Monday, November 13, 2017

Холандија памти српске жртве / Holandija pamti srpske žrtve / "Politika" Nov. 5, 2017

Politika
Аутор: Димитрије Буквић
недеља, 05.11.2017.

Холандија памти српске жртвe

Публикација која чува сећање на страдања српских војника из Првог светског рата на холандском тлу представљена је у Музеју српске дипломатије.

Фебруар 1919: помоћна болница за српске војнике у Ротердаму
(Фото Х. А. ван Оудгарден)

Уочи 11. новембра – Дана примирја у Првом светском рату – и то у години када се обележава век од успостављања дипломатских односа Србије и Холандије, у Музеју српске дипломатије је представљена публикација „Српски војници из Првог светског рата преминули у Холандији”. Аутори ове брошуре су једна Српкиња – филолог Татјана Вендриг – и двојица Холанђана – Татјанин супруг Фабијан Вендриг, политиколог, као и Џон Стинен, саветник у холандској влади. Они су на педесетак страница представили историјске чињенице о томе како је Холандија после рата прихватила многе ратне заробљенике како би им, у сарадњи са савезничким државама, омогућила репатријацију. Међу њима је било и око 5.000 Срба, од којих се 91 није вратио у отаџбину, већ су преминули у Холандији.

Ова брошура, како је истакнуто, представља још једно сведочанство о пријатељству српског и холандског народа, чији је најчувенији симбол доктор Аријус ван Тинховен, који је у Првом светском рату помагао рањенима и болеснима у Србији и оставио записе о страдањима наше земље. На његове заслуге је подсетио и министар спољних послова Ивица Дачић, који је истакао да је за Србију, која памти, важно да се Холандија сећа српских жртава у Првом светском рату и не препушта их забораву ни после сто година. Он је указао да је у Првом светском рату управо са Запада долазио највећи број медицинских мисија и појединаца који су несебично помагали српском народу.

„То су били људи из интелектуалне елите и авангарде својих земаља – жене лекари, форензичари, добровољци који су ишли на прву борбену линију заједно са Србима”, истакао је Дачић.

А крајем рата, на другој страни Европе, у Ван Тинховеновој отаџбини Холандији одлучено је да та земља прими ратне заробљенике по окончању сукоба, подсетио је холандски амбасадор у Београду Хенк ван ден Дул.

„Моја земља је у рату остала неутрална, што је омогућило једном броју Срба да у њој нађу уточиште. Нису сви имали срећу да се врате кући и ова брошура нам приказује слику о тим људима. Она говори о односима Србије и Холандије и нашој заједничкој прошлости, а срећан сам да се ти односи настављају”, истакао је амбасадор.

У публикацији се налазе писма које су српски заробљеници слали породицама, одломци из њихових дневника, фотографије... Ту је и списак личних података за сваког од 91 преминулог српског војника. Међу њима је било и оних који су у току рата успевали да побегну из логора и докопају се неутралне холандске територије, где су умирали јер им је здравље већ било начето услед лоших услова у заточеништву. Међутим, највише их је преминуло после рата, од новембра 1918. до фебруара 1919, кад је Холандија отворила границе за дотадашње заточенике. Сећање на њих у тој земљи чува споменик на гробљу у месту Гардерен, с именима 64 преминула српска ратника, који је према речима Фабијана Вендрига подстакао истраживање.

„Када сам 2012. открио споменик у Гардерену био сам изненађен да такво обележје постоји у Холандији. Хтео сам да сазнам више о томе и контактирао сам са српском дијаспором и амбасадом. Тадашњи конзул Марко Бркић нам је помогао да приступимо архивама Холандије и Србије”, рекао је он.

О труду троје аутора сведочи и то што су у истраживању пронашли 11 потомака преминулих војника с којима су ступили у контакт, од којих су неки присуствовали презентацији. Догађај су својим присуством увеличали и др Ивана Лучић, потомак војводе Степе Степановића, као и представници дипломатског кора, као и проф. др Јелица Новаковић Лопушина, координатор Удружења „Аријус ван Тинхофен”.


http://www.politika.rs/scc/clanak/392054/Holandija-pamti-sccpske-zrtve


*****

Politika
Autor: Dimitrije Bukvić
nedelja, 05.11.2017.

Holandija pamti srpske žrtve

Publikacija koja čuva sećanje na stradanja srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata na holandskom tlu predstavljena je u Muzeju srpske diplomatije.

Фебруар 1919: помоћна болница за српске војнике у Ротердаму
(Фото Х. А. ван Оудгарден)

Uoči 11. novembra – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i to u godini kada se obeležava vek od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Holandije, u Muzeju srpske diplomatije je predstavljena publikacija „Srpski vojnici iz Prvog svetskog rata preminuli u Holandiji”. Autori ove brošure su jedna Srpkinja – filolog Tatjana Vendrig – i dvojica Holanđana – Tatjanin suprug Fabijan Vendrig, politikolog, kao i Džon Stinen, savetnik u holandskoj vladi. Oni su na pedesetak stranica predstavili istorijske činjenice o tome kako je Holandija posle rata prihvatila mnoge ratne zarobljenike kako bi im, u saradnji sa savezničkim državama, omogućila repatrijaciju. Među njima je bilo i oko 5.000 Srba, od kojih se 91 nije vratio u otadžbinu, već su preminuli u Holandiji.

Ova brošura, kako je istaknuto, predstavlja još jedno svedočanstvo o prijateljstvu srpskog i holandskog naroda, čiji je najčuveniji simbol doktor Arijus van Tinhoven, koji je u Prvom svetskom ratu pomagao ranjenima i bolesnima u Srbiji i ostavio zapise o stradanjima naše zemlje. Na njegove zasluge je podsetio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je istakao da je za Srbiju, koja pamti, važno da se Holandija seća srpskih žrtava u Prvom svetskom ratu i ne prepušta ih zaboravu ni posle sto godina. On je ukazao da je u Prvom svetskom ratu upravo sa Zapada dolazio najveći broj medicinskih misija i pojedinaca koji su nesebično pomagali srpskom narodu.

„To su bili ljudi iz intelektualne elite i avangarde svojih zemalja – žene lekari, forenzičari, dobrovoljci koji su išli na prvu borbenu liniju zajedno sa Srbima”, istakao je Dačić.

A krajem rata, na drugoj strani Evrope, u Van Tinhovenovoj otadžbini Holandiji odlučeno je da ta zemlja primi ratne zarobljenike po okončanju sukoba, podsetio je holandski ambasador u Beogradu Henk van den Dul.

„Moja zemlja je u ratu ostala neutralna, što je omogućilo jednom broju Srba da u njoj nađu utočište. Nisu svi imali sreću da se vrate kući i ova brošura nam prikazuje sliku o tim ljudima. Ona govori o odnosima Srbije i Holandije i našoj zajedničkoj prošlosti, a srećan sam da se ti odnosi nastavljaju”, istakao je ambasador.

U publikaciji se nalaze pisma koje su srpski zarobljenici slali porodicama, odlomci iz njihovih dnevnika, fotografije... Tu je i spisak ličnih podataka za svakog od 91 preminulog srpskog vojnika. Među njima je bilo i onih koji su u toku rata uspevali da pobegnu iz logora i dokopaju se neutralne holandske teritorije, gde su umirali jer im je zdravlje već bilo načeto usled loših uslova u zatočeništvu. Međutim, najviše ih je preminulo posle rata, od novembra 1918. do februara 1919, kad je Holandija otvorila granice za dotadašnje zatočenike. Sećanje na njih u toj zemlji čuva spomenik na groblju u mestu Garderen, s imenima 64 preminula srpska ratnika, koji je prema rečima Fabijana Vendriga podstakao istraživanje.

„Kada sam 2012. otkrio spomenik u Garderenu bio sam iznenađen da takvo obeležje postoji u Holandiji. Hteo sam da saznam više o tome i kontaktirao sam sa srpskom dijasporom i ambasadom. Tadašnji konzul Marko Brkić nam je pomogao da pristupimo arhivama Holandije i Srbije”, rekao je on.

O trudu troje autora svedoči i to što su u istraživanju pronašli 11 potomaka preminulih vojnika s kojima su stupili u kontakt, od kojih su neki prisustvovali prezentaciji. Događaj su svojim prisustvom uveličali i dr Ivana Lučić, potomak vojvode Stepe Stepanovića, kao i predstavnici diplomatskog kora, kao i prof. dr Jelica Novaković Lopušina, koordinator Udruženja „Arijus van Tinhofen”.


http://www.politika.rs/sr/clanak/392054/Holandija-pamti-srpske-zrtve


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


No comments: