Sunday, February 28, 2016

Obelezen je Dan drzavnosti Republike Srbije u Cikagu u organizaciji Generalnog konzulata Republike Srbije u Cikagu uz saradnju sa ovdasnjom srpskom zajednicom i uz podrsku grada Cikaga. / Celebration of the National Day of the Republic of Serbia at Daley Plaza Center in Chicago organized by the Consulate General of the Republic of Serbia in Chicago, in cooperation with the local Serbian community and with the support of the City of Chicago. / February 16, 2016

 
"The National Day of the Republic of Serbia at Daley Plaza Center in Chicago was organized by the Consulate General of the Republic of Serbia in Chicago, in cooperation with the local Serbian community and with the support of the City of Chicago."

"Obelezen je Dan drzavnosti Republike Srbije u Cikagu u organizaciji Generalnog konzulata Republike Srbije u Cikagu uz saradnju sa ovdasnjom srpskom zajednicom i uz podrsku grada Cikaga."

GENERALNI KONZULAT REPUBLIKE SRBIJE
CIKAGU
organizovao je obelezavanje Dana drzavnosti Republike Srbije
u utorak, 16. februara u holu Daley Plaza Center,
50 West Washington Street, Chicago IL 60602.

Pored podizanja zastave Republike Srbije na jarbol ispred Daley Plaza Center priredjen je i kulturno-umetnicki program uz srpski folklor i muziku.

Along with the raising of the flag of the Republic of Serbia on the mast outside, a cultural program was presented featuring Serbian folk dancing and music to celebrate Serbia's National Day on Tuesday, February 16, 2016 at Daley Plaza Center in Chicago.

 
 







 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, February 23, 2016

Не поштује се државни празник...Ко се то стиди српских традиција? / Душан Т. Батаковић / February 18, 2016







"Тужна је, претужна ова наша ојађена Србија! Дан државности, а нигде ниједне заставе, док је свака друга држава у таквим приликама поносно окићена хиљадама државних знамења. Никога од званичника у Орашцу, нигде нове тв серије о устанку, нигде свечаних академија, ниједног свечаног пријема у нашим амбасадама. А у Београду, верујем и другде, скоро све радње отворене, не поштује се државни празник...
Ко се то стиди српских традиција????"

Душан Т. Батаковић
18. Фебруар 2016.
na Facebook.






*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****



Monday, February 15, 2016

Г-дин Предраг Марковић, изасланик Престолонаследника Александра, на свечаностима у Орашцу и на Опленцу поводом Дана државности Србије 2016. / Mr. Predrag Markovic, Envoy of Serbia's Crown Prince Alexander, at Orasac and Oplenac ceremonies on Serbia's Statehood Day 2016

www.royalfamily.org
February 15, 2016


Изасланик Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, члан Крунског савета г-дин Предраг Марковић положио је данас венце у Орашцу и на Опленцу, поводом Дана државности Србије. Венце су положили и Њ.Е. г-дин Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и г-дин Бојан Радовић, председник општине Аранђеловац. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је литургију у Цркви Вазнесења Господњег у Орашцу а потом и помен у Марићевића јарузи, месту на ком је подигнут Први српски устанак, као и на гробу Вожда Карађорђа у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Г-дин Предраг Марковић прочитао је писмо Њ.К.В. Престолонаследника Александра који је у својој поруци грађанима Србије поручио:

„Поводом Дана државности који обележавамо у понедељак, 15. фебруара, грађанима Србије упућујем своје најбоље жеље. На овај дан, пре 212 година, наши преци почели су да граде модерну Србију. Данас се ми још једном налазимо у сличној ситуацији. Србија мора бити усмерена на стварање земље у којој сви грађани могу и желе да живе достојанствено, земље где се поштује и цени владавина права, државе која са поштовањем памти своју историју и не ставља је у службу краткорочних циљева и ситних дневнополитичких добитака. Србија јесте и увек је била европска земља, и ако понекад људи на страни тога нису свесни, ми јесмо и морамо бити. Бити део Европе не значи обавезно бирати између две или више опција које су доминантне у Европи, већ мислити и осећати се као део Европе без граница. Живела Србија!“.

Г-дин Предраг Марковић, члан Крунског савета који је био и изасланик Његовог Краљевског Височанства на данашњим свечаностима истакао је у свом говору да је Србија на данашњи дан пре 212 година одлучила да се ослободи од континента ком не припада – Азије – и обнови своју државу на континенту ком припада – Европи, као и да је данашња годишњица срећна и за оне који бирају да читају слева и за оне који бирају да читају здесна. „Наши избори су данас лаки. Не морамо ништа важно да бирамо. То су изабрали бољи од нас пре 212 година. У тежем и у сиромашнијем времену. Наше је само да сачувамо и обновимо оно што су они изабрали и они створили. Србија је данас земља дивних разлика. Али је Сретење њен јединствени празник. Празник наде да се и природа после сурове зиме обнавља. И опомена да и људи смогну памети и снаге и обнове оно најбоље што имају. Оно што не морају да бирају, као што не морају да бирају породицу у којој су рођени“ – истакао је г-дин Марковић.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар заједно са својом породицом још једном упућује најсрдачније честитке поводом Дана државности свим грађанима Србије.

 
 
 
 
*****
 
Mr. Predrag Markovic, Envoy of Crown Prince Alexander, at Orasac and Oplenac ceremonies for Serbia's Statehood Day 2016.
 
 
Envoy of His Royal Highness Crown Prince Alexander, member of the Crown Council, Mr Predrag Markovic, laid wreaths today in Orasac and Oplenac, on Statehood Day of Serbia. Wreaths were laid also by Mr Aleksandar Vulin, Minister of Labour, Employment, Veteran and Social Affairs, and Mr Bojan Radovic, president of Arandjelovac Municipality. His Grace Bishop Jovan of Sumadija officiated a Holy Liturgy at the Church in Orasac and St. George Church in Oplenac.
 
Mr Predrag Markovic read a letter of HRH Crown Prince Alexander who said in his message to citizens of Serbia:

“I extend my best wishes to the people of Serbia as we celebrate our National Day on Monday 15 February. On this day, 212 years ago, our situation. Serbia must focus on making a country where all citizens live with dignity, country where human rights are respected and where the rule of law is valued, a country which remembers its past with respect, but it is aware of the new circumstances. Serbia has always been and it still is a European country, and if people abroad sometimes are not aware of that, we are and we have to be. To be a part of Europe doesn’t mean necessarily to choose between two or more dominant options, but to feel and think like being a part of Europe without borders. Long live Serbia!”

Mr Predrag Markovic, envoy of His Royal Highness Crown Prince Alexander and member of the Crown Council emphasized in his speech that Serbia has decided 212 ago to break free from the continent it didn’t belong to – Asia, and to restore its state at the continent it belonged to – Europe, and that today’s Anniversary is a happy one both for those who choose to read from left to right as well as for those who read from right to left. “Our choice is the easy one today. We do not have anything important to choose. People better than us have made that choice 212 ago. In much more difficult and poorer times. We only have to keep and restore what they have chosen and built. Serbia is a country of wonderful differences today. But Sretenje is its unique holiday. Holiday of hope that nature is restoring after the winter. And reminder that people gather of their strength to rebuild the best they have. Something that they have not to choose, like they do not have to choose a family they are born to”, emphasized Mr Markovic.

His Royal Highness Crown Prince Alexander together with his family once again congratulates Statehood Day to all citizens of Serbia.

 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Tuesday, February 9, 2016

Жртвовао Нобела због помоћи Србима [др Лудвиг Хиршфелд] / Žrtvovao Nobela zbog pomoći Srbima [dr Ludvig Hiršfeld] / 100 GODINA VELIKOG RATA / "Politika" February 6, 2016

Politika
Subota, 06.02.2016.


По доласку у Србију, др Лудвиг Хиршфелд тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево.


Човек наде у најтежим временима: Лудвиг Хиршфелд
(Фото Међуопштински архив Ваљево)

У галерији бројних иностраних медицинских мисија и лекара који су у време епидемије пегавог тифуса дошли у Ваљево, посебно место припада бактериологу, професору и научнику Лудвигу Хиршфелду (1884–1956). Овај доктор, иначе руски Јеврејин, у Србију је дошао сам, без прикључивања било којој мисији а у малој лабораторији убрзо је одгајио вакцину паратифуса „А”, први пут у свету. Овај афирмисани научник у два наврата се нашао на прагу за добијање Нобелове награде, али по многим проценама, његова несебична помоћ српском народу није се свидела тадашњем германском лобију из света науке и одлучивања.


И поред тога што је имао пун комфор на институту Универзитета у Цириху, када је прочитао неке од извештаја Арчибалда Рајса о томе шта се догађа у Србији, није му било свеједно. Тачније, врло брзо је одлучио да дође овде, иако му је један од колега приговорио да ако жели да изврши самоубиство зашто иде тако далеко. По доласку у Србију тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево за чију ситуацију је, катастрофа, преблага реч. Највећи број лекара је умро, а они који су остали били су тешко болесни. Болеснике у „граду смрти”, како су звали Ваљево, није имао нико да посети, да им каже „добар дан”. И у таквој ситуацији, доктор Хиршфелд је почео с радом у импровизованој лабораторији при болници на Петом пуку, прионувши на посао чишћења и дезинфекције болница, кућа и целог града.


– Оно што је, можда, било најважније јесте сазнање да постоји излаз из катастрофе која је задесила српски народ. Харизмом и ауторитетом будио је наду и зато је понео епитет „победничког вође против епидемије”. Када је дошло до нових невоља и потребе да се народ и војска повуку преко албанских гудура према мору и Солуну, био је један од ретких иностраних лекара који се прикључио тој великој и често трагичној поворци. Преко Италије са својом супругом Ханом, која је скоро увек била уз њега, кратко одлази у Швајцарску, где јавно говори о невољи српског народа успут прикупљајући помоћ – каже архивски стручњак Велибор Видић, аутор сталне поставке „Ваљевска болница у Ваљеву”, који је импресиониран поступцима овог великог хуманисте и научника.


Лудвиг Хиршфелд поново долази међу Србе и прикључује им се на Солунском фронту, а запажена је била његова стручна интервенција на петовалентним вакцинама које су добијали војници. Он је успео да искључи неколико негативних појава, пре свега високу температуру. Када је пријавио да је тај проблем решио, први ко је заврнуо рукав био је славни војсковођа генерал Живојин Мишић, са којим се Хиршфелд спријатељио. Иначе, овај доказани научник у свету медицине током доделе Нобелове награде 1912. година у тексту образложења за исту поменут је више од пет пута. Високо признање припало је другоме. Није имао среће ни код намере да остане у Србији и у њој настави свој научни рад. Сујета оних који не уважавају ауторитете навела га је да спакује кофер и оде заувек. У Вроцлаву у Пољској је 1954. године престало да куца срце овог великог хуманисте и највећег имена из света науке који је своје услуге пружао српском народу.




http://www.politika.rs/scc/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima


*****


Žrtvovao Nobela zbog pomoći Srbima


Po dolasku u Srbiju, dr Ludvig Hiršfeld tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo.




U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956). Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu. Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja.


I pored toga što je imao pun komfor na institutu Univerziteta u Cirihu, kada je pročitao neke od izveštaja Arčibalda Rajsa o tome šta se događa u Srbiji, nije mu bilo svejedno. Tačnije, vrlo brzo je odlučio da dođe ovde, iako mu je jedan od kolega prigovorio da ako želi da izvrši samoubistvo zašto ide tako daleko. Po dolasku u Srbiju tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo za čiju situaciju je, katastrofa, preblaga reč. Najveći broj lekara je umro, a oni koji su ostali bili su teško bolesni. Bolesnike u „gradu smrti”, kako su zvali Valjevo, nije imao niko da poseti, da im kaže „dobar dan”. I u takvoj situaciji, doktor Hiršfeld je počeo s radom u improvizovanoj laboratoriji pri bolnici na Petom puku, prionuvši na posao čišćenja i dezinfekcije bolnica, kuća i celog grada.


– Ono što je, možda, bilo najvažnije jeste saznanje da postoji izlaz iz katastrofe koja je zadesila srpski narod. Harizmom i autoritetom budio je nadu i zato je poneo epitet „pobedničkog vođe protiv epidemije”. Kada je došlo do novih nevolja i potrebe da se narod i vojska povuku preko albanskih gudura prema moru i Solunu, bio je jedan od retkih inostranih lekara koji se priključio toj velikoj i često tragičnoj povorci. Preko Italije sa svojom suprugom Hanom, koja je skoro uvek bila uz njega, kratko odlazi u Švajcarsku, gde javno govori o nevolji srpskog naroda usput prikupljajući pomoć – kaže arhivski stručnjak Velibor Vidić, autor stalne postavke „Valjevska bolnica u Valjevu”, koji je impresioniran postupcima ovog velikog humaniste i naučnika.


Ludvig Hiršfeld ponovo dolazi među Srbe i priključuje im se na Solunskom frontu, a zapažena je bila njegova stručna intervencija na petovalentnim vakcinama koje su dobijali vojnici. On je uspeo da isključi nekoliko negativnih pojava, pre svega visoku temperaturu. Kada je prijavio da je taj problem rešio, prvi ko je zavrnuo rukav bio je slavni vojskovođa general Živojin Mišić, sa kojim se Hiršfeld sprijateljio. Inače, ovaj dokazani naučnik u svetu medicine tokom dodele Nobelove nagrade 1912. godina u tekstu obrazloženja za istu pomenut je više od pet puta. Visoko priznanje pripalo je drugome. Nije imao sreće ni kod namere da ostane u Srbiji i u njoj nastavi svoj naučni rad. Sujeta onih koji ne uvažavaju autoritete navela ga je da spakuje kofer i ode zauvek. U Vroclavu u Poljskoj je 1954. godine prestalo da kuca srce ovog velikog humaniste i najvećeg imena iz sveta nauke koji je svoje usluge pružao srpskom narodu.




http://www.politika.rs/sr/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima


*****


If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****