Thursday, May 12, 2016

Борови као почасна стража српским споменицима на Виду / Borovi kao počasna straža srpskim spomenicima na Vidu / "Politika" April 26, 2016

Politika
Аутор: Никола Белић
April 26, 2016


Пре сто година најтеже оболели српски војници смештени су на острвце крај Крфа, а за готово 10.000 њих ту је био и трагичан крај албанске голготе.


Светионик на Виду (Фото: Н. Белић)


Појас камените обале уређен је само на једном узаном делу са јужне стране, тек да би бродићи могли да пристану. Повише стрмих стена над прозирним морем, издижу се густе борове шуме. Између стабала вијугају стазе, од којих једна води до Маузолеја са спомен-костурницом српских војника преминулих на овом острву 1916. године.

Овако данас изгледа српски Јерусалим, како је митрополит Димитрије Видо назвао пре једног века. До тада, Грци су га звали Острвом змија. Ову последњу станицу за готово 10.000 српских војника који нису преболели последице преласка преко Албаније од тада зову и Острво смрти.

Борови, усправни и високи, држе почасну стражу над њиховим сенима.

У њихов хлад, од врелог медитеранског сунца, склањају се групе ходочасника, када дођу да посете Маузолеј и поклоне се и помоле у спомен-костурници.

На малом уређеном делу уз јужну обалу су ресторан и неколико кућица. Већ двадесетак корака даље, острво урања у тишину, коју наруши тек понека сирена са трајекта или звук бродског мотора.

Изнад југоисточног крака острва боровима је опасан и Маузолеј са спомен-костурницом, од белог камена, изграђен 1938. Када се гледа с мора, само се назире кроз стабла. Изнад улаза у ово здање постављен је тропољни грб Краљевине Југославије са симболима српског, хрватског и словеначког народа. Тек као подсећање на земљу створену након што су за њу положили животе и они који овде почивају.

Мало даље је и камени крст – прво спомен-обележје сахрањенима на овом месту – који је краљ Александар Карађорђевић открио 1923. године.

Са платоа испред Маузолеја, кроз борове се пробија поглед на Плаву гробницу, море у које су полагани преминули војници, када више није било простора да се сахрањују у каменитом тлу Вида. Између Маузолеја и Плаве гробнице је светионик, на самом југоисточном гребену Вида.

Од те стране острвцета до Крфа има тек нешто више од 1.000 метара, па се јасно виде симболи тог града – лука и две тврђаве, а назиру се и венецијанске, француске и британске грађевине подигнуте када су ове силе владале Крфом и оставиле овде свој траг и печат.

Наспрам њих стоји Видо као место где су Срби и њихова тешко страдала војска утемељили свој Јерусалим. Грчке власти никада нису дозволиле да се ово острвце комерцијализује и претвори у посећено туристичко одредиште. Видо је било и остало место ходочашћа.



*****

Politika
Autor: Nikola Belić
April 26, 2016


Borovi kao počasna straža srpskim spomenicima na Vidu

Pre sto godina najteže oboleli srpski vojnici smešteni su na ostrvce kraj Krfa, a za gotovo 10.000 njih tu je bio i tragičan kraj albanske golgote.

Svetionik na Vidu (Foto: Nikola Belić)

Pojas kamenite obale uređen je samo na jednom uzanom delu sa južne strane, tek da bi brodići mogli da pristanu. Poviše strmih stena nad prozirnim morem, izdižu se guste borove šume. Između stabala vijugaju staze, od kojih jedna vodi do Mauzoleja sa spomen-kosturnicom srpskih vojnika preminulih na ovom ostrvu 1916. godine.

Ovako danas izgleda srpski Jerusalim, kako je mitropolit Dimitrije Vido nazvao pre jednog veka.

Do tada, Grci su ga zvali Ostrvom zmija. Ovu poslednju stanicu za gotovo 10.000 srpskih vojnika koji nisu preboleli posledice prelaska preko Albanije od tada zovu i Ostrvo smrti.

Borovi, uspravni i visoki, drže počasnu stražu nad njihovim senima.

U njihov hlad, od vrelog mediteranskog sunca, sklanjaju se grupe hodočasnika, kada dođu da posete Mauzolej i poklone se i pomole u spomen-kosturnici.

Na malom uređenom delu uz južnu obalu su restoran i nekoliko kućica. Već dvadesetak koraka dalje, ostrvo uranja u tišinu, koju naruši tek poneka sirena sa trajekta ili zvuk brodskog motora.

Iznad jugoistočnog kraka ostrva borovima je opasan i Mauzolej sa spomen-kosturnicom, od belog kamena, izgrađen 1938. Kada se gleda s mora, samo se nazire kroz stabla. Iznad ulaza u ovo zdanje postavljen je tropoljni grb Kraljevine Jugoslavije sa simbolima srpskog, hrvatskog i slovenačkog naroda. Tek kao podsećanje na zemlju stvorenu nakon što su za nju položili živote i oni koji ovde počivaju.

Malo dalje je i kameni krst – prvo spomen-obeležje sahranjenima na ovom mestu – koji je kralj Aleksandar Karađorđević otkrio 1923. godine.

Sa platoa ispred Mauzoleja, kroz borove se probija pogled na Plavu grobnicu, more u koje su polagani preminuli vojnici, kada više nije bilo prostora da se sahranjuju u kamenitom tlu Vida. Između Mauzoleja i Plave grobnice je svetionik, na samom jugoistočnom grebenu Vida.

Od te strane ostrvceta do Krfa ima tek nešto više od 1.000 metara, pa se jasno vide simboli tog grada – luka i dve tvrđave, a naziru se i venecijanske, francuske i britanske građevine podignute kada su ove sile vladale Krfom i ostavile ovde svoj trag i pečat.

Naspram njih stoji Vido kao mesto gde su Srbi i njihova teško stradala vojska utemeljili svoj Jerusalim. Grčke vlasti nikada nisu dozvolile da se ovo ostrvce komercijalizuje i pretvori u posećeno turističko odredište. Vido je bilo i ostalo mesto hodočašća.



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


No comments: