Wednesday, April 30, 2014

SERBIAN DOCUMENTARY FILM TRAILER ON THE COMING OF THE FIRST WORLD WAR: "DUGO PUTOVANJE U RAT" / "THE LONG ROAD TO WAR" / "Paradox Film"

Paradox Film LLC
Belgrade, Serbia


Count Franz Conrad von Hötzendorf
Chief of the General Staff Austro-Hungarian Army
Image: Wikimedia
 
"DUGO PUTOVANJE U RAT"
"THE LONG ROAD TO WAR"

Narration and commentaries in English, French, Russian, etc. with Serbian subtitles.

Scenarista, reditelj i producent: Miloš Škundrić
Učestvuju: Hew Strachan, John C.G. Röhl, Georges-Henri Soutou, Lothar Höbelt, Dušan Bataković, Dominic Lieven, Annika Mombauer, Jean-Jacques Becker i drugi.


Dugo putovanje u rat / The Long Road to War - trejler from Paradox Film on Vimeo.

http://vimeo.com/93125343

*****

Extended trailer for 'The Long Road to War' documentary production on the origins of the First World War.

Featuring world's top historians: Hew Strachan, John Röhl, Jean-Jacques Becker, Lothar Höbelt, Oleg Airapetov, Dominic Lieven, Georges-Henri Soutou, Annika Mombauer and others.
 

The Long Road To War - Extended Trailer from Paradox Film on Vimeo.

http://vimeo.com/89227415


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Krenuće nova ofanziva za ukidanje Srpske / Dušan T. Bataković:- Intervju / "Glas Srpske" April 26, 2014

Glas Srpske
Svjetlana Tadić
26.04.2014

Obnovljena je politika o preispitivanju odgovornosti za Veliki rat kakva se vodila u međuratnoj Nemačkoj, posebno 1930-ih, a s ciljem da se, prikrivanjem ili falsifikovanjem dokumenata kao i tendencioznim tumačenjima, teret odgovornosti u celosti prenese na Srbiju i Rusiju.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dušan T. Bataković.

- U Rusiji danas ne brinu mnogo o tome. Za Srbiju i Srbe uopšte, oklevetane i omalovažavane, to je, međutim, pitanje na koje se mora odgovoriti argumentima i činjenicama, jer se pravi nekakva lažna analogija između Srbije kralja Petra i Miloševićeve Srbije, između Sarajeva 1914. i onog što se desilo u Srebrenici na kraju prošlog stoleća. To su argumenti kojima će se uskoro, najavljuju eksperti, krenuti i u nove pokušaje ukidanja Republike Srpske - rekao je Bataković.

Dušan T. Bataković
 
* GLAS: SANU će ove godine biti organizator međunarodnog skupa o Prvom svjetskom ratu na kojem će naučno i činjenično biti da­t odgovor na pokušaj revizije i falsifikovanja istorije. Kako ispuniti taj zadatak?
 
BATAKOVIĆ: Mi smo se u SANU dobro pripremili za ovaj težak zadatak. Naučni skup, čija je priprema okončana, okupiće veliki broj uglednih istoričara iz zemlje i sveta, a posebnu vrednost imaće učešće desetine velikih svetskih istoričara iz Pariza, Oksforda, Beča, Moskve i drugih naučnih centara. Pozvani su svi oni koji imaju zapažene i vredne naučne rezultate, a koji nisu politički obojeni niti podležu političkim zahtevima za reviziju. Mi ćemo zbornik sa skupa u SANU, pod predsedništvom akademika Dragoljuba Živojinovića, objaviti u dve varijante, na srpskom i na engleskom jeziku i poslati u svet jasnu poruku o suštinskim sadržajima julske krize 1914. i navodnoj odgovornosti Srbije za Prvi svetski rat. Grupa naših istoričara srednje generacije iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore treba da ponese glavni teret skupa, s novim tumačenjima i svežim uvidima u sva sporna pitanja.
 
Odgovarajući na učestale revizionističke teze, u međuvremenu sam na više međunarodnih skupova lansirao nekoliko novih postulata: da je u okupiranoj BiH bila uspostavljena klasična kolonijalna uprava, na samo 600 kilometara od Beča i to na trusnom tlu jugoistočne Evrope, neprihvatljiva na početku 20. veka, posebno za nove generacije bosanskih Srba, školovane na evropskim vrednostima i često na evropskim univerzitetima. Tretirati BiH kao da je neka afrička kolonija poput Konga, Togoa ili Nigera, gde vam se nasilno menjaju jezik, pismo i nacionalni identitet, bilo je jednostavno neprihvatljivo za Srbe, koji su od okupacije 1878. do 1914. bili relativna većina stanovništva u BiH. Uprkos feudalnom sistemu koji je Austrougarska očuvala, upravo su Srbi, poslovno i politički najpreduzimljiviji sloj stanovništva, bili nosioci napretka i branioci slobodoumnih načela. U tom smislu, Gavrilo Princip bio je preteča savremenih slobodara, istaknuti prvoborac antikolonijalne borbe za ljudska, građanska i kolektivna prava. Ubistvom Franca Ferdinanda nije došlo ni do kakvog ozbiljnog poremećaja u Evropi: bio je ugrožen samo "prestiž" Dvojne monarhije. Car Franja Josif bio je živ, a četrdesetak nadvojvoda stajalo je u redu za nasleđe prestola. Rat, koji je pripreman decenijama, a čiji su uzroci vezani za imperijalističke interese Nemačke, Vilhelma II i Austrougarske na prostoru od Berlina do Bagdada, kao i podela kolonijalnih poseda, nije mogao da izbije samo zbog tek jednog u dugoj seriji političkih ubistava u Evropi.
 
* GLAS: Koliko je značajno da Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS) i SANU zajednički učestvuju u organizaciji ovog skupa?
 
BATAKOVIĆ: U Sarajevu je pod pokroviteljstvom Francuske pripreman jedan širi evropski skup, čije su održavanje osujetili lokalni bošnjački istoričari uz sadejstvo određenih austrijskih i nemačkih institucija. Jedan austrijski kolega rekao mi je u poverenju da se ne može dozvoliti da se skupovi o austrougarskoj vladavini u BiH održavaju bez aktivnog učešća austro-nemačkih institucija, na prostoru koji je i dalje u njihovom neposrednom dvorištu. Istorijskog nasleđa teško se odriču i velike sile i njihove saveznice u prostorima koji su im geopolitički prioritetni. Otuda će taj skup biti prevashodno sabor istoričara država poraženih u Velikom ratu, uz simbolično učešće relevantnih eksperata. Stoga je važno da osim beogradskog, i banjalučki skup o Velikom ratu bude na visokom naučnom nivou, praćen publikacijama na svetskim jezicima.

* GLAS: Evropski istoričari već godinama promovišu tezu da odgovornost za Prvi svjetski rat nose Srbija i Rusija. Zašto se tek sada o ovome aktivnije govori i kako spriječiti reviziju istorije?

BATAKOVIĆ: Poslednjih decenija objavljeno je više stotina obimnih knjiga i na hiljade članaka, a učenici legendarnog Frica Fišera - nemačkog istoričara koji je 1960-ih lansirao s ubedljivim argumentima tezu da je Nemačka, s Austrougarskom, glavni krivac za izbijanje rata - danas vodeći evropski stručnjaci, koji će učestvovati na skupu u Beogradu, upozorili su me da je revizija uveliko u toku i da je njen smisao da se odgovornost sa Nemačke, koja vodi glavnu reč u savremenoj Evropi, prenese na Srbiju i Rusiju. Time je obnovljena politika o preispitivanju odgovornosti za Veliki rat kakva se vodila u međuratnoj Nemačkoj, posebno 1930-ih, a s ciljem da se, prikrivanjem ili falsifikovanjem dokumenata kao i tendencioznim tumačenjima, teret odgovornosti u celosti prenese na Srbiju i Rusiju. U Rusiji danas ne brinu mnogo o tome, postoji jedna neusaglašenost oko tumačenja poslednjih godina carističke epohe, pa mnogi tamošnji stručnjaci samo rezignirano odmahuju rukom na lavinu optužbi u savremenoj zapadnoj istoriografiji. Za Srbiju i Srbe uopšte, oklevetane i omalovažavane, to je, međutim, pitanje na koje se mora odgovoriti argumentima i činjenicama, jer se pravi nekakva lažna analogija između Srbije kralja Petra i Miloševićeve Srbije, između Sarajeva 1914. i onog što se desilo u Srebrenici na kraju prošlog stoleća. To su argumenti kojima će se uskoro, najavljuju eksperti, krenuti i u nove pokušaje ukidanja Republike Srpske. Ništa se ne dešava slučajno, a kod nas se često od lokalnih sporenja ne vidi jedna šira slika. Uz sva naša kašnjenja, mislim da ćemo ovoga puta izaći s ubedljivom argumentacijom u vezi sa uzrocima Prvog svetskog rata, uloge "Mlade Bosne" i "Crne ruke" pre svega. Stoga je od velikog značaja da zbornici radova sa naučnih skupova iz Beograda i Banjaluke budu objavljeni na stranim jezicima, kako bismo ravnopravnije učestvovali u međunarodnim debatama gde će Srbija biti redovno obeležavana kao dežurni krivac. A rasprave će trajati bar još sledećih pet godina s posledicama koje će se, u školskim udžbenicima širom sveta, potom osećati decenijama. Stoga je od odsudne važnosti da se ovo pitanje, uz podrazumevajuću naučnu objektivnost, tretira šire, ne samo kao domaća naučna rasprava nego kao svetska tema od najvećeg državnog i nacionalnog interesa.

Biografija

Dušan T. Bataković je srpski istoričar i diplomata. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorske studije na Sorboni u Parizu. U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992. godine, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Poslije mandata ambasadora u Grčkoj (2001 - 2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savjetnika predsjednika Srbije, a u oktobru iste godine za direktora Balkanološkog instituta. Zamjenik direktora ovog instituta postaje 2008, dok je bio i predsjednik srpskog komiteta Međunarodne asocijacije za proučavanje jugoistočne Evrope. Za ambasadora Srbije u Kanadi imenovan je 2007, a 2009. za ambasadora u Francuskoj. Bio je i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu (2009 - 2011). Objavio je i priredio veći broj knjiga i naučnih radova, a njegova sinteza o prošlosti jugoslovenskog prostora na spisku je literature na studijama u Francuskoj i na frankofonskim univerzitetima u Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi. Za člana Svjetske akademije umjetnosti i nauke izabran je 2010, a 2013. ponovo je izabran za direktora Balkanološkog instituta.


http://www.glassrpske.com/plus/intervju/Dusan-T-Batakovic-Krenuce-nova-ofanziva-za-ukidanje-Srpske/lat/152335.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Tuesday, April 29, 2014

Уз звуке “ТАМО ДАЛЕКО” – Споменици Принципу и солунским добровољцима У ТОВАРИШЕВУ 21.04.2014. [April 21, 2014]

 
 
 
na Facebook.
 
 
У ОРГАНИЗАЦИЈИ НАРОДА - ТОВАРИШЕВО
 
Уз звуке “ТАМО ДАЛЕКО” – Споменици Принципу и солунским добровољцима

[21.04.2014.] У ТОВАРИШЕВУ, селу у бачкопаланчкој општини са око две хиљаде душа, у понедељак је откривањем бисте Гаврилу Принципу и спомен-плоче са именима 50 солунских добровољаца, започело свечано обележавање стогодишњице Првог светског рата.

Уз звуке песме “Тамо далеко”, академик Матија Бећковић је открио спомен-плочу са 50 имена солунских добровољаца из Товаришева, а потом је Емир Кустурица открио бисту Гаврилу Принципу.

Преплављен емоцијама, славни редитељ је прекрстивши се, пољубио бронзану бисту постављену у центру села.После сто година, на први дан Васкрса, васкрснула су имена 50 ратника. Као што семе преко зиме преживи у земљи, и појављује се као цвеће, тако из гроба заборава, васкрсава букет 50 предака – рекао је Бећковић. – Заувек су застали на овој плочи.

Подсећајући на староседеоце из Товаришева, који су у Сарајеву на школовању били симпатизери и чланови организације “Млада Босна”, Бећковић је казао да пуцањ Гаврила Принципа није променио само његов, већ и живот сваког Србина у Аустроугарској.На српском и руском фронту су пристизали и они испод туђих застава и на стране униформе стављали шајкаче – рекао је Бећковић. – У најславнијем рату погинуло је 402.435 војника, а стрељано, убијено у логорима и обешено 845.000 цивила – подсетио је на историјске чињенице академик Бећковић.

– Никад се неће знати колико је великих умова изгубљено. Жртве се не смеју заборавити, а занемаривање српских жртава у Првом светском рату почело је по његовом завршетку.

СЛОБОДАРСКИ ДУХ

ЈОВАН Ранисављев, члан МЗ Товаришево, обраћајући се суграђанима, казао је да сећајући се Гаврила Принципа одају пошту славним прецима.

- Свештеник Јован Протић из Товаришева и његова сестра Зорка били су у контакту са “Младом Босном” – подсетио је Ранисављев, додајући да је Принцип ноћ уочи атентата преспавао у Зоркиној кући. У Товаришево је дошло 116 породица из Принциповог завичаја.

Кустурица је казао да је мост Гаврила Принципа био на пет метара од места где се родио у улица Војводе Степе, којој се сад ни име не зна.

И тај мост који је водио у парк цара Душана, сада се другачије зове – казао је прослављени редитељ. – Сваки град од Бара до Суботице има улицу друга Тита, а после доласка демократије и петооктобарских промена, у Горњем Милановцу, један демократа је одлучио да укине улицу која је носила име Гаврила Принципа, уз објашњење како може, он, терориста, да има улицу.

По Кустуричиним речима, да није било Гаврила, не би било модерне српске државе.Гаврило Принцип постоји не само као велика емоција – казао је Кустурица. – У Вишеграду ће бити отворен мозаик, представа о Гаврилу Принципу.

ПОНОВО МЕЂУ ЗЕМЉАЦИМА
ИНИЦИЈАТИВА
за постављање бисте Гаврилу Принципу и спомен-плоче са именима солунских добровољаца потекла је од подружнице Удружења “Огњена Марија Ливањска” из Товаришева и Обровца и месне заједнице Товаришево, где су током 1946. колонизацијом стигли људи из Принциповог завичаја.



na Facebook.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Monday, April 28, 2014

На данашњи дан [28.04.1918. године] преминуо Гаврило Принцип / "Восток" April 28, 2014

Восток.rs
April 28, 2014


На данашњи дан 28.04.1918. године је преминуо Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918., мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

О ревизији историје и њеној пропаганди говори и нова књига британског публицисте и новинара Макса Хејстингса под називом "Катастрофа: Европа иде у рат 1914.", а у којој Србију дефинише као "нешто попут данашњег Ирана", односно извозника тероризма. Хејстинг у својој књиги нема дилеме да је атентат извела терористичка организација из Београда, а извршилац је био терориста Гаврило Принцип.

Ново тумачење историјских догађаја, као и пропаганда која се у том смеру ствара је узела великог маха и стварају се стереотипи како о Првом, тако и о Другом светском рату, па и недавни догађаји из ближе историје се тумаче по принципу "закона јачег", односно нпр. агресије НАТО пакта на Републику Српску, Србију (списак нападнутих држава је подужи) се у свету карактеришу као "хуманитарне" интервенције у служби "демократије".

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.


http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=58180&Na-danasnji-dan-preminuo-Gavrilo-Princip#.U1451elOXIV

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, April 27, 2014

Придружитe се овoј историјскоj прослави! Oбележавања 200 година од досељавања првог Србина у САД-у 28 јуна 2014. године у Филаделфији!



Теслина научна фондација из Филаделфије има част да организује историјску прославу поводом обележавања 200 година од досељавања првог Србина у САД-у 28 јуна 2014. године у Филаделфији. На Видовдан 2014. године ће се навршити два века од како је први Србин, Ђорђе Шагић, касније назван Џорџ Фишер, званично се доселио у САД у Филаделфију. Прослава ће бити одржана на најважнијем историјском месту у Филаделфији у сали Независности где је проглашена америчка независност и донесен устав Америке.

Ђорђе Шагић је био борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији. Након Шагића, у САД је пристигло милион људи који су се највише населили о области Чикага и у држави Пенсилванији. Огроман број наших људи су постали успешни и заслужни грађани Америке: девет конгресмена, шест добитника Оскара, четири добитника Пулицерове награде и на хиљаде хероја америчке војске. Изграђено је стотину храмова Српске православне цркве који су имали најважнију улогу у очувању српског етничког и верског идентитета.

На Видовдан 2014. године неће бити обележен само исгоријски датум досељавања првог Србина у САД, Ђорђа Шагића, већ и допринос који су дали сви знаменити Срби, српске организације и цркве. Током прославе биће приређено мноштво културних догађаја од великог концерта на којем ће се представити српска култура у САД-у, изложбе о српским досељеницима, знамененитим људима и организацијама, откривању споменика Николи Тесли које је поклонила српска влада до сајма привреде и туризма. Обележиће се 100 година од почетка Првог светског рата који је био ослободички рат за српски народ, о пријатељству српског и америчког народа, о историји америчко-српских односа и посебно о значају мобилизације 16.000 српских исељеника у САД током Првог светског рата што су организовали председник Вудру Вилсон и научник Михајло Пупин.

Теслина научна фондација као носилац прославе 200 година од досељавања првог Србина у САД Вас подсећа је ова прослава празник свих нас у Америци. На њему ће као гости учествовати представници Владе Републике Србије и Републике Српске као и друге званице из Србије и Америке.

ПОЗИВАМО Вас да Вашим учешћем увеличате ову историјску прославу за наш народ у Америци представљањем Ваше организације, друштва или удружења, културне секције, фолклора, музичаре и певаче, предаваче и говорнике како бих показали америчкој јавности најлепше лице српског народа и како бих нашим потомцима оставили завет да су Срби градили Америку и свет.

ПРИЈАВИТЕ се са Вашим програмом Теслиној научној фондацији. О прослави 200 година присуства Срба у Америци биће снимљен филм и написана књига како би се овековечио овај историјски догађај.

С нестрпљењем ОЧЕКУЈЕМО Ваше предлоге и пријаве.

Покажимо нашу СЛОГУ и СНАГУ како би указали на значај и допринос српске културе, науке, бизниса и спорта америчком друштву и свету у целини.


Никола Лончар са Организационим одбором манифестације.

KONTAKT:

PhillyVidovdan2014@Gmail.com


www.phillyvidovdan.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Saturday, April 26, 2014

"AMANET" - Muzičko-scenska freska o stradanju i pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu / Narodno Pozorište Niš - Nedelja, 27.04. [2014] od 20h

Muzičko-scenska freska o stradanju i pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu, posvećena obeležavanju stogodišnjice ovog važnog istorijskog događaja.

"AMANET"

Režija: Vladimir Lazić

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "KOLO"

Umetnički ansambl ministarstva odbrane "STANISLAV BINIČKI"

Narodno Pozorište Niš
Nedelja, 27.04. [2014] od 20h
Cena karte: 200 dinara





Narodno Pozorište Niš
na Facebook.

Video na You Tube:
AnsamblKolo


 
 



http://youtu.be/nrD2dOpo8YI


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Friday, April 25, 2014

In Australia, Serbian Veterans and their descendants participate in annual ANZAC day march to remember sacrifices of all fallen soldiers who fought with the Allies in the Fist World War. / Српски ветерани и њихови потомци данас учествују у традиционалном савезничком маршу "ANZAC Day" у знак сећања на све савезничке војнике који су дали своје животе у Првом светском рату. April 25, 2014


Photo source | Извор слике: Krstarica (http://bit.ly/1pwUrIs)

From
on Facebook.
 
"Today [April 25], in Australia, Serbian Veterans and their descendants march in the annual ANZAC day march to remember the sacrifices of all fallen soldiers who fought with the Allies in the Fist World War. ANZAC Day is a national day of memorial in Australia, commemorating the 25th of April, 1915, when the Australian and New Zealand armed forces fought in the Battle of Gallipoli. Serbs are proud of their ancestors who fought for freedom in World War I, even though the price that the Serbs had to pay for that freedom was terribly high. Recently, the British newspaper "Independent" published an article that described the suffering of the Serbian people during the Austro-Hungarian occupation - http://ind.pn/1iu11rp."

*****

"Српски ветерани и њихови потомци данас учествују у традиционалном савезничком маршу "ANZAC Day" у знак сећања на све савезничке војнике који су дали своје животе у Првом светском рату. "ANZAC Day" представља важан датум у аустралијској традицији, јер су 25. априла 1915. године десантом на Галипоље, аустралијске и новозеландске оружане снаге први пут самостално наступиле у Првом светском рату. Срби су поносни на своје претке који су се борили за слободу у Првом светском рату, иако је за ту слободу српски народ платио превелику цену. Недавно је британски лист "Independent" објавио текст у којем се описује страдање српског народа у току аустроугарске окупације, који можете прочитати на линку http://ind.pn/1iu11rp. (текст је доступан само на енглеском језику)."

Meet the Serbs
on Facebook.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Трибина: "УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРXИЈА Y 21. ВЕКУ Y СРБИЈИ" / Петак 25.04.2014. Године y 18:00 Часова

 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Thursday, April 24, 2014

VIDEO: РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ / СВЕТИЊЕ ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ СВЕТОСАВЉЕ ЗА БУДУЋНОСТ СРПСКОГ НАРОДА










Основни циљ Удружења је упознавање најшире јавности са суштинским вредностима духовног и културног наслеђа српског народа и обогаћивање постојећег образовног и едукативног фундуса новим издавачким садржајима.

Овај циљ Удружење ће спроводити кроз следеће основне активности:

* окупљање стручних и других лица и институција од интереса за реализацију Пројекта

* организовање и реализација сталне поставке од двестотинепедесет слика-ауторских дела о српским манастирским и црквеним светињама у духовном центру манастира Св. Николаја Српског на Соко граду код Љубовије

* објављивање едиције РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ од шест монографија, које хронолошки прате периоде српске историје, државности и свеопште културе од 10. до 20. века

* организовање путујућих изложби, предавања и промоција појединих целина Пројекта у Републици и Дијаспори

* стално унапређивање и обогаћивање садржаја Пројекта.

Riznica Film
Posted on You Tube by "Riznica srpske duhovnosti"



http://youtu.be/da5Uxh-utv0


http://www.riznica.org.rs


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Tuesday, April 22, 2014

Туристичка организација града Шапца најавила је две промотивне туре посвећене обележавању 100. годишњнице Првог светског рата и Церске битке: "Путевима церских јунака" и "Цер и церски манастири". / Tourist Organization of Šabac launching two promotional guided tours dedicated to the marking of the centenary of the First World War and the Battle of Cer: "Paths of the Cer heroes" and "Cer and Cer's monasteries".


 
From
on Facebook.

Туристичка организација града Шапца најавила је две промотивне туре посвећене обележавању 100. годишњнице Првог светског рата и Церске битке, "Путевима церских јунака" и "Цер и церски манастири". План је да се са званичним водичем обиђу локације на Церу које су имале важне и кључне улоге у Првом светском рату. Гости ће се упознати са културно-историјским вредностима града Шапца, села Прњавора, спомен комплексом на Текеришу, Шанчинама - највишим врхом Цера... Подсетник - Церска битка је била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату. (Извор: Новости)

Photo source | Извор слике: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд (
http://bit.ly/1n5YWYy)

*****

Tourist Organization of Šabac is launching two promotional guided tours dedicated to the marking of the centenary of the First World War and the Battle of Cer, "Paths of the Cer heroes" and "Cer and Cer's monasteries". The plan is to present the locations on Mount Cer which had an important and critical role in the First World War. Guests will learn about the cultural and historical values of the city of Šabac, the village of Prnjavor, memorial complex on Tekeriš, Šančine - the highest peak of Mount Cer, and more. Reminder - The Battle of Cer was the first Allied victory over the Central Powers in the First World War.

http://www.sabacturizam.org/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Otvaranje izložbe radova "PRVI SVETSKI RAT NA UMETNIČKIM PERGAMENT KONCERTINA KNJIGAMA" 25. aprila 2014. Beograd

 
Otvaranje izložbe radova
"PRVI SVETSKI RAT NA UMETNIČKIM PERGAMENT KONCERTINA KNJIGAMA"
25. aprila [2014] u 19h u Kući Đure Jakšića, Skadarska 34, Beograd.

 U pitanju je projekat mr Leposave Lepe Milošević Sibinović, kao vid pratećeg programa 46. majske izložbe ULUPUDUS-a.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Sunday, April 20, 2014

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ! - ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! / Ускршња честитка из 1914 / CHRIST IS RISEN! - INDEED HE IS RISEN! / Easter Card from 1914

 
 
У СУСРЕТ НАЈРАДОСНИЈЕГ ПРАЗНИКА УСКРСА

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ -ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ

Ускршња честитка из 1914
 

 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Из села Крњева, код Велике Плане, на Васкрс 1917. / From the village of Krnjeva, in Velika Plana in Serbia, Easter 1917

 
"Костадин и Војин Спасојевић
из села Крњева, код Велике Плане,
на Васкрс 1917."
 
Kostadin and Vojin Spasojevic
from the village of Krnjeva in
Velika Plana in Serbia, Easter 1917.
 
Фото / Текст захваљујући
Foto courtesy of:
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

USKRS NA FRONTU 1918: Bratko, dneska je Velik Den. Ne dej da pucaš! / "Kurir" April 20, 2014

Kurir
Autor:




Uskrs 1918 Foto - Vojni Muzej
 
Dan kada su i srpski i bugarski vojnici na Solunskom frontu zaboravili ko su i gde su, i kada su kao dobri hrišćani želeli jedni drugima da čestitaju Uskrs.
 
Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini. Druga je ovo godina kako uzalud priželjkujemo da jednom već krenemo. Ali ko će probiti one bedeme i čitavu šumu bodljikavih žica. (...)
 
Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice.
 
- Pa danas je Uskrs! - pljesnu se Luka rukama.
 
Kako je prijatan taj zvuk zvona. Umirivao je prosto nerve. Navikli smo bili na topovske pucnje, prasak eksplozije, a ovi nežni i drhtavi tonovi bili su odista neobični.
 
Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste. I sada se snebivamo jer nas ovo čestitanje podseća kao na neku izjavu saučešća. Pa ipak, običaje treba održavati. Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka, Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer.
 
Odjednom je na celom frontu kod pešadije zavladalo zatišje, kao da su vojnici prećutno uglavili primirje. (...) Stražari na objavnicama nalaze se udaljeni oko trideset metara. Ostalih dana, oni se dovikuju i uzajamno grde. Ali danas niko nos da pomoli. Bugari obično dobacuju kako naši treba da se predaju. U Srbiji se lepo živi i - vazdan koješta. Umesto odgovora ovi naši nabiju veliki hleb na bajonet, pa ga izdignu iznad rova, kao da time hoće da kažu kako je njima i ovde dobro.
 
Uskrs 1918 Foto - Vojni Muzej
 
Međutim, jutros vikne Bugarin:
 
- Bratko, dneska je Velik Den. Ne dej da pucaš!
 
Obeća mu ovaj naš da neće gađati. Onda počne razgovor među njima.
 
- Bratko... Neka je časno Voskresenije!
 
- Vaistinu voskrese!
 
- Frlaj malko leba, ako imaš!?
 
Uzme ovaj naš pola hleba i zavrljači preko bedema. Ali hleb ne dospe do bugarskih zaklona, već padne na ledinu. Onda Bugarin zapita, sme li da ga uzme. Ovaj naš mu dozvoli, ali pod uslovom da iziđe bez oružja. Oni jedan drugome dadu reč. Bugarin iziđe, a i naš se pojavi izvan rova. U znak zahvalnosti što je primio hleb, Bugarin ponudi našeg vojnika cigaretama.
 
Sada i onaj naš prekorači preko rova, takođe bez oružja. Priđu jedan drugome.
 
Gledali to ostali stražari. Oslobode se i oni, te iziđu. Ovu scenu gledaju vojnici iz glavnih rovova te se i oni pojave bez oružja. Kao po nekom dogovoru. I ljudi ti tako lepo razmaknu krstila od žica i sastanu se na poljani. Divota... Hteli zajedno i da ručaju. (...) Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali.
 
Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori:
 
- Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje. Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac.
 
- Ovo je rasulo! - zavapi Luka.
 
Telefoni su zvrjali. Brigada naređuje da se smesta otvori artiljerijska vatra na onu gomilu vojnika, i naših i bugarskih.
 
Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva komandire.
 
- Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima. Zastrašite ih, ali ne ubijajte!
 
Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom. Masa se uskomeša. Pripucala je i neprijateljska artiljerija. Pešaci kao zastrašeno stado rasturiše se na suprotne strane. Poljana osta pusta. I naša i njihova artiljerija, kao po dogovoru, gađale su protivničke rovove. To je trebalo da bude kao neka kazna pešacima.
 
 
Iz knjige „Srpska trilogija" Stevana Jakovljevića
 
Tekst priredile: Ivana Stivens i Slađana Zarić.
 
 
http://www.kurir-info.rs/uskrs-na-frontu-1918-bratko-dneska-je-velik-den-ne-dej-da-pucas-clanak-1331131


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****