Saturday, January 11, 2014

Bataković: Svoje zločine brišu a Srbima ih tovare / "Novosti" January 11, 2014

Novosti
Dušica Radeka Đorđević
11. januar 2014.
January 11, 2014

Istoričar za Novosti o "obojenim" tumačenjima prošlosti i položaju Srbije u svetu danas: Svi koji veoma drže do istorije nama sugerišu suprotno: da je zaboravimo

Dr Dušan T. Bataković
 
IMPERIJALNI diskurs u dominantnim državama danas ponovo preovlađuje, dok se interesi malih naroda komentarišu i tumače s nekom naglašenom netrpeljivošću. Uporedo s tim, sve što miriše na suverenost, nacionalni ponos ili nacionalni interes neke od manjih nacija i država, a nije u skladu sa širim - imperijalnim interesima, redovno se omalovažava zarad multinacionalnih, multilateralnih i imperijalnih ambicija. Takav diskurs, posebno kada je rušenjem komunizma nestalo ideoloških izazova, zavladao je savremenom svetskom istoriografijom. Prenošenjem težišta odgovornosti na sporedne aktere, koji su, poput atentata u Sarajevu, samo demagoški izgovor za sukobe blokova velikih sila, prikriva se, zapravo, imperijalna suština borbe za kontrolu resursa u kolonijama.
 
Dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU, ovim rečima sumira stanje u savremenoj svetskoj istoriografiji, zbog čega, kaže, našim ljudima od struke ne preostaje ništa drugo nego da naučnim argumentima i na stranim jezicima objasne srpske pozicije.
 
Ako govorimo u kategorijama istorijskih činjenica, može li postojati više "naših" i "tuđih" istina o Prvom svetskom ratu?
 
- Istorijska nauka je odavno sluškinja politike, a u poslednjih pola veka, premda se naučni instrumentarij udesetostručio, u prvom planu su politički obojena gledišta na krupna istorijska pitanja koja se usaglašavaju sa uticajem i češće s premoći određenih sila u međunarodnim odnosima. Otuda se i istoriografska tumačenja selektivno prilagođavaju odnosima snaga, a ne snazi činjenica. Biće, dakle, više istina o Velikom ratu. Taj talas je već krenuo: knjiga K. Klarka "Mesečari", gde je Srbija prikazana kao krvožedna, nacionalistička sila s militarističkim težnjama da potčini druge i zauzme tuđe, već je veliki svetski hit u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Britaniji... Krivica se skida sa Nemačke, a prenosi se na Rusiju, Srbiju i delimično Francusku. To je obnova onih tumačenja koja su i pod Hitlerom imala ogromnu popularnost. Učitavaju se tumačenja koja ne odgovaraju utvrđenim istorijskim činjenicama, ali odgovaraju današnjim političkim potrebama, da sa Nemačke treba sprati svaku krivicu za izbijanje rata, pošto Nemačka danas predvodi Evropu.
 
Da li je ovakvim težnjama naša nauka makar pokušala da odgovori?
 
- Sinhronizovane akcije još nema. Umesto jalovog lamentiranja istoričara po domaćim medijima, treba prionuti na posao. Napisati desetine knjiga sa ozbiljnom naučnom argumentacijom i predstaviti ih svetu na više stranih jezika. S tim što se naučne knjige za strana tržište ne pišu kao kod nas, gde se mnogo toga podrazumeva, što kod stranih čitalaca izaziva zbunjenost, pometnju i, često, potpuno pogrešna tumačenja. Uz retke izuzetke, dosta tekstova se mora preraditi i prilagoditi kulturi, nauci i političkom mentalitetu sredine u koju se prenosi.
 
Povodom objavljivanja pisma bečkog vojnog guvernera BiH Oskara Poćoreka, neki nemački mediji naveli su da Srbija predstavlja "svoju" istinu o tom sukobu...
 
- Jedan dokument u 20. veku, koji je stoleće beskrajne papirološke prepiske, ne znači ništa, pogotovo ako je osrednje vrednosti i odranije poznat u nauci. Ni Poćorek ni Bilinski nisu imali odlučujuću reč u odlukama od šire važnosti, ali njihova gledišta jesu opšti pokazatelj stanja duhova u Austrougarskoj, koju danas nekako svi amnestiraju kad je posredi izbijanje rata, a njena je odgovornost, uz Nemačku, izuzetno velika. Medijska parada s jednim dokumentom, dakle, nije pravi način da se, u dokumentarnom smislu, uključimo u debatu o uzrocima Prvog svetskog rata. Zbornik probrane srpske diplomatske građe prevedene na dobar engleski jezik imao bi mnogo više smisla. Još više, u medijskom smislu, značilo bi da Emir Kusturica snimi dokumentarni film o Gavrilu Principu, pa da kroz njegovu biografiju objasni šta se u leto 1914. zapravo desilo.
 
Već je bilo okruglih godišnjica Velikog rata, zašto je sada na redu prevrednovanje srpske uloge u njemu? Zbog loših namera, zabluda...?
 
- Srbija je, mi toga nismo svesni, uvek smatrana krivom, još od međuratnog razdoblja, pitanje je samo u kojoj meri i s kakvim naglascima. Svojevremeno je Dimitrije Đorđević, na Svetskom kongresu istoričara u Rimu 1964, uspešno branio Srbiju od isključive odgovornosti za izbijanje rata serijom ubedljivih argumenata. Na svaku okruglu godišnjicu, dolazili su austrijski, nemački, ali i mnogi strani novinari da intervjuišu Vasu Čubrilovića, jednog od preživelih mladobosanaca, istoričara i člana SANU, ali je on uvek bio suzdržan u svojim odgovorima. O svakoj od tih godišnjica o Srbiji se pisalo s neskriveno negativnom energijom...
 
Kakva je danas slika o našoj zemlji u francuskim i evropskim medijima uopšte?
 
- Imidž Srbije i dalje je standardno nepovoljan, jer je propaganda iz devedesetih već uveliko prodrla u školske udžbenike na Zapadu. Kad sam video da se Memorandum SANU u francuskim srednjoškolskim i visokoškolskim udžbenicima navodi kao ratni program Miloševićeve Srbije, shvatio sam da je đavo odneo šalu. Inercija iz devedesetih još nije prevladana, a svi oni koji su tad izgradili karijere nastoje da održe tu negativnu sliku o Srbiji, čak i kad se, doduše retko, ukaže prilika da se nešto drugačije protumači, jer tako brane i svoje pozicije i privilegije stečene u tom razdoblju. Uporedo s tim, javlja se i nova generacija koja na matrici o isključivoj krivici Srbije sada zida nove teorije i izvodi zaključke s neskrivenim predrasudama koje su, u međuvremenu, postale opšta mesta.
 
Pojedini stranci doživljavaju Srbiju kao državu u "samonametnutoj" ulozi žrtve, zagledanu u prošlost. Koliko druge države drže do svoje istorije projektujući sopstvenu budućnost?
 
- Vidite, svi koji veoma drže do istorije nama sugerišu suprotno: da je zaboravimo i okrenemo novi list. Znači, ne smatraju nas jednakima, niti podobnim da se ponosimo velikim uspesima u našoj prošlosti. Kako to da je kosovska legenda, kroz čitav 19. vek pa do Prvog svetskog rata, i decenijama kasnije, jedna od najlepših legendi u evropskoj istoriji, sa biblijskim porukama hrišćanske ljubavi, slobodoljublja i herojskog samožrtvovanja, najednom, izvor agresije i zločina? Menja se savremena ideologija, a ne kosovski zavet, čije poruke, za prave tumače i korisnike, ostaju neprolazne. Drugi primer: kad je dvadesetih godina Gavrilo Princip iz Terezina prenošen za Sarajevo, hiljade Čeha i Slovaka izašle su spontano na ulice da se poklone senima heroja koji je i njima, s rušenjem Austrougarske, doneo nacionalnu slobodu. Slično je bilo i u jugoslovenskim krajevima kuda je kolona s posmrtnim ostacima Principa prolazila, kod Slovenaca i Hrvata, bez one prisile obožavanja kakvu je, na primer, posle 1945. u sličnim prilikama nametao titoizam.
 
Dolazimo li, na kraju, do toga da se istorija može proizvoljno tumačiti?
 
- Naša stradanja ne mogu se prenebregnuti, niti je istorija, kako mnogi danas vole da kažu, samo jedan konstrukt koji se može slobodno tumačiti. Ne znam kakav je konstrukt napao Srbiju 1914. i na Ceru uzeo život mom pradedi Milovanu Pavloviću, iz Drinske divizije prvog poziva? Ko je na Lovćenu prevrtao kosti velikoga Njegoša? Šta su opet ti isti, pod drugim imenom, tražili u Srbiji 1915, 1916-1918, zašto su hiljade civila i dece terali u logore, ubijali i streljali, pa ponovo 1941-1945? Neće biti da je to samo konstrukt, kao što to nije ni strašni Holokaust. Rekao bih da se na taj način koristi prilika da se izbrišu tuđi zločini, a da se Srbima kao samonametnutoj žrtvi, pripiše nekakva endemska krivica, proistekla navodno iz patrijarhalne kulture i narodne tradicije.
 
 
 

OD PAŠALUKA DO MODERNE KRALJEVINE

Vaša šesta knjiga na francuskom jeziku "Francuski izvori srpske demokratije (1804-1914)" objavljena je kod uglednog izdavača CNRS. Pravi li ona kontratežu tendencijama koje primećujete?

- Demonizacija Srba primorala me je po odlasku na doktorat na Sorbonu 1991. da na stihiju stereotipa i falsifikata odgovorim jasnim jezikom naučnih argumenata. Sve moje knjige na francuskom i engleskom jeziku napisane su tako da ih razume publika kojoj su namenjeni. "Istorija Jugoslavije" koristi se i danas na desetinama stranih univerziteta, kao što moje knjige o Kosovu, istoriji Srba, o BiH i dalje služe kao priručnici, osim u Francuskoj, i na mnogim frankofonskim univerzitetima u Kanadi, Maroku, Belgiji, Alžiru ili Švajcarskoj, a nisu obavezno politički korektne, već pružaju ubedljiva tumačenja. Najnovija knjiga objašnjava evropski karakter i demokratski duh Srbije, koja je u evropskom ozračju neprestano napredovala, od zabačenog pašaluka do moderne, evropske i demokratske kraljevine, najčešće oslonjena na francuske liberalne doktrine. Ovakvih knjiga je nedovoljno.


http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:472755-Batakovic-Svoje-zlocine-brisu-a-Srbima-ih-tovare


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

No comments: