Monday, November 13, 2017

Холандија памти српске жртве / Holandija pamti srpske žrtve / "Politika" Nov. 5, 2017

Politika
Аутор: Димитрије Буквић
недеља, 05.11.2017.

Холандија памти српске жртвe

Публикација која чува сећање на страдања српских војника из Првог светског рата на холандском тлу представљена је у Музеју српске дипломатије.

Фебруар 1919: помоћна болница за српске војнике у Ротердаму
(Фото Х. А. ван Оудгарден)

Уочи 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату – и то у години када се обележава век од успостављања дипломатских односа Србије и Холандије, у Музеју српске дипломатије је представљена публикација „Српски војници из Првог светског рата преминули у Холандији”. Аутори ове брошуре су једна Српкиња – филолог Татјана Вендриг – и двојица Холанђана – Татјанин супруг Фабијан Вендриг, политиколог, као и Џон Стинен, саветник у холандској влади. Они су на педесетак страница представили историјске чињенице о томе како је Холандија после рата прихватила многе ратне заробљенике како би им, у сарадњи са савезничким државама, омогућила репатријацију. Међу њима је било и око 5.000 Срба, од којих се 91 није вратио у отаџбину, већ су преминули у Холандији.

Ова брошура, како је истакнуто, представља још једно сведочанство о пријатељству српског и холандског народа, чији је најчувенији симбол доктор Аријус ван Тинховен, који је у Првом светском рату помагао рањенима и болеснима у Србији и оставио записе о страдањима наше земље. На његове заслуге је подсетио и министар спољних послова Ивица Дачић, који је истакао да је за Србију, која памти, важно да се Холандија сећа српских жртава у Првом светском рату и не препушта их забораву ни после сто година. Он је указао да је у Првом светском рату управо са Запада долазио највећи број медицинских мисија и појединаца који су несебично помагали српском народу.

„То су били људи из интелектуалне елите и авангарде својих земаља – жене лекари, форензичари, добровољци који су ишли на прву борбену линију заједно са Србима”, истакао је Дачић.

А крајем рата, на другој страни Европе, у Ван Тинховеновој отаџбини Холандији одлучено је да та земља прими ратне заробљенике по окончању сукоба, подсетио је холандски амбасадор у Београду Хенк ван ден Дул.

„Моја земља је у рату остала неутрална, што је омогућило једном броју Срба да у њој нађу уточиште. Нису сви имали срећу да се врате кући и ова брошура нам приказује слику о тим људима. Она говори о односима Србије и Холандије и нашој заједничкој прошлости, а срећан сам да се ти односи настављају”, истакао је амбасадор.

У публикацији се налазе писма које су српски заробљеници слали породицама, одломци из њихових дневника, фотографије... Ту је и списак личних података за сваког од 91 преминулог српског војника. Међу њима је било и оних који су у току рата успевали да побегну из логора и докопају се неутралне холандске територије, где су умирали јер им је здравље већ било начето услед лоших услова у заточеништву. Међутим, највише их је преминуло после рата, од новембра 1918. до фебруара 1919, кад је Холандија отворила границе за дотадашње заточенике. Сећање на њих у тој земљи чува споменик на гробљу у месту Гардерен, с именима 64 преминула српска ратника, који је према речима Фабијана Вендрига подстакао истраживање.

„Када сам 2012. открио споменик у Гардерену био сам изненађен да такво обележје постоји у Холандији. Хтео сам да сазнам више о томе и контактирао сам са српском дијаспором и амбасадом. Тадашњи конзул Марко Бркић нам је помогао да приступимо архивама Холандије и Србије”, рекао је он.

О труду троје аутора сведочи и то што су у истраживању пронашли 11 потомака преминулих војника с којима су ступили у контакт, од којих су неки присуствовали презентацији. Догађај су својим присуством увеличали и др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, као и представници дипломатског кора, као и проф. др Јелица Новаковић Лопушина, координатор Удружења „Аријус ван Тинхофен”.


http://www.politika.rs/scc/clanak/392054/Holandija-pamti-sccpske-zrtve


*****

Politika
Autor: Dimitrije Bukvić
nedelja, 05.11.2017.

Holandija pamti srpske žrtve

Publikacija koja čuva sećanje na stradanja srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata na holandskom tlu predstavljena je u Muzeju srpske diplomatije.

Фебруар 1919: помоћна болница за српске војнике у Ротердаму
(Фото Х. А. ван Оудгарден)

Uoči 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i to u godini kada se obeležava vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Holandije, u Muzeju srpske diplomatije je predstavljena publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”. Autori ove brošure su jedna Srpkinja – filolog Tatjana Vendrig – i dvojica Holanđana – Tatjanin suprug Fabijan Vendrig, politikolog, kao i Džon Stinen, savetnik u holandskoj vladi. Oni su na pedesetak stranica predstavili istorijske činjenice o tome kako je Holandija posle rata prihvatila mnoge ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji.

Ova brošura, kako je istaknuto, predstavlja još jedno svedočanstvo o prijateljstvu srpskog i holandskog naroda, čiji je najčuveniji simbol doktor Arijus van Tinhoven, koji je u Prvom svetskom ratu pomagao ranjenima i bolesnima u Srbiji i ostavio zapise o stradanjima naše zemlje. Na njegove zasluge je podsetio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je istakao da je za Srbiju, koja pamti, važno da se Holandija seća srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu i ne prepušta ih zaboravu ni posle sto godina. On je ukazao da je u Prvom svetskom ratu upravo sa Zapada dolazio najveći broj medicinskih misija i pojedinaca koji su nesebično pomagali srpskom narodu.

„To su bili ljudi iz intelektualne elite i avangarde svojih zemalja – žene lekari, forenzičari, dobrovoljci koji su išli na prvu borbenu liniju zajedno sa Srbima”, istakao je Dačić.

A krajem rata, na drugoj strani Evrope, u Van Tinhovenovoj otadžbini Holandiji odlučeno je da ta zemlja primi ratne zarobljenike po okončanju sukoba, podsetio je holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dul.

„Moja zemlja je u ratu ostala neutralna, što je omogućilo jednom broju Srba da u njoj nađu utočište. Nisu svi imali sreću da se vrate kući i ova brošura nam prikazuje sliku o tim ljudima. Ona govori o odnosima Srbije i Holandije i našoj zajedničkoj prošlosti, a srećan sam da se ti odnosi nastavljaju”, istakao je ambasador.

U publikaciji se nalaze pisma koje su srpski zarobljenici slali porodicama, odlomci iz njihovih dnevnika, fotografije... Tu je i spisak ličnih podataka za svakog od 91 preminulog srpskog vojnika. Među njima je bilo i onih koji su u toku rata uspevali da pobegnu iz logora i dokopaju se neutralne holandske teritorije, gde su umirali jer im je zdravlje već bilo načeto usled loših uslova u zatočeništvu. Međutim, najviše ih je preminulo posle rata, od novembra 1918. do februara 1919, kad je Holandija otvorila granice za dotadašnje zatočenike. Sećanje na njih u toj zemlji čuva spomenik na groblju u mestu Garderen, s imenima 64 preminula srpska ratnika, koji je prema rečima Fabijana Vendriga podstakao istraživanje.

„Kada sam 2012. otkrio spomenik u Garderenu bio sam iznenađen da takvo obeležje postoji u Holandiji. Hteo sam da saznam više o tome i kontaktirao sam sa srpskom dijasporom i ambasadom. Tadašnji konzul Marko Brkić nam je pomogao da pristupimo arhivama Holandije i Srbije”, rekao je on.

O trudu troje autora svedoči i to što su u istraživanju pronašli 11 potomaka preminulih vojnika s kojima su stupili u kontakt, od kojih su neki prisustvovali prezentaciji. Događaj su svojim prisustvom uveličali i dr Ivana Lučić, potomak vojvode Stepe Stepanovića, kao i predstavnici diplomatskog kora, kao i prof. dr Jelica Novaković Lopušina, koordinator Udruženja „Arijus van Tinhofen”.


http://www.politika.rs/sr/clanak/392054/Holandija-pamti-srpske-zrtve


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


Monday, November 6, 2017

FILM PROJECT highlighting Serbian Immigrants in North America SEEKING PERSONAL STORIES OF SERBIAN VOLUNTEERS IN WORLD WAR ONE!

Serbian Volunteers from America in WWI
 
SPECIAL MESSAGE FROM
Merritt Mirjana Pavichevich
 
FILM PROJECT highlighting
Serbian Immigrants in North America
SEEKING PERSONAL STORIES
OF SERBIAN VOLUNTEERS IN WORLD WAR ONE!

"Do any of my fellow Serbian Americans have family members (or know of anyone who does) who returned to Serbia as WWI volunteers? I have become involved in a film project dealing with Serbian Immigration in North America. I would appreciate any leads. SNF and other publications may have existing archives, but I would appreciate any tips or contacts. My Deda Dusan's father and uncles came to St. Louis before WWI to try to buy a ranch and make a go of it, but when they heard that king and country needed them, they dropped that dream and went back to Yugoslavia never to return, and dashed were our hopes of being the Cartwright family of Bonanza, or the Ewings of Dallas...ha ha.

"If anyone has a story, particularly of Chicago dobrovoljci, please message me or email me ASAP at mirjanamerritt@gmail.com.
 
 Thank you in advance!"
 
Merritt Mirjana Pavichevich
October 2017
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Thursday, November 2, 2017

VICTORIOUS SERBIAN ARMY LIBERATES BELGRADE, THEN SERBIA, JUST BEFORE WORLD WAR ONE ENDS IN VICTORY FOR THE ALLIES! November 1918


Aleksandra's Note: The history of Serbia's capital, Belgrade ("The White City"), is a remarkable one. What this one city, situated in one of the most volatile places in all the world, the Balkans, has been put through, what it has endured, what it has sacrificed, how it has flourished, and how it has survived through the centuries instead of being relegated to the wind, dust, and fog of history with only the skeletons of monuments left to prove that it once existed on this planet Earth, is a testament to the perseverance and inner strength of its God-fearing people, its culture, and its traditions.

After the great victories of the Serbians over the Austro-Hungarian Empire in 1914, the first year of WWI, the second year, 1915, would bring catastrophic disease and illness to the Christian Serbs, followed by months of relative peace and tranquility. That is, until the first week of October in 1915. It was then that the combined forces of Austria-Hungary and Germany assaulted Belgrade with a vengeance, and this time the Serbs were not to be victorious. Instead of committing mass suicide by staying and defending their "home", where they were now most vulnerable, they would retreat to come back to fight another day. This great retreat of the Serbians, both the military and civilians, beginning in the last weeks of 1915 and thus right into the very hard days and nights of winter, would become one of the epic stories of WWI. It is perhaps one of the greatest, most inspiring "war stories" of all time.

For three years their beloved Belgrade and homeland
was lost to them, but then 99 years ago the Serbians returned home, and on November 1 of 1918 they were gloriously victorious. The Great War "to end all wars" was in its last days.

They had come home as victors and liberators, but the pivotal role of the Serbs in the First World War would far transcend just saving their own homeland.

History has not yet given them their due.


Sincerely,
Aleksandra Rebic

November 2017


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА! / 1. Новембар 1918.



na Facebook.
November 1, 2017


ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА

"Престоница Србије ослобођена је на данашњи дан 1918. године после трогодишње окупације у Првом светском рату.

"Српска Прва армија под командом Војводе Петра Бојовића ослободила је у Првом светском рату Београд, прешавши 500 километара под борбом за само 45 дана, у силовитом напредовању после пробоја Солунског фронта. Последњи окупаторски војници повукли су се преко понтонских мостова на Сави у Земун у рану зору.

"Ове трупе успеле су да за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране територије.

"Прва армија је од 4. октобра до 1. новембра 1918. ослободила све веће градове тадашње Краљевине Србије и наставила ка северу, широким фронтом преко Саве и Дунава. После осам дана, 9. новембра 1918. од Аустроугарске војске ослобођен је Нови Сад, а цела Србија је била слободна 3. новембра.

"Командант савезничке војске маршал Франш д'Епере, плашећи се већих губитака, послао је категорично наређење да српска Прва армија обустави гоњење или бар сачека делове Друге српске армије, опомињући да Бојовић "иде у авантуру која ће компромитовати цео наш успех"...

"Бојовић и његови војници као да то не чују: 1. новембра 1918. године умарширали су у Београд и у наступању преко Дунава и Саве ослобађају Банат, Бачку, Срем, Славонију, Корушку.

"Поводом ових победа, које су изазвале велике симпатије у целом свету, европски листови су писали да су Срби, ослобађајући своју земљу у току офанзиве остварили "највеће напредовање савезника у овом рату", а неки и подсећали да ни чувена француска коњица није могла да стигне Бојовићеву пешадију.

"Војни историчари се слажу да су ове операције имале значаја за бржи завршетак Првог светског рата, а да је командовање њима био зенит Бојовићеве војничке каријере."

Србија eвропска Краљевина
na Facebook.
November 1, 2017


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****