Monday, January 19, 2015

Spasao [Srpsku] vojsku i narod od tifusa - Doktor Ludvik Hiršfeld / "Novosti" January 11, 2015

Novosti
Jelena MATIJEVIĆ
11. januar 2015.

Doktor Ludvik Hiršfeld, gotovo zaboravljeni bakteriolog koji nam je bezgranično pomogao u Velikom ratu. Tvorac petovalentne vakcine 1915. u Valjevu. Odbio da se kao strani lekar evakuiše i sa našim vojnicima prešao Albaniju.

Doktor Ludvik Hiršfeld
 
POTRESNI izveštaji Arčibalda Rajsa o stravičnim zločinima austrougarskih vojnika nad civilima u Mačvi 1914. godine, a potom i vesti o epidemiji pegavog tifusa u Srbiji, "presudili" su da se početkom 1915. godine doktor Ludvik Hiršfeld iz mira profesora Ciriškog univerziteta uputi u Valjevo, u "srpsku dolinu smrti". Nije ovog čuvenog poljskog bakteriologa sprečila ni opaska znamenitog kolege, oftalmologa Ota Haba, da "ako hoće da izvrši samoubistvo ne mora da putuje tako daleko". Hiršfeld je, pak, smatrao da bi baš zato što je imunolog i bakteriolog, trebalo da bude među srpskim stradalnicima, da im pomogne koliko može.
 
I, zaista, sve što je znao o suzbijanju pegavog tifusa, ovaj cenjeni lekar - tada u svetu nazvan "ocem nomenklature krvnih grupa" i prvi koji je otkrio da se krvne grupe nasleđuju - primenio je u Valjevu. Srećom, već početkom proleća 1915. bolest je nestala. Srpske kolege, vojnici i stanovništvo, nazivali su ga "pobedničkim vođom protiv epidemije". Doktoru se, ubrzo, pridružila i supruga Hana, priznati pedijatar, nesebično pomažući srpskim lekarima.
 
dr Zoran Vacić
 
- Posle suzbijanja epidemije, Hiršfeld je dobio zadatak da organizuje bakteriološku službu za celu vojsku - priča dr Zoran Vacić, iz Sekcije za istoriju  medicine Srpskog lekarskog društva. - U svojoj knjizi "Istorija jednog života" opisao je da je obilazeći srpske poljske bolnice slušao setne srpske pesme i upoznao "draži logorskoga života, dugih večeri kraj ognjišta i priča o nekadašnjim bojevima, o ranama koje nisu bolele u borbenome zanosu, o ratnim drugovima koji su izginuli, a o kojima se govorilo kao da su bili među živima".
 
Tako su prošli leto i rana jesen 1915. godine, a onda je počela srpska golgota...
 
- Stiglo je naređenje da se Valjevska bolnica evakuiše. Lekarima iz stranih misija je predloženo da se bezbedno vrate u svoje zemlje. Hiršfeld beleži: "Rekao sam ženi: Ako ostanemo, moći ćemo se vratiti u Švajcarsku i započeti normalan život. Ali smo na sebe uzeli obavezu da pomažemo. Sada oni ginu. Da li u tome trenutku treba da ih napustimo kao što pacovi beže s broda koji tone? Nije bilo potrebno da ubeđujem ženu. Rekli smo Srbima: 'Mi smo vojnici u vašoj službi. U sreći i nesreći. Ako poginemo, onda je to za dobru stvar'." I ostali su sa srpskom vojskom, preživeli albansko stradanje, obolevali sa srpskom vojskom i s njom se lečili - podseća doktor Vacić.
 
Koliko je pomogao Srbima u Valjevu, toliko je dr Hiršfeld učinio i na Krfu. Kada je omogućeno da se, osim francuske bakteriološke laboratorije, obrazuje i srpska pri Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande, doktor je otpočeo rad u srpskoj vojsci u izgnanstvu. Rad koji je vredan najiskrenije zahvalnosti.

- Kada su Ludvik i Hana stigli u Solun 1916. godine, Hiršfeldova laboratorija je bila centralna laboratorija srpske vojske, smeštena u selu Sedes kod Soluna. Za laboratoriju je dobio jednu baraku, bez poda, ali je on u njoj imao nekoliko pronalazaka, koji su kasnije ubrojani u važne naučne pronalaske. Reč je, pre svega, o petovalentnoj vakcini protiv kolere, pegavog tifusa i paratifusa A, B i C. Zahvaljujući njegovim merama, srpske vojnike na Solunskom frontu epidemija malarije je gotovo zaobišla i sprečila njeno potpuno desetkovanje. Osim toga, Hiršfeld je u to vreme izolovao i do tada nepoznat soj paratifusa koji se danas naziva Salmonella hirsyfeldi - naglašava naš sagovornik.

U maju 1917. godine, nastavlja Vacić, u Solunu je otvorena "Srpska bolnica prestolonaslednika Aleksandra" u kojoj su dr Hiršfeld i pukovnik dr Jordan Stajić, načelnik saniteta, obrazovali srpske bakteriološke kadrove. Među njima su bili, kasnije "cvet" srpskih lekara i akademika: Stevan Z. Ivanić, Kosta Todorović, Hranislav Joksimović, Milutin Ranković i Nikolaj Kosovič. Kurs je trajao pet meseci.

- Po povratku u Srbiju, Hiršfeldovi su postali članovi Srpskog lekarskog društva, a Ludvik je imenovan za prvog šefa Bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu. Nažalost, zbog nesuglasica sa nekim srpskim kolegama, Jugoslaviju napušta u jesen 1919. godine. Ali, nesporno je da je utemeljio srpsku i jugoslovensku bakteriologiju i higijenu. Bio je počasni gost prilikom otvaranja Higijenske škole u Zagrebu, 1928. godine. Tada mu je uručen Orden beloga orla, odlikovanje koje se dodeljuje za vojne zasluge - podseća naš sagovornik i dodaje da se o ovom velikom srpskom dobrotvoru u srpskoj javnosti vrlo malo zna i govori, a da na njega danas, vek posle dolaska u Srbiju podseća samo jedna uličica na Zvezdari u Beogradu.

Švajcarski lekar (levo) u Srbiji 1915. godine
 
VOJVODA PRVI VAKCINISAN

- LUDVIK Hiršfeld se obratio svom dobrom poznaniku iz valjevskih dana, vojvodi Mišiću, sa tvrdnjom da u svojoj laboratoriji može da pripremi vakcinu za srpsku vojsku. Vojvoda mu je obećao da će se, ako uspe, prvi vakcinisati. Tako je i bilo. Vojvoda Mišić se vakcinisao prvi, za njim članovi štaba i viši oficiri, potom preko 110.000 boraca. Za uspešan rad na izradi vakcine dr Hiršfeld je odlikovan Ordenom Svetoga Save trećeg reda. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska je bez trbušnog tifusa ušla u otadžbinu - podseća Zoran Vacić i naglašava da dr Hiršfelda u trećem tomu "Vremena smrti" pominje i akademik Dobrica Ćosić.

ZAHVALNI IVI ANDRIĆU

POSLE nemačke okupacije Poljske, Hiršfeld je kao "nearijevac" izbačen iz Instituta za higijenu, a krajem februara 1941. godine, Ludvik, Hana i njihova ćerka Marusja, preseljeni su u Varšavski geto. Kada se u Beogradu saznalo za stradanje "srpskih vojnih lekara" i njihove ćerke, reagovalo se odmah. Kralj Petar Drugi dodelio je dr Ludviku Hiršfeldu počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, pa je Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu od Nemačke zahtevao njihovo puštanje. To je bilo 24. marta, a trinaest dana kasnije Beograd je bombardovan. Ipak, Hiršfeldovi su i Srbiji i Andriću bili vrlo zahvalni. Juna 1959. Hana je boravila u Beogradu. Nije srela Andrića ali mu je pismom zahvalila "na svemu što je tokom okupacije učinio za nas". Drugo pismo Andriću, Hana je poslala juna 1962. čestitavši mu dobijanje Nobelove nagrade za književnost - priča naš sagovornik.


ZBOG SRBA BEZ "NOBELA" - DOKTOR Ludvik Hiršfeld je dva puta nominovan za Nobelovu nagradu, 1930. i 1950. godine. Zašto je nije dobio 1930. i dan-danas se spekuliše, mada su mnogobrojni oni koji veruju da je to zbog pomoći Srbima. Čak je 2005. godine, profesor medicine Andžej Gorski napisao: "Ko zna da li je Hiršfeldovo dobrovoljno angažovanje u srpskoj vojsci za vreme Prvog svetskog rata dovelo do toga da ne dobije Nobelovu nagradu?" - naglašava Vacić.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:528278-Spasao-vojsku-i-narod-od-tifusa

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

No comments: