headline that Austria had 'planned war a year before the murder of Ferdinand'; whilst an online article on the Kurir website stated that 'Austria-Hungary was preparing for war 13 months before murder of Ferdinand!'.

Austria

The presentation of the letter from 1913 was criticised in Austria.

The newspaper Neue Zürcher Zeitung published an article on its website on the 7th January 2014 about the letter, in which it stated that Serbia refused to accept that Gavrilo Princip would be remembered as an "Al-Qaeda like terrorist".

It also claimed that Belgrade refused to accept that Serbia was "complicit in the catastrophe of the First World War".

The article also states that a huge "propagandistic effort" had been put in to the presentation of the letter by the Serbian authorities, with the intention of trying to "whitewash Serbia of all charges [of its role in the outbreak of the First World War]".


Posted by: Daniel Barry, Centenary News


http://www.centenarynews.com/article?id=1389


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Monday, January 27, 2014

Највећи српски светитељ - Свети Сава

Савиндан - 14. јануара по старом, а 27. јануара по новом календару,
Православна Црква слави Светог Саву,
првог архиепископа и просветитеља српског. 
 
Растко Немањић, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је изванредно образовање. Од ране младости показивао је љубав према књизи. На његов духовни развој највише су утицала житија јужнословенских пустињака, светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Већ у петнаестој години отац му даде на управљање Хумску област, између Неретве и Дубровника. Као владар био је кротак, благ и љубазан према свима. Помагао је сиротињи, као ретко ко други. Посебно је поштовао монахе.

Међутим, тежећи савршенијем животу, млади Растко је напустио родитељски дом и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години живота примио је монашки чин и добио име Сава. Стефан Немања, који је монаху Сави слао богату материјалну помоћ за светогорске манастире, замонашио се, пошто је предао престо сину Стефану. Kао монах Симеон, придружиo се најмлађем сину у манастиру Ватопеду, чији су велики добротвори убрзо постали.

Они, затим, обновише напуштени и опустошени манастир Хиландар, који је византијски цар Алексије Ш предао Србима у власништво. Хиландар је све до XVIII века био највећа српска школа и расадник наше духовности, просвете и културе.

После четрнаест година, тачније 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, Сава - сада у чину архимандрита - враћа се у Србију и у манастиру Студеници, очевој задужбини, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом ради на црквеном и културном просвећивању српског народа; говори им о хришћанском моралу, љубави и милосрђу; ради на организацији Цркве (оснива епархије). У својој личности је објединио просветитеља, духовника, државника и учитеља.

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, у Никеји патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора I Ласкариса хротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска Православна Црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика изабра и посвети неколико епископа и разасла их у епархије широм отачаства. У Србији подиже многе цркве, манастире и школе.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету Земљу. Пре поласка, на престо Српске Архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске Цркве и државе.

Приликом повратка са поклоничког путовања, упокојио се у Бугарској, у Трнову, на Богојављење 14. јануара 1235. године. Краљ Владислав је, 1237. године, уз највише црквено-државне почасти пренео мошти светитеља Саве у манастир Милешеву.

Присуство његових светих моштију имало је за сваког Србина изузетан духовни, али и политички значај, а нарочито у време турског ропства. Ни једна личност код Срба није толико уткана у свест и биће народа као личност Светога Саве. Пример за то су устаници у Банату са краја XVI века, на челу са вршачким владиком Теодором. На устаничком барјаку била је извезена икона Светог Саве. Срби су устали против тираније турских власти, али је убрзо уследила одмазда. Године 1594. на Врачару у Београду, Синан паша је на ломачи спалиo Савине свете мошти. Предање каже да су дим и пепео са те ломаче развејали огањ благодати Христове у све српске земље и у све српске душе. Због тога му Срби, не само у српским земљама, него и широм света, подигоше многе свете храмове. Сада, управо на месту на коме су спаљене његове свете мошти, Срби са свих светских меридијана довршавају највећи, величанствени - Спомен-храм Светог Саве.

Храм Светог Саве на Врачару

 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

Sunday, January 26, 2014

They died for Serbia / Serbian WWI prisoners of war who died in the Netherlands / Srpski ratni zarobljenici u Holandiji - SEĆANJE - Umrli za Srbiju



 


Serbian officer (1919) and Serbian soldiers who arrived to our country from German PoW camps (1919), drawings by Jan Hoynck van Papendrecht
 

Welcome to www.secanje.nl

 

This website is dedicated to the Serbian World War I soldiers who died in the Netherlands. A monument in Garderen is dedicated to the memory of them. To read their story you can read the introduction. Below you can read the latest news items.

 

This website is in three languages: English, Serbian and Dutch so you can choose your preferred language in the menu at the top at the right side.

 

Srpski: Za posetioce na srpskom jeziku izaberite opciju za jezik u gornjem desnom uglu.

 

Nederlands: Voor onze Nederlands sprekende bezoekers: als u rechtsbovenaan "Nederlands" klikt dan heeft u de site in het Nederlands.

 

11/01/2014: 95 years ago - In Memoriam

 
This is the year when we commemorate 100 years from the beginning of the First World War.  Also 95 years ago the Serbian soldiers from the WWI died of the Spanish flu in the Netherlands. They reached the Netherlands on their way home after the war.

This is the month when we commemorate those Serbian victims of the Spanish flu in the Netherlands.

On 11th January 1919 Miloš Simonović died in Rotterdam.

On 15th January 1919 Milorad Ristanović died in Enschede.

On 17th January 1919 Svetozar Božanić died in Dordrecht, Tihomir Jovanović in Enschede , Dejan Ilić in Nijmegen and Najdan Nikodijević in Usselo.

On 18th January 1919 Srećko Bogosavljević and Milosav Milosavljević died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Vladimir Jovanović in Dordrecht, Velimir Dodolisko, Velisav Ivanović, Miloš Jeremić, Serafim Kapović and Mililsav Marković in Nijmegen and Nikola Nikolajević in Usselo.

On 19th January 1919 Živko Damnjanović died in Amersfoort, Viden Matić, Branko Radović, Živan Stefanović in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Sretan Stevanović, Milentije Vukadinović in Dordrecht and Dejan Milošević, Dragojle Ranković and Luka Živković in Nijmegen.

On 20th January 1919 Nikola Brčerević, Stanislav Marinković and Đura Stojadinović died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Milan Brkić, Jovan Paunović in Dordrecht, Đorđe Mitrović in Enschede, Miloš Donević, Jezdimir, Vukosav Miljković, Mihajlo Stenović, Ivan Živanović in Nijmegen and Mihajlo Avramović in Usselo.

On 21st January 1919 Vladimir Bošković, Bogdan Lazić, Marjan Marjanović, Milovan Milojević, Tihomir Mitrović and Velizar Vuković died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Dragutin Milanović, Petar Nikolić in Nijmegen and Stojan Đorđevićm Miloš Obradović in Usselo.

On 22nd January 1919 Milenko Damnjanović, Milomir Matijević, Đorđe Vukosavljević died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Živojin Miladinović in Dordrecht, Sreten Raičić in Enschede, Stojan Miosavljević in Hengelo, Arsen Lazarević, Laza Lazarević, Kosta Marković, Milutin Talović in Nijmegen and Božidar Radovanović in Usselo.

On 23th January 1919 Dragomir Mijatović, Vladimir Mitrović died Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Petar Aleksić in Dordrecht, Desimir Popović en Dimitrije Stojanović in Enschede, Stanoje Dobrosavljević in Hengelo, Miloš Gavrović, Dragoš Nikolić and Radovan Nikolić in Usselo.

On 24th January 1919 Aranđel Milošević, Milosav Nikolić, Aleksandar Stanković died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen), Mihailo Gajić in Nijmegen and Milenko Marković in Usselo.

On 25th January 1919 Živan Antonijević, Petar Martinović, Milivoje Miladinović, Đorđe Perić died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen) and Stevan Paunović in Hengelo.

On 26th January 1919 Radosav Jovičić died in Dordrecht.

On 27th January 1919 Dragan Dimitrijević, Vasilije Simonović died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen) and Todor Krušeljević in Dordrecht.

On 28th January 1919 Stevan Vasić died in (Nieuw-Milligen) and Uroš Radivojević in Dordrecht.

On 30th January 1919 Stanko Lazarević died in Apeldoorn (Nieuw-Milligen) and Božidar Živanović in Dordrecht.

On 2nd February 1919 Stojan Marković died in Dordrecht.

On 5th February 1919 Dragutin Milutinović died in Dordrecht.

On 7th February 1919 Milojko Karadžić died in Dordrecht.

Eternal glory to them!

12/11/2013 Stanislav Marinković

Our latest story is online now and it is about the fate of Stanislav Marinković from Tavnik, click here.


06/10/2013: Pictures of the remembrance service in Garderen

The 5th of October a remembrance service was held in Garderen (the Netherlands) for the Serbian World War I soldiers who died in the Netherlands.

You can find the pictures here: Garderen 5th October 2013
 
         
Remains of Serbian POWs who died in the Netherlands have been found after 75 years

THE HAGUE / BELGRADE - Recent research has shown that the remains of 89 Serb prisoners of war who died in the Netherlands in 1919 are in a Serbian mausoleum in Jindřichovice near Karlovy Vary in the Czech Republic.

Most of these 89 Serb prisoners of war who came early in 1919 in various transit camps throughout the Netherlands died due to the Spanish flu. They were temporarily taken on their way home through the port of Rotterdam, after the First World War. Some of them already achieved to reach neutral Netherlands before the end of the war. In total, more than 4,000 Serbs return home via the Netherlands. They came from concentration and internment camps in which they were held as prisoners of war in Germany.

In the Netherlands a total of 92 Serbian soldiers deceased between 1917 and 1919 and they were buried in 9 cemeteries. After the war, the government in Belgrade decided to concentrate their war victims on a limited number of places in Europe. The remains were exhumed and put in coffins and put together in mausoleums. Thus, plans were made for the 89 Serbian war graves in the Netherlands that they should be exhumed and transferred. Until recently, the trail of those Serbian war graves ended in Wyler, near Nijmegen, where the lead coffins with destination "Czechoslovakia" were transferred to the German authorities on May 18, 1938.


The explanatory memorandum for the budget for 1940/41 from the war department of the Ministry of Justice of the Kingdom of Yugoslavia was discovered at the end of April in the Archives of Yugoslavia in Belgrade. Here, it was written that the remains were then transferred to a mausoleum that was built near the former Austrian camp Heinrischgrün in Bohemia in 1924. In that camp were mostly Serbian and Russian prisoners of war who were engaged in mining. In addition, thousands were killed.

The mausoleum, in what is now called Jindřichovice is located in the Czech Republic, was restored in 1996 and is accessible to the public upon request. Until 1940, the remains of 7470 Serbs and 189 Russians were put here. The originally from Netherlands lead coffins are identified by the numbers 1 untill 89.

The Serbian prisoners of war who deceased in the Netherlands are commemorated every first Saturday of October at the Serbian Cemetery monument on Craatshof in Garderen. Before the Second World War, there was a memorial for the Serbian prisoners of war who died in the camp near Milligen.


http://www.secanje.nl/en/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Gavrilo Princip "to have monument" in Kalemegdan Park, Belgrade, Serbia / "Centenary News" January 24, 2014

Centenary News
Novosti Jan. 22, 2014
Translated by: Tanja Bonny, Centenary News
Posted by: Daniel Barry, Centenary News

Kalemegdan Park in Belgrade, Serbia / Photo: Wikipedia
 
The Serbian daily, Novosti, reports that an initiative by the Government of Serbia will see a monument to Archduke Franz Ferdinand's assassin - Gavrilo Princip - erected in Kalemegdan Park, Belgrade, for the Centenary.

The monument will be revealed sometime before June 2014, with an identical statue also being built in eastern Sarajevo. This is in an effort to "rectify the injustice towards Princip", who has never had a monument dedicated to him.

Historian Mile Bjelajac states that: "Serbia is the home of the Serbian people [regardless] of where they were born - Princip was a freedom fighter and he deserves a place here".

Bjelajac states that the monument is not intended to be provocative to Europe, which, as a "cradle of old values", "needs to understand the motives of [Princip's] actions" as a "freedom fighter".


http://www.centenarynews.com/article?id=1380


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Spomenik Gavrilu Principu na Kalemegdanu - Inicijativa potekla iz Vlade Srbije / "Novosti" January 22, 2014

Novosti
Rade Dragović
22. januar 2014.

Najpoznatiji član „Mlade Bosne“, uskoro će dobiti spomen-obeležje u Beogradu. Inicijativa potekla iz Vlade Srbije.

Obeležje će biti u blizini spomenika zahvalnosti Francuskoj
 
NA stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata Gavrilo Princip dobiće prvi spomenik u Beogradu. Obeležje u čast najpoznatijeg člana Mlade Bosne biće najkasnije do juna otkriveno u Kalemegdanskom parku. Identičan spomenik Principu biće podignut i u Istočnom Sarajevu.
 
Inicijativa za podizanje spomenika atentatoru na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda potekla je od Vlade Srbije u okviru obeležavanja veka od Sarajevskog atentata i početka Velikog rata. Srbija i srpski narod na taj način će ispraviti i svojevrsnu nepravdu prema Principu, koji nikada nije dobio spomenik.
 
Kako prenose izvori „Novosti“, planira se postavljanje grandioznog spomen-obeležja, koje će biti podignuto na Kalemegdanu, a uskoro će biti određena i tačna lokacija. Mesto koje će najverovatnije biti izabrano za Principov monument biće nedaleko od spomenika zahvalnosti Francuskoj.
 
Ideju da Princip dobije mesto u alejama znamenitih ličnosti nad ušćem Save u Dunav podržava i istoričar Mile Bjelajac i napominje da je Srbija matica srpskog naroda koja bi trebalo da oda počast svakom Srbinu vrednom istorije, bez obzira na mesto rođenja ili života.

- Gavrilo Princip je bio borac za slobodu i zaslužuje adekvatnu počast - izričit je Bjelajac. - Podizanje ovakvog spomenika nije teranje inata Evropi, koja bi kao „skladište starih vrednosti“ trebalo da razume motive ovog čina. Princip je bio ubeđeni protivnik svake okupacije, a pravo na borbu za slobodu ne može da se negira.

 
Iako se niz škola i javnih ustanova decenijama naziva po ovom revolucionaru, monument u Beogradu biće prvi Gavrilu Principu u čast. Na njegov čin u prošlosti gledalo se u svetlu kontroverzi oko uloge Srbije u atentatu, što je verovatno i bio razlog zbog čega Princip do sada nije dobio spomen-obeležje.
 
Na ovo podseća istoričar Bojan Dimitrijević i poziva na oprez zbog mogućih zloupotreba ovog čina od novih prekrajatelja istorije.
 
Princip i sarajevski atentatori danas počivaju u zajedničkoj grobnici u Sarajevu, nedaleko od naselja Koševo, a skromna kapela jedini je spomenik mladim revolucionarima. Ovaj objekat naziva se „Grobnica vidovdanskih heroja“ i čuva posmrtne ostatke jedanaestorice članova Mlade Bosne.
 
 
ATENTAT ZA TURISTE
 
SPOMENIK Gavrilu Principu identičan beogradskom, prema najavama iz Nemanjine 11, biće podignut i u Istočnom Sarajevu. Stogodišnjica atentata koji je promenio mapu Evrope, svega nekoliko kilometara dalje, međutim, biće obeležena u potpuno drugom tonu. Vlasti BiH i Grada Sarajevo još nisu definitivno odustale od obnove spomenika prestolonasledniku Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji. Uz to, poslednjih meseci pominje se i vraćanje čuvenih Principovih stopa. Ovi potezi, prema objašnjenjima vlasti, poboljšaće turističku ponudu Sarajeva.
 
SLIKA KAO DOKAZ
 
FOTOGRAFIJA nemačkih oficira koji Hitleru uručuju spomen-ploču donetu iz Sarajeva sa natpisom o mestu na kome je ubijen Ferdinand obišla je Evropu i dokazala vezu između dva svetska rata. Ovu fotografiju otkrio je nedavno književnik i publicista Muharem Bazdulj, a istoričari je smatraju najjačim adutom Srbije u borbi protiv prekrajanja istorije i optužbi da je 1914. godine izazvala svetski sukob.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 

"Prve koncentracione logore pravili Austrougari za Srbe - 1915. i 1916. godine" / "Vesti Online" December 27, 2013

Vesti-Online
Srna
December 27, 2013

Prvi koncentracioni logori u Evropi osnovani su za Srbe još u Austro-Ugarskoj tokom 1915. i 1916. godine, ali se o tome malo zna, između ostalog zbog austrijske politike umanjivanja sopstvene odgovornosti za zločine nacizma, izjavio je Srni istoričar iz Beograda Predrag Marković.

Polaganje venaca dobojskim logorašima / Foto: Srna
 
"Austrijanci sve vreme vode pokvarenu politiku - da su oni drugačiji, da nisu oni krivi, nego su krivi nacisti, a zapravo mnoge tekovine kasnijeg, nacističkog režima, zapravo su austrougarski izum. Mnogi rukovodioci nacista bili su Austrijanci, uključujući i samog Hitlera", naveo je Marković.

Prema njegovim rečima, razlog je i taj što ti logori nisu bili tako užasni kao koncentracioni logori u Drugom svetskom ratu i u njima su ljudi umirali uglavnom od gladi i bolesti, a nisu istrebljivani, tako da je ova, mnogo dramatičnija priča, pokrila prvu.

Marković podseća da je čuveni logor iz Drugog svetskog rata Mauthauzen osnovan u Prvom svetskom ratu i da su njegovi prvi zatvorenici bili Srbi, civili "tako da korišćenje koncentracionih logora zapravo nije nacistički izum, korišćen je u Austro-Ugarskoj protiv Srba".

"U svetskim okvirima prvi koncentracioni logori za civile bili su logori u koje su Britanci zatvarali pobunjene potomke holandskih doseljenika Bure u Burskom ratu početkom 20. veka, ali u evropskim okvirima može se reći da su Srbi bili prvi koji su zatvarani u koncentracione logore", istakao je Marković.

On je ocenio da nije realna opasnost da bi đaci jednog dana u Evropi mogli da uče kako su Srbi krivi za Prvi svetski rat, ali ističe da će tendencija biti da se taj rat prikaže kao besmisleni rat unutar evropske porodice.

"Prvi svetski rat je generalno uspomena koje se Evropljani stide. On nema tu jasnu podelu na dobro i zlo kao Drugi svetski rat i tendencija će biti da to bude prikazano kao jedan besmisleni rat, kao rat unutar evropske porodice, u kome je došlo do nepotrebnih ljudskih patnji", zaključio je Marković.

Na današnji dan, 27. decembra 1915. godine, osnovan je austrougarski logor za Srbe u Doboju u kojem je bilo zatočeno više od 45.000 Srba, od kojih 12.000 nije preživelo.

Odbor Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova utvrdio je kao događaj od posebnog značaja internaciju Srba u dobojski austrougarski logor, budući da je tadašnja Austro-Ugarska izvršila prvi genocid nad Srbima u 20. veku.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/370536/Prve-konc-logore-pravili-Austrougari-za-Srbe


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
   

Saturday, January 25, 2014

Searching for Information about Sister Catherine O’Rorke - Much decorated WWI Nurse who served in Serbia


Aleksandra's Note:

One of the great things about researching THE GREAT WAR, is discovering the true-life stories of the female heroines who served with the military and the civilians in a good Samaritan capacity and who survived the war to share their experiences. Some of the stories of these remarkable women are well known, but others are not. If anyone has additional information about Sister Catherine O'Rorke whose story follows below, please do get in touch with me at the e-mail provided at the bottom of this post.

Although her obituary reads that she died in Switzerland, the authorities there appear to have no information about where she is buried. There is a question of whether she might have been buried in Serbia, the land that she loved so dearly.

Thank you for any help you can provide in this search for information about Sister Catherine.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****


FROM:

The British Journal of Nursing - February 1932

The death of Sister Catherine O’Rorke in a Nursing Home at Territet, Switzerland, brings to mind memories of the Great War, for Sister Catherine underwent the alarming experience of being arrested with Miss Edith Cavell (in whose home she was working) by the Germans in Brussels.
She subsequently served as a nurse in France, at the Scottish Women’s Hospital at Royaumont, and through a typhus epidemic at Vranja [Vranje], Serbia, after which she spent eight years at the Children’s Hospital in Belgrade.
Miss O’Rorke was awarded by the French Government the Medialle Militaire and by the Serbian Government the Order of St. Sava.  She also received the Croix de Guerre of France and the Cross of the Red Cross Society, Belgrade.


The British Journal of Nursing - February 1932


*****

FROM:

Obituary, Straits Times – 13 February 1932

There has died in a Swiss nursing home Sister Catherine O’Rorke, who was arrested with Nurse Cavell by the Germans, in Brussels.  Of Sister O’Rorke, the saying of her friend and leader can be used: - “Patriotism was not enough.”

After her ordeal in Brussels she served as a nurse in France throughout the rest of the War, nursed through a typhus epidemic in Serbia and spent eight years tending the children of Belgrade.

Though her adventures were many, no one ever heard her talk about them.  She was quiet, modest and aloof.  Her awards: – the Cross of the British Red Cross Society, the Croix de Guerre of France and the Order of St. Sava of Serbia were gained in a life of self sacrifice.
Sister O’Rorke came to London in 1913, at the age of 24 from Ireland, having already qualified as a nurse.  At the time Edith Cavell required help at her training school for nurses in Brussels.  Sister O’Rorke gained the post.
I was told today, “When Nurse Cavell was arrested, Sister O’Rorke was arrested with her.  She would never talk about that time, but we who knew her guessed what a terrible experience she must have had.”
Among Typhus Patients
“In December 1914 she was sent back to England.  She immediately applied for service in France and was at the Scottish Women’s Hospital at Royaumont in January 1915.  That was where I knew her best.  She was not physically very strong, but her spirit of devotion to the wounded kept her going when other people of similar physique would have collapsed.”
“Except for a break of a month or two when rest was ordered because of ill-health she carried on at Royaumont to the end of the War.  Her excellence as an organiser and her wonderful spirit led her being promoted to Matron.”
“We expected her take a short rest after the War, but instead she at once volunteered for service at Uranje [Vranje], Serbia where an epidemic of typhus had broken out.  After nine months of the hardships and perils that surrounded this work she joined Dr. Katherine MacPhail at the Children’s Hospital, Belgrade.  Here again she provoked the warm regard of everyone.”
“During her last four years in Belgrade she was in charge of the out-patients’ department.  There are few children in Belgrade who do not know and love her.  This constant over-taxing of her energies led to her death.  She would not rest and her health suffered accordingly.”
Obituary, Sister Catherine O'Rorke
Straits Times – 13 February 1932
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****