Sunday, January 10, 2016

Преглед стварања Републике Српске, њене изазове и сећања на разлоге захвалности њеном постојању / Српски Институт, Бања Лука, Република Српска January 2016

Српски Институт
Бања Лука, Република Српска
January 2016 Vol. II


У тешком времену од пада Берлинског зида 1989. и дезинтеграције многих држава, СФРЈ је такође запала у кризу међунационалних подјела и сецесије њених република. Српски народ је у тим временима био за наставак живота свих народа и народности Југославије у једној заједничкој држави вјерујући да је такав суживот могућ. Ипак, три године касније, након незаустављивих настојања да се разгради постојећа држава, и Српски народ је био принуђен да прогласи независност Републике Српске. То се десило прије ратних сукоба 09.01.1992. године, као миран и демократски процес, али изазван. Нажалост, воља Српског народа је оспоравана и тада као и данас, иако су истовремено сви други народи истицали право да од Југославије отцијепе територије на којима су живјели.

Босна и Херцеговина чији је дио и Република Српска представља сложену политичку заједницу три равноправна народа Срба, Муслимана (данас Бошњаци) и Хрвата који ту вијековима живе. По Уставу БиХ требало је да се поштује принцип консензуса (усаглашена воља свих народа) у доношењу било које одлуке. Овај принцип је насилно прекршен од стране Муслимана а онда и Хрвата без уважавања воље Срба, чиме је отворен пут да се Срби ставе у позицију грађанима другог реда и да се тако чини насиље над њима. С тим у вези, Република Српска је представљала последње уточиште Србима али и другим народима који ту живе да би били у могућности да заштите свој политички статус али и животе. Општа радикализација Муслимана који се проглашавају Бошњацима 1993. године и долазак муџахедина из земаља Блиског истока и других муслимансих земаља широм свијета, показали су се претечама стварања Исламске државе на Европском тлу још у том периоду. Тадашњи лидер Муслимана у Босни и Херцеговини, Алија Изетбеговић је аутор познате књиге Исламска декларација која је написана 1970. године а доживјела поновљено издање 1990. године, представљала  је потпуни политички програм Исламске државе. Она почиње ријечима: Наш циљ је исламизација Муслимана, Наша мисија је вјеровати и борити се.

Управо знајући све ово и сјећајући се великих страдања које су Срби преживјели у другом свјетском рату од радикалних Хрвата и радикалних Муслимана који су се прикључили фашистима, Срби су жељели да обезбиједе мир и гарант своје безбједности стварањем Републике Српске. Не желећи Републику Српску, Муслимани су почели са терористичким активностима које су се ускоро претвориле у отворени рат који је трајао од 01. марта 1992. до 21.новембра 1995. године.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године завршен је рат и тиме је још једном признат статус аутономног ентитета Републике Српске и ентитета Федерације Босне и Херцеговине са посебним Уставима и готово свим законским надлежностима. Једина надлежност коју је имала Босна и Херцеговина као оквирна држава за оба ентитета било је питање вањских граница. Због тога су створени заједничким органи Босне и Херцеговине од свих народа (Срби, Бошањаци и Хрвати) у чији састав су улазиле Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине.

Нажалост, од 1995. до данас у Федерацији Босне и Херцеговине није престала исламизација и радикализација Муслимана (Бошњака) што поново доводи до повећаног безбједоносног ризика не само за Србе већ једнако тако и за Хрвате и Бошњаке. Овоме свједочи најразвијенија мрежа у свијету (поред Косова у Србији) за регрутовање добровољаца који се прикључују терористима Исламске државе данас. Такође су од 2005. до данас изведени и терористички напади од стране ових исламизованих Бошњака на полицију Републике Српске, на Америчку амбасаду у Сарајеву, на полицију Федерациеј Босне и Херцеговине и на војску Босне и Херцеговине при чему је било људских жртава и материјалне штете. Данашњи лидер Бошњака је Бакир Изетбеговић који је син и политички наследник Алије Изетбеговића творца Исламске декларације. И управо највеће оспоравање права Српског народа долазе од њега који данас у великој мјери представља вољу политике Бошњака у Сарајеву, граду у којем је живјело око 200.000 Срба, а данс их више и нема јер су одатле протјерани у току рата. У истом том Сарајеву је 1. марта 1992. године Муслимански терориста пуцао у мирне Српске сватове и при том убио младожењиног оца и ранио православног свештника.

Све ове чињенице и данас изазивају велику стрепњу код Српског народа и само потврђују истину да је Република Српска са својом полицијом и институцијама које су међународно признате, једини гарант безбједности свим њеним грађанима, и Србима и Бошњацима и Хрватима. Самим тим, свако оспоравање и покушај укидања Републике Српске је велики атак на слободу и безбједност свих грађана.

Такође, политичко оспоравање права не провођење референдума о важним питањима за грађане, које треба да проведу институције Републике Српске представља невиђен напад на демократске вриједности савремене цивилизације. Данас када је референдум у Швајцарској, Великој Британији, Шпанији или било којој другој демократској земљи сасвим пожељан механизам за доношење одлука и израз воље народа, то се институцијама и грађанима Републике Српске оспорава на најгори могући начин и при томе се захтијева интервенционистичка политика против Републике Српске а од стране међународне заједнице док истовремено вјерске вође Бошњака отворено позивају на терористичке нападе у Републици Српској што нико од Бошњачких политичара не жели да заустави. И што је најужасније, отворено позивају припадника Бошњачког народа да у кафићима и ресторанима трују сваког за кога знају да је Србин, и називају то борбом на Алаховом путу.

Република Српска жели мир и стабилност свим народима који живе у њој, али и у цијелој Босни и Херцеговини.  Истовремено, Република Српска има право и Уставну обавезу да заштити стабилност и поредак и безбједност свог становништва.


http://www.serbianinstitute.com/e_news_2016_1_January_2_RS.htm


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

No comments: