Friday, June 13, 2014

Позивамо вас по осми пут на Видовдански марш – покајничко ходочашће од Београда до Газиместана, од 15. јуна до Видовдана 2014

 
Газиместан
 
Cлика преузета са стране
 
 
Помаже Бог,

Позивамо вас по осми пут на Видовдански марш – покајничко ходочашће од Београда до Газиместана, од 15. јуна до Видовдана – како бисмо својим трудом, добром вољом, вером и родољубљем показали дужно поштовање према славним и светим прецима, како бисмо показали да смо њихови наследници, а не бесловесна, себична скупина која се случајно затекла на овом пространству и како бисмо подржали данашње јунаке који својим животима бране нашу свету земљу Косово и Метохију.

Видовдански марш има неколико Благослова Патријаршије Српске
православне цркве.


Полазак је из Храма Светог Саве у Београду 15. јуна око 10:30.

Сва обавештења и пријаве на број телефона:  064 902 1312.

Детаљније о ходочашћу и како се припремити на следећој страници:

http://1389.org.rs/vidovdanskimars2014.html

П.С. Ко не може да учествује у ходочашћу може дати прилог и тиме подржати овај духовно-родољубиви подухват.

Рута кретања Видовданског марша 2014

Полазак је у Београду 15. јуна у 10 сати испред Храма светог Саве.

Приказ 1
 
Приказ 2
 
Покајмо се, вратимо се Богу
 
Духовни смисао Видовданског маршa
 
Покајање је темељ Хришћанског живота и Хришћанских (Православних) вредности. Сви људи греше, иако тога често нисмо свесни. Временом мањи греси прерастају у велике, а велики греси у пороке и страсти, које нам постепено узимају духовну слободу и снагу, а на крају доводе до охлађења душе и помрачења ума. Често је овакво стање праћено очајањем и/или гневом. Слично важи и за народе. Српски народ се крајем ХХ и почетком ХХI века нашао у великој економској, друштвеној, политичкој, породичној и демографској кризи. Узроци и корени су духовне природе, а такви су и лекови.
 
Основни и најважнији разлог за све недаће које су нас снашле је отпадништво од Бога и Православне вере. Разлога за ово духовно отпадништво има много: комунизам, нови услови живота, утицај запада, растући егоизам, неселективно прихватање трендова, отуђивање, итд. Удаљавање од Бога и Црквеног народног живота изазвало је постепено све веће навоље и страдања: угроженост светиње брака и брачне верности, угоженост светиње живота (абортуси, убиства, итд), слабљење породичних вредности, слабљење саборности и заједништва, јачање протестантског индивидуализма, каријеризам, профитерство, посматрање човека као објекта уместо као субјека, материјализам, конформизам, властољубивост уместо смерности, славољубивост уместо суздржаности, разврат уместо девичанства, псовање уместо молитве, дискотеке уместо Литургије, опијати уместо Причести, телевизија уместо књиге, фејсбук уместо дружења, абортирање уместо рађања, исфрустираност уместо поноса, латиница уместо ћирилице, прељуба уместо љубави, корупција уместо поштења, итд. Безброј је помрачења, раслабљења и озверења која људска природа претрпи, када почне да се удаљава од Бога живога и истинитога. Исто важи и за један народ.

 

Како зауставити пропадање и прекинути агонију? Једини пут је повратак Богу и Његовој Православној Цркви, а први (и један од најзначајнијих) корака на том путу је покајање. Свети Јован Крститељ и Претеча је припремао народ за долазак Христа пре два миленијума кратком поруком: Покајте се. Крајње је време да свако од нас и читав народ сагледа себе и свој живот истинито. Када сагледамо себе истинито и признамо пред собом и Богом своје грехове, те зажалимо због њих, тад почиње наше покајање и наше спасење. Покајање је увек горко, јер сагледавамо оно најгоре у себи, али то је неопходно, јер се и темељ од куће полаже у блато. Покајање брзо постаје радовање, јер примећујемо да се наша душа покајањем чисти, просветљује, загрева, оснажује, постаје моралнија и бистрија - наше способности и жеље за чињењем добра расту, а то нас исупуњава духовном радошћу. Покајањем човек истински сазрева и почиње да са топлином и разумевањем гледа на своје најмилије, на пријатеље па чак и на непознате људе, које доживљава као децу Божију, односно као браћу и сестре. Ипак, не заборавимо, да покајање мора да донесе и плодове, да је потребно са гађењем одбацити досадашње грехове и грешни живот и кренути напред ка светлости живота по Божијим заповестима.

 

Данас је много лажних "усрећитеља" у српском народу, много је оних који нуде политичке формуле за решење свих проблема. Свако ко представља себе и своју организацију као спасење, заправо је преварант, демагог и лажни пророк. На жалост, Срби су много пута кренули и "полетели" за продавачима магле са лажним програмима брзог и лаког спасења и лагодног живота, а након њих би духовно и свако друго стање било још горе. Нема лаког пута и лаког решења - Исус Христос и Свети Сава нас призивају на свој узак и трновит пут, који на крају ипак завршава у Царству небеском. Потребно је уложити пуно труда и одрицања да би превазишли све проблеме. Чекају нас бројна искушења на личном и националном плану, али са Православном вером увек побеђујемо. Суочавање са мрачном страном сопствене личности није лако, али је неопходно. Наш однос према ближњима је нешто што се сигурно може и мора унапредити и просветити, јер је он слика и односа према Богу.

 

Покајмо се због својих грехова, помолимо се Богу да нам отвори ум и срце за спознање Истине. Након покајања треба спознате грехове исповедити свештенику, примити његове савете, а затим се постом и молитвом припремати за свету Тајну причести, узимања тела Христовог и крви Христове, преко којих се сједињујемо са Богом и спасавамо. Заиста је диван и величанствен пут покајања и повратка Богу, кренимо њиме што пре уз савете свештеника, епископа, монаха и поуке светих књига. Не оклевајмо, јер живот брзо пролази, а Бог и отаџбина чекају да се пробудимо и да им служимо и будемо корисни, а на понос сродника. Покајмо се и кренимо ка Богу, а Бог ће као благ и човекољубив, одмах приметити нашу добру вољу и изаћи нам у сусрет још издалека и послати своје анђеле да нам помогну. Покајмо се и вратимо се Богу, вратимо се вери наших отаца, часном животу Хришћанском, изађимо поново на пут победе, стварања, рађања, песме, радости, живота и људскости. Покајмо се одмах без оклевања. Послушајмо своје срце. Како приликом покајања не би запали у разне духовне и верске странпутице, знајмо да је покајање једино могуће у Православном литургијском животу.

 

Видовдански марш је народно ходочашће и друштвена манифестација, чији први циљ јесте да буде подстрек и образац личног и свенародног покајања, односно повратка Богу и животу по Божијим заповестима. Ово би сви учесници требало да имају у виду, како би били свесни одговорности са којом крећу на пут од Београда, савремене српске државне престонице, до Газиместана, великог српског олтара и капије ка царству Христовом. Током Видовданског марша свако носи свој крст, али се и сећа свих који су дали животе за Веру и Отаџбину. Видовдански марш позива све на покајање и на смирено поклоњење светињама Господњим.

 
Христос Пантократор - Сведржитељ
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

No comments: