Friday, February 7, 2014

Одата пошта тројици српских војвода - Живојин Мишић, Петаp Бојовић и Павлe Јуришић Штурм / "Политика" January 21, 2014

Политика
Н. Б.
Oбјављено: 21.01.2014.

На Новом гробљу положени венци поводом годишњица смрти Живојина Мишића, Петра Бојовића и Павла Јуришића Штурма.

Живојин Мишић (19. јул 1855 – 20. јануар 1921)
 
На Новом гробљу јуче је одата почаст српским војводама – Живојину Мишићу, Петру Бојовићу и Павлу Јуришићу Штурму. Венце су на гробове војсковођа прослављених у балканским ратовима и Првом светском рату положили представници Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, Савеза удружења потомака ратника 1912–1920. и других сродних организација, Андреја Младеновић, члан привременог већа, Негован Станковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, и Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије.

– У овој години обележавамо стогодишњицу Великог рата и ово полагање венаца увод је у многобројне манифестације које ће се одржати у Србији. Град Београд ће достојно обележити јубилеј, а сада одајемо почаст тројици српских војсковођа који су задужили наш народ, оставивши нам у аманет да чувамо своју земљу и слободу  – истакао је Андреја Младеновић.

Живојин Мишић рођен је 19. јула 1855. у селу Струганик, а преминуо је 20. јануара 1921. у Београду. Ратничку каријеру започео је у борбама против Турака, 1876–1878. године, када је први пут одликован и унапређен у чин пешадијског потпоручника. До 1904. предавао је стратегију на Војној академији, али је пензионисан, како неки извори указују, због блискости са годину дана раније свргнутом династијом Обреновић.

Враћен је у службу 1909, захваљујући начелнику Врховне команде Радомиру Путнику. Мишић је у балканским ратовима био Путников помоћник. Вештину је посебно доказао у бици против Бугара на Брегалници 1913. У Првом светском рату Мишић се прославио у Колубарској бици, али и на Солунском фронту, где је 1916. командовао Првом армијом. Пред крај рата  постао је начелник Врховне команде, па је ослобођење Србије дочекао на челу целокупне српске војске.

Павле Еуген Јуришић Штурм (22. август 1848 – 14. јануар1922)
(Fото Беоинфо)

Павле Еуген Јуришић Штурм, лужички Србин, рођен је 22. августа 1848. у данашњем Згоржелцу. Ватрено крштење имао је у пруским редовима, у рату против Француске 1870–1871. Српским јединицама се као добровољац придружио у окршају са Турцима од 1876. до 1878, док је у српско-бугарским борбама 1885. командовао Шестим пуком Дринске дивизије. Био је пријатељ краља Петра Првог Карађорђевића и његов ађутант. У Првом балканском рату, после учешћа у Кумановској бици, добио је чин генерала.

У Првом светском рату предводио је Трећу армију у биткама на Церу и Колубари, а на Солунском фронту у бици на Кајмакчалану. Јуришић је после тога смењен и послат да командује Добровољачким корпусом у Русији. После тога се 1917. преко Јапана вратио у Солун. Дужностканцелара Краљевских ордена обављао је до пензионисања 1921. Умро је у Београду 14. јануара 1922.
___________________

Командант Прве армије – први у ослобођеном Београду

Петар Бојовић (16. јул 1858 – 19. јануар 1945)

Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Баш као и Мишић и Штурм, први рат у коме је учествовао био је онај против Турака (1876–1878). У борбама против Бугара 1885, био је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Први балкански рат провео је на месту начелника штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. Бојовић је реактивиран у јануару 1916, када постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. повукао се са те дужности и поново постао командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.

Пензионисан је 1922, али се вратио у службу у Априлском рату 1941. као заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да активније учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.

Н. Б.
Oбјављено: 21.01.2014

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Odata-posta-trojici-srpskih-vojvoda.sr.html
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

No comments: