Monday, April 3, 2017

Poziv na totalno istrebljenje Srba / "Novosti" March 6, 2017

Novosti
Novica Pešić
06. mart 2017.

Poziv na totalno istrebljenje Srba

Svi natpisi na javnim mestima, knjige i drugi pisani materijali bili su na bugarskom jeziku. Sve srpske škole su zatvorene, a nastavno osoblje otpušteno, ubijeno ili deportovano.

Bugarski bukvar-čitanka iz kog su deca učila
 
PREPREKA ostvarivanju velikobugarskih ciljeva bila je snažno nacionalno osećanje srpskog naroda, definitivno dovršeno još u 19. veku. Da bi ga slomio bugarski okupator svuda je intenzivno širio propagandu da su zauzeti krajevi Srbije, u stvari, oslobođene bugarske zapadne pokrajine. "Srbija je zauvek nestala kao država i u tim krajevima uopšte nema Srba, nego tu žive srbizovani stari Bugari" - bila je osnovna premisa u svim međusobnim kontaktima. Zato je, po zamisli bugarske vlade i generalštaba, trebalo u okupiranim krajevima silom ukloniti sve što je predstavljalo ili podsećalo na Srbe i Srbiju. To je bio krupan korak ka realizaciji stare ideje o stvaranju velike sanstefanske Bugarske koju je valjalo što pre vaspostaviti. Suština tog monstruoznog plana može se dokučiti iz naredbe okupatorske vlasti:

- Reč Srbin treba potpuno da se izgubi i niko ne sme da je izusti, svi treba da je potpuno zaborave;

- Ne treba izgovarati niti upotrebljavati srpske reči;

- Molbe usmene ili pismene, ne smeju biti uzete na razmatranje ako su napisane na srpskom jeziku;

- Zabranjeno je pevati srpske pesme;

- Zabranjeno je govoriti protiv Bugara kao i protiv bugarskih vlasti ili zakona;

- Zabranjeno je učiniti nekome povlasticu ma koje vrste ukoliko se radi o srbofilu;

- Zabranjeno je rđavo postupati sa ovdašnjim ljudima (Bugarima) ma oni bili i sumnjivi dok se njihova krivica ne utvrdi;

- Zabranjeno je dopisivanje na srpskom. Cenzura neće puštati takva pisma;

- Uopšte, zabranjeni su srpski natpisi na dućanima, grobovima itd;

- Zabranjeno je davati srpska imena novorođenčadima;

- Zabranjeno je davati srpska imena ulicama;

- Sva lica koja se obraćaju službeno bugarskim vlastima treba da to učine bugarskim jezikom bez ičijeg posredovanja. U tom pogledu vlasti treba da budu veoma stroge.

Ovo naređenje treba brižljivo čuvati i zatvarati posle svake upotrebe.

U potpisu: Načelnik inspekcije: general-pukovnik Neresov; Ađutant, gen. major Tasov; Načelnik štaba, pukovnik Darvingov.

KORESPONDENCIJA, natpisi na javnim mestima, knjige i drugi pisani materijali bili su na bugarskom jeziku. Sve srpske škole su zatvorene, a nastavno osoblje otpušteno, ubijeno ili deportovano. Umesto njih dovedeni su učitelji i profesori iz Bugarske. Predviđeno je otvaranje 270 seoskih bugarskih škola i 15 nižih gimnazija. Za te potrebe angažovano je 450 učitelja i 50 profesora. Budžetom je bilo predviđeno da se za knjige i drugi školski materijal, koji su besplatno deljeni srpskoj deci, izdvoji 100.000 leva. Tu sumu su, u stvari, bugarski vojnici opljačkali od ubijenog leskovačkog fabrikanta Blagoja Ilića. Srpski jezik time je bio stavljen van zakona.

Bugari su primoravali Srbe da u svojim prezimenima promene nastavak "ić" u bugarsko "ov". Srpski jezik proglašen je za "buntovnički" jezik.

Srpska inteligencija je bez milosti uklonjena iz javnog života svoga naroda, jer je bila prepreka ostvarivanju okupatorskog plana. Sačinjen je poseban program na njihovoj likvidaciji. On između ostalog predviđa:

- Srpski sveštenici predstavljaju suštinski izraz srpskog duha, zato ih treba internirati... Da služe službu na bugarskom, da nose obeležja i odeću bugarskih sveštenika i potpuno postanu Bugari. Srpski učitelji nikada neće postati Bugari, te zato treba da ostanu u internaciji i ne treba im uopšte davati dozvolu za povratak. Srpski činovnici, u njih ne treba imati nikakvog poverenja...

SRPSKO stanovništvo je podeljeno u 11 grupa i za svaku grupu predviđen je odgovarajući tretman. Niko nije bio pošteđen. Svi su bili sumnjivi. Svaki Srbin je "golem šovinist" i za svakog treba predvideti odgovarajući tretman. Čak su i srpske žene dobile svoju karakteristiku. One su "najfantastičniji i najsilovitiji šovinisti... One su živi centar srpskog duha". Potom sledi zaključak dostojan jednog Himlera: "Istrebljenje srbizma predstavlja u stvari, istrebljenje srpskih žena koje su najmoćniji faktor srbizma!"

CELA kultura i prosveta bila je meta bugarskog uništavanja. Umetnička i spomenička dobra sa nacionalnim predznakom, preko noći, nestajala su i nikad više nisu vraćena. Koliko se išlo daleko u tome svedoči sledeći podatak: u Vlasotincu na crkvi izbrisan je natpis srpskog kralja Uroša, a umesto njega istaknuto je ime bugarskog vladara.

Denacionalizacija srpskog življa sprovodila se svim merama prinude bugarskog administrativnog aparata koji je bio osnovna poluga za sprovođenje plana. U okupiranoj Moravskoj oblasti taj "posao" poveren je pukovniku čvrste ruke Aleksandru Protogerovu. Po zlu zapamćeni moćnik pokušao je da zatre svaki trag srpskog nacionalnog bića i time stvori novo stanje kao dokaz da su ti prostori oduvek bili bugarski.

BUGARSKA i Austrougarska su prema Srbiji ispoljile brutalnost, nezajažljivost i krajnji revanšizam, zasnovan na programu biološkog uništenja. Maksimalno je raspirivana "...mržnja kod oba okupatora prema svemu onom što je srpsko". U ostvarivanju paklenog plana o uništenju srpskog naroda posebno su se isticali bugarski okupatori sistematskim radom pune tri godine.

Bugarska vlada je prema srpskom stanovništvu sprovodila najdrastičnije mere - od svakodnevnog hapšenja do genocidnih metoda ubijanja Srba. Stradali su pretežno učeni i školovani ljudi, predsednici opština, bivši poslanici, prvaci građanskih stranaka, srpski regruti, vojnici i oficiri, vojni činovnici, rečju, sva sumnjiva lica, ne štedeći ni žene, decu i starce.

NA OSNOVU ankete, koju je sproveo dr Arčibald Rajs iz Švajcarske, utvrđene su stravične brojke pobijenih ljudi. Samo u vranjskom okrugu od novembra 1915. do aprila 1916. godine, pobijeno je oko 500 intelektualaca i oko 3.000 ostalih žitelja Vranja i okoline.

Za vreme okupacije Srbije bila je zapažena manija fotografisanja bugarskih i austrougarskih vojnika i oficira pored obešenih ili streljanih Srba. I na dopisnim kartama bila su predstavljana varvarstva, a u literarnim radovima pisaca Vazova i Hristova otvoreno je pozivano na totalno istrebljenje Srba. A književnik Ivan Arakadov je pisao: "...da ne ostane kamen na kamenu, da se nijedno dete ne raduje na grudima majke, da se nijedan starac ne opire o rame svog unuka..."

OVLAŠĆEN DA UBIJA

KOMANDANT 42. puka bugarske vojske pukovnik Kalkanxijev, sumanuta ličnost, odgovoran je za najveća zlodela u Leskovcu i okolini. Taj krvnik je 1918. godine odgovarao za svoja dela pred bugarskim vojnim sudom. U zapisu američkog novinara Vilijema Drajtona, on se branio sledećim rečima: "Ubio sam 60 popova, 200 činovnika i više od 3.000 civilnih lica ne obazirući se na to da li je neko bio Srbin, Jevrejin, Ciganin ili Turčin, jer sam raspolagao punim ovlašćenjem moje vlade da ubijem svakog na koga posumnjam da bi mogao biti štetan ili opasan po Bugarsku."

Presuda je bila oslobađajuća.



http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:653487-Poziv-na-totalno-istrebljenje-Srba


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

No comments: