Monday, October 5, 2015

Век од почетка Макензенове офанзиве на Србију / Vek od početka Makenzenove ofanzive na Srbiju / "Politika" October 5, 2015

"Politika"
Марко Албуновић
Oбјављено: 05.10.2015.


У селу Рам на Дунаву у среду ће бити обележена стогодишњица од првог судара српске војске са немачким трупама у Великом рату.


Осматрачки змај-балон српске војске (Фото Историјски архив Пожаревац)
Osmatrački zmaj-balon srpske vojske (Foto Istorijski arhiv Požarevac)

Ових дана навршава се сто година откако су у Првом светском рату, после блиставих победа српске војске на Церу и Колубари 1914. године, здруженим снагама Немачка, Аустроугарска извршиле напад на Краљевину Србију почетком октобра 1915. године. Након што им се придружила Бугарска, српска војска се и поред јуначког отпора нашла у безизлазној ситуацији, а оно што је потом уследило данас нам је познато као „Албанска голгота”.


Један од главних праваца продора немачких снага, с којима се српски војник тада први пут срео, био је у селу Рам на Дунаву, у општини Велико Градиште. Тим поводом, општина Велико Градиште и град Пожаревац заједничким програмом обележавају стогодишњицу одбране Стига у Великом рату.


„Пре сто година овде се бранила Србија. Треба напоменути чињеницу да је велики број војника потицао управо с овог подручја, из општина Велико Градиште и Пожаревац. У беспоштедним борбама с Немцима војници из Стига, Млаве и Хомоља су буквално бранили кућни праг”, каже за „Политику” Драган Милић, први човек општине Велико Градиште и председник Организационог одбора за обележавање стогодишњице одбране Стига.


У намери да бројно надмоћнијем и технички опремљенијем непријатељу пруже отпор што дуже, како би држали одступницу главнини војске и избеглицама у повлачењу, српске снаге су десетковане, а међу изгинулим јунацима био је и син јединац књижевника Бранислава Нушића, Страхиња Бан Нушић. У свом делу „Деветстопетнаеста: трагедија једног народа” Бранислав Нушић је описао ову тешку годину у српској историји.


После једног века од почетка Макензенове офанзиве, браниоцима Србије изгинулим у борбама с Немцима на овом делу тадашњег балканског фронта биће откривено спомен-обележје.


„Централна свечаност одржаће у среду, седмог октобра у селу Рам, где је пре сто година почело пребацивање немачке 11. армије преко Дунава. Позвали смо цео државни врх, а за сада смо добили усмену потврду министра Братислава Гашића да ће присуствовати овом догађају”, рекао је Драган Милић.


Откривању споменика претходиће културно-уметнички програм, као и виртуелна изложба Историјског архива Пожаревац „Стогодишњица одбране Стига и Браничева 1915–2015”. Др Јасмина Николић, директорка историјског архива у Пожаревцу, објашњава да су се током периода затишја 1915. године Централне силе припремале за велику офанзиву против Србије у којој је планирано ангажовање елитних јединица три државе, Немачке, Аустроугарске и Бугарске, под командом Макензена.


„Немачке и аустроугарске трупе почеле су артиљеријски и десантни напад 6. октобра 1915, да би 7. октобра започеле форсирање Дунава на рамском и костолачком сектору. Главнина немачке војске извршила је упад источно од Београда према долини Велике Мораве, док је на Београд усмерена аустроугарска војска због морално-политичког и пропагандног значаја освајања престонице”, наводи др Николић.


Немачка 11. армија, под командом генерала Макса фон Галвица, била је распоређена су на левој обали Дунава од Београда до Голупца. Супротставиле су им се, на потесу од Гроцке до Голупца, Дринска и Дунавска дивизија првог позива, као и Браничевски одред (три пешадијска пука трећег позива). Ове трупе биле су део 3. српске армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма.


Према наредбама Врховне команде, која је очекивала савезничку помоћ, српска војска је у борбама почетком октобра 1915. ипак успела да делимично успори напредовање непријатеља. Будући да су савезничке акције изостале, Врховна команда издала је наредбу о повлачењу. До 15. октобра су аустроугарска војска правцем преко Дрине и Саве, а немачка армија преко Дунава, заузеле Београд, Смедерево, Пожаревац и Голубац, приморавши српске трупе на повлачење према Јужној Србији. Истовремено, 15. октобра 1915. без објаве рата, Србију је напала Бугарска армија, онемогућивши повлачење српске војске према грчкој граници и Солуну.


„Уследиле су у новембру 1915. тешке борбе Српске оперативне групе генерала Петра Бојовића против шест бугарских дивизија ради пробоја према Скопљу. Пошто пробој није успео, повлачење српске војске се, преко Косова и Метохије, Црне Горе и Албаније, завршило на Јадрану”, додала је др Јасмина Николић.

_____________________________________________________



Србија пионир у развоју ратног ваздухопловства


У оквиру виртуелне изложбе Историјског архива Пожаревац поводом стогодишњице Макензенове офанзиве, посебна пажња биће посвећена борбеним дејствима српске војске на рекама (Сави и Дунаву), као и у ваздуху.


„Србија је била једна од пионира у развоју ратног ваздухопловства, као и у његовој примени. Ваздухопловна команда била је 1915. године пребачена из Београда у Пожаревац, где је радила и извиђачка школа”, рекла је др Јасмина Николић.


Марко Албуновић
објављено: 05.10.2015.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vek-od-pocetka-Makenzenove-ofanzive-na-Srbiju.sr.html


*****


Vek od početka Makenzenove ofanzive na Srbiju


U selu Ram na Dunavu u sredu će biti obeležena stogodišnjica od prvog sudara srpske vojske sa nemačkim trupama u Velikom ratu.


Ovih dana navršava se sto godina otkako su u Prvom svetskom ratu, posle blistavih pobeda srpske vojske na Ceru i Kolubari 1914. godine, združenim snagama Nemačka, Austrougarska izvršile napad na Kraljevinu Srbiju početkom oktobra 1915. godine. Nakon što im se pridružila Bugarska, srpska vojska se i pored junačkog otpora našla u bezizlaznoj situaciji, a ono što je potom usledilo danas nam je poznato kao „Albanska golgota”.


Jedan od glavnih pravaca prodora nemačkih snaga, s kojima se srpski vojnik tada prvi put sreo, bio je u selu Ram na Dunavu, u opštini Veliko Gradište. Tim povodom, opština Veliko Gradište i grad Požarevac zajedničkim programom obeležavaju stogodišnjicu odbrane Stiga u Velikom ratu.


„Pre sto godina ovde se branila Srbija. Treba napomenuti činjenicu da je veliki broj vojnika poticao upravo s ovog područja, iz opština Veliko Gradište i Požarevac. U bespoštednim borbama s Nemcima vojnici iz Stiga, Mlave i Homolja su bukvalno branili kućni prag”, kaže za „Politiku” Dragan Milić, prvi čovek opštine Veliko Gradište i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje stogodišnjice odbrane Stiga.


U nameri da brojno nadmoćnijem i tehnički opremljenijem neprijatelju pruže otpor što duže, kako bi držali odstupnicu glavnini vojske i izbeglicama u povlačenju, srpske snage su desetkovane, a među izginulim junacima bio je i sin jedinac književnika Branislava Nušića, Strahinja Ban Nušić. U svom delu „Devetstopetnaesta: tragedija jednog naroda” Branislav Nušić je opisao ovu tešku godinu u srpskoj istoriji.


Posle jednog veka od početka Makenzenove ofanzive, braniocima Srbije izginulim u borbama s Nemcima na ovom delu tadašnjeg balkanskog fronta biće otkriveno spomen-obeležje.


„Centralna svečanost održaće u sredu, sedmog oktobra u selu Ram, gde je pre sto godina počelo prebacivanje nemačke 11. armije preko Dunava. Pozvali smo ceo državni vrh, a za sada smo dobili usmenu potvrdu ministra Bratislava Gašića da će prisustvovati ovom događaju”, rekao je Dragan Milić.


Otkrivanju spomenika prethodiće kulturno-umetnički program, kao i virtuelna izložba Istorijskog arhiva Požarevac „Stogodišnjica odbrane Stiga i Braničeva 1915–2015”. Dr Jasmina Nikolić, direktorka istorijskog arhiva u Požarevcu, objašnjava da su se tokom perioda zatišja 1915. godine Centralne sile pripremale za veliku ofanzivu protiv Srbije u kojoj je planirano angažovanje elitnih jedinica tri države, Nemačke, Austrougarske I Bugarske, pod komandom Makenzena.


„Nemačke i austrougarske trupe počele su artiljerijski i desantni napad 6. oktobra 1915, da bi 7. oktobra započele forsiranje Dunava na ramskom i kostolačkom sektoru. Glavnina nemačke vojske izvršila je upad istočno od Beograda prema dolini Velike Morave, dok je na Beograd usmerena austrougarska vojska zbog moralno-političkog i propagandnog značaja osvajanja prestonice”, navodi dr Nikolić.


Nemačka 11. armija, pod komandom generala Maksa fon Galvica, bila je raspoređena su na levoj obali Dunava od Beograda do Golupca. Suprotstavile su im se, na potesu od Grocke do Golupca, Drinska i Dunavska divizija prvog poziva, kao i Braničevski odred (tri pešadijska puka trećeg poziva). Ove trupe bile su deo 3. srpske armije pod komandom generala Pavla Jurišića Šturma.


Prema naredbama Vrhovne komande, koja je očekivala savezničku pomoć, srpska vojska je u borbama početkom oktobra 1915. ipak uspela da delimično uspori napredovanje neprijatelja. Budući da su savezničke akcije izostale, Vrhovna komanda izdala je naredbu o povlačenju. Do 15. oktobra su austrougarska vojska pravcem preko Drine i Save, a nemačka armija preko Dunava, zauzele Beograd, Smederevo, Požarevac i Golubac, primoravši srpske trupe na povlačenje prema Južnoj Srbiji.


Istovremeno, 15. oktobra 1915. bez objave rata, Srbiju je napala Bugarska armija, onemogućivši povlačenje srpske vojske prema grčkoj granici i Solunu.


„Usledile su u novembru 1915. teške borbe Srpske operativne grupe generala Petra Bojovića protiv šest bugarskih divizija radi proboja prema Skoplju. Pošto proboj nije uspeo, povlačenje srpske vojske se, preko Kosova i Metohije, Crne Gore i Albanije, završilo na Jadranu”, dodala je dr Jasmina Nikolić.


____________________________


Srbija pionir u razvoju ratnog vazduhoplovstva


U okviru virtuelne izložbe Istorijskog arhiva Požarevac povodom stogodišnjice Makenzenove ofanzive, posebna pažnja biće posvećena borbenim dejstvima srpske vojske na rekama (Savi i Dunavu), kao i u vazduhu.


„Srbija je bila jedna od pionira u razvoju ratnog vazduhoplovstva, kao i u njegovoj primeni. Vazduhoplovna komanda bila je 1915. godine prebačena iz Beograda u Požarevac, gde je radila i izviđačka škola”, rekla je dr Jasmina Nikolić.


Marko Albunović
objavljeno: 05.10.2015.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vek-od-pocetka-Makenzenove-ofanzive-na-Srbiju.lt.html


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


No comments: