Monday, November 28, 2016

Српски Зејтинлик још скривен крај Крагујевца / Srpski Zejtinlik još skriven kraj Kragujevca / "Novosti" November 23, 2016

Novosti
В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
23. новембар 2016.

После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума.

    Некад и сад: Кости хиљада војника палих 1914. и 1915. данас су необележене

ПРОШЛО је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник "Погледа", поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови "српски Зејтинлик" - српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака.

Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова.

- Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља, крај ког је, у међувремену, подигнут споменик Шумадијској дивизији, и даље леже необележене кости хиљада палих војника - каже Самарџић.

Гробље крај Крагујевца било је централно гробље српске војске у Првом светском рату. Када су сукоби почели, у Крагујевац су се сместили престолонаследник, Врховна команда и централна војна болница, у коју су доношени тешки рањеници са свих фронтова у земљи, већ од лета 1914. Преминули војници сахрањивани су на тада још непошумљеном брдашцу.

Одмах поред постојало је гробље из српско-турских ратова 1876-1878. У мирнодопским временима ту су сахрањивани и војници преминули током одслужења војног рока у Крагујевцу, а затим и погинули у балканским ратовима.

У октобру 1915. српска војска се повукла, немачке и аустроугарске трупе заузеле су Крагујевац, али непријатељ није оскрнавио српско војно гробље. Окупатори су једино из Тополе пренели белог мермерног лава, једног од два које је наручио краљ Петар Први за своју задужбину на Опленцу. Поставили су га испред свог војничког гробља, у близини српског.

Између два рата окупаторско гробље није ни скрнављено, ни одржавано, а војници су и даље сахрањивани у Шумарицама, десно од каменог лава. Када је почео Други светски рат, Немци су се одужили, па опет нису дирали српско гробље, а своје су уредили и наставили ту да сахрањују војнике.

По ослобођењу, комунисти су, каже Самарџић, одмах порушили немачке и аустроугарске гробове, а затим су уништени и крстови са хумки родољуба, стрељаних 21. октобра 1941. Српско гробље у први мах није дирано, међутим, после неког времена, Радомир Ракоњац, болничар у централној болници српске војске, учесник албанске голготе и солунац, начуо је да се спрема рушење и послао сина Милована да кришом слика. И заиста, једне ноћи, однете су на хиљаде дрвених крстача. Остао је само мермерни лав и два камена споменика. Следећег пролећа на том месту посађена је шума.

- Да би прикрили трагове, комунисти су оставили део старог гробља из српско-турских ратова, да свако ко сазна да је ту некада постојало војничко гробље, помисли да је то то. Ни оно, међутим, није одржавано, а многи споменици су измештени приликом изградње етно-куће - каже Самарџић, и подсећа да је то било у складу са тадашњом идеологијом која је признавала само предкумановску Србију. Зато мисли да је прави тренутак да се неправда исправи.



УМЕСТО ГРОБЉА СПОМЕНИК

ВЕРОЉУБ Стевановић, тадашњи градоначелник Крагујевца, каже за "Новости" да се начелно сећа иницијативе, али не и детаља. Додаје и да не зна зашто гробље није обновљено, али је споменик Шумадијској дивизији, каже, подигнут као сећање на пале Србе у Првом светском рату.


http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:636451-Srpski-Zejtinlik-jos-skriven-kraj-Kragujevca


*****

Jadovno 1941.

Srpski Zejtinlik još skriven kraj Kragujevca

Posle dve decenije ponovo inicijativa da se obnovi Centralno groblje naše vojske u Velikom ratu. Posle Drugog svetskog rata na mestu 2.500 krstača posađena šuma.

Nekad i sad: Kosti hiljada vojnika palih 1914. i 1915. danas su neobeležene

Prošlo je punih 18 godina otkako je Miloslav Samardžić, glavni i odgovorni urednik „Pogleda“, podneo kragujevačkoj skupštini inicijativu da se obnovi „srpski Zejtinlik“ – srpsko vojničko groblje iz 1914-1915. godine, na prostoru Šumarica, između kamenog lava i hotela, gde su sahranjivane žrtve sa Cera, Kolubare i drugih bitaka.

Ova inicijativa je svojevremeno prihvaćena, ali do danas nije realizovana. Samardžić je ponovo, skoro dve decenije kasnije, preko medija inicirao obnovu 2.500 starih grobova.

– Sramota je da skoro niko ne zna da pored starog srpskog groblja, kraj kog je, u međuvremenu, podignut spomenik Šumadijskoj diviziji, i dalje leže neobeležene kosti hiljada palih vojnika – kaže Samardžić.

Groblje kraj Kragujevca bilo je centralno groblje srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Kada su sukobi počeli, u Kragujevac su se smestili prestolonaslednik, Vrhovna komanda i centralna vojna bolnica, u koju su donošeni teški ranjenici sa svih frontova u zemlji, već od leta 1914. Preminuli vojnici sahranjivani su na tada još nepošumljenom brdašcu.

Odmah pored postojalo je groblje iz srpsko-turskih ratova 1876-1878. U mirnodopskim vremenima tu su sahranjivani i vojnici preminuli tokom odsluženja vojnog roka u Kragujevcu, a zatim i poginuli u balkanskim ratovima.

U oktobru 1915. srpska vojska se povukla, nemačke i austrougarske trupe zauzele su Kragujevac, ali neprijatelj nije oskrnavio srpsko vojno groblje. Okupatori su jedino iz Topole preneli belog mermernog lava, jednog od dva koje je naručio kralj Petar Prvi za svoju zadužbinu na Oplencu. Postavili su ga ispred svog vojničkog groblja, u blizini srpskog.

Između dva rata okupatorsko groblje nije ni skrnavljeno, ni održavano, a vojnici su i dalje sahranjivani u Šumaricama, desno od kamenog lava. Kada je počeo Drugi svetski rat, Nemci su se odužili, pa opet nisu dirali srpsko groblje, a svoje su uredili i nastavili tu da sahranjuju vojnike.

Po oslobođenju, komunisti su, kaže Samardžić, odmah porušili nemačke i austrougarske grobove, a zatim su uništeni i krstovi sa humki rodoljuba, streljanih 21. oktobra 1941. Srpsko groblje u prvi mah nije dirano, međutim, posle nekog vremena, Radomir Rakonjac, bolničar u centralnoj bolnici srpske vojske, učesnik albanske golgote i solunac, načuo je da se sprema rušenje i poslao sina Milovana da krišom slika. I zaista, jedne noći, odnete su na hiljade drvenih krstača. Ostao je samo mermerni lav i dva kamena spomenika. Sledećeg proleća na tom mestu posađena je šuma.

– Da bi prikrili tragove, komunisti su ostavili deo starog groblja iz srpsko-turskih ratova, da svako ko sazna da je tu nekada postojalo vojničko groblje, pomisli da je to to. Ni ono, međutim, nije održavano, a mnogi spomenici su izmešteni prilikom izgradnje etno-kuće – kaže Samardžić, i podseća da je to bilo u skladu sa tadašnjom ideologijom koja je priznavala samo predkumanovsku Srbiju. Zato misli da je pravi trenutak da se nepravda ispravi.

UMESTO GROBLjA SPOMENIK

Veroljub Stevanović, tadašnji gradonačelnik Kragujevca, kaže za „Novosti“ da se načelno seća inicijative, ali ne i detalja. Dodaje i da ne zna zašto groblje nije obnovljeno, ali je spomenik Šumadijskoj diviziji, kaže, podignut kao sećanje na pale Srbe u Prvom svetskom ratu.

Autor: V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ
Izvor: NOVOSTI

http://jadovno.com/srpski-zejtinlik-jos-skriven-kraj-kragujevca/#.WDyY1ukzWP8


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

No comments: