Thursday, October 9, 2014

VIDEO / 80 ГОДИНА ОД МАРСЕЈСКОГ АТЕНТАТА - 9. октобра 1934. / "Удружење Краљевина Србија" October 9, 2014

Удружење Краљевина Србија
October 9, 2014
 
 
На данашњи дан навршава се 80 година од како је 9. октобра 1934. у Марсеју убијен Њ.В. витешки Краљ Александар I.
 
Велики владар, страдао је од руке следбеника оног зла које ће неколико година након атентата, завити целу Европу, као и нашу земљу у црно.
 
Нека је вечна слава и хвала великом Краљу!
 
О АТЕНТАТУ:
 
Крајем августа 1934. године, на позив Анте Павелића, вођа ВМРО-а Ванчо Михајлов је допутовао у Рим како би договорили детаље око извршења атентата на Краља Александра. Састанак су одржали у хотелу Континентал, разговору између Павелића и Михајлова присуствовао је и генерални инспектор тајне службе Италије Ериколе Конти. Одлучено је да се атентат изврши у Француској јер се већ знао програм Александрове предстојеће посете. Павелић и Михајлов су се договорили да припреме више група ради извођења атентата. Прва група требало је да изврши атентат по краљевом доласку у Марсеј, друга група требало је да изврши атентат бомбом у случају да прва група не успе. Трећа група је била спремна да изврши атента у Паризу. Вођа хрватских усташа Павелић издаје деклерацију којом осуђује краља Александра на смрт, а по усташким логорима почињу интезивне припреме за атентат. Највеће припреме вршене су у логору Јанка Пуста и Нађ Кањижа, где усташе за извршење атентата обучава професионални атентатор ВМРО-а, Владиимир Димитров Керин, звани Черноземски. Након обуке између 15 најуспешнијих терориста, избрана су тројица атентатора: Мијо Краљ, Иван Рајић и Звонимир Поспишил. Четвртог атентатора Черноземског, Павелић је одабрао на предлог Михајлова.
 
 
Краљ, Поспишил и Рајић су добили лажне пасоше од мађарске обавештајне службе, посредством и везом Ивана Перчевића. Њих тројица су, по налогу Анте Павелића, дошли у Цирих где су их чекали Еуген Кватерник и Черноземски, који су дошли из Италије. Кватерник их је упознао са планом атентата, коју је израдио заједно са Антом Павелићем. Група коју предводи Кватерник прешла је у Француску, где су се пријавили под чехословачким документима. У рано јутро 7. октобра Черноземски, Мијо Краљ и Кватерник у Авињону срели су са тајанственом Плавом дамом, а потом пошли за Екс Ан Прованс. Сутрадан 8. октобра, сви су пошли за Марсејљ, где им је Кватерник дао план града и показао место одакле би пуцали на Краља. Увече су се вратили у Екс, где су преноћили, сем Кватерника, који се то вече склонио у Монтре. На дана атентата, 9. октобра,Плава дама предала је атентаторима четири револвера, четири бомбе и муницију. Гергијев и Краљ су отпутовали за Марсељ, а Поспишил и Рајић су остали у Паризу, за случај да прва група не успе.
 
 
Краљевска југословенска обавештајана служба је непосредно пред Kраљев долазак, преко својих агената, дознала o припремаma за атентат, знали су да су терористи на француској територији, али нису имали прецизне информације. У јутарњим часовима 9. октобра, југословенска обавештајна служба је добила изузетно важне податке од једног њеног агента из Италије. Указано је да ће се атентат догодити у Марсеjу и да су терористи путовали чехословачким пасошима. О овим сазнањима је упознат југословенски амбасадор у Француској др Мирослав Спалајковић, који је већ био у Марсеjу и органи француске безбедности. Тражили су да се о овоме обавести краљ лично и да одустане од посете Марсеjу. Међутим, када је Спалајковић обавестио краља Александра о припреми атентата, краљев коментар је био: „Сада је за то исувише касно. Морамо се држати програма“.
 
 
Свита, са Краљем на челу, кренула је са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је Краљ Александар посетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика је разарачем Југословенске краљевске морнарице „Дубровник“ испловио за Француску. Чим сеДубровник примакао Марсеју, француски ескадрон испловио им је у сусрет из ратне луке Тулона. У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16 часова Краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу предвиђено је да буде у Паризу, где је требало да га дочека председник Републике. У Марсеју су га дочекали само министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан високог ратног савеза.
 
 
Краљ Александар у пратњи Бартуа и генерала Жоржа сео је у отворен аутомобил дележ. Иако је био предвиђен блиндиран и потпуно затворен аутомобилон је у последњем моменту замењен, наводно по наређењу министра Бартуа. Краљ је седео на задњем седишту на десној страни, а на левој министар Барту. На месту сувозача седео је генерал Жорж, а уз њега возач и службено лице, Бертелени.
 
Нешто после 16 часова свечана поворка је кренула. Испред аутомобила у коме се налазио Краљ, ишли су 18 полицајаца у парадним униформама, на коњима, са исуканим сабљама. Због коњичког ескадрона, цела колона се кретала око десет километара на час. Иза краљевог аутомобила налазило се возило у којем су седели министар иностраних послова Богољуб Јевтић и Пијетри. Поворка је лагано пролазила авенијом Канбријер, главном улицом у Марсеју. Са једне и друге стране, на тротоару, стајала је маса народа и поздрављала уваженог госта.
 
 
Када су Краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек искочио је из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа и на француском викнуо:„Живео краљ!“ Изненада је скочио са десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из пиштоља испалио више хитаца у правцу Краља. Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, са коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалили неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.
 
Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак. Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине јер су ране биле смртоносне. Неколико минута после 17 часова Краљ Александар I Карађорђевић од Југославије издахнуо је не долазећи свести. Лекари су утврдили да је један метак погодио десну страну груди, у пределу јетре, а затим ушао торакс. На телу су биле три ране: погођени су лева рука, раме и лопатица.
 
Министар Барту је пребачен у операциону салу болнице Божији дом, где је издахнуо у 17 часова и 40 минута. Тешко рањен генерал Жорж пребачен је у болницу Мишел Леви, где је успешно оперисан.
 
 
Атентатор, Величко Димитров Керин, звани Владо Черноземски, погођен са више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе, пребачен је у канцеларију марсејске службе безбедности, где је и умро, не изговоривши ни једну реч. Код атентатора је пронађен чехословачки пасош на име Петрус Келеман, два пиштоља,маузер и валтер, две бомбе, бусолу и 1.700 франака. Пасош је издао чехословачки конзулат у Загребу. Убица је имао на десној руци истетовирану мртвачку главу и две укрштене кости, а изнад четири слова, ћирилицом, ВМРО.
 
 
 
Француска полиција је ухапсила тројицу преживелих атентатора (Поспишил, Рајић и Мијо Краљ) и сазнала да су инструкције добили од Анте Павелића и Еугена Кватерника. Француска одмах тражи од Италије изручење ове двојице, али Мусолини то одбија, да се не би открила његова умешаност. Касније, Мусолини хапси Анте Павелића и Еугена Кватерника, и они неко време проводе у италијанском затвору. Тројица преживелих атентатора су осуђени у Француској.
 
Смрт витешког Краља Александра узбуркала је целокупну југословенску јавност. Пошто је најстарији Александров син Престолонаследник Петар био малолетан, трочлано намесништво је преузело улогу Краља. Намесништвом је председавао Краљев брат од стрица,Кнез Павле Карађорђевић.

 
 
Ни након смрти напади на блаженопочившег Краља нису јењавали. Илегалци комунистичке партије су једва дочекали ову трагедију, и преко својих агената у штампи су пласирали новинске чланке којима се убиство оправдава, а Александар Први означава као сурови диктатор. Краља су од ових вешто пласираних измишљотина одбранили они чију реч нико није могао порећи – наши велики научници Михајло Пупин и Никола Тесла.
 
 
 
Препоручујемо вам и да на сајту „Политикиног забавника“ прочитате одличан текст објављен пре 3 године, у коме се говори о активностима наша 2 научника:
 
 
 
 
*****
 
VIDEO: Ubistvo i sahrana NJ.V. Kralja Aleksanda I Karadjordjevica
 
Posted on You Tube by "Kraljevina Srbija"
Published on Mar 21, 2014
 
"Стари видео који приказује свирепо убиство Њ.В. Витешког Краља Александра Првог 9. октобра 1934. у Марсеју, дочек у Србији и сахрану на Опленцу."
 


http://youtu.be/Ls6946I2UuY


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

No comments: