Tuesday, March 29, 2016

ПРВИ КОНГРЕС - Удружењa Краљевина Србија / FIRST CONGRESS - Kingdom of Serbia Association / March 27, 2016



ПРВИ КОНГРЕС - Удружењa Краљевина Србија


27. марта 2016. је у Краљици српских бања - Врњачкој бањи, Удружење Краљевина Србија у присуству више од 1.000 гостију одржало свој први конгрес и свечану академију поводом седамдесет пете годишњице од преузимања пуних Краљевских овлашћења од стране Њ.В. Краља Петра II. Удружење Краљевина Србија је на крају Конгреса прихватило Декларацију за обнову парламентарне монархије и промену Устава коју је предложио бивши председник Народне скупштине г-дин Предраг Марковић.


Конгресу и Свечаној академији, који се одржавају са благословом Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, присуствовали су Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, викарни Епископ Патријарха српског г. Иринеја Његово Преосвештенство Епископ топлички г-дин Арсеније, г. Предраг Марковић, члан Крунског савета, г. Радош Бајић, сценариста, редитељ и глумац, председник општине Врњачка Бања, г. Бобан Ђорђевић и многи други уважени представници културног и јавног живота, као и чланови Удружења Краљевина Србија.


Свечаност је почела интонирањем оригиналне (монархистичке) верзије химне Боже правде, а потом је присутне поздравио Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар, син Краља Петра II који је на данашњи дан, пре седамдесет пет година проглашен пунолетним.


Престолонаследник Александар рекао је да јубилеј који данас обележавамо за њега представља и дубоко лични јубилеј подсетивши да је његов отац, Краљ Петар II, проглашен пунолетним са непуних осамнаест година, и истакавши да је терет историјске одговорности који је у том тренутку пао на њега био велик и за много моћније државе и искусније владаре.


Његово Краљевско Височанство је истакао да није сигуран да ли ми данас у потпуности разумемо тежину и трагедију тог времена, али да оно што данас морамо да знамо јесте да се историја понавља ако из ње не учимо, а да можемо да учимо само ако знамо истину. Престолонаследник је подсетио да је истина о двадесет седмом марту деценијама скривана, и да део историје о Карађорђевићима јесте скриван, али и сачуван у архивима Кинотеке која је после много година обновљена у конаку његовог чукундеде, Кнеза Александра.


„Сви смо данас овде јер верујемо да част и понос могу да се обнове. Да то дугујемо својој земљи и својим прецима. Можемо много да научимо од времена у ком су живели и страдали наши преци.Томе служе јубилеји. Да нас подсете али и да нас обавежу, шта морамо да чувамо и шта морамо да обновимо. Зато смо и данас овде. Ја верујем у снагу васе вере! Ја верујем у Србију” – истакао је Престолонаследник Александар и додао да са великим задовољством саопштава да је одлучио да Удружењу Краљевина Србија уручи орден Светог Саве Другог реда за заслуге за Краљевски дом, за народно и опште добро, нагласивши да овај орден симболизује веру и наду, а да је управо то заштитни знак Удружења Краљевина Србија.


Потом се присутнима обратио Његово Преосвештенство Епископ топлички г-дин Арсеније, викарни Епископ Патријарха српког г-дина Иринеја са чијим благословом је и организована данашња свечаност, и подсетио на безрезервну подршку коју Српска Православна Црква на челу са Патријархом Иринејом пружају Престолонаследнику Александру и свом Краљевском дому, али и идеји васпостављања монархије у Србији.


Окупљенима се обратио и изасланик Његовог Преосвештенства Епископа аустријско швајцарског Г. Андреја.


У уметничком делу програма наступио је наш познати глумац г. Иван Вучковић, који је маестрално извео монолог из драме „Свети Георгије убива аждаху“ и драмски дочарао одбрану мајора Југословенске војске у Отаџбини Милића Раусављевића Рауса пред комунистичким судом.


Након тога је прочитано писмо академика Матије Бећковића, који је требало да говори на конгресу, али је у последњем тренутку био спречен: „На данашњи дан 1941. године Краљ Петар II проглашен је пунолетним. Краљ је почео рат као најславнији, а завршио као најтрагичнији европски краљ. Повратак му је забрањен, имовина конфискована, држављанство одузето. Република Србија нема друге историје осим историје Комунистичке партије. Кобно је да се та историја продужује и да Србија поред круне коју има остане гологлава, као да је нема. Србија је Краљевина, а српски народ је народ једнога Краља!“ – поручио је господин Бећковић у свом писму.


На свечаној академији приказан је филм сачињен од дуго скриваних снимака демонстрација од 27. марта 1941. обелодањених тек у овом веку а у коме говоре и сведоци ових демонстрација – који нису монархисти. У припреми овог филма господин Урош Парезановић, Генерални секретар Извршног одбора Удружења Краљевина Србија, користио је документарни видео материјал из филмова „Истина о 27. марту“ и „Југославија у рату 1941-1945“ као и материјал из архива Југословенске кинотеке.


Приказане су и сцене из филма „За Краља и Отаџбину” редитеља Радоша Бајића који је потом одржао веома инспиративан говор о две породице, породици Карађорђевић и породици Бајић. Породици Карађорђевић која је водила Србију, служила својој Отаџбини и свом народу, и његовој породици која је увек поштено и честито бранила и радила за добробит Краља и Отаџине.


Г. Бајић се том приликом подсетио и свог прадеде Обрена који је 1915. године у одбрани Београда положио свој живот за Краља и Отаџбину, свог деде Мирка који је служећи војни рок баш у Београду имао ту част да се два пута сретне са Краљем Александром I, ког је након убиства у Марсељу жалио као најрођенији род, а после другог светског рата због оданости Круни чак три пута хапшен од стране комуниста. Свог оца Милоша, који никада није видео Краља али је у своју децу и своје унуке уткао љубав према Краљу и Отаџбини упркос сумануто тешким временима у којима није било једноставно неговати ту традицију. Бајић је такође истакао и да га је уз велику част што га је за његов рад орденом Круне одликовао Престолонаследник Александар, Бог наградио и да живи надомак Краљевског дома и да је сигуран да су његови преци поносни због пријатељства и узајамног поштовања које је протеклих година изградио са Престолонаследником Александром настављајући честиту породичну традицију своје породице, стављајући своје име и свој кредибилитет у служби Краља и Отаџбине.


По завршетку говора господина Бајића, присутне је поздравио председник Удружења Краљевина Србија, г. Марио Мајсторовић, који је истакао да је поносан што данас након више од седамдесет година Удружење Краљевина Србија организује један овакав скуп, скуп који се не бави поделама и разградњом – већ уједињењем и обновом.


„Изабрали смо данашњи датум, 27. март јер је он опомена шта се историјски дешава када идеологије, у вртлогу интереса страних сила, сакрију и злоупотребе историјске чињенице… Како држава, која не сачува своје државно уређење, не послуша глас народа, у наредним деценијама, губи и државу и народ. Историја се понавља само онима који из ње не уче. И још нешто, изабран је дан усред политичке кампање. Али Удружење Краљевина Србија се окупља око вредности које су важније од сваких политичких избора. Удружење Краљевина Србија основали су млади људи градећи га својим рукама, стицајући искуство и знање, учећи на својим грешкама. Млади људи који су били, и увек су спремни, да послушају савете искусних у путу ка остварењу циља. Можда Удружење нема довољно људи и средстава, али спремни смо да покренемо акцију око које ће се људи окупити. Можда немамо средстава, ни досада их нисмо имали, али смо посвећени и умемо да радимо за своју идеју. Дубоко сам уверен да имамо оно најважније…имамо веру” – истакао је председник Удружења Краљевина Србија г. Мајсторовић.


Мајсторовић је подсетио да је Удружење Краљевина Србија основала група студената београдског Универзитета 2008. године под именом Краљева омладина, као нестраначко, невладино и непрофитно удружење, под покровитељством Престолонаследника Александра, са примарним циљем обнове монархије у Србији, и да је ова група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела да својим активностима и позитивним деловањем, подстакне како млађу тако и старију популацију грађана да јој се придружи. „Управо због жеље великог броја људи старијих од 26 година да се укључе у рад за обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. наставља да делује као подмладак веће организације, отворене за све – Удружења Краљевина Србија. Од оснивања до данас, наше Удружење је постало највеће монархистичко удружење у Србији са сталним растом броја чланова. Тренутно Удружење броји преко 18.000 чланова, махом млађих од 35 година, који су организовани у преко 80 одбора и повереништава широм Србије” – истакао је Мајсторовић.


Позван да се обрати скупу као човек „са чијим потписом су ступиле на снагу и Одлука Народне скупштине о враћању грба, заставе и химне, и Одлука о самосталности Србије и данашњи Устав Србије“, г. Предраг Марковић, бивши председник Народне скупштине и члан Крунског савета подсетио је да не учествује у политици и да није члан Удружења Краљевина Србија, али да је члан у срцу! Истакао да Србија данас „има политичку класу али нема политичку елиту“. „Човек не бира време у коме ће живети. Али бира шта ће у времену које му је дато учинити за себе, своју породицу, своју државу.“ – рекао је Марковић и додао: „Наде народа које се пробуде на улици увек се изневере у кабинетима“. Зато је позвао чланове Удружења да се окупе око „промене Устава која ће демократију у Србији успоставити као парламентарну монархију, која ће ојачати институције као гаранта истинске демократије и трајну брану свакој личној и свакој партијској узурпацији власти“ и тако „доврше процес крунисања демократије“.


Марковић је позвао чланове Удружења Караљевина Србија да усвоје текст Декларације који садржи и једногодишњи план активности за промену Устава у процесу обнове парламентарне монархије у Србији.


У тексту који је прочитао окупљенима Марковић је истакао да Краљевина у парламентарној монархији не значи да Краљ врши власт. Она је уставна гаранција и право Краља да штити народ од власти. Да власт коју формирају странке усмерава и ограничава на државне послове и државне интересе. У тексту се даље наводи:


„Власт мора да буде безлична а држава да има лице. Круна са заставе, и круна са грба који представљају државу, та круна мора да стоји и на глави да нам држава не остане обезглављена. Када је та глава била глава из куће Карађорђевића, Србија је побеђивала у ратовима, Србија је ширила своју територију и уједињавала земље и грађане; а у миру, у Србију су се људи досељавали а они који су одлазили да се школују, – враћали се.


Странке треба да се боре око извршне власти која је пролазна и смењива а демократија мора да има институције које гарантују трајност и сигурност посла и државе, и мора да има на челу оног ко је несмењив.“


Чланови Удружења Краљевина Србија су акламацијом усвојили текст декларације!


Декларацију прочитајте на ЛИНКУ http://kraljevinasrbija.com/aktuelnosti/deklaracija-udruzenja-kraljevina-srbija/


Први конгрес је завршен речима: “Даме и господо, молим вас да запамтите овај тренутак, овај дан. Даће Бог да сви заједно у наредним годинама можемо с поносом да кажемо својим потомцима: Да, и ја сам био тамо, био сам у Врњачкој Бањи када је Краљевина Србија усвојила 27. мартовску декларацију и кренула у промену Устава и уставну обнову Краљевине Србије.“


Целу галерију слика погледајте на нашој Фејсбук страни на ЛИНКУ.


https://www.facebook.com/media/set/?set=a.987032057998756.1073742320.221446871223949&type=3


*****


FIRST CONGRESS OF THE KINGDOM OF SERBIA ASSOCIATION


On March 27th, 2016, the Queen of Serbian spa, Vrnjacka Banja, was the place where the Kingdom of Serbia Association held its first congress and an Academy for the 75 Anniversary of HM King Peter II assuming full Royal duties, in the presence of more than 1,000 guests! The Kingdom of Serbia Association adopted a Declaration for restitution of Parliamentary Monarchy and amending of the Constitution suggested by former Speaker of the House Mr. Predrag Markovic.


Congress and the Academy, held with blessings of His Holiness Patriarch Irinej of Serbia, were attended by Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, His Grace Bishop Arsenije of Toplica, Vicar Bishop of His Holiness Patriarch Irinej of Serbia, Mr. Predrag Markovic, member of the Crown Council, Mr. Rados Bajic, director, actor and screenwriter, Mr. Boban Djordjevic, President of the Municipality of Vrnjacka Banja, numerous representatives of cultural and public life and members of Kingdom of Serbia Association.


After the original (Monarchist) National Anthem “God of Justice” His Royal Highness Crown Prince Alexander, son of His Majesty King Peter II, who was declared of age on this date 75 years ago, addressed the participants.


Crown Prince Alexander said this was very personal jubilee for him, reminding that his father King Peter II was not even 18 years old at that time, adding that burden on his shoulders was too great for much stronger states and much more experienced rulers.
His Royal Highness said he wasn’t sure that we fully understand today severity and tragedy of these times, but that we must know that history repeats itself if we do not learn from it, and that we could learn only if we knew the truth. Crown Prince reminded that truth about March 27 was hidden for decades.



“We are here today because we believe that honor and pride can be restored. That we owe that to our country and our ancestors. We can learn a lot from times when our ancestors lived and sacrificed. That jubilees stand for. To remind us, but also to oblige us to what we have to preserve and what to rebuild. I believe in your strong faith! I believe in Serbia!” — emphasized Crown Prince Alexander and declared that his was awarding the Kingdom of Serbia Association with the Saint Sava Order of Second Degree for their services to the Royal House, for national and general merits, and that it was exactly this Association trade mark.


His Grace Bishop Arsenije of Toplica, Vicar Bishop of His Holiness Patriarch Irinej of Serbia addressed the gathering and reminded of undivided support that Serbian Orthodox Church and Patriarch Irinej give to Crown Prince Alexander and the Royal House and idea of restoration of Monarchy in Serbia.


The representative of His Grace Bishop Andrej of Austria and Switzerland also addressed the gathering.


In the artistic part of the program, our famous actor Mr. Ivan Vuckovic magnificently performed monologue from the play “St. George kills dragon” and artistically red the defense of major of Yugoslav army in the Fatherland, Milic Rausavljevic Raus, spoken on the communistic court.


After that a letter was read from academician Matija Beckovic, who was scheduled to speak at the Congress, but at the last moment he was prevented: “On this day in 1941, King Peter II was proclaimed an adult. The King entered the war as the most famous, and ended it as the most tragic European king. His return to the country was banned, his property confiscated, he was stripped of his citizenship. The Republic of Serbia has no other history except the history of the Communist Party. It is ominous that this history still extends and that Serbia’s head remains uncovered as if it did not have the crown. Serbia is a kingdom, and Serbian nation is a nation of a king!” – said Mr. Beckovic in his letter.


The long hidden videos about the demonstrations of 27 March 1941 that were broadcasted in this century for the first time were shown, with testimonies of participants of events who were not monarchists. Mr. Uros Parezanovic, General Secretary of the Executive Board of KS Association, prepared the video using movies “Truth about March 27th”, “Yugoslavia in war 1941 – 1945” and archive videos from Yugoslav Cinematheque.


Also, clips from the film “For the King and the Country” directed by Rados Bajic were also displayed, and Mr. Bajic gave a very inspirational speech.


Bajic spoke about his great grandfather Oren who gave his life for the King and the Country during defense of Belgrade, his grandfather Mirko who was in the Army in Belgrade and had the honor to meet twice with King Alexander I and who was arrested three times after the World War Two by the communists because of his loyalty to the Crown. About his father Milos who taught his children and grandchildren about the love for King and the Homeland. He added that he was very honored by the Order of Crown given to him for his work by Crown Prince Alexander, and that he was sure that his ancestors were very proud of the friendship and respect he built with the Crown Prince over the previous years.


Mr. Mario Majstorovic, President of Kingdom of Serbia Association said he was very proud that this Association is organizing an event like this after 75 years, a gathering that is devoted to unification and restoration and not to division and destruction. “The Kingdom of Serbia Association is not here to fight against somebody or something. We are here to promote our tradition, restoration of our spirituality, restoration of the sense of unity among our people — the restoration of the Kingdom of Serbia. The Constitutional Parliamentary Kingdom of Serbia led by His Royal Highness Crown Prince Alexander,” Majstorovic emphasized. He presented impressive data about humanitarian works and activities of Association that has over today over 18,000 members, and which is the biggest non-governmental organization in this country today. He thanked for the order, and added that his responsibility as the president of the Association is to answer the following three questions: “Why are we here? Why today? And what should we do from now on?”


“Ladies and gentlemen, we have chosen this date, March 27, as a reminder what happens when ideologies, in the whirlpool of foreign powers interests hid and abuse historical facts… when a state which loses its essence, doesn’t listen to the voice of people, could lose itself and its people in decades to come. And he added: “This date is right in the middle of the political campaign. But the Kingdom of Serbia Association is coming together about values much more important than any political elections. This Association was created by young people who gained knowledge and experience and learned by their mistakes. Young people that were ready and still are, to follow advice of the more experienced ones, in order to realize their goals. Maybe we do not have enough people or funds, but we are ready to initialize an action that will bring people together. I sincerely believe that we have the most important — we have faith!”, said the President of Kingdom of Serbia Mr. Mario Majstorovic.


He invited Mr. Predrag Markovic, former Speaker of the House and member of the Crown Council, a man who signed the current Constitution of Serbia, decree of Serbia independence and Decree of re-institution of current Serbian Coat of Arms, flag and national Anthem to address the gathering.


Mr. Markovic emphasized he was not a member of Kingdom of Serbia (but that he is member in his hearth) and he is not in politics any more, but stressed that Serbia today “has a political class, but has no political elite. A person cannot choose the time to live in, but can choose what he or she will do with its time for himself, his family, for his country”.


He urged members of the Kingdom of Serbia to gather around “The changing of the Constitution that will establish democracy in Serbia as Parliamentary Monarchy, that will strengthen institutions that would guarantee true democracy and ban any personal or partisan usurpation of power,” and in that way to finish the process of “coronation of democracy”.


Markovic invited members of the Kingdom of Serbia to adopt a declaration that consists of one year activity plan for changing the Constitution in the process of restoration of Constitutional Parliamentary Monarchy in Serbia.


In the text it was emphasized that King is not entitled to power in the parliamentary Monarchy. It gives constitutional guarantees and enables the King to protect people from authorities. To direct public authorities to do public functions and protect public interests. It is also written in the text: “The authorities have to be faceless, and the state must have a face. Crown from the flag, and the Crown from the Coat of Arms that represent the country, that the Crown must be on a head to avoid that our state is being beheaded. When it was on a head from the House of Karadjordjevic, Serbia has won wars, Serbia has expanded its territories and united countries and citizens; in peace time, people moved into Serbia, and those who went abroad for education have come back.


Political parties should compete for executive power that is transient and democracy should have institutions that guarantee durability and job security and security of the state, and must be headed by someone not changed after the elections”.


Members of the Kingdom of Serbia Association accepted by acclamation the text of the declaration!


http://kraljevinasrbija.com/aktuelnosti/prvi-kongres-kraljevine-srbije/




































https://www.facebook.com/media/set/?set=a.987032057998756.1073742320.221446871223949&type=3




http://kraljevinasrbija.com/en/




*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


Thursday, March 17, 2016

FREE SERBIAN MOVIE FESTIVAL - Serb National Federation sponsoring event at the University of Pittsburgh / Friday March 18 - Sunday March 20, 2016




90.5
WESA
Pittsburgh's NPR News Station

Mar 15, 2016


For more than a century, the Pittsburgh area has been home to the longest-running Serbian newspaper on the continent, written in a quiet office in Green Tree before being shipped off to readers across the U.S., Canada, Australia and Europe -- including, of course, Serbia itself.


Some recent feature stories of the bi-monthly American Srbobran include the founding of the Tesla Visionaries Society (the noted inventor was Serbian); the 100th celebration of Serbian Day at Kennywood Park (marked by a full weekend of Serbian music and dance this July, including a riverboat cruise); and Novak Djokovic's victory at the 2015 U.S. Open.


It also details the routine goings-on of various groups of American Serbs, plenty of whom are clustered in specific areas of the country, like California, Milwaukee and Pittsburgh. The paper is published by the Serb National Federation, the same group that's sponsoring the free Serbian Movie Festival at the University of Pittsburgh this weekend.


Starting Friday evening [March 18, 2016], the organization will screen seven Serbian-language films at David Lawrence Hall in Oakland, with subject matter ranging from inventors and academics, to a soccer team and two war heroes.


One of those war heroes, the late George Vujnovic, was born in Pittsburgh to Serbian immigrants before going on to earn a Bronze Star for his World War II rescue operation that saved hundreds of allied airmen held captive in his parents' homeland.


Vujnovic's family was one of many that came to this area in the early decades of the 20th century. At that point in time, Serbia had been a free nation for only a matter of decades following 500 years of Turkish rule, and wars were raging in the Balkan peninsula, even before the outbreak of the first world war.


“In those times, when Serbian immigrants came to the United States, they didn’t have any health insurance, any kind of financial support for their living here,” said Milos Rastovic, a native Serb and cultural outreach coordinator for the Serb National Federation.


“People usually came here and worked in steel industry and mines," Rastovic said. 
They also founded churches dedicated to the Serbian branch of Eastern Orthodoxy, including the St. Sava Serbian Orthodox Church and the Holy Trinity Serbian Orthodox Church of the South Hills. The latter is now a cathedral.


It was around this time, in 1901, that Rastovic's own organization was formed, in order to provide the new wave of Serbian immigrants with insurance benefits and retirement funds.


Rastovic said subsequent waves of Serbs came to the Pittsburgh area to escape the outbreak of WWII and the communist government of Yugoslavia, which then encompassed Serbia and several other Balkan states.


The most recent influx of Serbs came in the 1990s, when Yugoslavia fragmented. The following decade was difficult for Serbia and its neighboring countries, during which time Serbian forces were accused of ethnic cleansing and other war crimes by the United Nations in the still-disputed Kosovo region.


But Serbian pride lives on, particularly here in the Pittsburgh area. The American Serbian Club on the South Side and the Tamburitzans both regularly perform Serbian folk music and dance. Though, it now features English alongside Serbian, the American Srbobran is produced every other week at the Serb National Federation's Green Tree headquarters. And, of course, this weekend's film festival is meant to provide Serbs, and non-Serbs alike, with an appreciation of the Serbian people's contributions to history.


The Serb National Federation has provided a full schedule of the Serbian Movie Festival at Pitt this weekend. All screenings are free and each movie will have English subtitles.



For list of movies and showtimes:


http://www.snflife.org/MovieFestival.asp


SERBIAN MOVIE FESTIVAL


Presented by:


SERB NATIONAL FEDERATION & CENTER FOR RUSSIAN & EAST EUROPEAN STUDIES AT THE UNIVERSITY OF PITTSBURGH


To Preserve Serbian Cultural Heritage & to Enrich and Promote Greater Pittsburgh’s Cultural Diversity


Friday, March 18th  to Sunday, March 20th, 2016


University of Pittsburgh
David Lawrence Hall
Room 105
3942 Forbes Avenue
Pittsburgh, PA 15260



FREE ADMISSION - OPEN TO THE PUBLIC


Sponsored by the Serb National Federation & Center for Russian & East European Studies at the University of Pittsburgh
snflife.org & ucis.pitt.edu/crees


Questions? Please contact the SNF at 412-458-5227 or snf@snflife.org


*****


http://wesa.fm/post/film-fest-reflects-pittsburghs-serbian-heritage


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Friday, March 11, 2016

VIDEO / Последњи поздрав легенди...Драган Николић је потомак "Солунца". / Dragan Nikolic govori stihove pesme PLAVA GROBNICA

Dragan Nikolić

August 20, 1943 - March 11, 2016

"Последњи поздрав легенди. Иначе Драган Николић је потомак "Солунца". Допринео је очувању сећања на српске хероје Великог рата. Учествовао је у многим документарцима на тематику Првог светског рата."


na Facebook.


VIDEO:
"Dragan Nikolic govori stihove pesme PLAVA GROBNICA - Milutin Bojić"
Posted on You Tube by "difendero"

PLAVA GROBNICA

"Stojte, galije carske! Sputajte krme moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze noćne
Nad ovom svetom vodom.
Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do brata,
Prometeji nade, apostoli jada.
Zar ne osećate kako more mili,
Da ne ruži večni pokoj palih četa?
Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
A umornim letom zrak meseca šeta.
To je hram tajanstva i grobnica tužna
Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna.
Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
Mračna kao savest, hladna i očajna.
Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?
To velika duša pokojnika luta.
Stojte, galije carske! Na grobu braće moje
Zavite crnim trube.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena
što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći ce nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.
Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadašnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj leži u talasa senci
Izmeđ' nedra zemlje i nebesnog svoda.
Stojte, galije carske! Buktinje nek utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svršim, klizite u noć crnu
pobožno i nečujno.
Jer hoću da vlada beskrajna tišina
I da mrtvi čuju huk borbene lave,
Kako vrućim ključem krv penuša njina
U deci što klikću pod okriljem slave.
Jer, tamo daleko, poprište se žari
Ovom istom krvlju što ovde počiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.
Zato hoću mira, da opelo služim
bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha združim
Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.
Stojte, galije carske! U ime svesne pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!"
 




https://youtu.be/v2G12jkBvDs




*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Wednesday, March 9, 2016

Скривена историја: Креће се лађа италијанска / ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ / "Pogledi" February 16, 2016

Pogledi
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
February 16, 2016

Током свих ових година једини прави велики искорак на научном пољу, у историографији Првог светског рата, направио је неко ко не припада бирократизованом систему и ко чак и није историчар по образовању: Радмила Мила Михајловић из Рима.




Паролу “Србија у Великом рату“ чули смо безброј пута од 2014. године. Свакако ћемо је слушати и до стогодишњице окончања Првог светског рата, али, већ сада се наслућује да многи јубилеји неће бити обележени како ваља.

Пре свега, нема ни најаве барем једног играног филма о Првом светском рату, тако да ћемо и даље остати на једном једином за све ове године – филму “Марш на Дрину“ из 1964-те.

Да, снимљен је још један, “Свети Геогије убива аждаху“, 2009. године, али тај филм је боље и не помињати.

С друге стране, од 1945. године у Југославији је снмимљено око 600 партизанских филмова. Међу њима је и “Игмански марш“, о неколико десетина промрзлих партизана током једне ноћи почетком 1942, у коме су, узгред речено, лажирани догађаји (промрзле партизане заправо су спасили четници, а ови су их поубијали кад су прездравили), док нема филма о маршу епских размера преко Албаније током зиме 1915/1916. године.

Под паролом “Србија у Великом ртау“ снимљен је и један документарни филм, баш под тим називом, али, опет, поновљена је иста прича, она која се преписује већ скоро сто година. Та прича није научна, већ митска, и на први поглед није лако објаснити зашто је то тако, пошто у овом случају, за разлику од Другог светског рата, не постоје лични мотиви владајуће “елите“ за скривање истине. Ево само једног примера колико су јаки ти лични мотиви. Једном колеги, истраживачу, после округлог стола на коме се залагао за радикалан раскид са бољшевизираном историјом, пришла је докторка историје, често присутна у јавности а иначе без ваљаних научних радова, и дословце рекла: “Јел ти хоћеш мене и моје дете да избациш на улицу?“ Наиме, та историчарка живи у вили на Дедињу, наслеђеној од оца, Титовог генерала, који се у њу уселио на познати начин после Другог светског рата. Тако ће она до судњега дана понављати причу о “издајнику Дражи“ и “злочинцима четницима“ и ту нема лека.

Међутим, када је о Првом светском рату реч, тога нема, па опет, исувише је много епских наслова типа “Голгота и Васкрс Србије“, а исувише мапо добрих научних радова, попут дела “Невољни ратници“ академика Драгољуба Живојиновића.

Нема другог објашњења овог феномена сем да су установе које се баве историјом исувише бирократизоване и опортунистичке. Изгледа да се и на историографију везану за Први светски рат пренео синдром Другог светског рата: “Не таласај и привилегије су сигурне!“ Тако се изгради каријера и после нико не жели да каже како су звања, и привилегије, у ствари стечени на не баш уверљив начин.

Због тога није чудно што је једини прави велики искорак на научном пољу направио неко ко не припада бирократизованом систему и ко чак и није историчар по образовању: Радмила Мила Михајловић из Рима, магистар музике и некада оперска певачица, а данас запослена у сектору дистрибуције РАИ телевизије.

Пошто италијански говори као српски, а Богу хвала занимају је историјске теме, Мила Михајловић већ годинама посећује римске архиве и повремено објављује књиге о својим новим открићима. Она је, дакле, пре свега савладала језичку баријеру, која реално гледано јесте велики проблем за наше историчаре, нарочито када није реч о енглеском језику. Наиме, за сваки догађај потребно је истражити и документа “друге стране“, што у ствари значи документа свих учесника, па и непријатеља, а камоли савезника, као што су нам били Италијани. Језички проблем, наравно, постоји и у великим државама, у којима је чак и већи. На прсте једне руке могу се избројати западни историчари који су научили српски језик и дошли да проучавају наше архиве, па тек онда објавили своја дела. Када је Други светски рат у питању, изгледа да то није учинио дословце ни један, тако да они углавном користе оно што су им још давних дана сервирали комунисти.

Елем, уместо да наш историјски естаблишмент буде срећан што се појавио неко у Риму ко проналази и преводи италијанска документа, он реагује уздржано, па чак и са завишћу, тако да се открића Миле Михајловић нису појавила у фељтонима најтиражнијих дневника, нити на ТВ каналима са националном фреквенцијом, а да не говоримо о трновитом путу до школских уџбеника, који је посебна тема, јер је ту у питању један велики бизнис, и борба за очување монопола у том бизнису.

За илустрацију значаја открића Миле Михајловић, ево само једног цитата из извештаја италијанске војске писаног 1916. године:

“Преображај Бриндизија у луку прворазредног војног значаја, импровизација колико чудновата – толико генијална, као и ни из чега створена војна база у Валони, омогућили су нам да обавимо можда најбриљантнију операцију током ове две године рата, у којој је 300.000 људи – од децембра 1915. па до фебруара 1916. године – безбедно пребачено на другу обалу Јадрана, непријатељу под носом и упркос неповољним условима зимског периода, непрекидних напада из воде и из ваздуха, у уском грлу мора, пловећи по обавезним путањама и дуж дугих обала отворених ка мору, под ударцима свих могућих ветрова и без било каквог лучког прилаза.“

Свима нама са класичним школским образовањем парају уши речи Италијана: “Омогућили су нам да обавимо…“. Јер, нас су учили према песми “Лађа француска“. А лађа је у ствари била италијанска. Прецизније речено, било је и француских и британских лађа, али најбројније су биле италијанске. У бројкама: српску восјку и избеглице превозило је шест великих италијанских прекоокеанских бродова, 2 помоћне француске крстарице, 6 бродова-болница (5 италијанских, 1 француски), 2 мала италијанска брода-амбуланте, 34 средња и мала пароброда и помоћних пловила (15 италијанских, 15 француских, 4 енглеска). Укупно: 28 италијанских, 17 француских и 5 енглеских бродова. Од 12. децембра 1915. до 22. фебруара 1916. превезено је око 300.000 људи, српских војника и избеглица, укључујући и 22.928 српских ратних заробљеника (махом Аустроугара).

Бројке су далеко више у корист Италијана када се урачуна и ангажовано људство, јер су њихове санитетске екипе биле далеко најбројније, а њихова војска је заустављала продор Аустроугара из правац Котора, све док и последњи Србин није укрцан на бродове. У тим борбама Италијани су имали губитке, као и на мору, када би непријатељ успевао да потопи њихове бродове.

Овде се издваја пример брода амбуланте “Марекјаро“ и његовог капетана Какачеа, за кога нико у Србији није чуо, а који би требало да има улице у многим градовима. Наиме, када је “Марекјаро“ налетео на подводну мину, и када је избио пожар, капетан Какаче је са својом посадом остао на дужности до последњег часа. На други брод пренето је свих 120 тешких српских рањеника, док је капетан Какаче, са делом своје посаде, нестао у дубинама Јадрана.


(“Слобода“, гласило СНО, Чикаго, 10. фебруар 2016)

http://www.pogledi.rs/skrivena-istorija-krece-se-ladja-italijanska/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****