Sunday, November 30, 2014

“Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили.” - 25. новембар 1915. - Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније.

 
na Facebook.
 
 
"25. новембар 1915. - Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније у којој је писало:
 
“ 'Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили.'
 
"Приликом повлачења српских војника праћених избеглицама, повлачењу јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф стигло је 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу."
 

 
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Saturday, November 29, 2014

Весић: Споменици краљу Петру, Александру, Пекићу / Vesić: Spomenici kralju Petru, Aleksandru, Pekiću / "Politika" [Beta] November 23, 2014

Politika
Beta
November 23, 2014

Горан Весић
 
БЕОГРАД – Град Београд разматра неколико локација на којима би могли да буду подигнути споменици краљу Петру Првом и краљу Александру Карађорђевићу.

„Неспорно је да они заслужују споменике у главном граду због њиховог значаја за наш народ”, оценио је градски менаџер Горан Весић, а преноси Служба за информисање Града Београда.

Он је навео да то што не постоје споменици или у случају краља Александра чак ни улица говори о нашем односу према прошлости и великанима из ње.

„Исто је и са Немањићима, ако се изузме споменик цару Душану испред Палате правде којим је обележен његов законик”, навео је Весић.

Он је додао да ће почетком децембра бити представљена и решења за преуређивање центра града.

„ Планирамо да преуредимо читав комплекс на Цветном тргу, где ће бити подигнут споменик Бориславу Пекићу и о томе смо се већ договорили с његовом породицом”, истакао је Весић.

Градски манаџер је изразио уверење да ће осим владара и многе друге знамените личности добити обележје у Београду и позвао грађане и удружења да дају предлоге, наводи се у саопштењу.

Бета
Oбјављено: 23/11/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vesic-Spomenici-kralju-Petru-Aleksandru-Pekicu.sr.html

*****

Vesić: Spomenici kralju Petru, Aleksandru, Pekiću

BEOGRAD – Grad Beograd razmatra nekoliko lokacija na kojima bi mogli da budu podignuti spomenici kralju Petru Prvom i kralju Aleksandru Karađorđeviću.

„Nesporno je da oni zaslužuju spomenike u glavnom gradu zbog njihovog značaja za naš narod”, ocenio je gradski menadžer Goran Vesić, a prenosi Služba za informisanje Grada Beograda.

On je naveo da to što ne postoje spomenici ili u slučaju kralja Aleksandra čak ni ulica govori o našem odnosu prema prošlosti i velikanima iz nje.

„Isto je i sa Nemanjićima, ako se izuzme spomenik caru Dušanu ispred Palate pravde kojim je obeležen njegov zakonik”, naveo je Vesić.

On je dodao da će početkom decembra biti predstavljena i rešenja za preuređivanje centra grada.

„ Planiramo da preuredimo čitav kompleks na Cvetnom trgu, gde će biti podignut spomenik Borislavu Pekiću i o tome smo se već dogovorili s njegovom porodicom”, istakao je Vesić.

Gradski manadžer je izrazio uverenje da će osim vladara i mnoge druge znamenite ličnosti dobiti obeležje u Beogradu i pozvao građane i udruženja da daju predloge, navodi se u saopštenju.

Beta

Objavljeno: 23/11/2014

*****

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vesic-Spomenici-kralju-Petru-Aleksandru-Pekicu.lt.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroseofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, November 23, 2014

POBEDA: Grad Beograd podiže spomenik kralju Petru I Karađorđeviću, ali i njegovom sinu Aleksandru!!! / "Telegraf" November 20, 2014



Telegraf.rs
November 20, 2014

Čelnici grada uvažili želju brojnih Srba i podržali inicijativu Telegrafa: Spomenike u Beogradu dobiće Kralj Petar Prvi Karađorđević, Aleksandar Karađorđević, Stefan Nemanja, ali i svi oni koji su nas zadužili i dali pravo da budemo ponosni na svoje poreklo!

Zahvaljujući inicijativi koju su pokrenuli građani Srbije, a zvanično je predložio Telegraf Kralj Petar Prvi Karađorđević, uskoro će dobiti spomenik u Beogradu. I ne samo ovaj znameniti srpski vladar, već i njegov sin Aleksandar Karađorđević, kao i osnivač srpske države Stefan Nemanja.

Gradski menadžer Goran Vesić reagovao je samo sat vremena nakon teksta objavljenog na Telegrafu, pozdravio je ovu akciju i najavio da će ova istorijska nepravda vrlo brzo biti ispravljena, te da će se glavni grad na ovaj način odužiti “svima onima koji su nas zadužili i dali pravo da budemo ponosni na svoje poreklo”.

- Grad Beograd planira podizanje spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću, ali i njegovom sinu Aleksandru Karađorđeviću. Radujemo se Vašoj inicijativi, jer ona pokazuje da građani žele da uradimo upravo ono što i jeste nama u planu – da se podigne spomenik ovoj dvojici naših vladara, ali i svima onima koji su nas zadužili i dali pravo da budemo ponosni na svoje poreklo - rekao je Vesić.

Goran Vesić / Foto: Telegraf
 
On se osvrnuo i na činjenicu da  je bilo potrebno toliko decenija da bi se ovo dogodilo.

- I Kralj Petar Prvi i Kralj Aleksandar su zaslužili spomenike u glavnom gradu Srbije i činjenica da ga do sada nisu dobili pokazuje kako smo se nemarno odnosili prema svojoj slavnoj i svetloj prošlosti. Uostalom, Beograd nema ni spomenik Stefanu Nemanji, osnivaču srpske države, ali ga nemaju ni drugi Nemanjići koji su značajni za našu istoriju (ako se izuzme spomenik ispred Palate Pravde, kojim se slavi Dušanov zakonik).

- I tu nepravdu ćemo ispraviti. Hvala građanima na ovoj inicijativi i pozivamo sve da predlože i druge značajne osobe koje su dale svoj nemerljivi doprinos u kulturi, nauci ili sportu. Pozivamo i Telegraf, da kao pokretač ove inicijative sve predloge i zvanično uputi Komisiji za imenovanje trgova i ulica grada Beograda - zaključuje gradski menadžer.


(Telegraf.rs)


http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1317639-pobeda-grad-beograd-podize-spomenik-kralju-petru-i-karadjordjevicu-ali-i-njegovom-sinu-aleksandru


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
 

Стогодишњица Првог светског рата и на поштанским маркама / Stogodišnjica Prvog svetskog rata i na poštanskim markama / "Politika" June 24, 2014

Politika
Р. С.
Oбјављено: 24.06.2014.

Издање садржи ликовна дела настала у ратном вихору укомпонована са предметима који симболизују учешће и тријумф Србије: ордењем, пуковским заставама, сабљама и деловима униформи.

Из издања поводом стогодишњице Првог светског рата.
(Илустрације „Пошта Србије”)
 
 
Главно овогодишње издање у програму пригодних марака ЈП „Пошта Србије” – издање посвећено стогодишњици Првог светског рата, пуштено је данас у оптицај. Век од избијања Великог рата обележавају све европске земље учеснице овог, до избијања Другог светског рата највећег ратног сукоба у историји човечанства.

Издање је графички обрадила мр Марина Калезић, академски сликар, која је ликовна дела настала у ратном вихору укомпоновала са историјским предметима који симболизују учешће и тријумф Србије у овом глобалном ратном сукобу – ордењем, пуковским заставама, сабљама и деловима униформи.

Мотив на марки номинале 23 динара јесте уље на платну Милоша Голубовића – „Прелаз српске војске преко Албаније” из 1915. и пуковска застава из збирке Војног музеја у Београду, док је мотив на вињети табака Голубовићев туш/акварел на папиру „Из рата”, настао 1915/1916, са орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог степена. Мотив на коверти је скулптура „Прелаз српске војске преко Албаније” Јована Пешића, уз орден Карађорђеве звезде са мачевима.

На марки номинале 35 динара приказани су „Још један поглед” Милоша Голубовића, настао 1915/1916, техником туша и акварела на папиру, споменица рата за ослобођење и уједињење 1914–1918 и официрске пешадијске сабље. Туш/акварел на папиру „Крф”, који је 1916. насликао Голубовић, место је нашао на вињети табака марке од 35 динара, заједно са орденом Карађорђеве звезде са мачевима. На коверти су приказани дело „Чекање” истог аутора, настало 1915/1916, техником туш/акварел на папиру, застава коју су жене Пожаревца даривале ослободиоцима 1918. и пешадијске официрске сабље.

Уље из 1916. „Излазак српске војске на море” Васе Ешкићевића је на марки номинале 46 динара, док је као мотив на вињети приказано дело „Везиров мост” Владимира Бецића из 1915, насликано комбинованом техником, и сребрна медаља за храброст. Мотив на коверти је уље на картону „Официр” Надежде Петровић из 1914, заједно са Албанском споменицом и пешадијском официрском сабљом.

Милош Голубовић аутор је и уља на платну „Преко Албаније 1915”, из 1920, које је као мотив приказано на марки номинале 70 динара, заједно са орденом Карађорђеве звезде са мачевима трећег степена и пешадијском официрском сабљом. За мотив на вињети овог табака послужио је Голубовићев туш на папиру „Самртников опроштај” из 1916. и орден белог орла са мачевима четвртог степена, док је на коверту уље на картону „Тобџија” Надежде Петровић из 1914. са орденом белог орла са мачевима четвртог степена и сребрним венцем додељеним застави 13. пешадијског пука „Хајдук Вељко”.

Издање је реализовано захваљујући сарадњи са Српском академијом наука и уметности, Војним музејом у Београду, Музејом савремене уметности у Београду и ПТТ музејом у Београду. Штампано је техником вишебојне офсет штампе у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду, у тиражу од 50.000 серија, у табацима од по девет марака са вињетом као десетом у табаку.

Р. С.
Oбјављено: 24.06.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Stogodisnjica-Prvog-svetskog-rata-i-na-postanskim-markama.sr.html


*****

Stogodišnjica Prvog svetskog rata i na poštanskim markama

Izdanje sadrži likovna dela nastala u ratnom vihoru ukomponovana sa predmetima koji simbolizuju učešće i trijumf Srbije: ordenjem, pukovskim zastavama, sabljama i delovima uniformi.

Iz izdanja povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata.
(Ilustracije „Pošta Srbije”)
 
Glavno ovogodišnje izdanje u programu prigodnih maraka JP „Pošta Srbije” – izdanje posvećeno stogodišnjici Prvog svetskog rata, pušteno je danas u opticaj. Vek od izbijanja Velikog rata obeležavaju sve evropske zemlje učesnice ovog, do izbijanja Drugog svetskog rata najvećeg ratnog sukoba u istoriji čovečanstva.

Izdanje je grafički obradila mr Marina Kalezić, akademski slikar, koja je likovna dela nastala u ratnom vihoru ukomponovala sa istorijskim predmetima koji simbolizuju učešće i trijumf Srbije u ovom globalnom ratnom sukobu – ordenjem, pukovskim zastavama, sabljama i delovima uniformi.

Motiv na marki nominale 23 dinara jeste ulje na platnu Miloša Golubovića – „Prelaz srpske vojske preko Albanije” iz 1915. i pukovska zastava iz zbirke Vojnog muzeja u Beogradu, dok je motiv na vinjeti tabaka Golubovićev tuš/akvarel na papiru „Iz rata”, nastao 1915/1916, sa ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog stepena. Motiv na koverti je skulptura „Prelaz srpske vojske preko Albanije” Jovana Pešića, uz orden Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Na marki nominale 35 dinara prikazani su „Još jedan pogled” Miloša Golubovića, nastao 1915/1916, tehnikom tuša i akvarela na papiru, spomenica rata za oslobođenje i ujedinjenje 1914–1918 i oficirske pešadijske sablje. Tuš/akvarel na papiru „Krf”, koji je 1916. naslikao Golubović, mesto je našao na vinjeti tabaka marke od 35 dinara, zajedno sa ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Na koverti su prikazani delo „Čekanje” istog autora, nastalo 1915/1916, tehnikom tuš/akvarel na papiru, zastava koju su žene Požarevca darivale oslobodiocima 1918. i pešadijske oficirske sablje.

Ulje iz 1916. „Izlazak srpske vojske na more” Vase Eškićevića je na marki nominale 46 dinara, dok je kao motiv na vinjeti prikazano delo „Vezirov most” Vladimira Becića iz 1915, naslikano kombinovanom tehnikom, i srebrna medalja za hrabrost. Motiv na koverti je ulje na kartonu „Oficir” Nadežde Petrović iz 1914, zajedno sa Albanskom spomenicom i pešadijskom oficirskom sabljom.

Miloš Golubović autor je i ulja na platnu „Preko Albanije 1915”, iz 1920, koje je kao motiv prikazano na marki nominale 70 dinara, zajedno sa ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima trećeg stepena i pešadijskom oficirskom sabljom. Za motiv na vinjeti ovog tabaka poslužio je Golubovićev tuš na papiru „Samrtnikov oproštaj” iz 1916. i orden belog oral sa mačevima četvrtog stepena, dok je na kovertu ulje na kartonu „Tobdžija” Nadežde Petrović iz 1914. sa ordenom belog orla sa mačevima četvrtog stepena i srebrnim vencem dodeljenim zastavi 13. pešadijskog puka „Hajduk Veljko”.

Izdanje je realizovano zahvaljujući saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Vojnim muzejom u Beogradu, Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i PTT muzejom u Beogradu. Štampano je tehnikom višebojne ofset štampe u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca u Beogradu, u tiražu od 50.000 serija, u tabacima od po devet maraka sa vinjetom kao desetom u tabaku.

R. S.
Objavljeno: 24.06.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/sharena-strana/Stogodisnjica-Prvog-svetskog-rata-i-na-postanskim-markama.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
 

Preminuo Grk [Tomo Dima], poslednji svedok stradanja srpske vojske kroz Albaniju! / "Novosti" November 23, 2014

Novosti
Milena Marković
23. novembar 2014.

Tomo Dima umro je u Firu u 108. godini. Kozma Dima, unuk: Napisaću knjigu kako je deda upamtio ponosne srpske vojnike.

Tomo Dima
 
STIZALI su, jedan po jedan. Jedva su hodali. Kost i koža. Senke od ljudi. Bledi i bolnih očiju. Bez glasa. Povremeno sam čuo da su dozivali nekog, po imenu. Sigurno nekog svog. Najmilijeg. Tako sam upamtio vaše vojnike.
 
Ovako nam je, u leto protekle godine, svedočio stari Grk Tomo Dima, poslednji živi svedok srpskih zbegova na dugom putu stradanja kroz Albaniju.
 
A pre dva dana, Tomov unuk Kozma, profesor srpskog, javio nam je iz Fira:
 
- Umro je moj deda Toma. Poželeo sam, zapravo, obećao sam sebi, ali i njemu, da ću napisati knjigu o tome kako je on upamtio ponosne srpske vojnike i njihovo stradanje.
 
Fir, jugozapad Albanije. Grad u kome su se prekobrojni srpski mučenici iz transporta u lukama Lješ i Drač zaustavili. Odavde su nastavili peške, prema Valoni, posle četiri meseca golgote kroz bespuća tuđe zemlje, daleko od otadžbine, zavičaja i ognjišta.
 
U Firu, kod grčkog stanovništva, našli su utočište. Vidali rane od iscrpljujućeg pešačenja, gladi.
 
- Svaka naša kuća primila je srpske vojnike - uzbuđeno je govorio stari Grk i u našem pravcu pružao ruke da nas dodirne, pa se okretao prema unuku. Kao da mu se zahvaljuje za taj susret, ponavlja: "Gde ih nađe, gde ih nađe...".
 
Tomin unuk Kozma nas je i doveo u dom ove porodice na dva kilometra od centra Fira, dok smo u susret stogodišnjici od početka Velikog rata tragali Albanijom za grobovima junaka. Belezima. Zapisima. Sećanjima. A jedino, živo, najdragocenije, bilo je sećanje Dime.
 
Vrata njegove kuće širom otvorena. Ispred, Tomina žena Igora (94) i snaha Sofija prebirale su tek obrani pasulj. Pod nadstrešnicom sušilo se grožđe i smokve. Baka Igora je bila u crnini.
 
- Tri rane nosimo moj muž i ja. Tri smo sina sahranili... A mi... Mi živi - govorila je tada.
 
U sobi, levo, na krevetu, ispod ikona Bogorodice i Svetog Tome, zaštitnika kuće, i starih porodičnih fotografija, sedeo je stari Grk. Sićušan, u beloj košulji i crnim pantalonama.
 
- Iz Serbije ste, kažete... - skinuo je kačket i pružio ruku u pravcu glasova. - Eh, Serbija... Namučeni serbski narod... I u najvećoj muci vaši vojnici čuvali su ponos i svoju veru. Zato smo ih poštovali. I pomogli im, kao svojoj braći. Kao svojima.
 
Um... Bistar! Misao... Jasna! Ko bi rekao da je starina, odavno, prevalio stotu. Na momente se predavao emocijama. U priču o stradanju srpskog naroda, uplitao je i sekvence iz stradanja njegove porodice i njegovog naroda. Pred nama je listao knjigu koju je ispisala istorija.
 
- Ja sam Grk, ali mi to komunistička, albanska država nikad nije priznala. Ili Albanac, ili patnja. Jesmo patili, ali smo se držali naše vere. Ona nam je bila vrednija od krvi.
 
Imao je Tomo Dima osam godina kada su u Fir, krajem zime 1915. godine, stigli srpski zbegovi.
Smenjivale su se slike iz pamćenja.

- I naša kuća je primila serbskog vojnika. I druge kuće, po jednog, i više. Koliko je ko mogao. Otac moj Aleksandar, govorio je ovako: "Vi bez hleba možete, a oni više ne mogu". Pamtim te očeve reči... Mi smo imali pekaru... Niko od tih vojnika nije zatražio ni koru hleba. A napatila ih je i glad. Napatila i žeđ. Iz pekare smo nosili hleb i u druge kuće, koje ga nisu imale dovoljno. I sušene smokve, grožđe, maslinovo ulje... Mi, deca, nismo se bunili zbog obaveza. A nismo ni smeli. Slušali smo oca. Pričao je kako serbski vojnici čuvaju svoje puške, koje su preneli preko planina. U zimu. Pamtim da je s poštovanjem sve to pričao.

 
Pitao nas, usput, stari Tomo Dima, sa vatrom koju nisu ugasile ni godine, ni zaborav:
- Jeste li to, i vi, došli tim putem... preko Skadra, Lješa i Drača...

I odmah je nastavio priču sastavljenu od sopstvenih sećanja, nadograđenih očevim kazivanjima, ali i uspomenama koje je čuvao grčki narod u Firu.

- Vojnik koji je bio u našoj kući, bio je dobrovoljac. Ne sećam se, tačno, odakle je. Iz koga je mesta Serbije. Samo se dobro sećam da su mu noge bile u ranama, od pešačenja. Njegova uniforma bila je dotrajala i pocepana. On, kao avet. Ali se ni na šta nije žalio. Ponajviše je ćutao. Sećam se i da je stalno držao ruku na prsima. Kao da se pravdao. A nije bio na smetnji. Sad mogu da kažem, a to sam govorio i deci, našoj kući je bila čast što smo mu pomogli.

Prisećao se i žalio što nije bilo tumača da prevede razgovor između porodice Dima i srpskog vojnika.

- Taj vojnik, pisao je na hartiji, nešto što nismo razumeli. Potpisivao se sa četiri slova... Serb! Pokazivao je ikonicu i staru fotografiju. Govorio nam: "Majka, majka. Serb". Serb, Serbija i majka su tri vaše reči koje sam davno naučio.

Mene je otac slao i do bolnice. Bila je tamo, na kraju varoši. I tamo sam nosio hleb, i osušeno voće, kozje mleko. Bolnica je bila puna vaših vojnika, žena i dece. Pravi kosturi. O njima su se brinule časne sestre, naši lekari. U hodnicima je bilo mnogo umrlih. Gde su ih sahranjivali? Svuda. Tamo sam stalno viđao doktora. Još mu pamtim ime. Zvao se Konstantin Kalođeri! Stalno je on tamo dežurao. Jednom sam ga zatekao, spustio ovako glavu u šake... Plakao je i govorio: "Kakav divan narod, kakav narod, da ovoliko strada".

Ponovo udar emocija. Starom Grku su se zatresla ramena. Govorio je:

- Bilo je vaših ljudi, i tu, u našem manastiru Svetog Kozme. Oporavljeni su bili na molitvi. Stajali. Naš sveštenik Kristan Petan služio je na grčkom. S njim, vaš sveštenik, na staroslovenskom. Mi, deca, doneli smo bosiljak. Sveštenik je rekao: "Svakom serbskom vojniku da date po jedan struk". I mi smo bojažljivo pružali bosiljak. Oni su nas ljubili u kosu i stavljali stručak u košulju. Iguman Kozma Lima im je, posle, delio komadiće crkvenog hleba, i svakom po parče sušene ribe. Kasnije mi je otac rekao da su se dvojica Srba zamonašili u našem manastiru Ardenica.

Tomo Dima sa porodicom. Foto: Igor Marinković
 
Srpski vojnici iz zbega, posle nepun mesec, krenuli su ka Valoni. Ponovo pešice, do luke iz koje će se otisnuti prema Krfu.

Tomo nam je još ispričao:

- Puno našeg naroda izašlo je da ih isprati. Sveštenici, lekari, deca. Svi. Oni su odlazili, mahali nam, zahvaljivali. Mi smo plakali.

PEVALI I BOLESNI NA POSTELJI

NEKI vaši vojnici su govorili da su komite, pričali o otadžbini. Još pamtim vaše serbske pesme. Najlepše i najtužnije pesme. "Srpska mi truba trubaše" i "Ne li te je žao za tvojata majka", još žive u meni. Pevali su i bolesni na postelji - sećao se stari Grk, a prevodio unuk Kozma.

Na naš začuđeni i upitni pogled, otkud je upamtio stihove, Tomin unuk Kozma je uz osmeh odgovorio:

- Upamtio je on i balkanske ratove, samo nije upamtio, ove, poslednje decenije.


MI SE NE RAZDVAJAMO

SEĆAM se, kad sam jednom, rano, došao u crkvu da svešteniku ostavim ulje sa lekovitom travom za Srbe, jedan vaš vojnik je sedeo uz crkvu i plakao. Doveo je do Fira trogodišnje dete, svoju kćerku. Objasnio je svešteniku da mu je žena umrla pred propast zemlje. Dete nije želeo da ostavi, a sve što je imao, potrošio je da ga prehrani. Revolver je sačuvao da sebi presudi. Sveštenik je pozvao mog oca, pitao: "Možeš li ti da primiš ovo dete?" "Mogu", odgovorio je otac i rekao vojniku: "Ostavi dete, čuvaćemo ga..., a, ako hoćeš, neka ostane u manastiru". Vojnik je odgovorio: "Ne... ne razdvajamo se nas dvoje. Samo mi pomozite da je gladnu na put ne vodim".


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:520860-Preminuo-Grk-poslednji-svedok-stradanja-srpske-vojske-kroz-Albaniju



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


Friday, November 21, 2014

Izložba „Nevidljivi frontovi – Prvi svetski rat i Vojvodina" 25 Novembar - 30 Decembar 2014 / Muzej Vojvodine - Novi Sad, Serbia


U utorak, 25. novembra 2014. godine u 13 sati u Dunavskoj 37 otvara se izložba „Nevidljivi frontovi – Prvi svetski rat i Vojvodina".

Koncepcija izložbe „Nevidljivi frontovi – Prvi svetski rat i Vojvodina", autora mr Predraga Bajića, Vojislava Martinova, Kristine Meneši i dr Draga NJegovana, zasnovana je na predmetima iz zbirki Muzeja Vojvodine, ali i predmetima pozajmljenim iz kolekcija Muzeja Srema, Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, Muzeja grada Novog Sada, Gradskog muzeja Subotica, Rukopisnog odeljenja Matice srpske i pojedinih kolekcionara.

Ova izložba bila je povod za namensko prikupljanje nekolicine novih muzejskih predmeta, koji su prvi put prikazani u Muzeju.

U godini kada se obeležava sto
godišnjica od izbijanja Prvog svetskog rata, pojedine predmete iz svojih porodičnih arhiva darodavci su ustupili Muzeju Vojvodine, pa su se tako na izložbi našle gusle srpskog vojnika i borca na Solunskom frontu, austrougarski vojni sanduk, zastava dobrovoljačkog udruženja iz Suseka.

Putem brojnih originalnih predmeta – dokumenata, vojničkih uniformi i opreme, odlikovanja, plakata i drugih eksponata, kao i različitog ilustrativnog materijala na izložbi su prikazane sledeće tematske celine: političke prilike u Vojvodini (tada u sastavu Austro-Ugarske) uoči rata, Sarajevski atentat, početak rata i balkansko ratište 1914, Solunski front, represija u Vojvodini, austrougarska propaganda, pozadinska dešavanja, dobrovoljci u srpskoj vojsci, Velika narodna skupština u Novom Sadu, odnosno dani prisajedinjenja Vojvodine novoj državi.

NEVIDLJIVI FRONTOVI – PRVI SVETSKI RAT I VOJVODINA


Višedecenijski sukobi vodećih imperijalnih sila (Nemačke, Engleske, Francuske, Rusije i Austro-Ugarske) oko raspodele svetske moći su 1914. godine poprimili razmere katastrofalnog rata, najvećeg i najstrašnijeg u dotadašnjoj istoriji čovečanstva. Teritorija Vojvodine, tada u sastavu Austrougarske monarhije, bila je pošteđena direktnih razaranja, ali je rat imao dramatične posledice na politički, privredni i socijalni život stanovništva.

Neplanirani finansijski troškovi rata, velika potrošnja sirovina za ratnu industriju i prehrambenih potreba za vojsku ekonomski su siromašili Vojvodinu i zaoštravali socijalne razlike. Iscrpljujuće i dugo ratovanje umanjivalo je prvobitni ratni entuzijazam u čitavoj Austro-Ugarskoj i, uprkos snažnoj propagandi i cenzuri, urušavalo ugled carstva i dinastije Habzburga.

Srpsko stanovništvo Vojvodine gledalo je na Kraljevinu Srbiju kao na svoju matičnu državu. Stoga su austrougarske vlasti sprovodile represivne mere protiv Srba i drugih slovenskih naroda. To je produbilo predratne međunacionalne antagonizme i doprinelo podrivanju nadnacionalnih osnova carskog legitimiteta. Istovremeno se od mobilisanog muškog stanovništva očekivalo da brani granice carstva na galicijskom, kasnije i na italijanskom frontu. Njihov odgovor najčešće je bio dezertiranje, predaja ili prelazak na protivničku stranu – u dobrovoljačke redove vojske Kraljevine Srbije.

Najveća promena usledila je na samom kraju rata, kada je vojska Kraljevine Srbije, nakon skoro tri godine egzila u Grčkoj, uspela da probije Solunski front i prodre duboko u teritoriju Austro-Ugarske. Slovensko stanovništvo sa prostora današnje Vojvodine politički se organizovalo i proglasilo prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Tako je Vojvodina postala deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, države nastale na ruševinama Otomanske imperije i Austrougarske monarhije.

 
 

Muzej Vojvodine
Dunavska 35, 21000 Novi Sad, Serbia
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Thursday, November 20, 2014

"Mobilizacija sećanja" - Prikupljanje porodičnih uspomena iz Prvog svetskog rata [Projekat Europeana 1914-1918] / "Novosti" November 18, 2014

Novosti
November 18, 2014

Svi građani Srbije su pozvani da donesu fotografije, pisma, dnevnike, odlikovanja, filmove ili zvučne zapise, koje prati zanimljiva priča o onom kome su pripadali.

Slike iz Prvog svetskog rata / Arhiva V.N
 
Biblioteka grada Beograda kao partner u projektu "Europeana Awareness" organizuje dane prikupljanja porodičnih uspomena iz Prvog svetskog rata pod nazivom "Mobilizacija sećanja". Dani prikupljanja održaće se i u Čačku i Novom Sadu u organizaciji gradskih biblioteka.
 
Ove dragocene priče će zatim biti objavljene na sajtu europeana1914-1918.eu, najvažnijem onlajn izvoru originalnih materijala iz perioda Prvog svetskog rata, čijoj su izgradnji doprinele institucije i porodice iz svih delova Evrope i sveta.
 
Svi građani Srbije su pozvani da donesu fotografije, pisma, dnevnike, odlikovanja, filmove ili zvučne zapise, koje prati zanimljiva priča o onom kome su pripadali, na dane prikupljanja uspomena od 1914.do 1918. godine u organizaciji Europeane.
 
Dani prikupljanja uspomena pod nazivom "Mobilizacija sećanja" će biti održani u tri grada u Srbiji u decembru 2014. godine.
 
Danima prikupljanja uspomena će prisustvovati istoričari koji će biti spremni da razgovaraju o značaju donetih predmeta, dok će ih stručnjaci profesionalno digitalizovati i postaviti na sajt. Svi predmeti će odmah po obradi istog dana biti vraćeni vlasnicima.
 
Projekat Europeana 1914-1918 objedinjuje lične priče koje možda nikada nisu ispričane van porodičnog okruženja sa zvaničnim i nacionalnim predanjem. Na ovaj način su prikazane sve strane u konfliktu, kao i pogledi na rat sa različitih stanovišta - kako sa ratišta, tako i iz svakodnevnog života u ratnom zaleđu, u cilju što dubljeg sagledavanja ovog važnog razdoblja srpske istorije.
 
Zaboravljene lične priče iz Prvog svetskog rata dobiće priliku da posle stogodišnjeg čekanja budu ispričane, postanu dostupne svima u svetu i budu sačuvane za naredne generacije. To je naročito važno za Srbiju koja se obrela u srcu konflikta, što je dovelo do strašnih posledica po zemlju i njeno stanovništvo.
 
Značaj uloge koju je naša zemlja igrala u Prvom svetskom ratu je znatno prevazilazio veličinu njene teritorije i broj stanovnika, a rat je imao ogroman uticaj i na nacionalnu i na evropsku istoriju.
 
Sećanja na Veliki rat, na događaje i posledice, žrtve i pobednike i dalje žive, a pojedinačne priče koje ta sećanja oživljavaju zaslužuju da budu ispričane i sačuvane, kako u Srbiji tako i širom Evrope.
Od 2011. godine do sada, Europeana je održala više od 150 događaja u cilju prikupljanja uspomena u 18 zemalja širom Evrope, a Srbija je poslednja zemlja koja učestvuje u ovom projektu u 2014. godini. Gradske biblioteke u Beogradu, Čačku i Novom Sadu priključile su se projektu Europeana 1914-1918 u okviru svojih aktivnosti u sveobuhvatnom nacionalnom programu kojim se obeležava stogodišnjica Prvog svetskog rata.

Oni koji nisu u prilici da prisustvuju danima sakupljanja uspomena, mogu da kod kuće sami fotografišu, skeniraju predmete ili dokumente i postave ih na internet. Europeana o tome daje instrukcije koje se nalaze na internet stranici: www.europeana1914-1918.eu


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:520143-Prikupljanje-porodicnih-uspomena-iz-Prvog-svetskog-rata


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 


Tuesday, November 18, 2014

VIDEO - "Serbo-Russian March" ("Slavonic March") by Tchaikovsky / Чајковског "Српско-руски марш" ("Словенски марш")

Pyotr Ilyich Tchaikovsky (1840-1893)
 
Meet the Serbs
na Facebook.

"Serbo-Russian March, an orchestral composition by Pyotr Ilyich Tchaikovsky also known as Slavonic March, was premiered in Moscow November 17 in 1876. The composition was inspired by the events of the Serbo-Turkish war in 1876 when a large number of Russian volunteers fought on the side of the Serbs. Nikolai Rubinstein, Tchaikovsky's close friend, asked him to write a composition which would be performed at a benefit concert for Russian soldiers wounded in that war. Spurred by patriotism, Tchaikovsky wrote this piece and conducted the orchestra himself. The first part of this piece describes the suffering of Serbs under the Turkish occupation, in which Tchaikovsky used the two Serbian folk songs - "Sunce jarko, ne sijaš jednako" (Bright sun, you do not shine equally) and "Rado ide Srbin u vojnike" (Gladly does the Serb become a soldier). Then, there is a part that describes the crimes in the Balkans, which replaces the part that describes the gathering of Russian volunteers. The third part describes the Serbian cries for help, while the final section describes the Russian volunteers marching to assist the Serbs."

*****

"На данашњи дан (17. новембар) 1876. године, у Москви је премијерно изведена композиција Петра Иљича Чајковског Српско-руски марш, познат и као Словенски марш. Композиција је инспирисана догађајима из Српско-турског рата, 1876. године, када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба. Николај Рубинштајн, близак пријатељ Чајковског, замолио га је да напише дело које би се извело на добротворном концерту за руске рањенике из овог рата. Понет патриотизмом, Чајковски је ово дело написао и сам дириговао на премијерном концерту. Први део ове композиције описује патњу Срба под турском окупацијом, у коме је Чајковски искористио две српске народне песме - "Сунце јарко, не сијаш једнако" и "Радо иде Србин у војнике". Затим, следи део који описује злочине на Балкану, који замењује део који описује окупљање руских добровољаца. У трећем делу пажња је посвећена српској молби за помоћ. Последњи део је посвећен маршу руских добровољаца у помоћ Србима."

https://www.facebook.com/Meet.the.Serbs/photos/a.10150460039364968.459018.53552959967/10153442298674968/?type=1&theater


*****

P.I. Cajkovski - Srpsko ruski mars
Posted on You Tube by "GEORGDIR's channel"
Uploaded on Dec 30, 2010

Koncert Filharmonije mladih "Borislav Pascan" odrzan u Nrodnom pozoristu u Beogradu 12.12.2010.
koncert majstor Milica Žugić, dirigent Djordje Pavlovic

 



http://youtu.be/ZEwrPWAKIPc


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Saturday, November 15, 2014

,,SVETI RATNICI 1914" - Samostalna izložba povodom značajnog jubileja 100 godina od Prvog svetskog rata [Galerija "Singidunum" Beograd December 15-23, 2014] / Budimir Dimitrijevic

 

 
"Uskoro moja nova samostalna izložba povodom značajnog jubileja 100 godina od Prvog svetskog rata. Prvi put ce javnosti biti predstavljen novi ciklus crteža na kome sam dugo radio i koji je posvećen našim herojima koji su pomalo zaboravljeni ali bez obzira na to, njihovo delo i veliko junaštvo je upisano zlatnim slovima u našoj i svetskoj istoriji... Oni su kroz simbolički i glorifikacioni prikaz sa pridodatim krilima predstavljeni upravo kao sveti ratnici i pobednici pa je tako i ova izložba dobila svoje naziv ,,Sveti ratnici 1914" "
 
Budimir Dimitrijevic
na Facebook.
 
Kralj Petar I
 
Princ Aleksandar
 
Osmatrac
 
Tri ratna druga
 
General Misic
 
Nocna straza 1
 
Nocna krila
 
*****
 
 Budimir Dimitrijevic 2014
 
Budimir Dimitrijevic 2013
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Наредба Њ.К.В. Регента Александра, врховног команданта војске Краљевине Србије, од 15. новембра 1914. српској војсци, дан пре почетка Колубарске битке. / "Удружење Краљевина Србија" November 15, 2014


У СПОМЕН НА ВЕЛИКИ РАТ –
НАРЕДБА РЕГЕНТА АЛЕКСАНДРА
ПРЕД КОЛУБАРСКУ БИТКУ
 
|