Saturday, September 8, 2018

Записи британских болничарки о Србији / Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji / "Politika" Sept. 1, 2018

Politika
Аутор: Димитрије Буквић
Sept. 1, 2018

Записи британских болничарки о Србији

Сведочења три чланице хуманитарне мисије „Стобарт”, које су боравиле у Крагујевцу у јеку Првог светског рата, ускоро ће бити први пут објављене у преводу на српски.


Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

"Mесто је изгледало пусто и сиромашно, с болницама на све стране. Свака велика зграда је болница. Срби су љубазни и захвални – како официри, тако и народ”, записала је Мејбл Дирмер (1872–1915) у првом писму по доласку у Крагујевац 1915. године. Ова Енглескиња, упамћена у својој земљи и као књижевница и драматург, доспела је у Србију у јеку Првог светског рата како би као чланица британске хуманитарне мисије учествовала у раду „Болнице Стобарт”. У истој мисији су биле и њене сународнице Олив Олдриџ (1867–1950) и Моника Стенли (1879–1972). Све три су оставиле писана сведочанства о боравку у окупираној, ратом разореној Србији, која ће ускоро први пут бити објављене у преводу на наш језик.

За то је заслужна Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу, која је покренула пројекат „Болница Стобарт” под руководством Татјане Јанковић, библиотекарке у овој установи културе. У истоименој књизи, под покровитељством Града Крагујевца, биће објављени дневник Монике Стенли, писма Мејбел Дирмер и мемоарска проза Олив Олдриџ, као сведочанства чланица јединствене хуманитарне мисије која је, под руководством Мејбел Стобарт, приспела у Крагујевац крајем априла 1915. и на територији тада приградског насеља Вашариште оформила пољску болницу, каже Јанковићева.

„Првобитна намера је било лечење војника оболелих од тифуса, али је мисија врло брзо усмерила своје снаге на помоћ занемареном цивилном становништву. Један од шест отворених диспанзера налазио се у селу Витановац, у којем је имала задужење медицинска сестра Олив Олдриџ и где започињу њена сећања објављена 1916. по повратку у Енглеску. Моника Стенли, главна куварица болнице Стобарт, водила је дневник од поласка за Србију до повратка у Енглеску, такође објављен 1916. Најпотресније сведочанство представљају писма Мејбел Дирмер, уметнице, ауторке бројних књига и илустрација, и позоришне редитељке”, истиче Јанковићева.

Дирмерова је иначе и преминула у Србији управо од тифуса, а сахрањена је на Варошком гробљу у Крагујевцу, уз Елизабет Рос и Лорну Ферис, такође чланице британске лекарске мисије које су доживеле исту судбину.

У сведочанствима Олив Олдриџ, Монике Стенли и Мејбел Дирмер се наводе бројне потресне епизоде. Пишући о тифусу, Дирмерова бележи да болесници „просто кажу да се осећају болесно и падну на траву”. О атмосфери у болничким шаторима, она наводи да су „половина рањеника Аустријанци, а што је најчудније, главни доктор у српској болници је аустријски затвореник” који „никада није престао да ради на спасавању живота, најпре као официр сопствене војске, а затим као доктор међу Србима”.

Осим најезде тифуса, чланице мисије су биле изложене и ударима непријатеља. Тако је Моника Стенли у свом дневнику речито описала напад немачких и аустријских авиона на Крагујевац у којем је петоро погинуло и 16 рањено.

„Друга бомба је пала на кућу и убила четрнаестогодишњу девојку која је само три дана боравила у Крагујевцу – родитељи су је послали из Београда, јер се тамо толико плашила војног напада”, записала је Моника Стенли.

Истичући да су Олив Олдриџ, Моника Стенли и Мејбел Дирмер истинске хероине и храбре жене, историчар Дејан Ристић наводи да су њих три, са српским цивилима и војском, проживеле и преживеле неке од најдраматичнијих периода Првог светског рата.

„Својим пожртвовањем и хероизмом вечно су нас задужиле. Пуних стотину година од окончања Првог светског рата, захваљујући Татјани Јанковић и члановима њеног истраживачког тима, имена тих трију хероина биће коначно прибројана својеврсном Пантеону великана које је током векова изнедрио наш народ, односно оних који су својим подвизима, саосећањем и бескрајном хуманошћу Србе задужили за вечност”, наводи Ристић.

Упознавање са сведочанствима које су ове болничарке оставиле, према његовим речима, омогућава нови сусрет са судбоносним догађајима и изузетним појединцима који су обележили те ратне године у нашој земљи.

„Дубоко верујем да ће, ишчитавањем бележака ових трију изузетних жена, свако од нас оживети и лично сећање на своје претке – учеснике Првог светског рата. Биће то прилика и за специфичан и дирљив сусрет са њима”, наводи Ристић.

У плану и изложба

Осим објављивања књиге, у склопу подухвата „Болница Стобарт”, према речима Татјане Јанковић, биће приређена и изложба о раду те хуманитарне мисије у Србији. Поставка, уз подршку Министарства културе и информисања, биће отворена 6. новембра у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу. Намера је да се на овај начин, осим обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата, подстакне на подизање спомен-обележја свим хуманитарним мисијама које су боравиле у Крагујевцу 1915. године.

„О таквом споменику, у виду обећања од стране владе, писала је и Моника Стенли у свом дневнику”, каже Татјана Јанковић.


http://www.politika.rs/scc/clanak/410389/Zapisi-britanskih-bolnicarki-o-Srbiji

*****

Politika
Autor: Dimitrije Bukvić
Sept. 1, 2018

Zapisi britanskih bolničarki o Srbiji

Svedočenja tri članice humanitarne misije „Stobart”, koje su boravile u Kragujevcu u jeku Prvog svetskog rata, uskoro će biti prvi put objavljene u prevodu na srpski.



Чланице хуманитарне мисије „Стобарт” негују младу Српкињу у околини Крагујевца ​(Из архиве Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу)

"Mesto je izgledalo pusto i siromašno, s bolnicama na sve strane. Svaka velika zgrada je bolnica. Srbi su ljubazni i zahvalni – kako oficiri, tako i narod”, zapisala je Mejbl Dirmer (1872–1915) u prvom pismu po dolasku u Kragujevac 1915. godine. Ova Engleskinja, upamćena u svojoj zemlji i kao književnica i dramaturg, dospela je u Srbiju u jeku Prvog svetskog rata kako bi kao članica britanske humanitarne misije učestvovala u radu „Bolnice Stobart”. U istoj misiji su bile i njene sunarodnice Oliv Oldridž (1867–1950) i Monika Stenli (1879–1972). Sve tri su ostavile pisana svedočanstva o boravku u okupiranoj, ratom razorenoj Srbiji, koja će uskoro prvi put biti objavljene u prevodu na naš jezik.
Za to je zaslužna Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu, koja je pokrenula projekat „Bolnica Stobart” pod rukovodstvom Tatjane Janković, bibliotekarke u ovoj ustanovi kulture. U istoimenoj knjizi, pod pokroviteljstvom Grada Kragujevca, biće objavljeni dnevnik Monike Stenli, pisma Mejbel Dirmer i memoarska proza Oliv Oldridž, kao svedočanstva članica jedinstvene humanitarne misije koja je, pod rukovodstvom Mejbel Stobart, prispela u Kragujevac krajem aprila 1915. i na teritoriji tada prigradskog naselja Vašarište oformila poljsku bolnicu, kaže Jankovićeva.
„Prvobitna namera je bilo lečenje vojnika obolelih od tifusa, ali je misija vrlo brzo usmerila svoje snage na pomoć zanemarenom civilnom stanovništvu. Jedan od šest otvorenih dispanzera nalazio se u selu Vitanovac, u kojem je imala zaduženje medicinska sestra Oliv Oldridž i gde započinju njena sećanja objavljena 1916. po povratku u Englesku. Monika Stenli, glavna kuvarica bolnice Stobart, vodila je dnevnik od polaska za Srbiju do povratka u Englesku, takođe objavljen 1916. Najpotresnije svedočanstvo predstavljaju pisma Mejbel Dirmer, umetnice, autorke brojnih knjiga i ilustracija, i pozorišne rediteljke”, ističe Jankovićeva.
Dirmerova je inače i preminula u Srbiji upravo od tifusa, a sahranjena je na Varoškom groblju u Kragujevcu, uz Elizabet Ros i Lornu Feris, takođe članice britanske lekarske misije koje su doživele istu sudbinu.
U svedočanstvima Oliv Oldridž, Monike Stenli i Mejbel Dirmer se navode brojne potresne epizode. Pišući o tifusu, Dirmerova beleži da bolesnici „prosto kažu da se osećaju bolesno i padnu na travu”. O atmosferi u bolničkim šatorima, ona navodi da su „polovina ranjenika Austrijanci, a što je najčudnije, glavni doktor u srpskoj bolnici je austrijski zatvorenik” koji „nikada nije prestao da radi na spasavanju života, najpre kao oficir sopstvene vojske, a zatim kao doktor među Srbima”.
Osim najezde tifusa, članice misije su bile izložene i udarima neprijatelja. Tako je Monika Stenli u svom dnevniku rečito opisala napad nemačkih i austrijskih aviona na Kragujevac u kojem je petoro poginulo i 16 ranjeno.
„Druga bomba je pala na kuću i ubila četrnaestogodišnju devojku koja je samo tri dana boravila u Kragujevcu – roditelji su je poslali iz Beograda, jer se tamo toliko plašila vojnog napada”, zapisala je Monika Stenli.
Ističući da su Oliv Oldridž, Monika Stenli i Mejbel Dirmer istinske heroine i hrabre žene, istoričar Dejan Ristić navodi da su njih tri, sa srpskim civilima i vojskom, proživele i preživele neke od najdramatičnijih perioda Prvog svetskog rata
„Svojim požrtvovanjem i heroizmom večno su nas zadužile. Punih stotinu godina od okončanja Prvog svetskog rata, zahvaljujući Tatjani Janković i članovima njenog istraživačkog tima, imena tih triju heroina biće konačno pribrojana svojevrsnom Panteonu velikana koje je tokom vekova iznedrio naš narod, odnosno onih koji su svojim podvizima, saosećanjem i beskrajnom humanošću Srbe zadužili za večnost”, navodi Ristić.
Upoznavanje sa svedočanstvima koje su ove bolničarke ostavile, prema njegovim rečima, omogućava novi susret sa sudbonosnim događajima i izuzetnim pojedincima koji su obeležili te ratne godine u našoj zemlji.
„Duboko verujem da će, iščitavanjem beležaka ovih triju izuzetnih žena, svako od nas oživeti i lično sećanje na svoje pretke – učesnike Prvog svetskog rata. Biće to prilika i za specifičan i dirljiv susret sa njima”, navodi Ristić.
U planu i izložba
Osim objavljivanja knjige, u sklopu poduhvata „Bolnica Stobart”, prema rečima Tatjane Janković, biće priređena i izložba o radu te humanitarne misije u Srbiji. Postavka, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, biće otvorena 6. novembra u Galeriji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” u Kragujevcu. Namera je da se na ovaj način, osim obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, podstakne na podizanje spomen-obeležja svim humanitarnim misijama koje su boravile u Kragujevcu 1915. godine.
„O takvom spomeniku, u vidu obećanja od strane vlade, pisala je i Monika Stenli u svom dnevniku”, kaže Tatjana Janković.

http://www.politika.rs/sr/clanak/410389/Zapisi-britanskih-bolnicarki-o-Srbiji

*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****

No comments: