Thursday, September 28, 2017

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „СРБИЈА И РУСИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“ / EXHIBITION “SERBIA AND RUSSIA IN THE GREAT WAR” OPENS / "Royal Family of Serbia" September 25, 2017

www.royalfamily.org
September 25, 2017

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА
„СРБИЈА И РУСИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ“
 
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације (2017)

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар свечано је отворио изложбу фотографија и докумената „Србија и Русија у Великом рату“ у крипти Храма Светог Саве. Аутор поставке је г-дин Душан Бабац, члан Крунског већа, а изложба је организована у сарадњи Храма Светог Саве и Фонда Краљевски двор, уз подршку Министарства културе Републике Србије.

„Историја Србије и Русије у Великом рату, тесно је повезана са судбином породица Карађорђевић и Романов. И једни и други су водили државу и војску. Цар Николај други био је почасни командант 16. пука српске војске, краљ Петар први био је почасни командант 14. пука руске војске. Русија је ступила у рат јер је Србија била нападнута. Руски цар је помогао формирање српске добровољачке дивизије у Русији. После албанске голготе захтевао је од савезника да евакуишу преостале српске трупе, по цену склапања сепаратног мира са Немачком. Руске бригаде на солунском фронту су ослободиле Битољ у новембру 1916. године. То је био први весник скорог ослобођења поробљене отаџбине. Династија Романов је трагично пострадала у вихору светског рата и светске револуције. Четврт века касније династију Карађорђевић задесила је слична судбина у времену и околностима када на светској позорници више није било старог савезника. Скоро 100 година прашина и заборав прекривали су ово херојско време великог савезништва. Сада, када читава Европа обележава јубилеј Великог рата, право је време да се поново сетимо тих важних лекција из историје“, рекао је Престолонаследник Александар у свом обраћању.

Церемонији отварања изложбе присуствали су Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина, Његово Преосвештенство Епископ моравички господин Антоније, викарни епископ Патријарха Иринеја, Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације, представници саветодавних тела Круне и дипломатског кора, као и бројне друге угледне званице из сфере културе и уметности.

Изложба „Србија и Русија у Великом рату“ се бави тематиком савезништва Србије и Русије у Првом светском рату и представља својеврсан историјски преглед о војним везама и односима два братска народа, настала са циљем да се осветле неке мало познате епизоде из те епохе, имена и лица њених актера у време обележавања стогодишњице од почетка рата који свет до тада није видео. Преломне 1914. године, Србија је у Русији нашла свог главног и природног савезника. Захваљујући томе је омогућен опстанак Србије која се достојно одужила, како Русији тако и осталим савезницима. Савезничке војне везе се настављају током 1915, 1916. и 1917, до оног тренутка када је Русија, због револуције, иступила из табора савезника.

Поред више од 250 фотографија, ова изложба је пропраћена и богатом документарном грађом. Поставка је подељена у неколико целина и то: предисторија савезништва, руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата, руске експедиционе снаге на Солунском фронту, српске добровољачке дивизије у Русији, српски и југословенски пукови у Русији у време грађанског рата, Карађорђевићи и Романови.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до петка, 29. септембра [2017].

Његово Преосвештенство Епископ моравички господин Антоније, викарни епископ Патријарха Иринеја, Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације, Њ.К.В. Престолонаследник Александар, г-дин Душан Бабац, аутор изложбе и члан Крунског већа.

Његово Преосвештенство Епископ моравички господин Антоније, викарни епископ Патријарха Иринеја, Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације, Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, г-дин Душан Бабац, аутор изложбе и члан Крунског већа.
 
Његово Преосвештенство Епископ моравички господин Антоније, викарни епископ Патријарха Иринеја.
 
Њ.К.В. Престолонаследник Александар
 
 Изложба „Србија и Русија у Великом рату“ у крипти Храма Светог Саве.
 
 Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације.
 
 Г-дин Душан Бабац, аутор изложбе и члан Крунског већа

Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације.
 
Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Њ.Е. г-дин Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације.


 
 
September 25, 2017
 
EXHIBITION
“SERBIA AND RUSSIA IN THE GREAT WAR”
OPENS
 
HRH Crown Prince Alexander and HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia
 
His Royal Highness Crown Prince Alexander officially opened an exhibition of photographs and documents “Serbia and Russia in the Great War” in the crypt of the Saint Sava Temple. The author is Mr. Dušan Babac, a member of the Privy Council, and the exhibition was organized in cooperation with the Temple of St. Sava and the Royal Palace, with the support of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia.

“The history of Serbia and Russia in the Great war is closely linked to the fate of the Karadjordjevic and Romanov families. Both of them led their states and their armies. Tsar Nikolai II was the honorary commander of the 16th Serbian regiment, King Peter I was the honorary commander of the 14th Russian regiment. Russia entered the war because Serbia was attacked. The Russian emperor helped form the Serbian volunteer division in Russia. After the Albanian Golgotha demanded from the allies to evacuate the remaining Serbian troops, at the cost of making a separate peace with Germany. The Russian brigades on the Thessaloniki front liberated Bitola in November 1916. This was the first sign of the ensuing liberation of the occupied homeland. The dynasty of Romanov tragically perished in the world war and the Bolshevik revolution. A quarter of a century later the Karadjordjevic dynasty suffered a similar fate in the times and circumstances when there was no old ally on the world stage. For almost a hundred years dust and oblivion had covered this heroic time of a great alliance. Now that the whole of Europe marks the centennial of the great war, it is the right time to recall these important lessons from our history”, said Crown Prince Alexander in his address.

The opening ceremony of the exhibition was also attended by Her Royal Highness Crown Princess Katherine, His Grace Bishop Antonije of Moravica, vicar bishop to Patriarch Irinej, HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia, members of the advisory bodies of the Crown and representatives of the Diplomatic Corps, as well as by many other distinguished guests from the sphere of culture and art.

The exhibition “Serbia and Russia in the Great War” deals with the topics of the alliance between Serbia and Russia in the First World War and presents a historical overview of the military connections and relations of the two fraternal people, created with the aim of highlighting some less known episodes of the epoch, the faces of its actors at the time of marking the WW1 centennial, the war that the world had not seen before. In 1914, Serbia found its main and natural ally in Russia. Thanks to this, Serbia’s survival was possible, and it repaid both to Russia and other allies. Allied military connections continued in 1915, 1916, and 1917, until the moment when Russia, due to the revolution, stepped out of the camp of allies.

In addition to more than 250 photographs, this exhibition is accompanied by rich documentary material. The item is divided into several parts: the pre-history of the alliance, Russian military assistance to Serbia during World War I, Russian expedition forces on the Thessaloniki front, Serbian volunteer divisions in Russia, Serbian and Yugoslav regiments in Russia during the civil war, the Karadjordjevics and the Romanovs.

The exhibition will be open to visitors until Friday, September 29, 2017.

His Grace Bishop Antonije of Moravica, vicar bishop to Patriarch Irinej, HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia, HRH Crown Prince Alexander, Mr. Dušan Babac, author of the exhibition and a member of the Privy Council.
 
His Grace Bishop Antonije of Moravica, vicar bishop to Patriarch Irinej, HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia, TRH Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine, Mr. Dušan Babac, author of the exhibition and a member of the Privy Council.
 
His Grace Bishop Antonije of Moravica, vicar bishop to Patriarch Irinej.
 
HRH Crown Prince Alexander
 
Exhibition “Serbia and Russia in the Great War” in the crypt of the Saint Sava Temple
 
HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia
 
Mr. Dušan Babac, author of the exhibition and a member of the Privy Council
 
HRH Crown Prince Alexander and HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia.
 
HRH Crown Prince Alexander and HE Mr Alexander Chepurin, ambassador of Russian Federation to Serbia.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Thursday, September 21, 2017

Век чесме докторке Елси / Vek česme doktorke Elsi / "Politika" Sept. 15, 2017

Politika
Аутор: Л. Николићпетак
15.09.2017.

Век чесме докторке Елси

Младеновац данас обележава 100 година од смрти Елси Инглис, предводнице мисије шкотских болничарки у Србији.

Докторка Елси Инглис (Фото архива младеновачког "Дневника")

У Младеновцу читав један век жубори питка вода из спомен-чесме „Црквенац” на којој позлаћеним словима на српском и енглеском језику пише: „1915. за успомену на санитарну мисију шкотских жена у Србији и њеног оснивача Елси Инглис”.

Из луке Саутемптон на крају 1915. године кренула је Мисија шкотских жена са др Елси Инглис на челу, испраћена од енглеске краљице, принцезе Мери, лорда Џорџа и Винстона Черчила.

У Србији, којој је наметнут трећи узастопни рат, др Елси је поред Младеновца организовала пољске болнице у Лазаревцу, Ваљеву и Крагујевцу у којима је радило неколико стотина медицинара из Шкотске, Русије, Америке, Швајцарске, Данске, Холандије и других земаља. Болница у Младеновцу, којом је руководила др Беатриса Мекгрегор и др Хантер, била је у кући Чеде Василића, у којој је са околним шаторима збринуто 400 рањеника са Варовница и Касапског брда где се бранио Београд у Великом рату. Српски војници су посекли хиљаде Угара (отуда име) и избили на Космај одакле су протерали Аустроугаре преко Саве и Дунава.

У славу те победе у хладу столетних храстова и данас блиста белег, споменик на коме пише: „Продор Аустроугарске војске у јесен 1914. заустављен је овде на Космају.” Уклесани су и стихови Ђуре Јакшића: „И само дотле, до тог камена, дрзнеш ли даље, чућеш громове земље слободне”...

У тадашњој младеновачкој болници, у згради која и данас одолева времену, бораве праунучад Чеде Василића. Одатле на корак је војничко гробље и капела – почивалиште изгинулих ратника.

Др Елси је са 16 малих санитарних фордова, које је добила, крстарила до пољских болница и до линија фронтова где су се водиле крваве борбе, пожртвовано пружајући помоћ борцима, рањеницима, тифусарима и становништву. Захвални Младеновчани и борци Моравске дивизије под руководством капетана Боре Поповића, у јеку рата, подигли су спомен-чесму „Црквенац”. Складно здање на чијем врху је српски симбол – шајкача изливена у бетону. „Црквенац” је наш споменик највише помињан у свету, подигнут у вихору Великог рата, када је сваки трећи Србин положио живот за отаџбину, када се деца нису рађала.

Др Инглис је стигла у помоћ и Првој српској добровољачкој дивизији у Русији, одакле је по заповести владе са Крфа, јула 1917. са војском и рањеницима преко Одесе, кренула пут Солунског фронта.

Исцрпљена пожртвованим радом, оболела, доживела је срчани удар и умрла на рукама српских војника 26. новембра 1917. године, а сахрањена у родном Единбургу са шкотским и са српским заставама преко ковчега. Др Елси Инглис је посмртно одликована орденом Белог орла – највишим одликовањем Србије.


http://www.politika.rs/scc/clanak/388847/Vek-cesme-doktorke-Elsi


*****

Politika
Autor: L. Nikolić
15.09.2017.

Vek česme doktorke Elsi

Mladenovac danas obeležava 100 godina od smrti Elsi Inglis, predvodnice misije škotskih bolničarki u Srbiji

Докторка Елси Инглис (Фото архива младеновачког "Дневника")
 
U Mladenovcu čitav jedan vek žubori pitka voda iz spomen-česme „Crkvenac” na kojoj pozlaćenim slovima na srpskom i engleskom jeziku piše: „1915. za uspomenu na sanitarnu misiju škotskih žena u Srbiji i njenog osnivača Elsi Inglis”.

Iz luke Sautempton na kraju 1915. godine krenula je Misija škotskih žena sa dr Elsi Inglis na čelu, ispraćena od engleske kraljice, princeze Meri, lorda Džordža i Vinstona Čerčila.

U Srbiji, kojoj je nametnut treći uzastopni rat, dr Elsi je pored Mladenovca organizovala poljske bolnice u Lazarevcu, Valjevu i Kragujevcu u kojima je radilo nekoliko stotina medicinara iz Škotske, Rusije, Amerike, Švajcarske, Danske, Holandije i drugih zemalja. Bolnica u Mladenovcu, kojom je rukovodila dr Beatrisa Mekgregor i dr Hanter, bila je u kući Čede Vasilića, u kojoj je sa okolnim šatorima zbrinuto 400 ranjenika sa Varovnica i Kasapskog brda gde se branio Beograd u Velikom ratu. Srpski vojnici su posekli hiljade Ugara (otuda ime) i izbili na Kosmaj odakle su proterali Austrougare preko Save i Dunava.

U slavu te pobede u hladu stoletnih hrastova i danas blista beleg, spomenik na kome piše: „Prodor Austrougarske vojske u jesen 1914. zaustavljen je ovde na Kosmaju.” Uklesani su i stihovi Đure Jakšića: „I samo dotle, do tog kamena, drzneš li dalje, čućeš gromove zemlje slobodne”...

U tadašnjoj mladenovačkoj bolnici, u zgradi koja i danas odoleva vremenu, borave praunučad Čede Vasilića. Odatle na korak je vojničko groblje i kapela – počivalište izginulih ratnika.

Dr Elsi je sa 16 malih sanitarnih fordova, koje je dobila, krstarila do poljskih bolnica i do linija frontova gde su se vodile krvave borbe, požrtvovano pružajući pomoć borcima, ranjenicima, tifusarima i stanovništvu. Zahvalni Mladenovčani i borci Moravske divizije pod rukovodstvom kapetana Bore Popovića, u jeku rata, podigli su spomen-česmu „Crkvenac”. Skladno zdanje na čijem vrhu je srpski simbol – šajkača izlivena u betonu. „Crkvenac” je naš spomenik najviše pominjan u svetu, podignut u vihoru Velikog rata, kada je svaki treći Srbin položio život za otadžbinu, kada se deca nisu rađala.

Dr Inglis je stigla u pomoć i Prvoj srpskoj dobrovoljačkoj diviziji u Rusiji, odakle je po zapovesti vlade sa Krfa, jula 1917. sa vojskom i ranjenicima preko Odese, krenula put Solunskog fronta.

Iscrpljena požrtvovanim radom, obolela, doživela je srčani udar i umrla na rukama srpskih vojnika 26. novembra 1917. godine, a sahranjena u rodnom Edinburgu sa škotskim i sa srpskim zastavama preko kovčega. Dr Elsi Inglis je posmrtno odlikovana ordenom Belog orla – najvišim odlikovanjem Srbije.


http://www.politika.rs/sr/clanak/388847/Vek-cesme-doktorke-Elsi


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Свечано отварање изложбе "Србија и Русија у Великом рату", понедељак 25. септембар 2017. / EXHIBIT: "Serbia and Russia in the Great War" - Opens Monday, September 25, 2017 in Belgrade.

Свечано отварање изложбе "Србија и Русија у Великом рату", понедељак 25. септембар 2017. / EXHIBIT: "Serbia and Russia in the Great War" - Opens Monday, September 25, 2017 in Belgrade.
 
 
"Свечано отварање изложбе "Србија и Русија у Великом рату", понедељак 25. септембар, крипта Храма Светог Саве, почетак у 19 часова. Једна лепа и важна тема која је 100 година била гурнута у најдубље дубине заборава на обема странама јер говори о великом савезништву Краљевине Србије и царске Русије."
 
Dusan Babac
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Monday, September 18, 2017

Serbian First and Second Army breaks through on the Salonika Front in September 1918, leading to the Allied Victory in WWI / На 17. септембар 1918. године, после тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт.

 
 
Serbian First and Second Army breaks through on the Salonika Front in September 1918, leading to the Allied Victory in WWI / На 17. септембар 1918. године, после тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт.

From
Meet the Serbs
on Facebook
 
"On September 17 in 1918, after a three-day offensive, the First and Second Serbian Army broke the Salonika front. That moment was decisive for the collapse of the Central Powers in the #FirstWorldWar. Shortly thereafter, after only a month and a half, the Austro-Hungarian Empire capitulated, and so did Germany. Serbian forces broke the Bulgarian army and forced Bulgaria to lay down arms on September 30, 1918. Serbian armies were advancing so quickly that the French Command had to ask the Serbian Supreme Command to slow down the progression, as the French cavalry was unable to keep pace with the Serbian infantry. After the breakthrough of the Salonika front, the Serbian army liberated #Serbia, and all the countries that were later incorporated into the new joint state - the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes."
 
*****
 
"На 17. септембар 1918. године, после тродневне офанзиве, Прва и Друга армија српске војске пробиле су Солунски фронт. Тај моменат био је одлучујући за слом Централних сила у Првом светском рату. Убрзо затим, после само месец и по дана, капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Немачка. Српске снаге пресекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. Српске армије су толико брзо напредовале да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француска коњица није успевала да држи корак са српском пешадијом. Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца."
 
Meet the Serbs on Facebook
September 17, 2017

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, September 10, 2017

Амерички милионер који је током Првог светског рата спашавао српску сирочад / [Џон Фротингем] / "Sloboda" August 10, 2017

Sloboda
Пише: Сања Бајић
August 10, 2017

Амерички милионер који је током Првог светског рата спашавао српску сирочад

Било је то време у потпуности другачије од овог данашњег, иако је само годину дана раније било све исто као и сада: мирно, са неколико облака који су се надвијали над Европом као бауци рата, патње, страдања и људске катаклизме. А сви знамо ко највише пати када се помрачи човеков ум и он утоне у олују крви. Највише пате деца.

Џон Фротингем

Тако је било и у Краљевини Србији, почетком Првог светског рата, када је сва непријатељска силесија здружено заграктала на нашу отаџбину, у жељи да је уништи, сејући пустош и смрт. Уплакану децу војска је налазила поред мртвих родитеља, по путевима, по спаљеним селима, варошицама, варошима и градовима, и доводила је у Младеновац где се налазила команда.

Куд ће, и шта ће са том ратном сирочади, било је велико питање, све док у град није дошла жена у америчкој униформи са шајкачом на глави.

Даринка Грујић, како се звала ова наша заборављена хероина, Американка српског порекла, неколико месеци раније организовала је у Њујорку добротворну забаву која је имала за циљ да прикупи нешто новца како би се помогло Србији која пати и страда.

Њу је одлучио да походи и индустријалац Џон Фротингем, који се још од раније интересовао за наш народ и који јој је, на њено велико изненађење, дао чек на 10.000 долара, што је тада била велика сума, за слање болнице. Предложио јој је да оде у Србију и да види где је највише помоћ потребна, а он ће се побринути за све остало.

Када је стигла у Солун, нашла се очи у очи са нашом чувеном бирократијом: морала је да подмићује српске службенике да би болница кренула ка Србији. А заједно са њом, кренула је и Даринка, и добро је да је кренула јер је на лицу места могла да се увери ко су они којима је помоћ најпотребнија: најмлађи.

Чим је то схватила, вратила се у САД, поднела извештај Џону Фротингему, донела одликовање које му је послао краљ и предложила да се оснује дом ратне сирочади. Овај је то одушевљено прихватио, одрешио кесу до краја, укључио у причу и друге америчке индустријалце као што је био њујоршки трговац текстилом, Кларк, а Грујићева је крајем августа 1915. поново кренула пут Солуна, сада као управница “Дома ратне сирочади Џона Фротингема”, пише “Политикин Забавник”.

У Младеновцу је покупила децу, као што смо написали на почетку, и кренула пут Скопља возом, који су Бугари напали у току ноћи, али срећом нико није страдао. После много перипетија и великих опасности, преко повратка за Митровицу па за Битољ и Ђевђелију, деца, сада обучена у униформе америчких младих извиђача али са српским шајкачама, стигли су у Солун. Бесна на бездушне чиновнике које је болела брига и за децу и за све остало, проваљује у стан нашег конзула и у њега смешта децу. Конзул јој касније на томе честита.

Разапињу шаторе које је донела из САД, данима не спава, ножевима јој скидају ципеле са отеклих ногу. Српски војници јој говоре: “Ти, па Бог!”. Ускоро крећу пут Пиреја бродом, јер Немци почињу да бомбардују град. Атинска лука их дочекује на величанствен начин, а њени извештаји Џону Фротингему излазе у америчкој штампи.

Када је он обавештава да је почео са организацијом “Савезничког базара” где ће све земље које ратују против Централних сила представити своје рукотворине, она пакује седморо српске дечице на брод, у нашој народној ношњи, и води их за Њујорк. Америка у сузама дочекује нашу малу делегацију. Почињу да је зову Мама Грујић, а Фротингем, ваљда да не би своје име истицао, мења назив дома у “Српско-американски дечји дом” и натраг за Даринком шаље и товар хране и седам вагона одеће.

По повратку у Грчку, одмах се укрцавају за Француску, али то сазнају тек на броду; тајна је чувана због шпијуна и могућег напада немачких подморница. Капетан пушта веселу децу да вршљају по броду. Средином децембра 1916. године стижу у Тулон, који се цео целцијати окупио у луци да би дочекао “децу мученике”, како их је звала француска штампа. Мама Грујић у потрази за смештајем налеће у Ници истог дана на “Хотел Алхамбру”, који је деловао празно.

– Све је спремно за дочек деце – рекао јој је власник хотела.

– Како за дочек, откуд сте знали да долазимо?! – била је збуњена Грујићева, али је овај потом обавештава да је јуче сазнао да стижу и да је одмах дао да се хотел испразни.

Децу аутомобилима пребацују у ово монденско летовалиште, а они који нису могли да стану у хотел под своје окриље узима крем друштва Азурне обале. Сви скупа славе Светог Саву, а процесији током прославе Врбица – за коју су деци одела послали дародавци из Париза – прикључује се дословно цео град.

Када су САД ушле у рат априла 1917. године, Грујићева шаље телеграм подршке председнику Вудроу Вилсону, у име деце. Овај јој одговара истог дана. Чак је и он био упознат са радом дома, чак се он бринуо о српској сирочади!

Потом Џон Фротингем стиже у Европу, али ништа што је до тог тренутка урадио није било довољно нашим чиновничићима који се изгледа никада не мењају и кроз сва времена остају исти: један од њих је у Француској Фротингему одбио да изда визу за Солун. Грујићева је морала да прети Николом Пашићем, да би се овај смиловао.

Нису се муке Фротингемове ту завршиле, па је тако једном морао да упише да је отац 230 деце. Ипак, он није одустајао и није због неколико тиквана мењао мишљење о целој нацији. На Солунском фронту је чак саградио и тениски терен за разоноду војника, али су га Аустријанци преорали гранатама.

После пробоја Солунског фронта кретао се заједно са српском војском, организовао прихват рањеника, помагао где год је видео да је помоћ потребна. Ништа за њега није било довољно: када је сазнао да су Бугари из занатске школе у Нишу однели машине за шивење, одмах је купио нове. Војвода Живојин Мишић га због свега одликује Карађорђевом звездом.

Коначно, време је дошло и да се српска деца из Француске опросте од своје друге домовине која их је тако брижно примила, и да крену пут отаџбине. Преко Дубровника, заједно са легендарном Мамом Грујић стигли су у престоницу па потом у Сремску Каменицу где су се сместили у дворац мађарског грофа Карачоњија.

Његовом опроштају од Србије присуствовао је и престолонаследник Александар који га је том приликом одликовао Орденом белог орла са мачевима и именовао почасним пуковником. Никада није престао да се дописује са децом чије је животе спасио, чак им је финансирао и школовање. На крају се и оженио Српкињом, Јеленом Лозанић, ћерком хемичара Симе Лозанића. На медени месец дошао је ни мање ни више него у Србију, у дом!

[...]


Комплетан чланак у штампаној Слободи

http://www.snd-us.com/sloboda-online/1900-americki-milioner-koji-je-tokom-prvog-svetskog-rata-spasavao-srpsku-sirocad.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****