Monday, November 10, 2014

Смедеревски бој (Митровданска битка) 1914. године



Смедеревски бој (Митровданска битка) 1914. године.
 
na Facebook.

Битка се догодила првог дана по Митровдану, 9. новембра 1914. године. Непријатељ је започео форсирање Дунава чамцима са веслима у 3 сата после поноћи, по густом мраку и у највећој тишини.

На десној обали Дунава у тим праскозорним часовима непријатеља је чекао Комбиновани пешадијски пук од четири батаљона трећег позива, састављених углавном од војника из Пожаревачког и Тимочког округа. Били су то у великом броју сељаци, обучени у своја уобичајена сукнена одела, са опанцима на ногама и шубарама на глави.

Битка је почела силовитим нападом аустроугарских војника. Српска одбрана пружила је жилав отпор.

Седиште Браничевског одреда било је у Пожаревцу. Вест о бици стигла је телефоном команданту одреда. Обавестио га је 09. новембра ујутру око 3 сата командант Смедеревског одсека, потпуковник Славољуб Цвијовић, који одмах добија наређење да непријатеља што пре врати преко Дунава.

После извесног времена потпуковник Цвијовић обавештава да су Аустријанци отпочели пребацивање и са два пароброда, од којих сваки са по два шлепера, да искрцавање врши само код Расадника и да је ватром три своје батерије са леве обале скоро ућуткао нашу дебанжову батерију код Провалије, која једина може да туче тачку прелаза.

О току битке и тешкоћама бива обавештен помоћник начелника штаба Врховне команде ђенерал Живојин Мишић, чија наредба гласи: да се непријатељ пошто-пото пребаци преко Дунава.

За то време непријатељ наставља да пребацује своје трупе код Расадника. Наши се бране пушчаном ватром, а непријатељски војници, потпомогнути својом митраљеском и топовском паљбом приморавају наше јединице да се уз огорчени отпор повлаче.

Већ око 6 часова ујутру непријатељ је успео да местимично избије на главну линију наше одбране, између Карађорђевог шанца и села Удовице.

Овде долази до очајне борбе кундаком, ножем и бомбом (наши трећепозивци највећим делом немају бајонет). Непријатељ упада у нашу батерију на Провалији. Њен командир и већи део послуге гине и поред јуначке одбране својих топова ручним бомбама... Наши трећепозивци успевају да ватром и кратким противнападом избаце непријатеља из наших ровова и задрже га на 50-100 метара испред ових.

Стање на бојишту бива све драматичније. У то из Годомина око 11 сати стиже батаљон, а око 12 сати два батаљона Вардарског пешадијског пука из Петке. Вардарци су за 5 сати превалили 32 километра и стигли у правом тренутку.

„До 14 часова ми смо били прикупили на месту непријатељског прелаза: три и по батаљона Комбинованог пука III позива (две чете код Смедерева), један батаљон Петнаестог пука III позива, Вардарски батаљон (две чете) и два топа.“ записао је пуковник Матић.

Непријатељ је на нашој страни имао седам батаљона са неколико митраљеза.

Сматрајући да су постали господари ситуације, уверени у своју надмоћност и непобедивост непријатељски официри су у једном тренутку застали.

Да би искористио ову инертност непријатељских трупа, командант Одреда решава се да са свом до сада прикупљеном снагом изврши противнапад и баци непријатеља преко Дунава.

Командант Матић око 15 часова наређује припрему за напад. Али, у том тренутку бива тешко рањен командир крајње левокрилне чете код села Удовице. Јавља се да га замени пуковски свештеник Лијескић и то му се одобрава.

Наређење за противнапад издаје командандант Матић у 15:30 часова.

Прво крећу Вардарци са својим командантом мајором Јованом Наумовићем. Они су претходно отпевали песму Где је наша Војводина. Громовити гласови неколико стотина младих регрута сливени у један одјекивали су до Дунава, и заглушивали штектање митраљеза.

„Где је наша Војводина?
Да л у Бачкој ил Банату,
Ил у Срему старој слави?
Нит у Срему нит Банату,
Већ у срцу Шумадије,
Ево главе, не дам Војводине“.


На команду мајора Наумовића: Јуриш! Ура! - његови Вардарци су полетели као један.

Непријатељ, који се такође спремао за јуриш застао је без даха. Као да према њему јури незауставива бујица.

„Упадосмо у ровове, које нам непријатељ до тада заузе... Ускачемо у збијене редове почасних резерви. Измешасмо се са плавом униформом (аустријском)... Плави бацају пушке и подижу руке. Већ смо на месту искрцавања. Лађа запловила на дебели Дунав, са штабом непријатељског команданта бригаде, праћена писком брзометке“, записао је мајор Наумовић.
Заробљено је 18 аустроугарских официра и 2100 војника! Чувши ту информацију од потпуковника Белића војвода Путник га је задовољним тоном упитао „Јеси ли ти то добро пребројао?“


Српска војске је овај догађај ставила у ниску својих витешких победа у периоду ослободилачких ратова 1912-1918.


https://www.facebook.com/Srpska.Istorija/photos/a.201012269914285.68024.200674513281394/1013456462003191/?type=1&theater


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

No comments: