Tuesday, October 24, 2017

CALLING ON DESCENDANTS OF WWI SERBIAN VOLUNTEERS FROM AMERICA TO MARK 100TH ANNIVERSARY OF DEPARTURE FOR THE SALONIKA FRONT / CHICAGO, IL NOVEMBER 11, 2017!

Serbian Volunteers in WWI
Author of Drawing unknown at this time.

CALLING ON DESCENDANTS OF WWI SERBIAN VOLUNTEERS FROM AMERICA TO MARK THE 100TH ANNIVERSARY OF THE DEPARTURE OF U.S. SERB VOLUNTEERS
FOR THE SALONIKA FRONT!

Consulate General of the Republic of Serbia
CHICAGO, IL
Saturday November 11, 2017!
 
From Mr. Dan Ciric of the
Serbian National Defense Council of America:

"Descendants of the volunteers? Serbian National Defense Council of America and the Consulate General of Serbia will host a programme dedicated to Serbian volunteers from the USA in WW1. There will be a showcase of the Serbian efforts, photos, and a movie about Milunka Savic, a Serbian war heroine who fought in the Balkan Wars and in World War I, and who may be the most-decorated female combatant in the entire history of warfare!
 
 Special tribute to the present descendants of the Volunteers!
 
 
Please call or e-mail SND or the Consulate General of Serbia in Chicago to participate as soon as possible!"
 
E-Mail for Serbian National Defense:
 
 
E-Mail for the Consulate General
of the Republic of Serbia in Chicago:
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
 

Tuesday, October 17, 2017

У част и славу хероја, Српска заједница у Македонији поводом обележавања 105. годипњице Кумановске битке организује комеморативни скуп на Споменкостурници на брду Зебрњак 22. 10. 2017 у 11 сати.

  

"У част и славу хероја,
Српска заједница у Македонији поводом обележавања 105. годипњице Кумановске битке организује комеморативни скуп на Споменкостурници на брду Зебрњак 22. 10. 2017 у 11 сати.
 
"Програм комеморативне манифестације се реализује у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Македонији, Министарством рада и социјалне заштите Републике Србије, Српским културним центром – Скопље и другим српским организацијама, а финансијски је подржан од стране Министарства културе Републуке Македоније и Министарства спољашњих послова Републике Србије, Управе за сарадњу са дијаспорим и Србима у региону.
 
"Очекујемо Вас, да заједно обележимо овај значајан датум наше националне историје."
 


"Srpska Zajednica U Makedoniji"
na Facebook
October 17, 2017
 
 
*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Sunday, October 8, 2017

На 5. октобар 1915. године „Група армија Макензен” коју су чиниле 11. немачка и 3 аустругарска армија, отпочеле су напад на Србију. Главни удар концентрисан је на Београд.

 
 
Преузето из књиге:
 
"Српска војска-Оружје наших победа 1914-1918."
 
"...Већ 5. октобра 1915. године, уз помоћ авиона, артиљерија је почела са коректурним гађањем које је трајало до пред мрак. Магловито јутро 6. октобра није дозволило артиљеријску припрему. А онда, око 14 часова, настао је пакао. Преко 400 артиљеријских оруђа, рачунајући и оне на мониторима, отпочело је паљбу. Ураган од челика спустио се на престоницу. За само неколико часова одбрани Београда уништени су сви рефлектори и половина артиљерије. Све телефонске линије биле су покидане. Руска обалска батерија, постављена на Калемегдану, збрисана је поготком зрна од 305 мм, као и српска батерија на Великом Врачару.
 
Ватра која је претворила град у рушевине трајала је непрекидно, да би после 24 часа достигла највећу жестину на местима планираним за прелаз, а затим се поново пренела у позадину српских положаја. Ово је означило почетак десанта. На стотине понтона кренуло је преко Дунава и Саве. Али браниоци су били на својим местима.
 
Трупе одбране Београда, под командом генерала Михајла Живковића, чиниле су: 10. кадровски пук, 7. пук II позива, 7 , 11. и 15. пук III позива, Сремски добровољачки одред, одред београдских жандарма и два ескадрона коњице. Укупно око 16.000 људи са свега 75 разних артиљеријских оруђа.
 
Развиле су се страховите борбе на Ади Циганлији, ушћу и Дунавском кеју. Припадници тадашње највеће светске војне силе – Немци, били су нов непријатељ за Србе, који су једва чекали да се са њима окушају у борби. Дисциплиновани, у тамнозеленим (Feld-Grau) униформама и архаичним шлемовима са шиљком на врху, ипак, на српске војнике нису остављали утисак. По старом српском обичају, потцењивање непријатеља се подразумевало.
 
Малобројни браниоци престонице борили су се као лавови, наневши непријатељу велике губитке. Зауставивши непријатеља на обалама, нису имали снаге да га одбаце назад. Трудили су се да одржавају што тешњи контакт са нападачима, како би избегли убиствену артиљеријску ватру. Међутим, на сцену су ступали монитори, који су својим тешким топовима разорили читаве улице на Дорћолу. Са друге стране, у шипражју Аде Циганлије водила се огорчена борба 1. батаљона 7. пука II позива, против немачких трупа, у којој је учествовала и српска импровизована речна флотила. Флотилу су чинили руски и британски торпедни чамци, оклопљени патролни брод „Тимок” са револверским топом (вероватно система Хочкис), оклопљени моторни чамци „Јадар”, „Победа” и „Свети Ђорђе” наоружани митраљезима. У састав флотиле укључено је и преко стотину месних средстава (рибарски чамци, дереглије и шлепови), од којих су нека мање или више адаптирана. Тако је оклопљен један шлеп а на његовом кориту начињени отвори-пушкарнице. У унутрашњост шлепа постављене су скеле са којих су војници гађали. Флотила је за оно кратко време, колико је била оперативно способна, учинила низ херојских задатака, одржавајући везу са трупама на Ади Цинганлији и дејствовања по непријатељу у бок и леђа, по киши од зрна и граната.
 
Врховна команда, трупама одбране Београда упућује 7. октобра Тимочку дивизију II позива. Услед хитности, њен 14. пук пребациван је железницом до Београда и истог дана два батаљона су већ стигла на Дунавски кеј. Нешто више од сат времена пре пристизања овог појачања, мајор Драгутин Гавриловић окупио је око себе на Дунавском кеју своје преостале војнике II батаљона 10. кадровског пука, делове жандармеријских чета и Сремског одреда. Издао им је ону чувену наредбу, која је била огледало српског борца из тог, давно прошлог, романтичног времена, које су обележавали људи другачијег кова него данас:
 
„Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
 
Војници!... Јунаци... Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине ...
 
Ви немате више да се бринете за своје животе који више не постоје... Зато напред у славу! ...
За краља и отаџбину... Живео краљ!... Живео Београд!...”
 
 
 
 

Оружје наших победа 1914-1918
 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Friday, October 6, 2017

Деда Ђорђе и са девет деценија и даље чува Зејтинлик / Deda Đorđe i sa devet decenija i dalje čuva Zejtinlik / "Politika" [Tanjug] Sept. 30, 2017

Politika
[Tanjug]
September 30, 2017


Деда Ђорђе и са девет деценија и даље чува Зејтинлик

На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, говори податке стари чувар, деда Ђорђе Михајловић.

 
CОЛУН - Војничко гробље Зејтинлик у Солуну годишње посети око 350 хиљада посетилаца од којих је највећи број из Србије и то је зато што је сећање на хероје Првог светског рата постало део традиције српског народa.
 
Овако, деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић говори за Танјуг нескривајући понос, чињеницом да је и он постао део историје како Србије, тако и Грчке у којој је и рођен.

„Српско гробље има највише посетилаца”, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници.

Док, каже, у српској војсци, били су напомиње, „наши” људи.

„Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза, више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира...„, објашњава овај времешни старац.

Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина...

Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.

На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Првог рата.

Чика Ђорђе, чувар српског гробља у Солуну (Фото Никола Тркља)

„Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака”, објашњава „ученик”.

Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик „живи” и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.

На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке, стари чувар, деда Ђорђе.

Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже, није због болести месецима ни ракију окусио.

И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају „јавни час сећања”, да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.

„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима”, поносно истиче деда Ђорђе.

Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља, деда Ђорђе, савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.

„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!”, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.

И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.

Сећа се времена када је почео дужност 1960.године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји 1,5 милиона.

Гробље је, објашњава , било на периферији, а данас су га окружиле нове грађевине, и сада је гробље практично, каже, у центру.

Јавни час сећања слушали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије као и представници различитих делегација из наше и других земаља. (Танјуг)


http://www.politika.rs/scc/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik


*****

Politika
[Tanjug]
September 20, 2017

Deda Đorđe i sa devet decenija i dalje čuva Zejtinlik

Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, govori podatke stari čuvar, deda Đorđe Mihajlović.

Деда Ђорђе Михајловић, деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну (Фото Танјуг)

SOLUN - Vojničko groblje Zejtinlik u Solunu godišnje poseti oko 350 hiljada posetilaca od kojih je najveći broj iz Srbije i to je zato što je sećanje na heroje Prvog svetskog rata postalo deo tradicije srpskog naroda.

Ovako, devedesetogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, deda Đorđe Mihajlović govori za Tanjug neskrivajući ponos, činjenicom da je i on postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke u kojoj je i rođen.

„Srpsko groblje ima najviše posetilaca”, ponosno ističe deda Đorđe i objašnjava da je to između ostalog jer su se u drugim vojskama borili i stranci ali i plaćenici.

Dok, kaže, u srpskoj vojsci, bili su napominje, „naši” ljudi.

„Slabo dolaze Francuzi i Englezi, za ceo mesec, možda jedan čovek. Zato, jer je od 8.000 Francuza, više od četiri hiljade bilo iz Senegala, Maroka, Tunisa, Alžira...„, objašnjava ovaj vremešni starac.

Sećanje ne vara deda Đorđa, nabraja odakle je došao i građevinski materijal za delove groblja Zejtinlik, venčac, kaže iz Vladičinog Hana, cement iz Beočina...

Tu je da pomogne oko teških zadataka i Predrag Nedeljković, novi čuvar, zamenik deda Đorđa u najtežim poslovima.

Na Zejtinliku je već četiri godine, a reči poštovanja ne krije prema starcu koji je ceo život proveo okružen neispričanim životnim pričama palih junaka Prvog rata.

Чика Ђорђе, чувар српског гробља у Солуну (Фото Никола Тркља)

„Njegove životne koordinate su ovde. Njegovi preci su ovde. A ja, ja sa njim provodim dan, od jutra do mraka”, objašnjava „učenik”.

Kaže, na 12.000 kvadrata pod njegovom i deda Đorđevom stražom, Zejtinlik „živi” i kada nisu godišnjice i komemoracije, jer je 350.000 poštovalaca prošlo samo prošle godine.

Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, dodaje podatke, stari čuvar, deda Đorđe.

Izvinjava se starac, kaže, grlo ga boli, puno je danas pričao. Uz osmeh kaže, nije zbog bolesti mesecima ni rakiju okusio.

I dodaje, opominjući mlade srednjoškolce koji slušaju „javni čas sećanja”, da se svaki treći od četiri i po miliona naših ratnika nije vratio u domovinu nakon Prvog rata. Poredi to sa drugim vojskama, čija su stradanja, objašnjava, jednako tragična, ali ipak ističe, da su Srbi podneli najveću žrtvu.

„Treba svi da kažu zato, sto puta hvala Srbima”, ponosno ističe deda Đorđe.

Iako vidno umoran, kaže, pričao je danas mnogo i dočekao brojne delegacije mnogih zemalja, deda Đorđe, savršeno recituje, bez ijedne greške, stihove Vojislava Ilića Mlađeg ispisane na Mauzoleju na Zejtinliku.

„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba!”, zagledan u daljinu, u potpunoj tišini Zejtinlika, deda Đorđe ponosno recituje stihove, a negde u pozadini vojni orkestar odaje počast palim herojima Prvog svetskog rata.

I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa, sve ove brojke zna deda Đorđe napamet.

Seća se vremena kada je počeo dužnost 1960.godine, Solun je, kaže, imao 160.000 ljudi, a danas broji 1,5 miliona.

Groblje je, objašnjava , bilo na periferiji, a danas su ga okružile nove građevine, i sada je groblje praktično, kaže, u centru.

Javni čas sećanja slušali su danas na Zejtinliku brojni učenici, srednjoškolci, kadeti iz Srbije kao i predstavnici različitih delegacija iz naše i drugih zemalja. (Tanjug)


http://www.politika.rs/sr/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Monday, October 2, 2017

Гробови српских ратника на Кајмакчалану зарасли у коров / Grobovi srpskih ratnika na Kajmakčalanu zarasli u korov / "Politika" Sept. 28, 2017

Politika
Аутор: Љ. Митић
четвртак, 28.09.2017

Гробови српских ратника на Кајмакчалану зарасли у коров.

Чишћење гробља у селу Скочивир (Фото Удружења „Коста Пећанац”)

Прокупље – Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.

– Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени – започиње причу Копривица, који је и сам потомак славних предака. У прилог тој чињеници наглашава да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. – Након сто година, запалио сам свећу и одржао помен свом претку који је живот изгубио као поднаредник 2. пешадијског пука „Књаз Михајло”. Пронашао сам и гроб још једног земљака, извесног Вукојице Аздејковића из села Ђуревац код Прокупља. Иначе, у атару села Скочивир сахрањено је око 500 српских ратника, а ми смо покушали да оронуле и пропале споменике наших предака бар мало доведемо у ред – додаје Копривица.

Он истиче да су чистили запуштена српска гробља и у атару села Трново, Добровени, Живојно и др. Очишћено је на десетине локација, али то је тек један део гробаља на којима почивају кости јунака који су годинама заборављени од свих и где је у борбама са Бугарима настрадало више од 5.000 наших бораца. Копривица додаје и да је крајње време да се спроведе једна организована акција на Кајмакчалану, где ће се пописати сва гробља, пронаћи сваки споменик и сада запуштене локације довести у ред и тако се бар мало одужити нашим славним прецима. Војници који су се овде борили и изгинули били су из свих крајева Србије.

Иначе, у пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмакчалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине.

Учесници ове хумане акције обишли су на Грунишком вису и споменик подигнут у част Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Кажу да је још пуно таквих споменика и белега најхрабријим српским јунацима сакривено по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.




http://www.politika.rs/scc/clanak/389732/Grobovi-sccpskih-ratnika-na-Kajmakcalanu-zarasli-u-korov

*****

Politika
Autor: Lj. Mitić
četvrtak, 28.09.2017


Grobovi srpskih ratnika na Kajmakčalanu zarasli u korov.

Чишћење гробља у селу Скочивир (Фото Удружења „Коста Пећанац”)

Prokuplje – Članovi kuršumlijskog udruženja „Kosta Pećanac” koje se bavi negovanjem i očuvanjem srpske tradicije i srodno udruženje „Kajmakčalan” iz Beograda boravili su nedelju dana u Makedoniji, gde su na 2.521 metar nadmorske visine, na Kajmakčalanu, čistili i sređivali zapuštena srpska groblja poginulih vojnika u Prvom svetskom ratu. Iako nema zvaničnih podataka koliko tačno ima grobalja, Mile Koprivica, predsednik kuršumlijskog udruženja i jedan od inicijatora akcije, tvrdi da su srpska groblja na Kajmakčalanu rasuta na preko 90 lokacija, a da se na ovom prostoru još uvek mogu pronaći neotkriveni grobovi zarasli u trnje i korov.

– Grobovi su zarasli u travu, često su prekriveni šibljem, a neretko su i potpuno urušeni – započinje priču Koprivica, koji je i sam potomak slavnih predaka. U prilog toj činjenici naglašava da je na najvećem groblju nastradalih Srba u selu Skočivir pronašao pretka Todora R. Koprivicu poreklom iz sela Vukojevac u kuršumlijskoj opštini. – Nakon sto godina, zapalio sam sveću i održao pomen svom pretku koji je život izgubio kao podnarednik 2. pešadijskog puka „Knjaz Mihajlo”. Pronašao sam i grob još jednog zemljaka, izvesnog Vukojice Azdejkovića iz sela Đurevac kod Prokuplja. Inače, u ataru sela Skočivir sahranjeno je oko 500 srpskih ratnika, a mi smo pokušali da oronule i propale spomenike naših predaka bar malo dovedemo u red – dodaje Koprivica.

On ističe da su čistili zapuštena srpska groblja i u ataru sela Trnovo, Dobroveni, Živojno i dr. Očišćeno je na desetine lokacija, ali to je tek jedan deo grobalja na kojima počivaju kosti junaka koji su godinama zaboravljeni od svih i gde je u borbama sa Bugarima nastradalo više od 5.000 naših boraca. Koprivica dodaje i da je krajnje vreme da se sprovede jedna organizovana akcija na Kajmakčalanu, gde će se popisati sva groblja, pronaći svaki spomenik i sada zapuštene lokacije dovesti u red i tako se bar malo odužiti našim slavnim precima. Vojnici koji su se ovde borili i izginuli bili su iz svih krajeva Srbije.

Inače, u probijanju Solunskog fronta, jednu od najkrvavijih, najpresudnijih i najslavnijih bitaka, u jesen 1916. godine, srpska vojska vodila je na Kajmakčalanu, u današnjoj Makedoniji, gde je za 19 dana, boreći se prsa u prsa, za slobodu otadžbine palo na hiljade srpskih junaka. Svi oni sahranjivani su dok su borbe još trajale, odmah uz liniju fronta: na improvizovanim grobljima, u portama crkava i po vrletima ove planine.

Učesnici ove humane akcije obišli su na Gruniškom visu i spomenik podignut u čast Vojinu Popoviću, legendarnom vojvodi Vuku, pukovniku srpske vojske koji je na Kajmakčalanu stradao u hrabrom i samoubilačkom jurišu na bunker bugarske vojske. Kažu da je još puno takvih spomenika i belega najhrabrijim srpskim junacima sakriveno po jarugama, šumama i vrletima Kajmakčalana.


http://www.politika.rs/sr/clanak/389732/Grobovi-srpskih-ratnika-na-Kajmakcalanu-zarasli-u-korov


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****