Saturday, November 8, 2014

Izložba "SRBIJA 1914" - Piše Marko Tošović / "Nedeljnik" November 6, 2014

Nedeljnik
Marko Tošović
November 6, 2014

Izložbu "Srbija 1914" koja je otvorena u Istorijskom muzeju Srbije prate i vrlo specifični interaktivni eksponati, koji posetiocima omogućavaju "višedimenzionalni" uvid u našu istoriju i kulturu.

 
Interaktivne eksponate su pripremili Marko Savić (Kodek Institut) i Marko Todorović (Lajv vju studio). O izložbi "Srbija 1914" govori Marko Savić:
 
"Izložba Srbija 1914 nastala je kao rezultat saradnje Istorijskog i Vojnog muzeja Srbije pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja. Ova izložba ne predstavlja samo obeležavanje stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, reda radi, već jedan neobičan spoj različitih vrsta znanja, spoj različitih, ali podjednako važnih vrednosti. Tako ovu izložbu, ukratko, možemo opisati kao simboličku vezu starog i novog, sintezu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, kulturnog nasleđa i novih tehnologija, muzejskih i interaktivnih eksponata, koja ne samo da prevazilazi jaz između tradicionalnog i modernog, već ih integriše u jednu celinu približavajući tako samu manifestaciju novim generacijama.
 
Zahvaljujući Ministarstvu kulture i informisanja koje je prepoznalo mogućnosti i potencijale onoga čime se bavimo u Kodek institutu, nakon dogovora sa Istorijskim muzejom Srbije i Vojnim muzejom pozvani smo da učestvujemo u kreiranju izložbe pa tako sve njene segmente, i to na onim ključnim tačkama, obogatimo interaktivnim eksponatima. Interaktivni eksponati bazirani su na tehnologiji Augmented Reality, što se prevodi kao Proširena stvarnost. To je tehnologija koja nam pruža mogućnost da u stvarni svet integrišemo bilo koji digitalni sadržaj koji postaje vidljiv zahvaljujući mobilnim telefonima, tabletima i sličnim napravama koje u sebi sadrže kameru i procesor. Koristeći ovu tehnologiju omogućili smo da se posetiocima lično obrate Branislav Nušić, vojvoda Živojin Mišić, ili da posmatraju virtuelnu galeriju slika Nadežde Petrović dok slušaju odlomke iz njenih pisama majci i Ivanu Meštroviću. Osnovni razlog zbog kojeg smo odlučili da koristimo potencijale ove tehnologije proizilazi iz saznanja da su sva svetska istraživanja u oblasti ljudskih komunikacija i tehnologije ukazala na to da je mobilni telefon za populaciju mlađu od četrdeset godina postao ono što se u modernom rečniku zove first screen, prvi ekran po procentu korišćenja. S tim u vezi, ovakav pristup kreiranju izložbe nametnuo se kao prirodan i logičan - ponudili smo mlađim posetiocima, koji ujedno čine i primarnu ciljnu grupu, da kroz sredstvo komunikacije koje najčešće koriste, otkrivaju digitalne sadržaje uz pomoć tehnologije koja je za njih nova, pa samim tim izaziva i neku vrstu fascinacije, a kroz sve to smo uspeli da prezentujemo i predstavimo i onaj postojeći vredan sadržaj koji im u konvencionalnom obliku verovatno ne bi bio toliko primamljiv i ne bi izazvao toliko interesovanja. Ključna figura u realizaciji ove ideje je naš dugogodišnji saradnik, Marko Todorović. On je pionir u primeni Augmented Reality tehnologije u svetu i čovek koji je napravio prvu AR knjigu na svetu. Od kako je ova tehnologija postala dostupna javnosti on i njegov tim okupljen u LiveViewStudio neprestano pomeraju granice smišljajući nove načine njene primene pa je tako, između ostalog, Marko stalni učesnik čuvene IT Konferencije u Santa Klari koju svake godine organizuje velika četvorka Google, Microsoft, Apple i IBM, kao i čest gost na TED konferencijama širom sveta".
 
 
Sama izložba podeljena je u nekoliko segmenata, a u najavi se napominje da je muzej izašao na ulice Beograda, građanima u susret.

U sklopu ove izložbe izradili smo posebnu aplikaciju za mobilne telefone i tablete koju je moguće preuzeti po dolasku u muzej ili sa sajta www.srbija1914.rs.

Za van-muzejsku avanturu neophodno je aktivirati prvi deo aplikacije, Potragu za blagom. Njenim pokretanjem korisnik će aktivirati mapu Beograda i geo-lokacijski vodič koji će odrediti mesto na kojem se posetilac nalazi i koji pokazuje šest tačaka u užem centru grada od kojih svaka predstavlja po jednu značajnu ličnost koja je svojom delatnošću obeležila određeni segment društva između 1903. i 1914. Kada otkriju skriveni sadržaj i otključaju svih šest tačaka, posetioci dobijaju identifikacioni broj koji im obezbeđuje besplatan ulaz na izložbu. Drugi deo aplikacije omogućuje aktiviranje interaktivnih eksponata unutar muzeja, dok se treći deo odnosi na interaktivni katalog izložbe, pomoću koga je čitavo iskustvo Proširene stvarnosti moguće poneti sa sobom u bukvalnom smislu. Četvrti deo aplikacije služi za pokretanje interaktivnih sadržaja u Radionici za decu i mlade, koja je sastavni deo izložbe.

 

Šta je zapravo Kodek institute?

Vidite, kada se na udaru nađe kultura jednog naroda i kada dođe do njenog razaranja, neminovno dolazi do dehumanizacije svih članova određene etničke grupe. Na ovaj način građanin, koji je kao društvena jedinka nosilac prava i obaveza određenog društva, postaje čestica biomase ili, modernije rečeno, samo ljudski resurs. Važno je napomenuti da ovo nije eksluzivni problem srpske kulture, već predstavlja globalni fenomen. Ipak, pojedine države, pomoću snažnih i razvijenih mehanizama, uspešno uspevaju da sačuvaju i razvijaju kulturne i nacionalne identitete. Koristeći sva dostupna iskustva, Kodek institut svoje delovanje zasniva na objedinjavanju istaknutih intelektualaca koji predstavljaju know why i stručnjaka iz oblasti medija, pop kulture I novih tehnologija koji predstavljaju know how. Zajedničkim delovanjem kroz konkretne projekte želimo da sačuvamo, konstituišemo i na najbolji mogući način prezentujemo srpski kulturni identitet u 21. veku.

Mislim da nas ovo opredeljenje direktno povezuje sa periodom koji tematski obrađuje ova izložba.

 

U kom smislu?

Vreme koje je prethodilo Prvom svetskom ratu obeležio je jedan ozbiljan polet i napredak na svim poljima našeg društva, uprkos teškoj situaciji koju je Srbija imala na spoljno-političkom planu. Pojedinci koji su činili elitu razumeli su da rade i ulažu svoje napore u nešto što je veće o njih samih. Oni su svojim ličnim primerom, željom i angažmanom stvorili atmosferu koja je vodila ka napretku. Tako je, recimo, Đorđe Vajfert, koga bi mnogi po današnjim standardima definisali kao tajkuna, postao najuspešniji guverner Narodne banke Srbije kojeg je ova zemlja ikad imala. Pored njega, veoma je važno pomenuti i Lazara Pačua koji je bio najuspešniji ministar finansija u istoriji naše zemlje. O kvalitetu Pačuovog rada dovoljno govori činjenica da je dinar za vreme njegovog mandata dostigao najveću nominalnu vrednost i bio jača valuta od američkog dolara. Lazar Paču po struci je bio lekar, što nam potvrđuje da su za uspehe društva od stručnosti i znanja koje, svedoci smo, ukoliko se ne sprovodi časno može načiniti veliku štetu, mnogo važniji poštenje i integritet. Primeri Jovana Skerlića, Milana Rakića, Đorđa Stanojevića, Slobodana Jovanovića, Jovana Cvijića, Nadežde Petrović, Mihaila Pupina i drugih, ukazuju da je naša zemlja tada imala kulturnu i intelektualnu elitu koja je bila svesna koliko je bitno, sa jedne strane, modernizovati ruralnu Srbiju, a sa druge raditi sve kako bi se ojačao kulturni i nacionalni identitet naroda kako ne bi u kratkom vremenu, pod uticajem velikih sila i dominantnih kultura u Evropi i svetu, postao list na vetru koji će biti nošen talasima globalizacije i koji će izgubiti mogućnost da upravljajući sobom formira sopstvenu sliku sveta i svoju autentičnost među narodima. U tom kontekstu mogli bismo reći da je ova naša izložba i kreiranje interaktivnih eksponata najbolji primer onoga što je sam Skerlić nazivao defanzivnim modernizmom, pri čemu je ta njegova maksima ujedno i moto delovanja Kodek institute.

Da li ste razmišljali o tome da u budućnosti čitave izložbe dizajnirate na bazi interaktivnih eksponata, budući da bi takve izložbe mlade ljude mnogo duže zadržavale u odajama muzeja?

 

Ljudi iz Istorijskog i Vojnog muzeja, ali i kulture uopšte prepoznali su velike mogućnosti ove tehnologije, te je za očekivati da čitave izložbe, u narednom periodu, budu koncipirane isključivo na interaktivnm eksponatima. Mlađe generacije bi u tom slučaju sasvim sigurno posvetile mnogo više pažnje i provodile mnogo više vremena proučavajući i otkrivajući skrivene sadržaje koji bi ih kroz igru doveli do vrednih saznanja.

Kakvi su dosadašnji utisci posetilaca?

Iskustva od otvaranja izložbe do danas govore da su interaktivnim eksponatima najviše fascinirani mladi ljudi i stranci. Od mladih se to i očekivalo, a po ličnim izjavama stranaca niko od njih nije očekivao da će se sa ovakvom vrstom tehnologije susresti u Srbiji, tim pre što niko od njih nije imao priliku da se sa ovom tehnologijom sretne u zemlji iz koje dolazi, a uglavnom su to najrazvijenije zemlje sveta.

 
 
Koji su dalji planovi Kodek institute?
 
 
 
Naša država je već decenijama unazad prinuđena da deluje reaktivno, da se suočava sa problemima kada oni već nastanu. Uz malo podrške smislenoj analizi i planiranju, mogli bismo da dođemo u situaciju da budemo proaktivni kao društvo te da se, predviđajući stvari koje se mogu desiti, adekvatno pripremimo za njih i kreiramo jednu ozbiljnu viziju za ovaj narod koja će biti konstruktivna i privlačna za svakog građanina ove države do te mere da će sutra, ukoliko bi bilo prostora za implementaciju i realizaciju te vizije, svaki pojedinac imati osećaj da je deo nečeg većeg od sebe i da je ono što radi deo kolektivne misije čiji je cilj da živimo u boljem i naprednijem društvu, kao što je to bio slučaj za našim precima i onom zlatnom generacijom koju smo pomenuli. U tom smislu, Kodek institut je započeo formiranje master mind grupe koje će se u skorijoj budućnosti na ozbiljan način pozabaviti formiranjem sveobuhvatne vizije Srbije 21. veka.
 
 
 
 
 
 

No comments: