Sunday, January 8, 2017

Како је Божић после Великог рата постао празник у јануару / Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru / "Politika" January 7, 2016

Politika
Аутор: Сандра Гуцијан
07.01.2016.

Како је Божић после Великог рата постао празник у јануару

Од увођења грегоријанског календара у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца у јануару 1919. Нова година се прославља пре Божића.


Пре Првог светског рата, и српска држава и црква Божић су прослављале 25. децембра по старом, јулијанском календару. О томе сведоче и насловне стране „Политике” из тог периода. Тако су, на пример, у празничном троброју нашег листа од 24, 25 и 26. децембра 1910. објављени пригодни божићни текстови, а уз традиционални поздрав „Христос се роди” свим читаоцима и читатељкама празник је честитало уредништво „Политике”. У истом броју, објављена је и репортажа о припремама за прославу Божића на двору краља Петра Карађорђевића. Наводи се да се „краљ Петар спрема да дочека празник исто онако као и његови поданици”.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца нови, грегоријански календар уведен је у јануару 1919. године, Законом о изједначавању старог и новог календара. Прописано је да у читавој држави  на дан 15. јануара 1919. године по јулијанском календару престаје да важи стари календар и да се даном 28. јануара 1919. уводи рачунање времена по „новом“ календару. Будући да Српска православна црква овај календар никада није усвојила, 1920. Нова година је први пут прослављена пре Божића.

О календарском питању писао је и блаженопочивши Патријарх Павле у својој књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“:

Јулијански, такозвани стари календар, уведен је у целом Римском царству 46. године пре Христа, а име носи по Јулију Цезару који је посао реформе календара поверио египатском свештенику. Он је  одредио да свака година почиње у јануару уместо у марту, а седми месец је назван по Цезару – јул. Патријарх даље објашњава да када се јавила хришћанска црква, она није створила посебан календар, већ је прихватила јулијански који је био у општој употреби. У доба ренесансе, поред других наука и астрономија је добила полет, па је израчунато да овај календар касни 10 дана. Зато је папа Григорије XIII одредио комисију стручњака да исправи ову грешку. Сачињен је грегоријански календар, који је био прецизнији од јулијанског (кашњење није било шест већ пет сати, 49 минута и 12 секунди), а папа је наредио да се ових 10 дана, колико је било кашњење, изоставе, тако да после 4. октобра буде одмах 15. октобар 1582. године.

Разлог зашто се у православним земљама толико каснило са преласком на нови календар, пише патријарх Павле у својој књизи, лежи у томе што су православне земље у то време биле под турским ропством и нису узеле учешћа у реформи календара. Папа је додуше затражио од цариградског патријарха 1583. године да се сагласи са исправком календара, али је овај одговорио да „није познато колико би саблазни настало из тих новотарија”.

Када су нови календар усвојиле и поједине православне земље, сазван је Свеправославни конгрес у Цариграду 1923. године, а делегацију СПЦ су чинили професор небеске механике на Београдском универзитету др Милутин Миланковић и митрополит црногорско-приморски др Гаврило Дожић.

Једни су предлагали да треба задржати јулијански календар који би тек за 2.100 година задоцнио један дан, а други да треба усвојити грегоријански, иако ће и он за 3.300 година каснити за један дан. Како би први предлог ставио календар ван савремених достигнућа науке, а други би „донео тешкоће код добронамерних али неупућених верника који би у томе видели издају своје вере”, Конгрес је проф. Миланковићу поверио задатак да изради трећи календар, који је он урадио и као најпрецизнијег до тада предао Конгресу (365 дана, пет часова, 48 минута и 48 секунди).

– За сва ова питања око усаглашавања тропске и календарске године, Православна црква се не би интересовала, него их примила без речи, као што је примила и јулијански календар, када не би било питања Васкрса и канонских прописа о томе – објашњава патријарх Павле.

По његовом мишљењу, нико не може да приговори жељи да календар буде што савршенији. Стога је право учинила држава усвојивши за грађанске потребе и трговачке односе нови календар, савршенији од јулијанског.

Проблем остаје у односу календара и Васкрса, који је суштина хришћанске вере, „јер уколико Христос не устаде, узалуд проповед и вера наша”. О томе када се празнује Васкрс, говоре два апостолска правила и два из неписаног предања: после пролетње равнодневнице, не истог дана када и јудејски празник, после првог пуног месеца иза равнодневице и после тог пуног месеца, не иначе него у први дан седмице тј. у недељу.

Дакле, овде се не помиње никакав календар, него одређена збивања у космосу, створеном Богом, која не зависе од календара већ обратно – календар од њих.

Реформом папе Григорија XIII, којом је усвојен нови календар римокатолици могу да славе Васкрс заједно са јеврејском Пасхом, па и пре ње. У православним помесним црквама стара пасхалија остала је у јединственој употреби све до данас, али је јулијански календар у већини православних помесних цркава замењен новим.

Поред Српске православне цркве, старог календара и за покретне и за непокретне празнике држе се још и Јерусалимска и Руска патријаршија. Јерусалимској ово посебно погодује због великих тешкоћа око усклађивања празничног богослужења на истим светим местима са римокатолицима, ако би се празници славили истог дана.

Патријарх Павле на крају свог текста пише да верује да ће ова питања на будућем Васељенском сабору наћи своје право решење.

Тај Свеправославни сабор најављен је управо за ову годину, али је под знаком питања хоће ли он бити одржан и да ли ће бити стављена тачка на календарско питање.


Када верници СПЦ следе нови календар

Грчка православна црква увела је нови календар 1923. године, једнострано и без консултације са осталим православним помесним црквама, пише патријарх Павле, а касније су нови календар примиле и Цариградска, Александријска, Антиохијска, Румунска и Бугарска патријаршија. Како да се понашају верници и свештенство СПЦ када се затекну, на пример, у Грчкој баш 25. децембра – да ли да учествују у божићној литургији, будући да њихова црква празнује Рођење Христово тек за 13 дана? Патријарх Павле наводи да је СПЦ “својим члановима, кад су одлазили у Грчку, саветовала да се за време бављења онде, у погледу празника, држе и они новог календара”. Такав став заузело је и Московско саветовање Православних цркава прописујући клирицима и мирјанима да су обавезни да следе календар “оне помесне Цркве у чијим пределима живе”.


http://www.politika.rs/scc/clanak/346659/Kako-je-Bozic-posle-Velikog-rata-postao-praznik-u-januaru


*****

Politika
Autor: Sandra Gucijan
07.01.2016.

Kako je Božić posle Velikog rata postao praznik u januaru

Od uvođenja gregorijanskog kalendara u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca u januaru 1919. Nova godina se proslavlja pre Božića.

 

Pre Prvog svetskog rata, i srpska država i crkva Božić su proslavljale 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru. O tome svedoče i naslovne strane „Politike” iz tog perioda. Tako su, na primer, u prazničnom trobroju našeg lista od 24, 25 i 26. decembra 1910. objavljeni prigodni božićni tekstovi, a uz tradicionalni pozdrav „Hristos se rodi” svim čitaocima i čitateljkama praznik je čestitalo uredništvo „Politike”. U istom broju, objavljena je i reportaža o pripremama za proslavu Božića na dvoru kralja Petra Karađorđevića. Navodi se da se „kralj Petar sprema da dočeka praznik isto onako kao i njegovi podanici”.

U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca novi, gregorijanski kalendar uveden je u januaru 1919. godine, Zakonom o izjednačavanju starog i novog kalendara. Propisano je da u čitavoj državi  na dan 15. januara 1919. godine po julijanskom kalendaru prestaje da važi stari kalendar i da se danom 28. januara 1919. uvodi računanje vremena po „novom“ kalendaru. Budući da Srpska pravoslavna crkva ovaj kalendar nikada nije usvojila, 1920. Nova godina je prvi put proslavljena pre Božića.

O kalendarskom pitanju pisao je i blaženopočivši Patrijarh Pavle u svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“:

Julijanski, takozvani stari kalendar, uveden je u celom Rimskom carstvu 46. godine pre Hrista, a ime nosi po Juliju Cezaru koji je posao reforme kalendara poverio egipatskom svešteniku. On je  odredio da svaka godina počinje u januaru umesto u martu, a sedmi mesec je nazvan po Cezaru – jul. Patrijarh dalje objašnjava da kada se javila hrišćanska crkva, ona nije stvorila poseban kalendar, već je prihvatila julijanski koji je bio u opštoj upotrebi. U doba renesanse, pored drugih nauka i astronomija je dobila polet, pa je izračunato da ovaj kalendar kasni 10 dana. Zato je papa Grigorije XIII odredio komisiju stručnjaka da ispravi ovu grešku. Sačinjen je gregorijanski kalendar, koji je bio precizniji od julijanskog (kašnjenje nije bilo šest već pet sati, 49 minuta i 12 sekundi), a papa je naredio da se ovih 10 dana, koliko je bilo kašnjenje, izostave, tako da posle 4. oktobra bude odmah 15. oktobar 1582. godine.

Razlog zašto se u pravoslavnim zemljama toliko kasnilo sa prelaskom na novi kalendar, piše patrijarh Pavle u svojoj knjizi, leži u tome što su pravoslavne zemlje u to vreme bile pod turskim ropstvom i nisu uzele učešća u reformi kalendara. Papa je doduše zatražio od carigradskog patrijarha 1583. godine da se saglasi sa ispravkom kalendara, ali je ovaj odgovorio da „nije poznato koliko bi sablazni nastalo iz tih novotarija”.

Kada su novi kalendar usvojile i pojedine pravoslavne zemlje, sazvan je Svepravoslavni kongres u Carigradu 1923. godine, a delegaciju SPC su činili profesor nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu dr Milutin Milanković i mitropolit crnogorsko-primorski dr Gavrilo Dožić.

Jedni su predlagali da treba zadržati julijanski kalendar koji bi tek za 2.100 godina zadocnio jedan dan, a drugi da treba usvojiti gregorijanski, iako će i on za 3.300 godina kasniti za jedan dan. Kako bi prvi predlog stavio kalendar van savremenih dostignuća nauke, a drugi bi „doneo teškoće kod dobronamernih ali neupućenih vernika koji bi u tome videli izdaju svoje vere”, Kongres je prof. Milankoviću poverio zadatak da izradi treći kalendar, koji je on uradio i kao najpreciznijeg do tada predao Kongresu (365 dana, pet časova, 48 minuta i 48 sekundi).

– Za sva ova pitanja oko usaglašavanja tropske i kalendarske godine, Pravoslavna crkva se ne bi interesovala, nego ih primila bez reči, kao što je primila i julijanski kalendar, kada ne bi bilo pitanja Vaskrsa i kanonskih propisa o tome – objašnjava patrijarh Pavle.

Po njegovom mišljenju, niko ne može da prigovori želji da kalendar bude što savršeniji. Stoga je pravo učinila država usvojivši za građanske potrebe i trgovačke odnose novi kalendar, savršeniji od julijanskog.

Problem ostaje u odnosu kalendara i Vaskrsa, koji je suština hrišćanske vere, „jer ukoliko Hristos ne ustade, uzalud propoved i vera naša”. O tome kada se praznuje Vaskrs, govore dva apostolska pravila i dva iz nepisanog predanja: posle proletnje ravnodnevnice, ne istog dana kada i judejski praznik, posle prvog punog meseca iza ravnodnevice i posle tog punog meseca, ne inače nego u prvi dan sedmice tj. u nedelju.

Dakle, ovde se ne pominje nikakav kalendar, nego određena zbivanja u kosmosu, stvorenom Bogom, koja ne zavise od kalendara već obratno – kalendar od njih.

Reformom pape Grigorija XIII, kojom je usvojen novi kalendar rimokatolici mogu da slave Vaskrs zajedno sa jevrejskom Pashom, pa i pre nje. U pravoslavnim pomesnim crkvama stara pashalija ostala je u jedinstvenoj upotrebi sve do danas, ali je julijanski kalendar u većini pravoslavnih pomesnih crkava zamenjen novim.

Pored Srpske pravoslavne crkve, starog kalendara i za pokretne i za nepokretne praznike drže se još i Jerusalimska i Ruska patrijaršija. Jerusalimskoj ovo posebno pogoduje zbog velikih teškoća oko usklađivanja prazničnog bogosluženja na istim svetim mestima sa rimokatolicima, ako bi se praznici slavili istog dana.

Patrijarh Pavle na kraju svog teksta piše da veruje da će ova pitanja na budućem Vaseljenskom saboru naći svoje pravo rešenje.

Taj Svepravoslavni sabor najavljen je upravo za ovu godinu, ali je pod znakom pitanja hoće li on biti održan i da li će biti stavljena tačka na kalendarsko pitanje.


Kada vernici SPC slede novi kalendar

Grčka pravoslavna crkva uvela je novi kalendar 1923. godine, jednostrano i bez konsultacije sa ostalim pravoslavnim pomesnim crkvama, piše patrijarh Pavle, a kasnije su novi kalendar primile i Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Rumunska i Bugarska patrijaršija. Kako da se ponašaju vernici i sveštenstvo SPC kada se zateknu, na primer, u Grčkoj baš 25. decembra – da li da učestvuju u božićnoj liturgiji, budući da njihova crkva praznuje Rođenje Hristovo tek za 13 dana? Patrijarh Pavle navodi da je SPC “svojim članovima, kad su odlazili u Grčku, savetovala da se za vreme bavljenja onde, u pogledu praznika, drže i oni novog kalendara”. Takav stav zauzelo je i Moskovsko savetovanje Pravoslavnih crkava propisujući kliricima i mirjanima da su obavezni da slede kalendar “one pomesne Crkve u čijim predelima žive”.


http://www.politika.rs/sr/clanak/346659/Kako-je-Bozic-posle-Velikog-rata-postao-praznik-u-januaru


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

No comments: