Sunday, August 28, 2016

Јуначка порука / Junačka poruka / "Politika" August 21, 2016

Politika
Аутор: Мирко Королијa
недеља, 21.08.2016.

Споменик вожду Карађорђу на Калемегдану 1913
(срушен у Великом рату)
 
 
Ово је земља крша и јаука,
што голотињом и бурама рађа,
заливи ови гнезда наших лађа,
пуних поноса и пучинских вука!
 
Острва oвa змајишта су змаја,
чији огњеви, као сунца јарка,
палише крила лаву светог Марка,
кад год халапљив прохте окршаја!
 
Ово су села мрких галијота
с мишкама попут муња од облака;
ово кућишта косматих Морлака,
чији жуљ значи дуждева срамота!
 
Туђинче, ко те у крај овај зваше?
Овде кам сваки љут је и видовит,
пут, богаз сваки од жала халовит!
Овде вал има жубор речи наше!
 
Брдима, пољем, уз Равне Котаре,
куд к’o облаци злослутни се скићу
песме о Јанковићу, Смиљанићу,
бели се орли јате и крстаре!
– Пођи, и збогом!... А кад у домају своју
на лађи гвозденога бока
стигнеш и сретнеш два мајчина ока
где од радости овлажена сјају,
сети се у врх да грког Јадрана
многа тe мајка ојађена куне,
да грђе нег твој Удес ћe да груне
наша истарска без пребола рана.
 
Задар
(Политика, 18. априла 1920. године)


http://www.politika.rs/scc/clanak/361902/Junacka-poruka

*****

Politika
Autor: Mirko Korolija
21.08.2016.

Споменик вожду Карађорђу на Калемегдану 1913
(срушен у Великом рату)
 

Ovo je zemlja krša i jauka,
što golotinjom i burama rađa,
zalivi ovi gnezda naših lađa,
punih ponosa i pučinskih vuka!

Ostrva ova zmajišta su zmaja,
čiji ognjevi, kao sunca jarka,
pališe krila lavu svetog Marka,
kad god halapljiv prohte okršaja!

Ovo su sela mrkih galijota
s miškama poput munja od oblaka;
ovo kućišta kosmatih Morlaka,
čiji žulj znači duždeva sramota!

Tuđinče, ko te u kraj ovaj zvaše?
Ovde kam svaki ljut je i vidovit,
put, bogaz svaki od žala halovit!
Ovde val ima žubor reči naše!

Brdima, poljem, uz Ravne Kotare,
kud k’o oblaci zloslutni se skiću
pesme o Jankoviću, Smiljaniću,
beli se orli jate i krstare!
– Pođi, i zbogom!... A kad u domaju svoju
na lađi gvozdenoga boka
stigneš i sretneš dva majčina oka
gde od radosti ovlažena sjaju,
seti se u vrh da grkog Jadrana
mnoga te majka ojađena kune,
da grđe neg tvoj Udes će da grune
naša istarska bez prebola rana.


Zadar
(Politika, 18. aprila 1920. godine)


http://www.politika.rs/sr/clanak/361902/Junacka-poruka


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, August 21, 2016

JAVNI ČAS ĐACIMA O SLAVNOJ POBEDI SRPSKIH JUNAKA: U Tekerišu obeležena 102. godišnjica Cerske bitke! / "Kurir" August 19, 2016

Kurir
J.S.S
August 19, 2016

Na 102. godišnjicu od čuvene Cerske bitke više od 300 đaka iz nekoliko gradova Srbije imalo je juče javni čas istorije u Tekerišu kod Loznice, gde je i spomenik srpskim junacima koji su tog avgusta 1914. živote položili za otadžbinu.

Foto: Društvo srpskih domaćina

Na mestu sa koga je malena Srbija zadivila svet i čiji su hrabri ratnici predvođeni generalom Stepom Stepanovićem izvojevali prvu savezničku pobedu u Velikom ratu protiv moćne Austrougarske, o tragičnim i slavnim danima srpske istorije učenike je podučavala prof. dr Mara Radojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Foto: Društvo srpskih domaćina
 
Čas je organizovalo Društvo srpskih domaćina, koje veliku pažnju poklanja očuvanju nacionalnog identiteta.
 
-Veliko mi je zadovoljstvo što se okupilo toliko đaka iz Užica, Kuršumlije, Vršca i drugih gradova širom Srbije koji su ovim javnim časom pokazali da Srbija ima budućnost i da će ovi mladi ljudi čuvati tradiciju i identitet našeg naroda – rekao je za Kurir Strain Šuljagić, potpredsednik Društva srpskih domaćina.
 
Foto: Društvo srpskih domaćina
 
Ovaj domaćin iz Užica s ponosom čuva austrijsku pušku „marikerku“ koju je njegov stric Strain te slavne 1914. dobio upravo tu, na Ceru, kada su Srbi do nogu potukli neprijatelja. Strain stariji izadahnuo je na Vidu 1916. i počiva u plavoj grobnici, ali je njegova puška stigla do rodne mu Draglice na Zlatiboru, koju Šuljagići danas čuvaju kao porodično blago.

J.S.S.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Friday, August 19, 2016

102 godine od CERSKE Bitke / "B92" [Tanjug] August 19, 2016

B92
[Tanjug]
August 19, 2016

Tekeriš -- Državna ceremonija obeležavanja 102. godišnjice Cerske bitke biće održana u okviru spomen-kompleksa "Cerska bitka" u mestu Tekeriš kod Loznice.

General Stepa Stepanović. Foto: Wikipedija

Ceremoniju će predvoditi državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović, a organizator je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije.

Kraj spomen-kosturnice u Tekerišu vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradova Loznice i Šapca, opštine Krupanj, kao i predstavnici brojnih udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, navodi se u saopštenju Odbora.

Cerska bitka, koja se odigrala tokom avgusta 1914. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.

Ona je istovremeno i blistav primer taktički dobro osmišljene i ostvarene vojne operacije.

Pripadnici srpske vojske, predvođeni generalom Stepom Stepanovićem, pružili su primer bezmerne hrabrosti i patriotizma koji je ostao utkan u kolektivnu svest nacije sve do naših dana, dodaje se u saopštenju.




http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=08&dd=19&nav_category=12&nav_id=1167331


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Wednesday, August 10, 2016

Obeležena godišnjica smrti Arčibalda Rajsa [u Beogradu] / "Novosti" August 8, 2016

Novosti
[Beta]
August 8, 2016

U Topčiderskom parku u Beogradu danas je polaganjem venaca i cveća obeležena godišnjica smrti švajcarskog humaniste i kriminologa Arčibalda Rajsa.


Nakon polaganja venaca predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević rekao je da je veoma značajno što je država donela odluku da se u okviru obeležavanja sećanja na Prvi svetski rat uvrsti i datum smrti Arčibalda Rajsa.

"Kao Beograđanin mogu da kažem da mi je čast što smo imali takvog sugrađanina. Malo je ljudu koji su iskazali takvu ljubav i pripadništvu jednom narodu. Za tako kratko vreme uspeo je bolje nego iko da nas opiše u svojim knjigama i svom privatnom testamentu. Opisao je sve naše mane, koje i dan danas nama štete", rekao je Nikodijević novinarima.

On je ukazao na istorijsku ulogu Arčibalda Rajsa, koji je došao u Srbiju u najteže vreme za srpski narod 1914. godine na poziv Vlade u Srbiju.

"I širio pre svega istinu o zločinim i zverstvima koja su počinili Austrougarska, Nemačka i Bugarska vojska nad nedužnim civilnim stanvništvom. Uspeo je da razbije svu tu propagandu koju je širila Austrougarska o Srbima kao divljem i zločinačkom narodu, na čemu smo mu neizmerno zahvalni", kazao je Nikodijević.

On je ukazao da je veoma bitno da Srbija ima takve prijatelje u svetu.

Predstavnik Savez udruženja potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine rekao je da je Arčibald Rajs sinonim ljubavi i prijateljstva drugih naroda i pojedinaca prema Srbiji i njenom narodu.


"Spomenik Rajsu opominje - Srbijo onoliko koliko imaš prijatelja u svetu možeš biti i spokojna i sigurna", kazao je on.

Povodom 87. godišnjice smrti vence su na spomenik Rajsu između ostali položili i predstavnici Ministarstva odbrane, Policijske akademije, Šajcarske ambasade, Opštine Čukarica.

Rudolf Arčibald Rajs rođen je 8. jula 1875. godine u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden.
Rajsa je 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije.

Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

Rajs se vratio u Beograd sa oslobodiocima 1. novembra 1918. godine, a u posleratnom periodu (1918-1921), dao je ostavku na profesorsko mesto u Lozani i definitivno se nastanio u Beogradu, sa željom da učestvuje u izgradnji novog života u razorenoj Srbiji.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:619032-Obelezena-godisnjica-smrti-Arcibalda-Rajsa


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Friday, August 5, 2016

Како је шајкача постала српски национални симбол / "Moj Nedeljnik" July 12, 2016

Moj Nedeljnik
Piše: Milan Bogojević
July 12, 2016

"Умеш ли ти, Милутине, да скинеш капу кад улазиш у државно надлештво? — упита начелник… Видиш ли ти ово? — показује му краљеву слику што виси на зиду.  Видео са се ја са њим три пута — рече Милутин. А што се моје капе тиче, није баш за скидање подесна — и показа му шајкачу. Ова капа је војничка, кажем, под њом сам ја све ратове ратовао ко' и моји стари. Нама је, госпон' начелниче, 'вака капа на глави да је не би морали скидати и кад треба и кад не треба. Зна краљ да ова капа није за скидање..." [1]


Када говоримо о националним симболима Србије потребно је прво поделити их у две групе. Прву групу чинили би званични национални симболи одређени уставом и то су грб, застава и химна. Док би другу групу чинили незванични народни национални симболи као што су: опанак, шајкача и фрула.

Чувени српски пријатељ који је као нико до сада проникао у нашу душу, др Арчибалд Рајс, говорећи о религији код Срба рекао је: „...ваш "бог" носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља...“

Како се догодило да војничка капа добије толико на значају и постане више од националног симбола?

Да бисмо покушали да одговоримо на то питање потребно је вратити се на почетак, а то је када причамо о шајкачи 19. век јер се тада она први пут појављује.

Шајкача, то јест капа за војнике која "има форму граничарске капе", уведена је прописом у Србији 1870. године. Одређенијим називом, као шајкашка капа, дакле као део ношње конкретних граничара, названа је у пропису 1876. године, којим је наложено да народне старешине носе "шајкашку капу", каква је одређена и за народну војску. Тако је као капа војника и нижих чиновника шајкача убрзо прихваћена. Временом је шајкашка капа добила скраћени назив шајкача и постала видљиво војничко обележје.

Шајкача је, дакле, названа по шајкашима, а они по шајци, бродићу на којем су овековечени.
Врло брзо шајкача постаје и део свакодневне одеће српских сељака. Разлог највероватније лежи у чињеници да су униформе у то време стојале задужене код сељака због брже мобилизације а како се сељаци нису устезали да поједине делове свакодневно користе тако се шајкача нашла на главама готово свих српских сељака.

Било је то први пут да један војни детаљ буде уведен у цивилну употребу, до тада је углавном било супротно, тј. често се дешавалао у српској војсци да неки детаљ народне ношње, уз одређене измене, буде уведен у употребу у војсци.

После Великог рата и велике голготе коју је преживео, српски сељак се није желео одрећи своје већ изношене капе, шта више он се толико везао за шајчаку да је након што би стара капа коначно изгубила сваку употребну вредност, мењао је новом, скројеном о сопственом трошку. Тако је српски сељак уместо да се врати оној капи коју су његови преци носили као део народне ношње радије изабрао шајкачу.

Разлог за такву одлуку лежи највероватније у чињеници да су ратови за ослобођење подразумевали одлазак и на територије које су биле ван граница Србије, то покретање становништва условило је хомогенизацију српског друштва без обзира на све дотадашње разлике.

Носећи војничку капу и заслужена одликовања српски сељак је после рата наметао слику о себи као заслужном ратнику, исказујући војничку прошлост као најважнији део личног идентитета и указујући на сопствени допринос стварању земље, у којој су га нарастајуће социјалне разлике нужно гурале на друштвену маргину, а политичка елита, како то обично бива, одмах након рата заборављала. Представе сељака на надгробним споменицима подизаним онима који су рат надживели и умрли, у послератном времену потврђују жељу да се сељак прикаже као заслужни ратник. На њима је сељак најчешће приказан у униформи. Онај ко је једном био војник доживотно је себе тако доживљавао. Униформа која је наглашавала његове ратне заслуге, изједначавајући га с онима који су у униформи пали, била је уједно његово свечано одело у коме се осећао једнаким са градском господом. [2]

Нажалост, последњих година у Србији се много тога „искривило“ по питању схватања значаја фолкора и обичаја. Да не улазимо у дубоке анализе, чињеница је да велики број посебно млађе популације не схвата значај свог језика и писма, а камоли обичаја и националног фолклора. Слепо прихватање западних трендова код једног дела млађе популације уз непознавање сопствене историје довео је до тога да се ствари посматрају површно и пречесто олако банализују. Старије генерације притиснуте овоземљским проблемима и борбом за голу егзистенцију више не маре за историји и обичајима. Медији који свакодневно сервирају низ безначајних вести из живота још безначајнијих личности су дефинитивно потпомогли ову појаву.

„Ако заборавимо и не потрудимо се да запамтимо оно што су наше мајке или баке урадиле за нас, ако нам ништа не значи оно што је било пре нас, ако томе не умемо са поштовањем да се поклонимо, иако смо малкице и од тога направљени, ко смо и шта ћемо бити?“ [3]





 
[1] Књига о Милутину, аутора, Слободана Поповића Данка
[2] Драшко Живковић | 01.09.2015. | Медија центар "Одбрана"
[3] Мирјана Бобић,  Вечерње новости 11.04.2016
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****